Српски народ

Српски народ, 7 авгусџа №43

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ

' Индијаици у Јужној Америци не изумиру Напз КеЈгег: 1псНо$, \Уете1 — Вгаип5сћ\уе1§, ВегИп 1943, 5 (г, 233, т. 7.'Једнога дана познати немачки Сликар и књижевник Ханс Рајеер пошао је у Перу, у области прашума где извире мајка свих америчких река Амазона, да би тамо саградио себи колебу и живео међу урођеницима, Индиосима. У књизи Индиос он износи своје доживљаје међу становницима бескрајних шума и своја опажања о њиховом жи воту. Он разбија тако проширено мишфење европљана да јуж ноамерички урођеници изумиру као Индијанци Северне Америке. На основу свога великог искуства и дугог посматрања, Рајзер тврди да савремена цивилизација и додир са капиталистичким друштвом.није. довео до ,дегенер^ције ових људи који се још увек налазе у дечијем стадију развитка човечанства. Они су остали здрави и снажни као што. су били пре него што је бели човек дошао на амерички кон тинент. Он ће такав и остати, а .наода цивилизација неће никада продрети онамо где Индиоси жи ве ,јер огромне прашуме Јужне Америке су и биће вечита препрека белрм човеку ка потпуном освајању-овог дела 3,ападне хемисфере.

БАЈКЕ ЗА НАШУ ДЕЦУ

Индиске бајке, најлепше бај ке с Истока, превела Милева Поповић, ИПРОЗ (Златна књига, XIV), Београд 1943, стр. 160, дин. 47. Благодарећи библиотекама Злат на књига и Добар друг наша дечја литература обогаћена је врло лепим збиркама бајки. Тако смо до сада добили наше народне бајке, немачке, северних земаља, јапанске и кинеске, арабљанске и сада индиске. Не може се довољно похвалити овај напор поменутих библиотека. Захваљујући њима наша ће деца оплеменити своју машту и прошири своје географске чежње. А свет снова најближи је дечјој души, свет необичан и леп, свет добрих и племенитих људи, свет у коме добро побеђује зло. Омладина која чита бајке на путу је да прими сваку добру литературу. , Индиске бајке по својој осно ви сличне су бајкама осталих источњачких народа. Ове нити са истока провлаче се кроз бајке европских земаља, тако да је општи утисак тај као да је исток постојбина бајки. Индија са ма по себи земља је раскошне флоре, необичних људи, моћних и богатих владара, невероватних чудеса. Индиске бајке догађају се у једном декОру китњастом као фасаде индуских храмова. То је врло лепо осетио сликар

О ГАЈЕЊУ ЛУЦЕРНЕ

Влад. Мартиновић; Луцерка .-.< Издање- ИЏРОЗ Пољопривредна библиотека 46. Г од. 1943. У врло корисним и поучним популарно-стручним пољопривредним излањима излавачког , предузећа ИПРОЗ изашла је ових дана једна врло значајна . књига инж. Владимира Мартиновића о га.јењу Луцерке. За наше прилике, при сталној и тако рећи кронично.ј оскудици пићних биљака, ова књига претставља нарочити значај, јер упознаје нашег пољопривредника и Сточара са гајењем једне од најважнијих биљки, врло погодних и корисних за исхрану стоке. Ч.ак по тврђењу "стручњака луцерка је најважнија и најкориснија пићна биљка. Данас, вели писац. скоро ,је немогуће замислити да једно напредно газдинство нема бар један део земљишта под луцерком. Она се згодно допуњује црвеном детелином, једном исто тако важном пићном биљком. Тамо где једна не успева.. успева друга, а још ,је боље кад обе успевају у истом кра.ју. Код нас се под луцерком на:лази преко 30.000 хектара, а поред тога сваке године ова површина се повећаВа. И ако скромна у својим захтевима, луцерка даје изврсну и обилну сточну храиу у зеленом, сувом и силираном стању. Нарочито је подесна за сушне крајеве, где оскудица у сточно.ј храни доводи у питање сваки напредак сточне производње. Поред тога луцерка обогаћује земљиште хранљивим састојком азотом и оставља земљиште ра-' стресито. тако да други усеви после ње наилазе на врло повољне услове. Наше поднебље је врло погодно и за производњу семена луцерке и црвене детелине. те се такво семе произведено код нас сматра одличном трговачком робом. јако цењеном у земљи. а нарочито у иностранству. У будуће'мора да се поклони код нас много већа пажња луцерки. нарочито чистом и селекционисаном семену, бољем начи-

ну обраде земљитта, ђубре^у и нези усева, благовременој косидби, правилном споављању сена и другим важним пословима око унапређења ове одличне пићне биљке. Као сточна храна луцепка се може искористити V зеленом стању, као сено или као си"' п '" т а хпана. Попед тога сено од лунеоке може да се меље и даје стптти у виту бпзттша. Луттеока 1*е 1'ак.о хоанљива и рало {е т р 1е сва стока. ситна и крупна. Наоо"что је лобпа за млечна гола. Пооед осталих хоан љивих с^стотака саложи већу количичу беланчевина и коеча. те се због тога ппеттпттпме за м"'лу стоку о.чли 1"а ,та ња костију и бозог оазпиткп, дттжи и витамине А В и Е, ко!и повољно утичу пдзкитач и на плолноет етоке. Кол п^оттпте живине под^ћчва ноеиео(5т ?а'а. а за п"еле је луцеркин цвет изврсна па"та. Ппрооано л^ттооиптте оетачља ве.тгике коли«ине оогангких матег>и'а коте е.т« т ^е као х^ана нарлтпгом уе^рлг. Послр Л^ттрот;Р » а мљитпте 1е чисто од кооова. јео га она " току свог пооаета угуПТ \м'(> Поо»л тогп она оет^тз.ткд и^б^ттт^но и оаетпргито ' л м.л>ишТР Т1П)ТО ПОПОЛ.ТТО за о^одл\г. ЈТо ^ОТТТТ тт,ит5(-> т рпатттТОСТт-Т ТТОЧРТТАТЛ ттнна ТА ол ЛЛ7ТТРГ1Т/Р тттто бот^ч КРЛД СР V О^ЧНО р.рћи ППТ.ТТТПГТГ ,ТТ\ТТТРПЧР онТТЛ Т1Л Л^'<ТТТТ\Т1Р ТТОР^ТЈЛ? литту, V \тоол1*ли,у еа оисом луТТРП^Д са игтр ттотзптттт^но Л31> 4 и ПО П "та РИТТТР ст>ротт,ттттих сиргттт"^ ^»ттпттттлтчттттч, ГТо сз ложпту Т'П»ттд пппплчипачи ТТО врцу летелт-тну: V \ггл,еним уиттоатимв НРптто чаогтзтр али V \гкупнол>1 поиносу налмрттт\г'е. Пог?и откос ла!е оаните ол ттопрнр дртелине, а поглрлн, и порл зим\г. кил зрлртте уолттр витттр н°ма. птто !е ол вели т 'ог ччдттдја пни игуоани стоке Ова кт^ига чаглужутр п\'ну па«'№>\Т еплт/ог по Л.ОПОТТТТО" лттика И етоттапа. а п®тажил утиттва коТ*а по\г^тга поттттотт л ^р рг д С\тмњипо много унатторЦртг,у натрг . сточаоства и натттр пожоттоттплрлр, а тиме и опттттем ^напоеђењу наше народне привреде.

М. Ћирић, који се потрудио да гвојим илустрацијама дочара ове поетичне слике. Нарочито су лепе бајке: Мала Сура-Бај, Жена змија и цар АлиМердан, ЈЈеила и Меџун, Зашто се риба смејала, Човек који је ишао да тражи судбину, Шта ће бити-биће! Избор је учињен са много укуса а превод Милеве Поповић коректан. Ову лепу књигу најтоплије пре поручујемо нашој деци. ❖ Разочарање у СССР Ма1Ша$ Р16г1пег: С/е гиз5/5сће №апс1егип8, РаисћОеззаи, Стр. 308, РМ. 6.Један немачки комуниста-интелектуалац, око 1930 године одлази у Москву; прво одушевљен совјетима, он се полако трезни, постаје хладнији према комунизму, почиње да се одвраћа од њега, док најзад не постаје сумњив свемоћном ГПУ. Бива ухапшен, без суђења осуђен на три године прогонства и одведен на обалу Северног леденог мооа. Две ствари су важне које нам у овој својој књизи износи Пфертнер: то је поглед на режим који влада у концентрационим логорима, режим који је ради привредних циљева изграђен на најнижим људским инстцнктима — и опис људи који су објект тога режима. У Пфертнроо.во.ј књизи налазимо једно . обиље типова, читав један космос, од људи који стоје на најнижем ступњу свега што је чопечангч-0 до на ; плем°нитијег човека. Са ретком виртуозногаћу он описуЈе патње. несоеће, тежње, планоде ових ■ јадника, коти су натдрћим делом осуђени на смот. То је све проживљено и дубоко човечански. И?"Д1ЊА КДРЛ - А4Л1 Издавачко предузеће Карл Мај (у Радоболу, код Дрезде) прославило је ових дана 30-годишњипу . за које је време излало око 9 милиона поимерака изабраних дела Карла Маја. СМРТ ФРИДЕ СТРИНБЕРГ Недавно је у Салцбургу преминула, у 72 години, Фрида Стринберг, удова великог швед ског писца Августа Стринберга. Она је била друга књижевникова жена, а сама је написала јеАну књигу, посвећену своме Мужу, под насловом Радост, Љубав, Жалост. СМРТ ЕДВАРДА ФАЗЕРА Едвард Фазер, познати фински композитор и бивши директор финске опере, преминуо је у 81 години. У младости је био познат и као пианист, а 1915 године организовао је финску оперу у Хелсинкиу. СПОМЕНИК ПАРАЦЕЛЗУ У САЛЦБУРГУ У вези са 450-годишњицом рођења славног немачког лекара Парацелзуса. који је 1541 преминуо у Салцбургу', на тргу Парацелзус, чим буде завршена изложба немачке уметности, подигнуће се споменик томе славноме Немцу. Споменик ,је дело про фесора Торака.

0* ^ 14? 0>

с лаганим понављањем

1Р35 17,00-

СВАКОДНЕВНЕ ЕМИСИЈЕ БЕОГРАДСКЕ РАДИО СТАНИЦЕ 5.00— 6 15 Другарски поздрави 6.15— 7 00 Емиси.ја за српске сељаке и вести на српском језику 7.00— 7.10 Вести на немачком језику 7.10— 9 00 „Добро јутро, драги слушаоци!" 9.00— 9.20 Вести 9,20—12 00 Пауза 12.00—13.00 Полневни конперт 13.00—13.10 Вести на српском језику 13.10—13.50 Подневна музика 13.50—14 00 Вести на немачком језику 14.00—14.50 Нешто за тебе 1450—1 Е> 00 Извешта! о водостању 15.00—15.30 Извештај Врховне команде и кратке вести за војску 15.30—16 00 Пауза 16.00—18.20 Српске емисије 18.20—18 40 Час немачке народне групе 18.40—19 00 Музика за тебе 19.00—20.00 ..Из савремених догађаја" на немачком 1езику и вести на страним језицима — бугарски, мађарски, фран-* цуски и оумунски. 20.00—20.20 Вечерње вести 21 40—22.00 Поздрави младог београдског стражара 22 00—22.15 Последње вести 00.00—02.00 Поноћне мелодше. НЕДЕЉА, 8 АВГУСТ 16.05—17.00 Београд поздравља Бор. Изводе: Народни Обреновић, Вера Пантелић, Предраг Буташ, квартет Савовић, Мирослав Баџевић, Дивна Костић, дует Перић и Бора Савић-Крушарац. ПОНЕДЕЉАК, 9 АВГУСТ 16.00—18.20 Српске емисије 16.00—16.30 Забавна музика. Изводи забавни оркестар под упр вом Фрање Седлачека. Солисти: Неда Јуришић и Жарко Цвејић. | 16.30—16.35 Извешта;ј Врховне команде -17.00 Концерт раото хора под управом Богдана цве.шћа 18 10 Наоодна музика. Изводе: Наоодни оркестар Милаиовић. тамбуоашки оркестао Араницки, Душанка В укмировиК Ружа Протић. Милина Титић, Момчило Рајић. Мит? Божиновић и дует Савић-Милчић. 18,10—18.20 Из савремених догађаја. УТОРАК, 10 АВГУСТА 16.00—18,00 Сопске емисије 1(5.00—17.00 Музика из тонфилмова (нове плоче) 17.00—17.30 Наоодне песме и музика. Изводе: Народни оркестар под упоавом проф. Петра Крстића и солисти 17 20—Ј7 4-0 Поедавање _ 17,40—18.10 Наооттне пеСме пева^у Милена Ћесаоовив и славко Илић уз поатњу наооЧног оркестра Обреновић 18.10—18.20 Из савремених догађаја. СРЕДА, 11 АВГУСТ 2 I" 16.00 — 18 90 Српске емисије 16.00—16.30 Концерт гупачког кваотета Преворшек 16 30—16.35 Извештај Врховне команде 16.35—16.50 Концеот ж.енског октета 16 р;о—17.00 Поедавање 17.00—18.20 Забавни час. ЧЕТВРТАК, 12 АВГУСТ 16 00—18.90 Српске емисије 16 00—16 30 Аудипија Радио Београда 16 30—16.35 Извештај Врховне команде 16 35—17.00 Чувени певачи (плоче) 17 00—17.30 Сопске мелодије свира квинтет Николић 17.30—17.40 Поедавање 17.^0—1810 Печји час 18.10—-18.20 Из савремених догађаја. ПЕТАК. 13 АВГУСТ \ 16.00—18.00 Сопске емисије 16.00—16.30 Концерт београдског симфониског оркестра под управом пооф. Светолика Пашћана 16 40—16.35 Извешта! Воховне команде 16.35—1700 Шлагери Изводе: кваотет Симић, Војин Поповић, кваотет Ђорђевић и сестре Перић 17.00—18.10 Н"о 0 лна музика. Изводе: Наролни оркестар Милановић. тамбуратпки оркестао Аоан«чки. Љубица Филиповић. Леса Јопановић. Јован Милићевић-Мостарац, М Петоовић и В. Одаџић 18.10—18.20 Из саврамених догађаја. СУБОТА. 14 АВГУСТ 18.00—18,20 Српска емиси.ја: Добровољачки час.

ипши 1зш

изложиће јавној продаји са почетном лицитационом ценом следећа имања постојећа у Аранђеловцу: 12 АВГУСТА 1943 ГОД.: 1) Плац са зградама Краљице Марије 34 Дин. 150.000.2) Плац повр, 846 кв. м. Дин. 125.000.3) Плац са вилом повр. 1863 м. кв. Дин. 1,200.000.4) Њива звана »Поље« повр. 50.760 м. кв. 4/5 ид. део Дин. 1,200.000.5) Њива »Миленића Поље« повр. 1195 м. кв. Дин. 95.000.14 АВГУСТА 1943 ГОД.: 1) Плац са вилом повр. 1300 м. кв. Дин. 1,300.000,.2) Плац са вилом повр. 936 м. кв. Дин. 2,500.000.3) Плац са зградом 1030 м. кв, 1/2 ид. део. Дин. 135.000.4) Плац са вилом повр 800 м. кв. Дин. 350.000.—. Продаја ће се обавити у банчиној згради Скадарска 33/11 од 9—12 час. где се могу добити сва даља обавештења. 547 1—1