Српски народ

Српскп народ, 7 августа 1943

Марвени трговци у друштву и

Барон Минхаузен узјвхује топовско тане >11Р€)И М1НШЗНЕН

Личност барона Минхаузена, јунака наших младалачких снова, о чијим смо авантурама тако радо читали, личност овог генијалног лажова, авантуристе и фантасте, ванредно је одуховлЈена у овом Уфином филму у бојама. Причања Минхаузенова налазе се с ону страну линије истина-лаж. Она нису ни једно ни друго већ смела и суптилна игра људскога духа. Не треба зато скучити Минхаузена и мерити његова хвалисања аршином могућег. Минхаузен је аргонаут новога доба, човек који је необичним случајем стекао вечигу младост, љубимац среће у борби и љубави. Минхаузенове лажи су корак у царство непознатог. Он је видео све, доживео све. Био је на дворовима славних владара, познавао многе ведике љуле, волео многе позшпе и чувене даме а Сио од њих вољен. Овај вечито млзди витез-лу.члица, који тако воли живот, богатством ссоје маште захвалан је мотив филма. Минхаузенов • царствс је до садч билд књи^-а а од сада је филм и- то филм у бојама. Само у бојама Јер како би скромно изгледао лажљиви барон у црно-белом филму?! Био би бледа слика без опог сјаја и шарма који је потребан да нам дочара необичне дожизљаје једног тако славног и омиљеног ветропира. Филм у боји крчи себи пут Да њему припада будућност уверио нас је баш овај о Мднхаузену. Овај филм је створен у јеку највећег од свих ратова и схвативши правилно њ-Јг.-ву вредност са гледишта умртности можемо да кажемо да он >повргава ону древну „Када т фо ви пуцају, музе ћуте". Ханс Алберс је .сјајан Мннха узен. Сумњамо да би се ма где могао наћи бгљи. Гестом и пијавом, Ханс Алберс је дао бчр> на онако како је овај стрисни путник, галантни љубавник, Д 'елиста и ратник изгледао или како је требао да изгледа. Проткан ведрим хумором, филм пружа занимљиву слику сјајног рококо-доба, које поред барона Минхаузена претставља још и Калиостру, чувени шарлатан XVIII века, лажни гроф из Палерма, који је својим животом инс фи то Гетеа и Шилера, затим највећи од свих познатих освајача жена — Казанова.

Филм је технички сјајно изведен. Да би игаао у корак са лагаријама симпатичног барона, режисер се служио триковима који су ванредно успели. Раскош на двору руске царице Катарине II, харем султана Абдула Хамида, дати богатством боја, остаљају на гледаоца сна)/ан утисак. Боравак Минхаузена на месецу,

.. — ј ч //

Илзе Вернер приказан тако рељефно, лепотом боја и необичношћу мотива спада у уметничке инсценациЈе првога реда. Фон Баки изложио је кроз причање Минхаузеновог потомка на занимљив начин многе згоде и незгоде краља лагарија По њему Минхаузен, коме је Ка лиостра подарио вечиту младост, и данас у доба електрике и аутомобила, живи у лицу свога потомка исти онакав какав је био елегантни каваљер и изврсни козер. Н. Р.

У лето 1837 године српски архиепископ и митрополит Петар пошао је у инспекцију по Пожаревачкој нахији. Пут га је водио ка Пожаревцу, главном граду за житарску, а нарочито сточну трговину. Иако је био трећа резиденција кнежева, ни Пожаревац као главни град највеће и најбогатије нахије у Србији није се одвајао од осталих српских градова. Упоредо са развојем и јачањем грађанског друштва јаг чали су и наши градови, који су се до тада, како се на једном месту примећује (Рихтер), могли у потпуности упоредити са варошицама или с#лима н.а западу. Носећи у свему одлике начина привредне производње српски градови су као и српска села имала у свему сточарски изглед. Сем кнежевих конака, конака народних старешина, кућа марвених трговаца и неколико модерније грађених зграда, које су служиле државној администрацији и на први поглед могле одвојити, све остале куће биле су земљом олепљене, без прозора или са отворима олепљеним хартијом „пенџерлијом". Из варошког центра, који се одликовао уздуж поређаним дућанима, где су се налазили трг и кантар, улазило се одмах у предграђе од којег су се простирали дуги испусти за стоку, која се по њима несметано кретала реметећи често миони варошки живот. Тако је и Пожаревац изгледао када је под сунчаном припеком митрополит Петар стигао у варош са својим пртљагом и целокупном пратњом која га је окружавала. Дочекан од народа, одевеног у свечано рухо, са фесовима на глави, више оријенталски, али никако „по европејски", митрополит је одведен у стан марвеног трговца Ђоке Савића. Ту му је одређен боравак за све време његовог бављења у Пожаревцу. Како то да митрополит Петар, глава цркве, отседне у стан једног марвеног, како се тада звало „отменог", трговца? У стан Ђоке Савића, закупца толиких алија, закоса и испаша, пословног човека са толиким везама на дубравичкој, смедеревској и рамској скели, поседника толиких винограда и њива око Пожаревца и сопственика многих обора по Пожаревачкој нахији. Питање би се само собом могло поставити, али то је био редован случај у нашем престогодишњем друштву и зато су Пожаревљани овај дочек и пријем митрополитов прихватили као обичну и редовну појаву. Преоријентисани услед промене политичких и економских прилика са извозне марвене трговине према Јадранском мору на извоз стоке према Аустрији, марвени трговци имали су већ за собом дугу традицију и преимућствене услове за даљи рад. Зависни у прво време од везира у погледу издавања дозвола за трговање стоком („изун"), они су доцније (после 1815) зашли у други однос зависности према кнезу Милошу, који је јачањем својих економских и политичких нозиција постао најјачи марвени грговац у Србији. У време када је у српску трговину све више продирала слободна утакмица и шпекулација, веома жива трговина стоком најлакше се снашла у склопу ових промена. Градска чаршија је, и у народносном погледу и по социјално-економском уређењу претстављала једно шаренило у коме је био заступљен и српски живаљ. Али је она још и даље носила оне одлике средњовековних стега преко еснафа који су као последица феудалног уређења уским нормамЈ. старим схватањима и Стегама спутавали не само занатство него и целу трговину. Еснафи су обухватали сво.јим уређењем поред свих занатских струка, сваковрсну трговину. болтаџи.је. механе и све остале гране промета добара.

политици И док су поделу рада поремећену продором слободне утакмице еснафи заснивали на међусобним тужбама, размирицама и разграничењима надлежности, марвена трговина је као тадашња актуелна трговина шпекулације и брзине још више развила слободу промета, коју је она можда и створила. Она је ударила и на оне последње мере ограничења трговине, које је изводио кнез Милош у циљу монополисања марвене трговине за себе и за једну групу „отмених" марвених трговаца којима је давао преимућства над осталима. Окретни, сирови и свежи, склони на преваре^и подметања, долазећи са села, марвени трговци су прво силазили на скелу где су склапали различите компаније са трговцима и калаузима. Ту су образовали „затворени круг", ухватили везу са иностранством и са српским градовима и постепено богатећи се по доласку у варош оставили за собом све приврелнике уобпучене још тада постојећим еснафским поретком. То нису били тргович, како каже Вујић, ко.ш као Грци. Бугари и до. „јелнако у дућану с прекрштенима ногама на покровци селе и тирип^ик, памук и луле продају", већ се њихова трговина састо^ала v ста^ном покрету, шпекулисању и продаји ра.чличите марве. У прво време недовољно култивирани, марвени трговци све већим богаћењем и путовањима у Беч и Пешту претварали су се у грађане и почеди да живе „по варошки". Прелазе на уређење својих кућа и увећање потреба. У кнез Милошевом конаку и по кућама марвених трговаца домаћи намешта.ј је претстављао једну мешавину између западноевропског и источно-егзотичног укуса. Они су од целог нашег грађанског друштва, које је било у формирању, први почели трошити бермет, токајско вино шампањац, малагу, бечко пиво носили шешире и качкете, обла чили се „по европејски", прави ли гозбе, чинили завештања ма настирима, поклањали звона и крстове црквама, гостили стране посетиоце Србије и терали луксуз. За госте великодосто.шике, а нарочито странце, који долазе са запада или из Русије, једино су те трговачке куће могле да их угосте. У њих су свпаћали и код тпговаца о-Ледали Пирх. Јоаким Вујић, Рихтер и други путописци, који су оставили драгоцене податке о приликама у Србиш. Њих су посећивали и код њих боравили многи цркве-

ни великодостоЈници, па ето и поглавар православне цркве митрополит Петар. Пошто су постигли велики успех у друштву и дошли до његовог врха, марвени трговци су почели утицати и на политички живот. Њихов утицај је био знатан и за Карађорђа, када се вршило диференцирање, али се нарочито и изразито осећао за владе кнеза Милоша. За време Турака српско друштво било је скоро једнолично. Између свештеника и сељака није било велике разлике. Доцније, за Карађорђа, друштво се делило на „велике и мале", „од најмањег до највећег" и та је разлика постојала све дубља уколико се више улазило у Милошево доба. „Земљеделци" су сиромашни, војници „храбри и верни", свештеници понајвише неучени, но много прилежни о просвећенију и обученију стада свога" (Давидовић), а марвени трговци стојећи изнад других трговаца имали су и довољно капитала и великог кредита (Тирол-Солар). Са таквим разликама ушли су марвени трговци у политички живот. Оно је било појединачно или преко народних скупштина. Појединачно, јер су сви наши политички људи тога доба произишли из групе марвених трговаца. Преко народних скупштина, јер су на Милошевим скупштинама поред архијереја, свештеника, војних команданата, чланова исправничестава, среских старешина и кметова, кој'и су се исто тако бавили трговином, учествовали и марвени трговци (нарочито свињарски) из целе Србије. Они су чинили већину и поред Милошевих високих чиновника и свештеника одлучивали о социјалном и економском поретку у Србији. Из те друштвене групе произишао је и сам кнез Милош, који је у марвену трговину ушао као слуга марвеног трговца који тера стоку на Јадранско море. Коца Марковић отмени марвени трговац са рамске скеле, закупац алија, скела и др. добара постао је у 1834 години Милошев министар финансија. Стевча Михаиловић, који ,је нешто доцније постао претседник Министарског савета, за Милошево доба почео је као јагодински марвени трговац. Поред многих других то је био и Ђорђе Протић, доцнији министар унутрашњих дела, који је тако жарко критиковао Милошеве неправилности и незаконита поступања, а кој"и ј 'е и сам био маовени трговац. Тако су изгледали марвени трговци у друштву и политици у престогодишњем српском државном уређењу. Љ. П.

НИШКА ФОЛКЛОРНА ГРУПА У БЕОГРАДУ

Друго гостовање Српске фолклорне групе из Ниша пало је у доба позоришних ферија. Српска фолклорна група при Моравском народном позоришту састављена од ученика и ученица нишких гимнази.ја начинила је досада ве лики број гостовања по селима и градовима Моравског округа. приређутући пропагандне претставе пред сељацима и грађанима. После првог гостовања у Бео граду, где је доживела велике успехе. ова група, која негује нашу наоодну уметност. доживела је исто тако значајне успехе са свошм ппопаганлним пћипелбама у селима Српска фолклорна група при Мппавском народном позоришту дала је прва иницијативу и указала пут ко.шм треба да пође наша школска омлздина, као и да љубав према нашој наролно1 уметности значи V суштини буђење напионалне свести и окупљање омладине око извора српске тралиције и праве наполне уметности Да би прирелба Српске фолклорне групе из Ниша била при-

ступачна сваком београђанину из вршена је специјализација претстава. У споразуму са надлежним факторима Министарства просвете и вера ова група приређује поново за ученике и ученице бео градских средњих школа два ве лика фестивала на Калемегдану. Ови фестивали одржаће се на летњој позорници на Калемегдану у суботу и недељу 7 и 8 овог месеца. На ове претставе имају приступа сви београдски срелњошколпи и деца из основних школа као и њихови родитељи. Сем специјалних претстава за ћаке. на Калемегдану. на летњој позорнини биће приређена два фестивала народних игара и песама за беогр^дско граћанство, Ова два фестивала одржаће се у уторак и среду 10 и 11 ов мес. Почетак претставз v 18 час Тр ће истовремено бити опроштајне претставе Српске фолклорне групе за неговање народне уметности. пошто млади уметниии на Београла настављају своју пропагандну турнеју по Србиш.