Српски народ

'I''

ш ж ж

К У Л Т У Р А

Ж

ИЗ МОЈИХ УСПОМЕНА НА НЕМАЧКЕ ФИЛОЗОФЕ

II До познанства са Хартманом довдло је овако. Свој први штампани спис послао сам његовом ученИку Древсу (Аг(ћиг пгемз), доцНијем професору филозофије на техничкој Великој школи у Карлруе, заједно са писмом у коме сам изразио своје дивљење према Хартману, али сам у исто доба критиковао и његову метафизичку доктрину. Древс је одговарао на моје примедбе, али је додао да не може одговорити на све детаље онако као што би то сам Хартман могао учинити. Тек годину дана доцније ја сам ступио у директну везу са самим Хартманом, пославши му своју штампану дисертацију. Писмом, које сам му том приликом упутио, отпочела је међу нама подужа кореспонденција. У првом писму, којим ми је потврдио пријем послате књиге; налазе се ове речи: Јећ Јгеие ткћ т Гппеп етет Оепкет ги ће§еепеп, бет т ипзегег те(арћу$1к1еШИсћеп 2еН <Не Еаћпе <Јег 5рекиЈаИоп ћосћћаИ". Даља кореспонденција тицала се Х а Р т манове метафизичке доктрине, коју је он изложио систематски у своме најуспелијем филозофском делу Ка(евог1еп1ећге (Наука о категоријама) изашлом 1896, док у ранијем много познатијем делу његовом РћИо$орћ'1е дез VПћемиззГеп (Филозофија Несвеснога), делу које је од свога изласка 1869 до 1923 доживело дванаест издања, та доктрина није била ни довољно систематски ни довољно конзеквентно изложена. Ја сам тачку по тачку критиковао његову доктрину, а он је на ту критику детаљно одговарао. Та непрекидна кореспонденција прекинута је тек мојом првом посетом у Берлину учињеном у лето 1900 године. Хартман није становао у самом Берлину, већ у предграђу С гохјИсМегЈеМе, у једној малој али врло укусно саграђеној вили окруженој повећом баштом. Син једног пруског генерала Хартман је и сам, по свршетку гимназијске матуре и војне школе, постао официр, али је при једном паду с коња повредио колено тако да је морао напустити официрски позив. Био је имућног стања, живео је као приватан научник одбивши понуде да постане професор универзитета, и женио се двапут. Од прве жене имао је једну ћерку, а од друге три ћерке и једног сина. Обе жене су му биле и саме списатељке и филозофкиње. Услед повреде колена Хартман је био принуђен да прима посете у лежећем ставу у удобним колицима, али је могао устати, проводити време и у седећем ставу, а помало и шетати се. Кад је писао или читао морао је метнути таблу испред себе на колена скрштених ногу. Кад сам први пут дошао у посету дочекао ме је на ногама, а доцније је или лежао у колицима или седео за столом на веранди. Ја бих сваке недеље долазио по једанпут, и обично сам био

Написао ДрБранислав Петронијевић професор Универзигета задржаван на вечери. Хартман ково Уог1е$ип§еп иђег Тћегмоје студирао и писао само пре дупат '1к. подне (од 8 до 1 сата), у 2 сата Приликом посета чињених је ручавао, а после подне и ве- 1901-е год. и наше дискусиЈе поче проводио је у разговору са СТ але су живље и разноврсније. посетиоцима и са члановима по- у једној таквоЈ дискусији на родице. Био је импресивна лич- веранди његове виле (Хартман ност, његова велика глава има- ј е седео десно, ја у средини, а ла је широко и високо чело и госпођа лево) ја сам додирнуо

дивне, велике, плаве и сјаЈне очи, које су благо гледале.

питање нових светскиХ процеса по завршетку садашњег. Док је у Филозофији Несвеснога Хартман тврДио, да је по завршетку једног светског процеса увек могућ Нов светски процес, дотле је у Ка(е^ог1еп'.ећге поставио тврђење, да се трансцендентна воља можб одлучити и на нехотење и да је тада Јпг тИ с!ег СеЈаћг пеиег №е1(ргосе$$е уогће'Г. Ја сам на ово последње тврђење приметио, да је оно нетачно, што се да овако доказати: „како се тр&нсцендентна воља састоји у способностима за хотење, то њена вечна погснцијална природа може лежаги само у нехотењу, према томе њена одлука може се састојати само у хотењу а никако не у нехотењу". Доказ је био тако убедљив да га је Хартман одмах признао а гђа Хартман нашла се побуђена да примети, да њен муж није могао противно ни тврдити и да моја примедба може бити само „ет \Н$$уег$(агн1п1$$". На то сам (Архив. . .) ^ замолио Г оспођу да донесе Хартман је необично лако и књигу и текстуално уверио да писао и студирао. Написао је не- сам у праву. Додаћу да сам из колико опсежних дела, велики госпођине примедбе закључио, број омањих списа и мноштво да њој срдачни лични односи,

Филозоф Хартман

чланака и појединачних студиЈа. Био је енциклопедиски образован филозоф и универзални дух. Како су наши лични односи у току мојих посета (нарочито у

који су пОстојали између мене и Хартмана, нису били у вољи и да је због њих постала готово суревњива на мене. Године 1902 и 1903 нисам путо-

току посета чињених у лето ва о у Берлин, те две године по1901 год.) постајали све срдач- светио сам писању и дефинитивнији, ја сам се усудио да му Н ој редакцији прве свеске мојих приметим, да и сувише много пи- Принципа Метафизике, чије је ше (ово се односило нарочито штампање довршено у првој пона чланке о социјалним питањи- ловини 1904 године. Један од ма). Рекао сам му овако: „Нала- првих егземрлара послао сам зим да Ви пишете и сувише мно- Хартману заједно са писмом у го, Написали сте тако много да коме сам истакао шта сматрам сам ево ја, један од Ваших нај- за наЈ'оригиналније и најважнрје ревноснијих читалаца, једва ус- у моме делу. На месец дана доцпео да прочитам половину Ваших није добио с^м од Хартмана опсписа. Налазим нарочито да пи- ширно писмо у коме Ј'е потврдио шете и сувише много чланака о пријем дела и (пошто је напостварима о којима и други могу менуо да лектира његова није писати, а боље би било да место лака) ставио повећи број критиччланака пишете опсежније сту- ких примедаба. Иако ме је видије о питањима о којима други соко ценио, Хартман је ипак био не могу писати онако као што изнендђен опсежношћу дела и Ви можете. Место чланака о со- конзеквентношћу резултата у цијалним питањима боље би би- њему постигнутих, што се види ло да пишете студије из области из ових његових речи: ,.1ћг \Уегк филозофиЈ "е природе". ћа( <Ја$ УегсНеп$( <Не Коп$ециепОва моја примедба утицала је геп с/е$ сИ$кге(еп Каите$, (1ег на Хартмана и плод тога утицаЈ 'а <И$кге(еп Ма(епе и. $. м. гит егбио је његов спис: О/е МеНап- 5 ( е п Ма1 кгипсШсћ бигсћцеагћеНе( $сћаип% <1ег тодегпеп Рћу$1к, ги ћаћеп". који је изашао у првој половини Пошто сам му писмено захва1902 године. При изради тога лио на његовом опширном писсписа Ј 'а оам му на своје име му и одговорио на истављене узео неколико дела из КдпЈцИ- примедбе, Ј 'а сам те исте (1904) сће В/ћИо(ћек, међу којима Бош- године у лето поново путовао у ковићево Тћеог1а рћИо$орћјае па- Берлин и посећивао Хартмана У (ига1 /х (које му ниј > било довољ- једном од тадашњих разговора но познато и на кој'с сам му на- Хартман Ј "е налазио. да је моја рочито скренуо пажњу) и План- претпоставка резлне ванпростор-

не тачке у дискретном простору по његовом мишљењу излишна и да може само отекаги дискутовање и прихватање моЈе нове геометријске доктрине, а ја сам одговорио, да он може имати право у погледу чисто математичке стране те доктрине, али да претпоставка реалне ванпросторне тачке преставља оно што Је најоригиналније и најнеопходније у мојој метафизичкој доктрини. Идуће 1905 године нисам путовао у Берлин, а када сам школске 1^06ј7 узео годишње осуство и септембра 1906 дошао у Берлин, Харгмана више није било, он је на моју велику жалост у Јуну те исте године већ био умро. У пргдговору другој свесци мојих „Принцина Метафизике", која је изашла 1912 године, налазе се о моме односу према Хартмановој филозофији поред осталог и следеће речи: „Г)а$ 5(ифит Е<1. v. Наг(тапп$ — и'аг 1пг т1сћ ће! <1ег Коп$('гик(1оп <1е$ аИ^ тетсп те'арћу$ј$сћеп 5(ап<1рипк(е$ г\уаг 1т ж '1 $еп (1 !сћеп уоп п~"с.'!\'сп \Уег(ће, <1осћ <мег<1е 1сћ г ,1. ј <1'.е$е$ пе^аС.уеп Е1п?1и$$е$ На:1тапп$, ап&: $1сћ($ <1ег К1агћеН ип<1 с1ег 5сћаг!е $е1пег Иаг1е&ип&еп — $(е($ тК ИапкћагкеК егЈппегп". Па и ове успомене Ј 'едан су нов израз те захвалности.

Како човск учн да гаеда На горње је питање наука до сада могла само врло тешко да одговори. Само мала деца уче нормално да гледају, али она не могу да изразе своја опажања и своје доживљаје. Тако научна теорија осећаја вида није никада могла да буде потврђена чињеницом. Хелмхолц је, додуше, већ дошао до сазнања, да сигурност вида или гледања није прирођена. Али како настаје она? Тек велики напредак у области очне медицине у последње време дао је одговор на ово питање. Данас се може оперативним путем повратити људкма вид, који су можда већ десетинама година били већ потпуно слепи. Ови људи мОра.ју поново да уче гледање и према њиховим саопштењима можемо да установимо ток догађаја. који се том приликом одиграва. Управник университетске очне клинике у Јени, професор др За.јдел, сада први пут обавештава о овим опажањима. Њему је успео јединствени случај да поврати вид једној 46 годишњој жени. која је 20 година била потпуно слепа. Осам дана после успеле операпије ова жена уопште није ништа могла да види. Тако полако су се развили извесни свесни утисни, али које он.а није могла да изоази као гледање. Ма да је она већ 25 година ^аните видела ипак је сасвим заборавила употребу очију. Она стога није могла да протумачи своје утиске гледања и да примени на оно. што Ј 'е раније имала у свести. Тек се постепено уживљавала у сигурност гледања. И читати је морала понова да учи, исто је тако морала да учи да распознате боје, ма да код ње о слепоћи боја није било ни говора. Али сада се догодила, када се жена опет поивикла гледању. јеина ч^лновата и неочекивана промена у целом њеном бићу. ? (ЕОС)

СВЕТЛОСТ ИЗ ЈЕНЕ Написао Паул Басти

Шилер је рекао: „Универзите1И преузимаЈу команду над интелектуалним животом'. ПеСник је тада био професор у Јени. Јена, тај град тада од 7.000 душа, у духовном погледу постао је сретски град. Пламен тога центра дизао се високо, привлачио је највеће духове, како из Немачке тако и из иностранства, а о студентима да се и не говори. ОТкако га је изборни кнез Јохан-Фридрих Узвишени основао 1558, универзитет у Јени преживео је многе доживљаје; чувени математичар, професор Вајгел, имао је част да међу своЈ'е слушаоце има и Лајбница, једног од највећих немачких филозофа и научника. Будући писац Теодицеје м огао је такође да слуша и часове о вештини путовања, чаСове о вештини Писања саучевдћа и честитки, а године 1705 дошло је до праве сензације, јер је одржан први час на немачком Ј "езику, а исто тако и о немачкоме стилу. Универзитет у Јени нагло Ј 'е почео да се развија поглавито због тога што је студентски жи вот у њему био много слободни ји но на другим универзитетима Године 1780 број студената до стиже рекордну цифру од ЗОСЈО. Студенти на тргу оснивају свој форум, на коме се дискутује, пева, бори, пије и светкују све светковине.У спаваћем вешу, са дугим лулама у устима, студенти су ишли на прве часове који су 1 .Ј 'шњали у 6 часова изјутра, а који су обично одржавани код самих професора. Још у XX веку постојали су ти приватни часови код појединих наставника. У та времена Јена се поносила Гетеовом изреком: „Јена, то лудо и драго гнездо", Па је одједаред, захваљујући једном генијалном човеку, филозофу Фихтеу, који је такође раније био студент у Јени, настао преврат, јер је он умео да омладини усади у душу -религију акције и да је одврати од глупог беспосличења. Фихте је своје приступно предавање завршио речима: „Сви напори ранијих столећа имали су за циљ да створе ово наше доба, доба хуманости. Племенита жеља мора да пламти у свима нама и да свима сретствима појача завештање истине, морала и слободе, како би на тај начин наш трошни живот привезала за непрекидиви ланац којим се везују сва поколења човечанства. Пут је отворен свима људима од вредности, отворен у правцу поаве бесмртности, где акци'а и онда живи. када име онога који је делао остане у сенци". Своје прво претавање Фихте је очожао о теми Позив научника. Он је говорио о достојанству личнога рада кошм се лела на славу и величину отаттбине Највећа двооана била је мала да би у њу стали сви слушаочи. тако да су многи студенти морали ла га слушату начичкани по отвореним ппозооима. начичкани по уздит-н^тим уза зид мертевинама. П^^^в од Фихтеа и лочније ниЈе било ни 1 р лног врли^ог немачког л^ха ко>и ните имао живих олноса са овом малом вароттти. Ппо(+1«>гппи и ст^^т^нти напуттттали су Јену ка"" би њ р н лух ттти^или по зем,л-и. Фи^те те итттао V Б^штич гле т "е отпжао своје чун ^ нр Речи немлчком ниполу. Јена те исто тако л.очекатта лане ол\нтт»д.т1,рн,а кала те зч ппоАрсола б"о постив.ЖРН ТТ^итер. Нео гоал био те н" иогама. игпало се. првало се. а ТНилрп. са гвот'е стпане. вишр !<» био аниматор но инстол^тол Он те виттте ттроповедао но што је говорио, стал(Наставак па 14-то] странн}