Српски народ
Српски народ-, 31 јула 1943
Драгутин Илић-Ј
Чланови жирија књижевног конкурса СРПСКОГА НАРОДА састали су се под претседништвом г. др Светислава Стефановића 28 овога месеца да би извршили поделу награда за три најбоље пр.ипоретке, чији је рок за подношење истекао 1 јула. Пошто су чланови жирија појединачно прегледали поднете радове, преко- 150 већих или мањих приповедака, они су се на заједничком састанку једногласно сложили у додељивању предвиђених награда: ПРВУ НАГРАДУ претседника Српске владе, генерала НеДића у Износу од 15.000 динара добија ДРАГУТИН ИЛИЋ-ЈЕЈО за своју приповетку СМРТ СРПСКОГ ДОМАЋИНА. ДРУГУ НАГРАДУ министра просвете Велибора Јонића у изНбсу од 8.000 динара добија ДУШАН ЂУРИЋ за приповетку НА СПЛАћУ. ТРЕЋУ НАГРАДУ уредништва „Српског народа" у износу од 3:000 динара добија БОСИЉКА ПАВКОВИЋ за приповетку ЊЕГОВ ДРУГИ ПУТ У СБЕТ. Чланови жирија јесу: др Свет. Стефановић, Тодор Манојл-овић, др Велимир Димић, Никола Трајковић и Милош Милошевић. 0 учесницима књижевног конкурса
ејо добитник за најболу
прве награде припов
Чллнопи жирија саопштавајући обзира на све остало нова српска књижевност, блиска родној груди, народном духу и народним традицијама, задахнута новим духом времена, стварност је и ништа је не може изменити у њеним новим стремљењима.
своја опажања са конкурска поводом Додељених награда з.а приповетке изјавили су да су.задовољни како одзивом учесника на конкурсу тако и квалитетом упућених радова. Пре свега рсзултаги и другог дела књижевНог конкурса Српског народа показују како и поред из1ванредн"их прилика дух СТваралаштва у . српском народу није
м/ у -:
Илић-Јејо
Снимак С. Н.
Ж Ж
0 добитнику осам награда књижевног конкурса
Када је жири завршио свој рад и када је по обичају отворен коверат који је требао да садржи тачну адресу писца — он
замро, већ да даје нове доказе је био празан. Распитивало се на
своје снагб, обећавајући нове тековине .српској културн у оквиру вмшсе европскс зп.једниис. У овнм доказима и свсдочанствнма виталности српскога генија мо^емо црпсти снагу и вољу да истрајемо у напорима за опстанак ч '.Н'\'. • И обезбеђење; будућности српскога народа чији уметнички и културни „потенцијал може допринети обогаћсн.у еврбпске културе. С друге. стране награђене припоЂетке,: као и други послати радови показују по мотивима обрзђеним, као и по инспирацији да је на српској књижевној њи-
све могуће начине за име писца, али је све било узалуд. Најзад је редакцвда;модала гда тприбегне последњем -еретству: у дневним листовима је издата ,,потерница" за добитником прве награде. И после два дана писац је пронађен. То је био — Драгутин Илић-Јејо. . Драгутин Илић-Јејо је довољно познат нашој јавности. Читав низ приповедака, један роман и велики број чланака по разним београдским часописима и листовима створили су Јеји једно сИгурно име. Драгутин Илић-Јејо је исто тако познат и по томе што није никада прошао ни је-
И Јејо је био вечити скандал књижевних конкурса. Кроз цео књижевни рад Драгутина Илића-Јеја провлачи се дубока љубав према човеку, самилост према пониженима и ,увређенима, жеља за, једним лепШИМ И СВСТЛИЈ11М живд?т.ом. ; свп,х
пише неће ништа друго него да удовол.и своме нагону за писањем. Писање је за н.ега једна физаолошка потреба као и сан. ,Он дожиВи једну ствар, она га ксшка, не да му мира, док је грд не стави на хартију. Он никада Ш
л.уди. Он се иикада ,нс шпа ка- Т'1
војс џриповетке Н ијс измишљао ^Ж"1' Ј Иаш&е*тУ, за писаћим сто-
ко ћемо до тога доћи. Њега ,то не интересује. Он неће да зна за разне политинке теорије, које све без разлике обећавају срећу човечанству: можда ие може да се одлучи за једну или другу, можда је скептик према свима. Али он верује да ће то боље доћи, јер је то пр.иродан р.азвитак ствари, то је закон природе. Јејо не , припада. свесно ни. једном књижевно.м правцу, не .пише ни по једно.м калупу и када човек.
љевски кафеџија Јејо био стални претплатник за све књиге-.које су се тада штампале На ..српском језику; Он је нарочито воЛео-Драгутина Илића, брата Војислава^ Илића,' Који 'је' тада био на великом : гл-асу у Србији. 'Највећа жеља кафеџије Јеј"а била. је да и његов син-Драгић буде једнога даиа пеоник и књижевник. „Ово је мој^ Драгутин Илић", говорио је често за свога сина Драгића, кога он на ев.оју руку, ; без .обзира на кума и крштење у цркви, назове Драгутин. Ј И маћи Драгић, сада Драгутин, хтео је да оствари жељу свога оца и да се покаже достојан свога имењака н презимењака. Јрш : у" "грећем разреду основне школе он пише лесме,-. кој.е : су се : тада толико св-иђале његовом оцу и који га је храбрио да издржи и да иродужи тим путем. У петом разреду он пиш.е малу драму у стиховима Селим, . коју игра ђачка дружина „Синђелић" из НиШ& и коју .режира.-доцнији Изврсниредитељ Народпог - поЗоришта.' у ."Београду Гинић.: Тако пролазе"' године. ' Др&гутин Илић-Јејо пише песме, приповеткћ, драме и то увек Само за себе не. желећи нигде да их'објави. Сбршав^а велику матуру у "Нишу, где га""затиче Светски рат. Зћ врем : е'' затишја, када Јго' ров^овима отночне бескраЈп-а-' -чаЧт, Јејо нише... Ове ратне приП'о'1%1 1 ке спадају међу најбоље ш1б ; Је он ствсфио. Нажалост, оне нису никад угледале света ,јер њихов писац није био признат ни од је-
лом, већ је увек материјал за њих узимао из живота. Он има врло оштро око када треба да види пат:ше и беду најсиромашнијих 5 'к најнесре"ћ«ијих. дног званичнбг круга, који је давао назив књижевника и тиме право на штампање њихових дела. Он н?ихове несреће прима као своје и интензивно учествује у њима- Ствар бедних је И његова ствар. Када Илић-Јејо — књижевник апелује за несрећне, "он,да из њега говори Илић-Јејо —
ви заорана нова бразда. Осећа- дан књижевни конкурс а да он у ње нове љубави за српскрм отацбином, љубав за родном грудом, разумевање мукотрпног сељач-
„Битна особина Србина је племенитост"
ког. живота, повраћен смисао за табелу вредности старог српског морала, као и улоге рада у животУ нарОда дОлазе до изражаја најчешће у послатим радовима. Несумњиво је да нови резултати конкурса Српског народа потврђу.ју смисао првих резултат.а да Дух нрепорода захвата све више маха у дубину и у ширину. Српска књижевност, као и у ранијим својим светлим часовима, врши Данас своју високу нацио-
њему ниЈе учествовао и — увек Рођен у срцу Шумадије, Ва- парче хлеба непријател.ском дедобио прву награду. љеву, ДрагуТин Илић-Јејо је тету. Те своје. особине Србин Али, упркос признању које је чист 'претставнИк српства. Он је јошн ије изгубио; треба само оЈејо добио од јавности и самих провео свбје Детињство,- св-оју тићи у српска сеаа која су уда-
књижевника који су му као чла- младост и најмужевније године нови жирија додељивали награ- по Србији И у вези са народом, де, он од тих истих књиЖевни- познаје све добре и рђаве осока није признат као човек који 'бине његРве и - воЛи га ^акав припада њиховом кругу, већ је как'а& ј'е. ' ' ''
■увек сматран као неко ко се само бави књижевношћу и награде добија — случајно. Чак је једном приликом, када му је на једном конкурсу, додељена награда, жири сам себе почер да корегира и Демантовао се. Т6 је
Многе лепе особине Срба' нестале су са нбвим добом, које је уништило и разбрило наш патријархалан живот. Наш сељћк, нарочито онај пбред граДова, изгубио је многерас не особине Аашег народа и примио је многе
налну. мисију, ослобођавајући се био један културни скандал,, ко- које су нама -№лико стране. штетних туђинских у.тицаја и ји је показао сву необјективно.ст службе •деструктивним идеологи- и . пристрасност људи тога доба. јама; Духовни' лик Нове Србије То је исто тако ноказало да иоцртава се у делима старих и но- стински таленти.нису били меривих ствараоца, понетим новим ло вредности већ припадност једухом 'О-бнове и вољом за новом дној или другој котериј!}, које
културном величином Србије. 'У сваком слуЧају по просечној вредности послатих радова, без обзира што многи не задовољавају потпуно у погледу форме, може се очекиваТи да ћемо доживети нов процват књижевности, 'појаву нових имена и нови5{ деЛ» јод стВарне вредности. Без
су издизале своје људе и форсирале их. ВеЗе са једном груном значило је више него сам таленат. Не припадати ни једној груни, значило је себе онемогућити у јавном животу. Добити неку награду на неком конкурсу а. не припадати ни једној ол владајућих котерија, то је био скандал.
Али Србин 'је у својој суштини остао добар и племенит. А то је за Јеја важније него Технички напредак и цивилизација, што нам је донео напредак човечанства. Јејо је цео прошли светски рат провео као Војник и небро* јено пута је-присуствбвао сценама које су му показале сву величину- душе народа коме припада: Он је гледаб како Српски војНнк превнја непријатеља који м'е пре неколико ^ренутакд на њета пуцао. Он је гледао како српски војник Јдаје и последње
л.ена од нннцарске ' и гангстерске атмосфере каших градпва, у које је продрла негативна страна западног духа више него оно што је позитивно и добро; ■Јејо верује у Српство, верује V н.егов напредпк и место које ће'једн"ом заузети у европској заједници' народаз То ће бити часно и лепо место. Само је потребно да прође. неко време, да се многе ствари и' појмови искристализују. ' За књижевност Је почео да ее интересује још у основној школи : Чим је научко да чита и пише Јејо је одмах почео да се иптересује За ки.игу. Његов отац. познати вал.евски кафеџија Јејо, био је јбдан од ретких људи из његовог сталежа. који се живо интересоваб за КњИжевност. Као што су У прош-лбме веку богати воЈвођанскИ т.рговци били мецене тадпнтн.их српских књижевника и кнЈИЖевмосТи, тако је ва-
Осам књижевних конкурса — осам награда Године 1917 Драгутин ИлићЈејо, учествовује на свбм првом књижевном конкурсу и'■ Добија прву награду., То је био књИжев■ ни конкурс Српског гла-1ника у Солуну а дело које је добило прву награДу била је епска песма Слаћа "града Ирилепа. Нзмеђу оСталих на" ово "'ме конкур^у Је учествовао 'и Милутин Бојић, који оВога пута није имао среће. • ?'•. ^ • < . .Затим се конкурси ређају. Г.одине 1928 учествује на конкурсу „Џви.јете Зузорић" са приповетком Дунавска улица, која му доноси прву награду., Године- 1931 награда ,за комедију Женидба Чарла Чаплина опет на конкурсу „Цвиј.ете ЗузоРИћ". V ■ Исте године Пвлитика му награђује приповетку Погодба, која се преводи на мно.ге . европске језике и на —^ јапацс.ки, ,После овога долази награда за комедију' Два адвоката кој;у.-извади државна радиостаница у Сиднеју ■—! Аустралнја. ПрПчу Наша Паланкаг награђу.је му бсоградска Општина. И последњу -награду :добија.за роман Ииркузансри, да би тај низ награда завршио.наградом Српског народа- за најбољу прпповстку. .