Српски народ

ж ж ж

—■

3 А СРПСКО СЕЛО

№ Ук у Ј к

Летња сетва поврћа Никако не смевдо губити из вида, да ће поврће за сада прегстављати главни предмет наше исхране. Ма да је оно ове године заиста у знатној мери засађено ,9 поред тога добро родило, ипак је потребнр да се још искористи свака могућност, како би количине поврћа биле што веће. Да би се то постигло мора се употребити сваки део слободног земљишта, да ниједног тренутка, док то временске прилике дозвољавају, не буде без усева. Обирањем грашка, раног лука, салате, келерабе и другог ранијег поврћа већ су многе површине у повртшацима остале слободне. Њиховом попуњавању треба одмах приступити. На првом месту земљиште треба очистити, прериљати и земљу иситнити. За даљу сетву у току сезоне долази у обзир следеће поврће: Грашак, и то само ниске сорте са смежураним зрном које се сеју у јулу и августу. Боранија може да се сеје још до конца јула. Мрква се сеје преко целог ле та ако има воде за поливање, а јесења сетва врши се од краја августа до половине октобра, за пролетњу потрошњу. Спанаћ може да се сеје до сеп тембра у размаку од 15 дана, алц с|шо летње сорте које подносе сушу и стасавају месец дана после ницања. Спанаћ посејан по ловином септембра стиже за бер бу преко зиме, а у септембру и октобру сеје се за пролетњу бербу. Средње ра«е сорте купуса за <јесењу потрошњу сеју се и у јулу, док се раностасне сорте за пролетњу протрошњу сеју у сеп тембру, а расађују крајем окто бра. Карфиол средње рани расађује се до краја јула, а стиже за бербу у октобру. Келераба споростасна крупна сеје се до конца јула, а расађује.у августу за зимску потрошњу, Кељ зимски расађује се од по* ловине Јула до половине августа, а стиже за бербу у новембру и децембру, Лук влашац сеје се до почетка августа семеном или се расађује расадом добивеним из старог бокора. Лук аљма сади се у јулу и августу, а ако је произведен из семена посејаног у априлу и мају расађује се у јулу и августу. За цвеклу најзгодније време сејања је у јулу месецу за јесењу потрошњу. Ротква јесења сеје се у јулу, а зимска у првој половини августа. Зимска ротква може да се држи у трапу до пролећа, а јесења само до половине зиме. Пољска салата мотовилац сеје се од почетка августа до половине октобра у размацима од 10 дана, а стиже за бербу 70 до 90 дана после сетве.

Избор приплодне стоке

ПАЗИТЕ ШЕЂЕРНУ РЕПУ

Питање стоке Је за нашу зем љу од прворззредног значаја, како у погледу исхране, тако и у погледу извоза и сировина за производњу коже и осталих сточ них производа. Од успешног гајења стоке зависи не само наша будућа расположива количина меса, већ исто тако количине млека, путера, сира и осталих сувомеснатих и млечних производа, вуне и еирове коже. Да би наше сточарство могло да. се развије у обиму који нам је потребан, један од главних услова је избор приплодне стоке О тој теми одржао је једно знзчајно предавање иа београдском радиу професор Пољопривредног факултета др Танасије Митровић, нови претседник Глав ног савеза српских земљораднич ких задруга и потпретседник Главног задружног савеза. ИСХРАНА И ИЗБОР СТОКЕ После добре исхране •— вели проф. др Митровић — избор стоке претставља једну од најважнијих мера за унапређење сточарства. Ова мера толико је значајна, да се наши одгајивачи морају често опомињати да врше избор приплодне стоке, јер се може слободно рећи да он и не постоји код наших одгајивача. Не вреди да држава предузима са своје стране све мере за унапређење сточаретва, ако је у томе не потпомогну сами одгајивачи још и одговарајућим избором приплодних грла. Сваки одгајивач који жели да има добру стоку и да има користи од ње мора тражити доброг пастува за своју добру кобилу, доброг бика за краву, доброг овна за овце, доброг нераста за крмаче итд. За приплод треба одабирати не само мушка већ и женска грла, да бисмо имали више успеха у раду и брже оплеменили своју стоку. Ста ра је и свима добро позната изрека, да је потомство онакво какви су им били родитељи и даљи преци. Родитељи морају бити добри и здрави ако се жели добро и здраво потомство. Избор приплодне стоке важан је и из тог разлога што се у многим расама показују разнолике особине и својстца, па то исто важи и за грла у једној раси Када неко жели добру музну краву, свакако да у приплоду не може држати гојазну краву, која даје мало млека. Ако нам требају свиње за тов морамо тражити грла која се добро тове. Ради доста млека, ради веће количине вуне боље каквоће, морамо бирати одговарајуће овнове и овце. У жељи да имамо доста јаја, не можемо узети за при плод кокошке које слабо носе. Већа плодност свиња може се створити само тако ако будемо гајили плодне крмаче, па за њихово оплођење употребимо нерастове који потичу од плодних матера. КАКО ДА ИЗВРШИМО ИЗВОР Поред ових особнна мора сваки одгајивач да бира она грла чије је тело правилно развнјено, која су отпорна, чврста и дб бро искоришћавају храну. Из

запата треба избацивати слабо млечне и слабо Јешне краве, кр маче коЈе немаЈу довофно млека за прасад, слабо млечне и ситне овце, злоћудне бикове и пастуве, нерастове и овнове који насрћу на људе и хоће да уби ЈУ и газду. Све то мора да се зна и да се за приплод бира само оно што је без мана и порока, што Је благородно и кротко. Потомство наслеђује мане и недостатке својих приЈателза и пре дака. Ако је отац са извесним манама и телесним недостатцима, мати опет са другим, онда ће њихово потомство бити оптерећено свима њиховим недостат цима, и ако се тако и даље продужи без икаква избора, добија се поразниЈе и наказније потомство. Ето ради чега је потребан избор приплодних грла у сваком газдинству. Само помоћу избора може се доћи до савршенства, у колико се оно уопште може постићи у природи. Према правцу одгајивања мора се подесити и избор приплодних грла. То значи, ако неки одгајивач жели млечну стоку, он ћз вршити избор приплодних грла у правцу велике млечности, водећи рачуна о здрављу, отпор ности и правилној грађи тела приплодних грла. Тек пошто је одређен одгајивачки циљ, приступа се избору расе. Сваки одгајивач треба добро да размисли да ли изабрана раса одговара одређеном одгајивачком циљу и да ли дотично газдинство може да задовољи потребе изабране расе у нези и исхрани. Набавити ову или ону расу, а немати удобне стаје, довољно добре хране и приличну негу значи упропастити ту расу, изгубити но-

вац утрошен за њу и претрпети ц.отнуј! аеусне.х. Тек пошго се р.еши., сре ово. ,приступа се избору гЈр^лло^.Јних грла. О ЧЕ1У1У ТРЕБА ВОДИТИ РАЧУНА Пре св.ега треба испитати ириплодну вредност грла, која се огледа у порекду, у добром здрављу, у отпорности и у преношењу снособности ,и особииа на потомство. Код здравих и добро храњенкх грла кожа треба да Је мекана, растегљива, код мушких грла увек дебља џего ли код женских. Добро однегована и здрава приплодна грла имају кратку, глатку и сјајиу длаку, грубо држана грла дужу и дебљу, али сјајну длаку. И мушка и женска грла морају носити јасно израл<ене полне ознаке, мушка знаке мушкости, женска знаке женскости. Грудни кош треба да буде развије« по дубини и ширини. Леђа равна, широка и сразмер но дугачка, никако преседластани шаранска. Сапи да су широке, сразмерно дугачке, и по могућству што равније, никако узане, стрме и јако оборене. Цело тело нека буде покривено добро развијеним мишићима. Кости јаке и снажне, нарочито кости ногу, које треба да су још праоидних ставова и добрих зглобова. Код млечних грла да је виме добро развијено, као и остали знаци млечности. Појава полног нагона треба да је редовна, плодност добра.

Одогодишње честе кише, поред свог доброг дејства на усеве, изазвале сгу и једну лошу посдедицу, тиме што су се коровске биљке развиле у већој мер.и но обично. НароЧито је то случај код шећерне репе, којој морамо поклонити највећу пажњу. Није потребно наглашавати од колике Је огромне вредности шећер који нам шећерна репа даје, ади добро је скренути још једном пажњу земљораднику, да он од шећерне репе има једну велику непосредну корист, јер за сваких предатих 100 кгр. шећерне репе добија по 1 кгр. шећера. Према томе, у колико изгуби на усеву, у толико ће изгубити и у количини већера које му припада. Да би се принос шећерне репе. обезбедио, потребно је приступити правилном окопавању. Прво окопавање већ ј'е извршено. Друго окопавање треба да се изврши две недеље после првог, на дубину од 3 до 4 сантиметра. Треће окопавање треба сад да буде у току. Оно има да се врши на дубину од 5 сантиметара, ручном снагом, окопавајући између редова и у самим ре довима. Наро<1иту пажњу треба обратити овом окопавању, јер после њега репа почиње нагло ла напредује и листови покриЈ'у земљу, што онемогућава нова окопавања. Колико пута треба укупно окопати репу то се не може тачно утврдити, већ зависи од прилика земљишта, поднебл.а и времена. Опитима је пак утврђено да репа која је свега једанпут окопана даје упола мање приноса од репе окопане 5 пута. У главном може се рећи да репу треба окопати најмање три пута.

Сточну храну треба сејати овога лета

У више махова истицали смо потребу засејавања што већих количина сточне хране, да бисмо у току идуће зиме обезбедили и исхранили нашу стоку. Нарочито морамо водити рачуна, дз ће ове године, због суве зиме и недовол?них продетњих киша приноси лиеада и других усева за сточну храну, као луцерке, цррене детелине итд., бити сдаби. Да би се то накиадило потребно је у току овога лета засејати што веће површине позним усевима пиће, Ту долази у обзир пострни усеви, који се сеју после жетве стрнина. Њих има много, а за наше прилике и у овом времену долазе у обзир зелени кукуруз за сачму, сирак, мухар и просо. Пострне п«ћне усеве треба гајити на плодним земљиштима, а најбоље је да се по могућству изврши ђубрење стајским ђубретом. У колико у току лета буде више кише, у толико ће пострни усеви боље да расту и да се развијају. У колико кише не би било, наводњавање је веома корисно. Ако пак наводњавање не би било могуће, томе се може помоћи у извесној мери орањем земљишта на време и правилном негом усева. Обрађивање, односно орање земљишта за пострне усеве тре-

ба извршити одмах по жетви стрнина ,још истог дана или нај даље сутрадан, док земљиште садржи још довољне количине влаге. Да би се то обавило, пожњевено и повезано жито треба одмах оставити у крстине на крају њиве, тако да њива остане слободна за орање. Истог дана кад се врши орање треба извршити и дрљање, а затим сејање. Пострне усеве треба сејати ређе него обично, пошто се развијају за време лета, кад нема довољно влаге. У току развитка потребно је чешће дрљањ, прашење и окопавање, да би се влага у земљи што боље сачувала. Наводњавање извршити та^ мо где је могуће. Зелени кукуруз за сачму сеје се у редове на растојању 50 до 60 сантиметара између редова и 30 до 40 сантиметарз између биљака. На хектар иде 40 до 60 килограма оемена. Може се сејати и омашке, али тада иде више семена, а добије се мање зелене масе и са мањом храњивошћу. Проса иде 30 до 40 кидограма семена по хектару. Сеје се гушће од кукуруза са размаком између редова од 25 до 30 салтиметара. Мухара иде око 30 килограма семена на хектар. Сеје се

гушће од проса, на 15 до 20 савтиметара растојгња између редова. М.бже се сејати и омашке. Сирка иде 40 кђ». гемена на хектар. Сеј« се у редо&е на растојању 40 до 50 1 санјиме1"ара између редова и 30 до 40 сантиметара ивмеђу биљака. По сетви њиву новаљати глат. ким ваљком. Приликом узраста нега мухара ' В(јди се сз.и > на дрљање, док је код осталих иО- . менутих усева потребно још прашење и окопзв1ч>е. Ж4тва . еврши у време кад настане цветање, или најдоцније при пунзм цветању. Пожњевени усев треба или г»сушити, или силирати, за храну стске преко зиме. Зелени кукуруз и сирак по могућству увек силирати.

ПСН.Н АРОА

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке) Тел. 20-383 ЦЈТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100 Тел. 21-772Тромесечна претплата 36 дн. нара шаље се преко »Пресв«, а. д. Влајковићева 8.