Српски народ

ж ж

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ

Свен Хедин о Америц

Свен Хедии: Америка у борби коптинената. Издање Просветне заједнице, Београд, 1943, стр. 146. ! Име шведског научника и путсписца Свен Хедина познато је широм целога света. Научна објективност овог великог сина Севера са тако немирним духом, човека који је прошао земљу уздуж и попреко, који је посветио азијском континенту читав свој живот и који важи за једног од најбољих познаваоца Америке, чине ову књигу необично занимљивом. У 12 поглавља, од којих је пет посвећено Рузвелту, расправља ова књига неутралног научника и посматрача предисторију данашњег рата, који Ке по пишчевом мишљењу бити у историји записан као рат претседника Рузаелта. Морамо одати#признање Хедину који је у овој књизи рекао јасно и поштено своје мишљење о Америци, коју он не мрзи, али који се згража над нечовечним разарањем европских градова ®д бомби америчких пилота. Ово је књига човека који је очекивао Америку да дође са палмовом гранчицом, док је она међутим дошла са бомбама против жена и деце, против храмова и културних спбменика. Нашег читаоца свакако ће интересовати историјат уласка Југославије у један рат који је унапред изгубила и који није- никоме користио, па ни Рузвелту који га је постакао и довео до њега. Неутралац Хедин документовано скида маску са америчког империјализма који је хтео да граница Америке постоји на Дунаву; њему за љубав је жртвован српски народ, бачен у хаос рата, неспреман како војјшчки тако и духовно. Шта је српски народ имао да тражи у ово-ме ра ту — Србима није познато. Можда тамо у Америци претседник Рузвелт боље зна интересе Србије, за коју гро Американаца не зна ни на ком се континенту налази-. Хедин се сам уверио да је Америка далеко од слободе и демократије. Америка је сада у току стварања империје и владавином светом. Она је то могла постићи једино ратом. Било да пише о односима Америке, односно Рузвелта, са Немачком или Италијом, било пак са Јапаном, свуда Хедин мајсторски улаза* у проблеме овога рата. Политика Америке према пријатељским земљама, укључиће ту и Совјетску Русију, не разликује се много од политике према непријатељским земљама. Главно је било издржати рат, а кад је он већ ту, помагати једне, али не сбим силама, већ „у границама могућности", и такс4 на крају остати победник, кројити карту света. Цео овај рат је увод у век Америке. Преко крви и рушевина Аме-

рика већ види тај век који долази. Али можда се Америка вара. Снаге Европе и Азије су ту да те америчке планове спрече. Ако Американци хоће некоме да помогну, онда то^ треба прво себи. Неразумљив је адсурд, да Њу Дил, који је у самој Америци доживео крах, буде прогла-

шен за владајућу догму светске привреде. Уводећи нас у суштину данашњег збивања Хедин нам сугестивно приказује стари свет у свој његовој моћи, Европу која ће истрајати и победити, у пркос свих империјализама, долазили они са Истока или Запада.

Доситијеве басне за децу

Досите.јеве басне за децу, илустровао Ђука Јанковић. Издање „Југоисток", Београд 1943, стр. 100. Пишући приказ за књигу бугарског књижевника Каралијчева Ћуп старог злата, које је у преводу издало предузеће „Југоиствк",, напоменули смо да би требало на исти начин издати и Доситејеве басне. Мило нам је што је предузеће „Југоисток" примило ову добронамерну сугеНово издање Де Амичисовог „Срца" Срце од италијанског књижевника ЕдмонДа де Амичиса, чије је старо издање потпуно. исцрпено, појавило се сада изван редовног кола Златне књиге код Ипроза. Срце од де Амичиса превео је Миливој Предић а илуст>ровао Мома Марковић. Штампапо је у две свеске: прва од 202 а друга од 212 страница. Као што је познато, Срце је нека врста дневника једног основца. На основу забележака свог сина, који је водио. забелешке за време целе ш-колске године, де Амичис је створио врл^ лепо дело, погодивши стил и укус омладине не саа»о једне генерације, већ многих генерација. Тако је Срце постало лектира не само италијанске деце, већ омладине целе Европе. Издајући поједине свеске изван редоааос кола Злахне кн*мге, Ипроз је створио колекцију најукусни.јих омшадиисккх издања. Њен слог, иЛ5?страције и повез чине част нашој издавачкој делатндсти.

стију и потрудило се дз у једном ванредно укусном издању иружи нашој деци најлепше Доситејеве басне. Избор басана је учињен са великим познавањем дела Доснт.еја Обрадовића. Сваку басну илустровао је Ђука Јанковић једним реалистичким стилом, са пуно детаља, прулсајући тако деци обилну животн.у слику, Не чини нам се да овакве илустрације најбоље одговарају духу басана, али ништа не см-ета-ју илустровању текста. Како је ово прво код нас издање Доситејевих ба-сана з-а децу, уз то бога.то илустровано- и укусно опремљено^ препоруч-ујемо књигу родитељима и деци. Ниједна омладинска библиотека не би требало да буде без ње. Појавило се јубиларно, педесето издаше Киршнеровог немачког књижевног календара који доноси адресе и тачне спискове до са-д изашлих дела сви* . жи,вих немачких књижевника, Прет ходно (49) издање изашло је у фебруару Г9891 Било .је испрва решено да се г^едесето издање објави тек по аавршеном рату, али је доиније та одлука измењена. Прв-о. издање овог календара изашло ,је 1878, на 120 страна, На.јновије јубиларно издање пак има 1370 ст.убаца. Ових дана прославио је стогодишњицу свога постојања Музеј за природие на-уке у Ха-лшургу. Музеј је створеа 1843, ф.узиг јо«м природњачке абирке Академске гшиаазије (ко-.ја је постојаиа још од 1653) и збирке Хамбуршког друштва за. кр^родне науке.

ПОЗ!

у лаганима бившег филијала Државне хипотекарне банке у Новом Саду Државна хипотекарна банка у Београду овим поново позива сва ммаоце улога код бившег Гпавног филмјала Државне хипотекарне банке у Новом Саду, који имају стално боравиште на територији Србије и Баната, а који желе да им се улози пренесу на Државну хипотекарну банку у Србији, да предају уложне књижице и то у Београду у згради Државне х:.потекарне банке, Васина ул. бр. 60, а у ун-утрашњости банчиним филијалима. Имаоци улога на штедњу, који су настањени у местима, у којима се не налази банчина јединица,, треба да поштом пошаљу уложну књижицу Централи Државне хипотекарне банке у Београду или, некој најближој банчиној филијали, заједно са писменим н ^ јтогом адресованим на Главни филијал Државне хипотекарне банке у Новом Саду, да се односни улог пренесе на Државну хипотекарну банку у Србији. У писменом налогу потребно је да се наведе занимање и тачна адреса имаоца књижице, да бн се могао известити, када улог буде пренешем на Србију. Улози по којима су књижице изгубљене, засада се неће преносити. , 512 1—2

(4? ($•

СВАКОДНЕВНЕ ЕМИСИЈЕ БЕОГРАДСКЕ РАДИО СТАНИДЕ 5.00— 6115 Другарски поздрави 6Л'3— 7.00 Емисија за српске сељаке и вести на српском језику 7.00— 7.10 Вести на немачком јееику 7.1:0— 9.00 „Добро јутро, драги слушаоци!" 9:00— 9;20 Вести 9.20—12.00 Пауза Г2.00—13.00 Подневни концерг 13.00'—13.10 Вести на српском језику 13.10—13.50 Подневна музика 13.50—14.00 Вести на немачком- језику 14.00—1:4.50 Нешто за тебе 14.50—15.00 Извештај о водостању 15.00—15.30 Извештај Врховне команде с лаганим понављањем и кратке вести з-а војску 15.30^—16.00 Пауза 16.00—18.20 Српске емисије 18.20—Г8.40 Час немачке народне групе Г8.40—1.9.00 Музика за тебе 19.00—20.00 „Из: савремених догађаја" на немачком језику и вести на страним језицима — бугарски, мађарски, француски и румунски. 20.00—20.20 Вечерње вести 21.40—22.00 Поздрави младог београдског стражара 22.00—22.15 Последње вести 00.00—02.00 Поноћне мелодије. НЕДЕЉА, 25. ЈУЛИ 16.00—16.05 Извештај Врховне команде на српском језику 16.05—17.00 Емисија за Бар- Изводе: Ватрогасци, нар. оркестар Милановић, Ната Павловић, Јован Милићевић-Мостарац, Квартет — Шимић и Војин Поповић 17.00—18.20 Чар мелодија ПОНЕДЕЉАК, 26 ЈУЛИ 16.00—18.20 Српске емисије 16.00—16.30 Из оперског света 16.30—16.35 Извештај Врховне команде 16.35—17.00 Квинтет Николић Г7.00—Г7.30 Народна Музика. Ијзводе: Народни оркестар Милановић, Смиља Лазаревић, Лела Лештарић, Димитрије Ћирић, Миле Јањић-Мостарац, Старчевић 17.30—17.40 Предавање 17.40—1:8.10 Наставак народне музике 18.10—18.20 Из савремених догађаја УТОРАК, 27 ЈУЛА 16.00—18.20 Српске емисије 16.00—16.30 Музика из тонфилмова. Изводи „Златна петорка' 1 16.30*—16.35* Извештај Врховне команде 16.35—17.00 Наставак музике из тонфилмова 17.00—17.30' Дувачки оркестар Седлачек 17.30—1:7.40 Пре-давање 17.40—1.8.10 Народна музика. Свира народни оркестар Обренов-ић, Солисти Савета Судар и Радослав Павловић 18.10—18.20 Из савремених дога-ђаја. СРЕДА, 28 ЈУЛА 16 00—18.20 Српске емисије 16.00—16.30 Камерна музика. Изводи гудачки квартет Преворшек 16.30—16.35 Извештај Врховне команде 1*6.35—1*6.50' Кл-авирски концерт Вере Вељков 16.50—17.00 Предавање 17.00—18.20 Забавни час. ЧЕТВРТАК, 29 ЈУЛА 16.00— 1 &.20 Ср-пске емисије 16.00»—1-6.30* Аудииија, радио Београда 16,,30-^-16.35 Извештај Вр-ховне комаиде 16.35!—17.00 Народне песме и м.узика, Изводе »ародни оркестар Милановић, дует Аршинов-Чирилов и Александа-Р Новаковић 17.30—17.40 Предзв.ање 17.40—18.10 Дечји час 18.10—18.20 Из савремен-их догађаја. ПЕТАК, 30 ЈУЛА 16.00—18.20 Српске емисије 16.00—16.30 Конп-епт Београдског симфониског оркестра. Диригент Свет®л«к Пашћан 16 30—16.35 Извешта.г Врховне команде 16.35—17.00 Забавна музика. Изводе: Забавни аркестар под управом Фрање Седлачека Солисти: Иванка Тавчар 17.00—17.30 Шлагери. Изводе: Квартет СимиК и Војин Поповић 17.30'—}7.4'0 Предавање 17.40^—18.10 Наоодна музика. Изводе: Народни оркестар Милановић. Ружица Протић и, Пав-ле Чуковић 18.10—18.20 Из савремених догађаја. СУБОТА, 31 ЈУЛА 16.00—16.05 Извештај Врховне команде на српском језику 16.05—18.00 Мелодије и ритам 18.00—18.20 Српска емисија: Добровољачки час.