Српски народ

СРПСНИ ДОБРОВОЉАЦ

Путоказ и симбол

Ускоро ће се навршити две године од прве појаве српских добровољаца. У часу када је опстанак српског народа био нчајдубље и најнепосредније угрожен, и то не само физички него и духовно, појавили су се добровољци, као најсамониклији глас једног народа који је хтео да живи. Трагично изгубљен рат и тешко бреме срамоте на часном образу једног витешког народа, велике материјалне штете које су погодиле земљу, а више од свега бољшевички бесови и језива страдања српског народа на његовим вековним огњиштима — све је то дубоко потресало душу нашег човека и уносило у њу тешко и суморно неспокојство.. Али више и јаче од -свега народни опстанак је довела у питање безумна и антиродољубива партизанска акција, која је под лажним плаштом ослободилаштва спроводила крвожедну бољшевичку револуцију излажући народ као целину уништењу и убидајући најсвесније национаЈМе људе у земљи. Наступивши према народу са двоструким преступништром сјаћен и из белога света на тло Србије, партизаци су били довели земљу До највеће пропасти. Све што смо имали, у најбуквалнијем смислу речи, било је доведено под огромни зцак питања. Прилике су биле такве да је Србије и српског народа зачас могло нестати. Што се то није десило највећи део заслуге припада српским добровољцима, оним младићима који су се први одазвали позиву генерала Недића и пошли у борбу против комуниста. Из огња који су они у себи носили распламтио се добровољачки покрет. Из родољубивих идеја које су многе од њих одвеле у смрт израсле су стотину бораца, који се нису борили само оружјем, него и идејом: у примамљиваст ми^ та заоденутог бољшевичким погледом на свет они су супротставили наш народ ки. Пламеном снагом речи они су отварали срца и душе збуњеног народа и својим јасним погледом и ставом разведравали му помућену мисао. Својом борбом, која је била борба против надмоћнијег противника, они су се претставили народу као нов свет и нови људи сасвим различити од оних ко.ји су га са сатански циничном хладнокрвношћу гурали у смрт и уништење. Из ових младих борапа од којих су многи били голобради младићи зрачила је једна снага и вера у свој историски призив и суабмну свога народа. Када је све »^агледало изгубљено, они су

пошли у народ са вером у будућност Србије; када се погребни сумрак спуштао на цео .један нарЈД очи су разгаљивали таму зором ;во.јих млгдих жирсм и светлошћу ве^е ко.ја је долазила и? прадубица њихових националних бића. Тамг и страха ки.је било у њл\овим срцима. Они су улазили у борбу са песмом и умирали са осмехом. За онима ко.ји су гинули у борби за Србијом другОви нису плакали. него су полагали завет да ће мисију спасења народа довести до краја. На томе и данас стоје и тим путем иду. Оно што су до сада добровољци учинили за свој народ само је један део од онога што још треба учинити. Повративши нашег човека себи, духу родне земље, раскошном богаству духовног и моралног наслеђа предака и српској исконској животној идеји, добровољци су му дали сигуран компас у овом и сувише метежном и разноврсном борбом испуњеном времену. Прави српски човек зна данас преступну суштину бољшевизма и тајне смерове скривеног јеврејског редитеља ове крваве људске драме, ко.ја се зове рат. У пребурном вртлогу догађаја, у стихијском сукобу супротних идеологија живота и у џиновској борби најбољих духовних квалитета људи сваки прави Србин данас зна да мора чувати оно што претставља морални и духовни темељ његова опстанка; он појима да му је највиша дужност да пожртвовано чува то своје наслеђе и обиље изграђу.јући себе за конструктивну животну утакмицу која нам претстоји. То битно у његовом ставу и сазнању плод је добровољачког мисионарства у народу. Јер добровољац је не само подвигом борбе и речју учитељ и путоказ, него и живим примером и свакидашњим ставом. Као човек он осећа сво.је мане, али је свестан да их у вишем интересу мора укротити. Не живи он за себе, ни за свој интимни свет и своје радости. Он све свесно потчињава Србији. И жел>е младости, и вапаје срца, и бунт крви и немире духа, ко}е по наслећу у себи носи човек нашега рода — све је то потчињено будно* вољи добровољца, који је свестан, да живот сваког појединтта не припада њему него Србиш коју треба васкоснути и српском народу кога тоеба учинити великим. Лобророљатт те и ту путоказ и симбол. Кроз сопствено служење он указује како се подиже земља. сн*жи напод, изграђује Отаџбина. Свесним

изгарањем на општем послу. Добровољаштво је путоказ и симбол. Симбол новог света који се код нас рађа и путокаЗ којим се сигурно иде у боље дане. На све оно што су чинили и на све што данас раде добровољци гледају као на просто одужење дуга народу. Не као на заслугу, јер заслуга пред народом, на ко.је би се неко могао позивати као на оправдање свога нерада, нема нико. У плодотворном подвигу добровољаштва то је .једна од основних мисли. Жеља је и циљ да она у свакоме постане основно осећање и завет. Хиљаде оних ко.ји су пошли трудним путем добровољаштва проверили су сво.ја схватања и прекалили сво.ју вољу у огњу стравичних страдања овог народа чија се судбина може изменити само онда ако све што може да мисли и ствара, свесно и слободно, васкрсне у себи сазнање, осећање и готовост, коју има српски добровољац. Он не жели да буде ни каста, ни сталеж, ни привилегисани сло.ј, него само први у подношењу највећих жртава за Србију. Зато је он путоказ и симбол света који настаје. Б. Слијепчевић

СВАКИ ДАН ДОБРОВОЉНИ ДИНАР

Добровољни динар за сироте и невољне, то је најновији пример организоване социјалне акције никле пре два месеца у свести српског добровољца, коју он систематски, из дана у дан, у свим својим јединицама, и при штабу и на терену, са пуно љубави и поноса изводи. Прошле године, у пролеКе и лето, где год и кад год добро. вољци нису морали да стоје на мртвој стражи мира и реда, они су, у мањим или већим групама ишли на сељачку њиву да помогну, у првом реду, сиромашном и инокосном сељачком дому, у његовом, за цео народ, корисном послу. Они се спремају да исто чине и ове године где год стигну и где год се за то потреба укаже. Шта је то добровољни динар за сироте и невољне? Најбољи одговор на ово питање даћемо ако наведемо објашњења једног српског добровољца која је он, пре кратког времена, изложио у предавању пред добровољачким старешинским течајем у Београду — на стотину таквих предавања одржано је у последња два месеца у појединим добровољачким јединицама: »Сваки дан добровољни динар за сироте и невољне, то је социјална акција коју сваки Србин, коју сваки члан народне заједнице у овој земљи, био сиромах био богат, био грвђанин био сељак, може да изводи, без икаквих тешкоћа и жртава, само ако има мало добре воље и мало сммсла н осећања за колективне социјапне подухвате. Ми признајемо да је племенита ствар кад неки човек или установа дадну једанпут или двапут годишње по

Добровољци пред полазак на терен Фото Васпитни отсек С. Д. К.

хиљаду, десет хиљада или и више динара за своје сиромашне и невољне суграђане, за незбринуту сирочад, за инвалиде, за обескућене избеглице и слично. Али је много дубља, социјалнија и већа акција и помоћ ако се Срби удруже и сваки од њих даје сваки дан само по један добровољни динар за сироте и невољне. Дубља је и социјалнија та акција по томе што у њој може лако да учествује сваки грађанин, што она чини да сваки дан осећамо и мислимо на незбринуте и невољне, што нам непрестано даје повода да размишљамо како да савладамо и решимо срећно многе социјалне неправде, што из дана у дан пружа нам видан доказ да су и најсиромашнији и најневољнији неразлучив део наше народне заједнице... А већа је та акција по том што, као и свака смишљена планска организована радња, даје много ве&е резултате од појединачних, неорганизованих акција које се изведу од времена до времена, под утицајем нарочитих расположења и стања и уз дејство посебних пропаганди. Поставимо питање социјалне крилатице »Сваки дан добровољни динар« на овај план: нека, рецимо, у тој акцији учествује редовно само 500.000 Срба од укупног становништва у Србији. Пет стотина хиљада ^чесника у тој акцији даје недељно 3,500.000, месечно 15,000.000, а годишње 182,500.000 динара. Кад би двострук број у тој акцији учествовао, тј. милион душа, онда би и цифра била двострука и годишње би се постигло 365,000.000 динара или дневно милион динара. Са милионом пак динара дневно колико би се могло учинити помо<>;и, потпоре и подршке за сироте и невољне! То сваки од нас може да израчуна и да брзо увиди далекосежне плодове једне овакве сабирне акције. Да би ову своју социјалну акцију претставили што јасније и убедљивије у својим сопственим редовима, добровољци је међу собом без престанка објашњавају и овако: Сваки српски добровољац даје целог себе, сваки дан, за свој народ и за своју земљу. Српски добровољац стоји сваки дан на мртвој стражи, на бранику мира и реда и одржања српског народа, и за то је спреман да сваки час у години дана положи и свој живот. То је, свакако, максимум који један човек може да жртвује за спас свога народа. Дати сваки дан добровољни динар за сироте и изнемогле у својој народној заједници, тј. за годину дана жртвовати од себе само 365 динара, то је минимум који сваки Србин може од себе дати. А за ту своту може се помоћи, издржати или спасти дневно једна сирота српска породица... Само ова акција практично се изводи на тај начин што сваког јутра пре поласка на редовну дужност, сваки добровољац у свим јединицама почевши од Команданта Корпуса до последњег редова, полаже по један динар Р. П.