Српски народ

Српски парод, 7 августз 1943

може штогод зарадити. А пеп је живот на сплавовима.., * Мисли Мијо, мисли.. . А Дрина шуми, у његовим ушима је то најлепша песма. Сплав поиграва, прште водене капи... А онда — тресак, ломњава. .. Стеже Мијо »думен«, мишице набрекле, хоће да попуцају, а сплав се пропиње... Вода хладна, посреблаена, запљусне га. Он се стресе од ненадног додира. Али, не смета то, треба исправити сплав, кога снажна вододерина нагони на литица и ломи га, крха... Крик, снажан, резак, вапијући, пролама нок и лети преко врлети, па се одбија роморе^и језиво... Немоћно гледа Мијо, како се сплав распрскава у безброј комада; види како вода халапљиво гута његове другове, који су безбрижно уснули јер, знају они да Мијо пази на њих! Језа, застрашујући хладна, прожима му тело. Нешто му бумбара у ушима: Ти си крив, крив! Руке му малаксавају: »думен«, захваћен брзом матицом, скаче, шкрипи и витла га око себе ^ао сламку. У свести му се враћа слика детета и жене, но то је за часак.. . Нов удар брзице и он, одбачен далеко, губи свест и тоне, тоне... Дрина их ]е прогутала. Не воли она да јој неко пркоси. А људи су без страха. Треба хлеба, морају се борити и — сплавови и даље промичу плаховитом реком. И Драго је постао сплавар. Њега је вукло нешто неодољиво на сплавове. Волео је да држи »думен«; да осећа како својом снагом савлађује брзу матицу необуздане реке, да гледа како промичу пусте врлети, да осећа топло сунце које даје снаге, топлине, и да слуша шум, певушави шум, брзих валова... А вукло га је и причање о оцу; са каквим су дивљењем говорили људи о његовом баби! А онда још нешто: видеће градове, друге људе— нешто ново, непознато. И то ново, непознато вукло га је неодољиво... 1И -О •■■■■ : ■ Леп је живОт еплавара. У рана летња јутра, док још није сунце изишло иза високих планина, рано сасвим рано, тек су звезде лочеле бледети, а ноћ се назире тек по гдеггде: у мрачним рупама врлети, или тамо у подножју брда, устају они — сплавари. Очи су им још сањиве и они жмиркају смејуљиво гледају јутарњу, млечну белину која се полако разилази. А тамо, на истокуј из те беличасте магле, јавља се пурпурно руменило, предзнак сунчевог рађања. А Дрина шуми ломатају-Ни се, и њени бистри валови пребацују се весело преко стрмених обала... Сан је одагнан тим шумом. Људи су голишави, и само дуге, беле гаће од дебелог сукна заклањају голотињу. Прса им се бурно спуштају и дижу, удишуђи свежи, чисти зрак који се готово осећа опипљив је и леден. Све су то снажни л>уди, а лица, опаљена сунцем, врдом и ветром, имају неку бронзану боју, која, у ово рано јутро, светлуцају златастим сјајем... Лаким корацима упуте се реци, и после неколико часака виде се мокре главе које носи речна струја. Усклици и смех реско проле&у кроз мирно јутро... Снажним замасима пресецају они матицу и у жилавој борби излазе као победници из загрљаја Дрине... Лако дрхтање прожима мокра тела, а ноздрве им се шире као пунокрвном ждрепцу после напорног каса. А онда треба се спремити за напоран посао. Треба отиснути сплав низ воду грађа је потребна, треба радити да се одржи голи живот... На истоку румен, као крмез, осваја небо, скоро Ке и сунце изићи... Шкрипе »думени«, оре се гласови људи, шуми вода, а капље сребрне и руменкасте као-капље крви, прште. Скакуће сплав, за њим други и још један, па још један... А на крмилу стоји млад снажан, до пола наг, сплавар и пријатним јаким гласом, који се ломата преко каменитих обала, пева песму сплавара:

лХеј, хај, хај, ви сплавари, са Дрине, Чујте песму њених бистрих вала, Погледајте виш' њених обала, Кад ће јарко сунце да нам сине...« То је Драго, »Чуља«. То он, пун раздраганости, пева друговима, Дрини и себи... Исток је сав зажарен, и ускоро црвена кугла се помаља ■— сунце се рађа. Сплавари задивљено гледају ново рађање сунца: беличаста као млеко магла, постаје пурпурна копрена која подрхтава од јутарње свежине. А Дрина бистра, сва обливена руменилом, трепераво клизи као млаз крви из скорашње ране. Сплавари се побожно крсте; очи су им пуне неке захвалне кроткости; шапу&у топле молитве, а преко лица им се разлива умирујућа спокојност... Дан је почео срећно. IV Прикрадала се летња нок Сплавари се припремају за одмор. Ове ће ноћи Драго водити сплав. И он, поносан на своју дужност, ослонио се на »думен« и гледа приближавање првог сутона. Дрина је све малаксалија; изгубила је снагу у свом дугом путу — близу је ушђе. Сутра, зором, биће сплавови у тихом Савином кориту. Стоји Драго и устрепталих очију гледа још крвав запад. Ужива он у вечерњем прикрадању. Месец, беличаст полако, и некако стидљиво, отискује се на бескрај-

поред те своје доброте, ругају му се, зову га »Чуља«. А чега има ту гадног? Изгубио је ухо, па други изгубе ногу, руку или око. Сачувај Боже, то је за жаљење, а не за исмејавање. Па Драго није ружан младић: има лепе зеленкасте очи које се преливају у неко плаветнило, слично плавичастим таласићима Дрине; лице, опаљено сунцем, и са једном рупицом на десном образу — одраз су топлине његове младе душе. А његова плава коса са увојцима, као у какве девојке, скрива му бразготину коју му је нанео несрекни случај у детињству. Многа су женска срца закуцала при његовој појави. Леп је »Чуља«, а умилна топлина његовог гласа заносила је слушаоце. Нарави је био кротке, само по кадКсад, очи би му севнуле неким претећим сјајем. То је бивало онда, када би га другови непрекидним задиркивањем узнемиравали у његовим мислима о свом усамљеничком животу. Никад се није жучно расправљао, као што је то био обичај у његових садругара. Смешкао се стидљиво погледајући другове као молећи их да га не дирају. Јер, ето, он никога не дира. Али баш због те његове мирноке они су га највише и узнемиравали. Ех, тешко је њему! Никог свог, сам самцит. Њега нема нико да испрати кад полази на далеки и опасни пут, нико не стрепи за њим, па и кад се враћа, нико

Цртеж: К. Н. ну небеску пучину. Шумори Дрина, а оба- га не дочекуЈз; он нема никога коме би ле тону у смирају вечерњем — још само поклон из града донео, никога ко би га танка, вијугава трака обележава благи о- упитао да ли је срећан што се поново балски нагиб. Нема више оних стрмих обрео у селу, никог, никог... Сва његова обала — сад је раван — у Мачви су. животна радост била је Дрина... Ноћ је. Тишину ремети само клокотање Мисли се распршташе. На истоку се воде коју пресеца сплав; допре и лавеж разлива нека белина. И »Чуља«, вра^ају^и каквог усамљеног псета из Села мимо ко- се садашњости, почиња своју јутарњу пејих пролазе... сму док сплав полако клизи у широку и Под кућицом на сплаву светлуца при- мирну, зеленкасту воду Саве. .. туљена ватра — поспали су... »Чуља«, испрва тихо, а онда све јаче и V јаче пева своју омиљену песму: Било је то једног пролећа. Дрина је те»Дошла Дрина од брега до брега, кла мутна од истопљеног снега, а високи Нит' од кише, нит' од бела снега...« брегови су се сијали под топлим сунцем. Глас се његов распростире преко воде За који дан па ће и сплавови почети да и губи се у равници, која се простире са се крећу низ плаховите таласе снажне обеју страна реке, обасјане сребрнасто вододерине. Село, Драгино село, било је бледом месечевом светлошћу. Пева Дра- у неком свечаном расположењу. Са долаго песму о Дрини, његовој Дрини, која, ском проле^а вра^ала се у њега животна ето, изгубила је снагу, и сад тече мирно, снага. Цвети, празник пролеКа и дан који готово нечујно. Воли он Дрину и ако му је село прослављало, као васкрснуће из

је она отела најмилије — оца и мајку, она је његова хранитељка. Ех, да није Дрине и сплавова шта би било с њим? Она га је отхранила, па нека га и сахрани. А нок, што је дужа, бива све мрклија.

зимског сна, освануо је. У рано јутро забрујала су звона са расклиматаног торња сеоске црквице. И свет ведра лика ишао је на јутрење. Ишао је и »Чуља«. Требало је заблагодарити Богу

»Чуља« пева, ређа песме: о Дрини, ње- на његовом очинском старању. Како је Ној брзој води, прекрасним јутрима и о- само изгледало свечано у црквеној порваквим топлим летњим ноћима. У тим ти: људи, жене и деца тихано роморе заноћима, буде се његова осекања, његова хвалне молитве, а из цркве дрпиру речи болна осе&ања... Мисли га односе у ње- попе који, својим јаким, али ипак молегову суморну прошлост. Сећа се свог у- ћивим гласом, благодари Богу на Његовој богог детињства: мукотрпне године су доброти. пролазиле, низале се, а Он увек сам. Драго слуша речи свештеника и радосДок је био дечак сви су га волели — ним оком гледа по погнутим главама пробио је сироче. А сад је он одрастао чо- сутних. Како су лепа ова кротка лица век и, људи, који су у души добри, па и смерних људи!

А онда срце ненадно заигра. Осетио ја да и њега неко посматра, неко чији га поглед загрева и од чега му се око срца разлива умилна топлина. Кријући очи иза дугих трепавица тражи он непознато око које га пече. И гле, ех, беше то најрадоснији тренутак у његовом тешком, усамљеном животу! Угледао је, тамо под липом, два црна сјакте^а ока, која га нетремице посматраху. И он ухвати тај поглед и његове се плаве зенице укрштају са оним црним, немирним очима, које га милују топло и као да му нешто Говоре. Он обара поглед и руменило, које он осе^а како му_ жари образе, удара му у лице. Познаје он те очи. Увек би му срце о- 4 вако затреперило, као јасика на лакг л поветарцу, кад би га Јрне прострелиг Такве очи има само Мара она несташ а Мара, -ћерка Јове кафеџије. И, ето, поносна Мара, која ни једно«' сеоског момка није хтела да погледа, по» сматра њега, »Чуљу«. Гледа га она и тај њен поглед — ех — мора да му нешто говори! И он опет погледа у оном правцу где је она стајала поред своје тетке, мајке није имала, умрла је одавно, а тетка Мила замењивала јој је мајку у свему. И опет обара очи. Она два несташна ока пиље нетремице у њега' и он осеКа пријатну узнемиреност. Служба се свршила и свет се, раздраган, разилази кућама. А Драго стоји и гледа за Маром која иде лаким кораком за својом тетком И осврће се гледајуки њега како, усамљен стоји, наслоњен на дебло гранатог питомог кестена. Другови су га отргли из тог положаја. Звали су га на пољану да покаже »ђеци« како се »баца камен«. И он је бацао камен и слушао како се удивљено чуде ње.-овом снажном замаху — а он је мислио на Мару. Једва је чекао да дође време ручку, Јер после подне ће се опет искупити мр-?. мг штани око порте, где ће узети учешћа у ,,, општем весељу. А, свакако, доћи 116 и Мара. Па зар би друкчије могло и бити? Зар би могло проћи које коло, а да она није у њему? И он је, сав устрептао, очекивао то по подне. А Мара је дошла. И кад су први звуци из расушених труба одјекнули, кад је Рајко хармоникаш растегао своју хармонику, из које су се отимали, омамљиви трептаји народне игре, »Чуља« је, у пуној снази свог распламсалог бића, повео коло. Бубањ је гр'мео а његов ехо Се ломатао кроз кланце и тонуо тамо у недОстижне даљине, преко високих планинских ланаца. Младеж се хватала у коло, и земља је подрхтавала под снажним поигравањем необуздане младалачке силине. Коло се витлало, развлачило ичмеђу окупљеног народа и у размахниталом за^ маху, развлачило по црквеној порти Драго је осетио како га неко хвата руку и полако извлачи из руке Играча који је био до њега. Била је то мала рука, топла и мека, тако да су танки прстићи утонули у његову огрубелу шаку. Чинило му се како га та рука силовито пече, баш као да је узео угарак из ватре. Није смео да се окрене, али је засигурно знао да је то Марина рука и само ју је овлаш стегнуо и још бешње заиграо. А кад је бубањ умукнуо и кад су звуци хармонике и труба утихнули, коло се малаксало зауставило, док се пљесак и узвици разлегоше са свих страна. И тај је тренутак уграбио Чуља да погледа у свог саиграча. То је била Мара, Он се уплаши, али мала рука која је још лежала у његовој шаки топло га је миловала. Из Мариних очију, треперило је радосно усхићење. Трже се Драго и пусти руку — шта ће реви присутни ако угледају како се они држе за руке, а коло већ давно престало? Хтео је рећи нешто, али не могаде, у грлу га нешто стегло; хтео би да побегне али га сјај Мариних очију приковао за земљу — па ни макац. И он, немоћно опустио руке, па чека шта ке се догодити. (Наставак у идућем броју)

кНв н

гн ц

вг„

<;Д

* за'• \ 'а за \

т