Српски народ

Српски народ, 24 )ут 1943

СРПСКИ КОНСЕРВАТИЗАМ

ћи, док, мећутим, био би то вели' ки губитак за заједницу, ако не би могла доћи до манифестаиије једна основана и друштвено напредна мисао. У сеоме саставу, следујући правилу Правичности и Доброте — два категоричка императива наше узвишене Хришћанске Религије: — „Зиигп сиЈчие", Ви сте се уздигли изнад сваког партиског менталитета који толико смета примени тога Правила па сте, и ако, уверен сам, нисте ни-

Написао

дрЖивојин Перић профвсор Универзитета у пензији

Називана је, због њене спол>ашн»е полчтике, несрпском, па чак и издајничком. странком а због политике унутраш№.е реакционарном. Има људи па, шта рише, и читавих странака — а то су не ретки појави специално код демократеке идеологије — који уображавају да су они једини и сигурни родољуби и народни пријатељи, док другима све то

аилутин Гарвшвнин

Архив С. Н.

Уредништву Српског народа Београд У једном броју свога часописа (од 13 марта о. г.). „Српски нзрод". Ви сте објавили .један саетав о Српској консервативној странци. „Значај Консервативне Мисли". са сликом једнога од ц,ених осиивача и воћа. Милутина Гарашанина. Тај састав Ваш, специално његова уводна реч, изазвао је свеопшту пажњу па и пажњу моје маленкости. изазвао је са пуно разлога. И. заиста, и по језгровитости саме садржине те уводне речи и по њеном спол?ашњем облику, форми, која се може назвати школским примером и у том погледу, Ваш састав није свакодневни појав. А што Вам нарочито даје овде право на једно признање без резерве то је она, за наше не сувише идеалне нарави јавнога живота, ретка објективност која прожима иео Ваш чланак код оцене унутрашње политике српске консервативне (напредне) странке. Јер, шта је на првоме месту и као нешто безусловно потребно у јавним односима, ако желимо да се они крећу и развијају у смислу општега добра људске заједнице то је идејна трпељивоет (толеранција) и непристрасност. Ако би се, узмимо, због неједнакости у схватањима људи избегавали и не би одржавали лични додир мећу собом, нешто као минимално и основно за постојање друштва и државе онда би ово обоје било немогућно. И онако исто као што би било логички апсурдно а етички неозбиљно и комично да људи не Другују измећу себе, на пр. због разлике у телесној висини или у . боји косе, исто би то било, ако би се људи избегавали услед разлике у мишљењу. Јер, и идеологије, само ако оне претставЉају дубоко и искрено уверење, чине саставни део човечјега бића, онако исто као и његови органц, и као год што би било. код нармалног човека, несхватљиво да неће да има додира са извесним појединцем зато што би се он од н»ега у нечему телесно раз« ликовао, исто би тако било. код таквог, нормалног, човека, несхватљиво, ако би се он на сличан начин понашао зато што би неко исповедао друкчију идеологију него што је његова. Затим, без идејне толеранције била би немогућна лојална духовна утакмица и борба — једина борба која треба да постоји мећу људима и народима: само из те и такве борбе могу избити на површину и победити најтачније и друштвено најкорисније идеологије. И као нешто најмаше у области идејног живота и активности јесте да се противнику допусти бар то да може слободно изложити и своје мисли, А то се често дешавало код нас: у партиском јакобинству ишло се дотле да се политичком противнику није дозвољавало ни да се слободно изјасни, образложи и брани своја схватања противно оној изреци мудрости која и у Политици а не само у Правосуђу има своЈу етичку вредност: Аис1Ја1иг е1 аИега рагз. Примена тога правила у Политиии може да буде само од социалне користи: јер. ако је исказана идеја погрешна или безчачајна, од ње неће бити ника- нити ће ко за њом по-

када билн к: лоадник српске консервативне странке, овој странци одали признање тамо где сте, после својнх разматрања у којима Вам је истина и легитимни Интерес Српске ЗаЈеднице био једина сврха, нашли да јој то припада, одали сте га на начин који доликује једном културном Европљанину, начин према коме ни ја, такође, не могу остати равнодушан. Ни једна наша, Српска, Странка није била, ваљда, тако нападана и ружена као напредна (консервативна) странка, и ако она то, ни по својим идејама и раду ни по несумњиво великој, и личној и породичнч.!, вредности њених првака 1 ) није заслуживала. одричу. Са таквим духовним настројењем, често искреним, политичка борба ,је немогућна. Подитичари те врсте су штетнији од политичара спекуланата, јер код ових се може рачунати и на евентуални преокрет. чим им њихов интерес то буде налагао. Политички спекуланти нису без резоновања ни без критицизма само што база њихове политике није етичка или то није у довољно.1 мери. (На њих се, у главном, може применити оно Таиитово: УЈсЈео теНога ргоћочие Це1егЈога §еоиог: Видим шта је боље и одобравам али идем за горим — јер доноси личну корист). Мећутим, код политичапа оне прве врсте, политичара фзнати-

ка, други је слуI чај. Јер, добро I је, наравно, имати I идеја али сво■ .1. ..I............., јим идејама треба господарити слично спорту од кога, док је спортист од њега, спорта, јзчи, има користи по здравља спортиета, а иначе тј. ако спортиста његов спорт савлада, ако он овом поетане роб, онда је спор : тист за друштво изгубљеи 8 )Другим речима, не треба да идеја у толикоЈ мери овлада човеком да је он више не може да контродише својим разумом. Ако буде ово последње, тада ће се идеја, од рационалнога, претворити у неодољиву страст и ући у област ирациоиалнога. и у том случају отпада свака могућност духовиог општења са једним таквим идеологом, мада, етички, он стоји изнад заинтересованог политичара (тј. није му сврха лична корист). Човек постаје тада у том погледу нешто елементарно и са њим је немогућно споразумевање као што је то немогућно ма са каквим другим физичким појавом (такви појави могу бити само обЈекти испитивања од стране човека као субјекта). Ово и овакво психолошко стање код људи који се баве народним пословима. стање социално врло штетно, нарочито су показивале левичарско - демократске странке. Те странке, произишле, на нашем, европском, континенту, из једног несумњиво; великог историског догаћаја али, у исти мах, и догаћајз са јаком дозом ирационалнога, Француске Револуције (од год. 1789.), носиле су неминовно и носе на себи печат свогз извора те отуда и њихова програмска склоност и готовост да се, у Политици, служе, по потреби, и иасилним средствимз од којих револуциоиарни метод претставља једну врсту њихове философије и идеологије, што је потресало цео Деветнаести Век и из њега прешло и у Век данашњи, Двадесети. (В. овде Правила Француске Изјаве Права Човека и Грдђанииа. 1-а ОДс1агаИоп сЈез ВгоИз сЈе 1' Ноште е4 (Јц СИоуеп, од августа 1789. унесена као увод, ргеашћи1е, у Франиуски Устав од 3. Септембра 1791. н. к., међу којима се налази: „1-е ОгоЛ & 1а геуоИе" тј. „Право грађанина на побуну", ако би државна уртрава прешла преко његових „природних и незастаривих права" — .Хез сЗгоЛз па1иге1б е4 Јтрге8сг1р1јђ1ез". То право на побуну формулисано је евако у чл, 2 исте изјаве: „Сез ЈгоЦз — тЈ природна и незастарива права човека — зоп1 1а ННег1е, ]а ргорпе1е 1а зиге1е, е! 1а гез181аисе а Горргезбјоп" ја сам подвукао. Ова идеја „отпора против угњетавања", призната као основно начело, једна врста догме, у Уставу од 1791. год., идеја антидржавна и анархистична, дакле антиправна и антикултурна, подигнута иа степен „Пра>) Више о спорту у овом погледу в. у моме еаетаву: Школске Оцене њихов значај н утицај, оштампано из »Правне Мисли«, Београд, 1939. (поводом Прославе Стогодишњице Прве Београдске Реалне Гимназије).

ва" — право против права! јесте Једна најпогрешниЈа и зато^ најфаталниЈа концепција фран-: цуских револуционарз и. како изгледз, баш та концепција имала је, од свих њихових концелција, највише. на општу штету, утицзјз нз доцније генерације. Никадз раније, пре Франнуске Револуције. није, на нашем копну. то и такво право према Држави и државној власти било признато и освештано поједин-: цима). * Ви сте, у напредњачкој (консервативиоЈ) идеологији, нарочито запазили и подвукли мисао о начелу законитости (легалности) у људској заједници. [1и Ново Време (Београд), у своме броЈу од 3. априла ове године, одаје пошту (уводни чланак: Посланнца Стојана Новаковића) политичким идејама вођа напредне стран ке, Ст. Новаковића, изнесенима у његовом писму од 24. јуна, 1903 год. по ст. кзл. (после убиства Краља Александра Обреновића!) а поводом покрета за обнављање напредне стрзнке и у коме писму Ст. Новаковић нарочито истиче начело законитости]. И, заиста, то сте врло добро уочили: та мисао је мисао — водиља у политичком схватању те странке. То је, другим речима, принцип Државе однссно принцип Права: Држава, Право, то Је начело законитости а начело законитости то је Држава или Право. Држава, Право, Законитост, све идејни синоними, то је одлика људскога друштва која се састоји у организацији. Без Државе, Права, Законитости, не би било уређене (организоване) друштвене заједнице нити могућности за њен опстанак и прогрес. И зато је и била девиза српске консервативне (напредне) странке: „Ред, Рад, Законитост". У осталом, овз напредњачка девиза треба да буде девиза за сваку државну и државотворну партију па и сЗма Демократија не занемарује идеју законитости у своме програму. Мада, у истини, ово последње нема великог значаја, пошто, видели смо, Демократија, с друге стране, ставља изнад Државе „природна пра ва", овлашћуЈући појединие да устану против Државе односно њених претставника у случају да би они вређали та природна права њихова —-теорија, као што смо горе већ казали, погрешна још од самог почетка и, уз то, Још и демантоваиа стварношћу тј. нередом, боље: хаосом, коме она води ако и када се приведе у дело. Приметићемо да и саме демократије, дошавши једном на власт, не поштују више ту теорију, јер би се то окренуло против њих самих а оне, чини се, нису много вољне да „зе Шге ^иШоИпег раг регзиазЈоп" (да се гиљотинирају из убеђења). Могло би се рећи да демократиЈа заступа револуционарну идеологију док Је у опозицији али да на власти практикује „реакционарну" државно-правну политику. То. евакако, представља Једну нелогичност и отсуство начелности код демок&атије, пошто, на таЈ начин, демократија, када Је на државноЈ управи, одбацује најосновнију, тако рећи,

Ј ) Као што су били: Милутин Гарашанин, Милан Пироћанац, Аћим Чумић, Стојан Новаковић, Чедомиљ МиЈатовић, Ворђе Павлови^, Светомир НиколајевиК. Димитрије Маринковић, Никола Петронијввић, Ђура ^опватови^, Драгутин Франасовић, Димитрија Радовић, Браћа Стеван и Ђорђе Пантелић, Милан Ку]унџић, Михаило и Милан Богићевић (сродници Династије Обреновића), Алекса Јовановић, Анд. ЂорђевиК Тихомиљ МарковиК др. Јован ЂуриК, Никола Стевановић, Љубомир КаљевиК, Милан Петронијевић, Димитрије РакиК Стеван Д. Поповик, Арон Нинчић, др. Владан Ђорђеви^, Љубомир Ковачевић, Марко Стојановић, Вукашин Петровић, др. Јован и Риста Данић, Милан Ђ Мили1\еви+\, Драгомир РајевиК Ђорђв Ствфановић (министар Правде), Ант. Пеливановић, Ант. Пантовић (министар Правде), Вучко ЂорђевиК, Браћа Бадемлић, Јован Крсмановић, Јефта Павловић, Месаровић и МихаЈло Павловић, Милан А. Павлови^, Ђ. Миличевић, власник Гранд Хотела, и др. важни људи и породице из Београда. И у унутрашњости земле било ј», тако исто, међу Напредњацима значајних и истакнутих породица и

људи као: у Шапцу, Куртовики и Топузовићи, Јанко Баџак из Јагњила (Окр. Београдски), Бегови^и из Брезовице, Самурови^и у Прњавору (Окр. Подрински), Гуцонићи (исти Округ), Младен Исаковић (Лешњииа), Јорзн Ћириловив из Новака (Окр. Ваљевски), Милан Драгојеви+1 из Робаја (исти Округ), Љубомир Молвровић, (3 Врачевића (исти Округ), Игњат Гудурић, из Обреновца, Породична задруга Радови^а из Ђурђевца (Округ Ваљевски), Никола Ђооћевић из Мл'аденовиа, Алекса и Страхиња Поповик (Округ Ужички), Милош Глишић (Ваљево), Стеван Макеимови^ адв. из Пожаревца, Д. и А. СтаноЈевићи из Крагујевца, АнтониЈе Мари^ из истог места, Василије Анђелкови^ из Трстеника, Жив. Милосављевић, из Друговца, Лазар Карамарковић, из Летњиковца (оба места из Округа Пожаревачкога), Милован БраловиК Јанко и Панта Дробњак. Ова| списак |в, разуме се, далако од тога да буд« потпун и у њега еу унвсени само наЈстарији прететавници Напрвдне странке али се по њему може, миелим, еудити о персоналном саставу »оде^их кругова у Једној од наших, можемо рећи, Историских странака.