Српски народ

СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

Нови докази пред српским народом

Презрени и проклети од српских дома^ина, кукавице и немоћни да се јуначки бОре са онима који пожртвовано бдију над народном безбедношћу и имовином, српски одроди, шумски бан дити и зликовци, у појединим крајевима покушавају да врше пакост и освету над мирним становништвом из потаје, и то уништавањем вршалица и паљењем жита. И ове године, по упутствима својих туђинских господара наредбодаваца, бандити су саветовали народу Србије да не копа и не оре, да не засади и не засеје своје њиве. Трезвени српски сељак домаћин није их послушао ни овог пута као ни прошле године. Српски сељак послушао је своју здраву памет и Свог претседника владе, генерала Недића, који је, као прави дома^ин и истински народни државник, увек саветовао своме народу само оно што је добро и паметно и једино спасОносно у ова претешка времена. Кад су се осведочили да је сељак узорао и засејао и последњу стопу обрадиве земље, — више него икад досада, — и кад су видели да је ове године понео род као рвтко када — бандити покушавају да уништавају вршалице и да на разне начине спроводе терор над радним светом, да му одузму или бар прекрате његову тврду муку и имовину. Само Бог и вредне жуљевите ру* ке сељачке, уз заштиту Владе народног спаса м њених родољубивих одреда, дали гу ове г одине народу у Србији д«л оу жет . ву, добар род уопште да се же исхранити и задржати потребне резерве за нову сетву. По раду, односно по неделима и саветима шумсних бандита и њихових наредбодаваца из Лондона и Москве имао би да скапа српеки народ од глади и то не само грађани и избеглице, него и сами сељаци и земљорадници. вјкЛСКИ добровољци, као прави синовн! свога народа, помажу данас у разним местимз сељацима на сабирању жетве. Они не само Што чувају свла и целе крајеве да земљорадник на миру може сакупити плодове свога труда и божјег благослова, него и лично, где год могу и стигну, лаћају се српа, косе, вршалица и другог алата и указују помоћ сеоском становницЈтву. Ту помок чине добровољци нарочито оним дома+>инствима где се осећа оскудица у радној снази. Шумским бандитима и њиховим наредбодавцима, разуме се, не иде у рачун ни овај племенити рад српских добровољаца. Зато они и праве заседе и мучки нападају на добровољце и кад одлазе на сељачку њиву и кад се с трудног рада вравају на починак. Неколико таквих мучких напада било је последњих дана Као жртве таквог напада пали су пре неколико дана командант III Добровољачког батаљона са низом најбољих другова из његових јединица. Они су ишли у села крушевачког краја да зашт«"* и организују сељачки рад око

жетве; бандити — »ослободиоци« — сазнали су за то и поставили су им паклену заседу па су пали као мученичке жртве своје предане дужности на народном добру и благостању. Сељачки народ у Србији добио је у мученичкој погибији ових наших најновијих жртава нов доказ о томе ко су доброзољци, а ко су они што врше терор и мучка убиства из шума без обзира каквим се именом крсте и у чији рачун врше своје бесрамне злочике. Р. Парежанин

НАД СВЕТЛИИ ГРОБОВИМА

Пале су нове жртве у одбрани будућности српскога народа. Пали су најбољи међу најбољима, они који су оставили све што им је најмилије и ставили своје >кивоте на олтар отаџбине. Када су ступили у редове браниоца реда њих је томе одвела сам-о велика и несебична љубав према Србији, љубав према своме народу. То су људи који су каткада оетавили код куће удобан жи вот, породице, и узели пушке у руке не да би од тога видели неке личне користи, јер ње не може бити у редовима добровољаца, већ само код оних који седе у удобним собама и шапућу о

Димитрије Љотић говорм над одром пок. Т. Станисављевића

И бандит нх оптрује

„нашима му'

и своме „патриотиз-

ојађених породица. Лелек мајки, сестара и удовица, јаук и писак сирочића, су посмргна песма овим див Србима, који себе узидаше у будућност оних, који за њима остају. Тешка је и трагична судбина напаћеног и намученог српског народа. Тешка је због тога, јер после славне плејаде многих стотина и хиљада српских витезова, који падоше за част, славу и слободу дођоше људи никоговићи и све то проћердаше за личну сујету и уображену величину и донеше нам пораз и народну трагедију. Трагична је, јер уместо да после те трагедије пронађемо сами себе и наш једини пут, ми кренусмо странпутицом, путем убиства из заседа, путем палежи и пљачке, путем свега онога што није својствено српском народу. После говора шефа Српске државне безбедности министра Јовановића говорио је Ратко Парежанин, шеф Васгштног отсека Српског добровољачког корпуса. У своме говору он је истакао заслуге погинулих. После говора Ратка Парежанина спровод је пошао ка гробницама да би сахранили погинуле. Погинулог кацетана Лукића и добровољце Милорада Милићевића и Спасоја Топаловића испратили су њихови војници верни другови до гроба. Тужне манидхч-тани /> -vБечкепеку, Новом Бечеју и Перлезу^ У понед«жШГ2 авГустд у Ба-

Јасно је нама одавно да главну кривицу и одговорно ^ јг за злочине шумских бандита поднесу пред историјом они покварењаци и безумници што потстрекавају ипозивају непрестано шумске |

да би с друге стране текли.^тггЈГ^ гга свечан начин сахрамилионе. Њихове жртве ниси^ к^ни посмртни остаци бив. окр. .чалулне. Они упапају "-" ,ељ Ј ед начелника Душаца Марковића и

алудне. Они ударају ној новој и сп^-чЈОЈ с Р би Ји и , епп ,„.- ^удућности свога народа. Паликуће и убице још једном су цросули братску крв. Пали добровољци били су из

злочинце да врше терор и разна недела над мирним становништвом, над одредима који се жртвују да одрже ред и мир у земљи и над припадницима окупаторске силе. Радио емиси.је Лондона и Москве и њихови спикери главни су виновници тих злочина и безумља. А иза тих спикера и радио емисија стоји такзв. „југословенска влада" у Лондону и онај круг наше емиграције која се склонила на „сигурно" место пошто је државу и народ бацила у катастрофу. Пре два дана у крушевачком округу ухваћен је један шумски бандит. Кад су га питали зашто је одбегао у шуму и зашто се придружио бандама које врше убиства и разбо јништва, одговорио ,/е сасвим јасно и отворено да то он чини по упутствима разних Пепића, Вилдера и друг-их туђинских агената који од проливене крви српскога народа прима 'V своје дневнице и положаје... 3.

ћииа је наш народ одао достој нј пошту. Тако је цела Србија погазала своју љубав Према онима ;оји С1 пушком у руци стоЈ "е на б?анш<: српетва и своје гнушан>е прем| онима чији је једини циљ про аст српства и победа међународж- олоша. Свечана газда "вгквум добр«ољаца У Београду СЈу суботу 31 јула сахрањени тр^ ца од 2 о жртава палих код ^цвеђе измећу Трстеника и Круц. ца _ Пред капелом нат овом рробљу после завршено1 ^ пе д а 0 др. жао је говор шеф Јче безбедности министар г. Др ј овано . вић, који је између о, лог ре . као: — Погните главе! С ло да завршимо. Свевишњем д^ е п0 _ молимо за покој душе Ј., ана Спасоја, Милорада и још „ на _ есторице Срба, божјих пра& чи _ ка, који падоше из заседе и убијени у моменту, када у св^ рођеној земљи путем апост истину носише, са Светосавск

вером да само слога Србина сп д ирнут и

његових другова, Банаћана, који су погииули вршећи своју дужност. Посмртни остаци погинулих хероја пренети су камионима. У Перлезу је скииут ковчег са посмртним остацима Тодора Стацисављевића. Са бечкеречке железничке станице на којој се било искупило мноштво света као и велики број званичних претставника ковчег са телом пок. капетана ЗлатибОра Маринковића пренесен ,је у бечкеречку цркву. На путу ол станице до цркве огромна маса света, окупљена по плочницима, сузама и гласним .јецањем одавала је жалост за својим трагичцо преминулим суграђанима који је бранећи српство, далеко од родног краја положио живот за бољу и срећнију будућност своје отаџбине. После опела у цркви опростио се свога друга и саборца бивши министар Михаило Олћан, који је у свом узбудљи' вом говору, евоцирајући успомену на овог честитог човека и борца, нагласио бескомпромисну решеност оних који остају, да наставе и доврше започето дело. После опела говорио Ј'е министар унутрашњих послова Танасије Динић, а затим је узео реч изванредни комесар за обнову Смедерева Димитрије Љртић. потресен трагичним

Деветнаест гробова, деветнаеа

'десом једног од својих првих

најбољих сарадника, Димитри-

Пок. Душан Марковић (Снимак: Васпитни отсек С.Д.К.) је Љотић опростио се од пок. Марковића дирљивим речима и притом истакао покојникове заслуге, као и његову уогу у спасавању српског народа. У Перлезу је извршена свечана / сахрана посмртних остатака То- дора Станисављевића. Огромна маса света још пре 8 часова ујутро искупила се пред кућом пок. Станисављевића где је покој'никово тело допремљено у суботу поподне. Пред црквом је узео реч изванредни комесар за обнову Смедерева, Димитрије Љотић, који је у. свом говору између осталог рекао: — Кад орџч оре, он се никада не осврће на оно што је пре* шао, стално гледа напред, колико пута још има да пређе. Његов поглед уперен је увек само према шгљу којн је себи поставио и за кога се определио. Тако ни Тодор Станисављевић који ево пред нама лежи није се освриао на оно што је досада ирешао, мада је то било и много и великр, него гледаше само оно што још има да изврши. Остављајући и плодну земљу, растављајући се тешка срца од породице своје и дома сво га друга. Тодор Станисављевић, врдећи сврја два сина пошао је међу првима у добррврљце не за тр што је од тога очекивао неке користи или награде већ из жел>е да наррду своме како у Банату такр и с оне стране Дунава осигура мир и опстанак. Обраћајући се породици пок. Станисарљеврћа потресен до суза Димитрије Љотић каже: — Мајко, иако је ваш губитак огроман, утешите се, јер знајте да сте губитком свога сина добили све нас за синове, а ти вер на љубо и деио, знајте да сте у нама дрбили браћу крја са вама саосећају и на које се увек наслонити мржете. Другови пок. Тодора Станисављевића никада неће заборавити свога друга који као бољи од њих, храбро и неустрашиво како то доликује правом јунаку и мученику, свој живот положи за отаџбину и народ свој. Из примера друга Тодора Станисављевића, завршио је свој говор Димитрије Љотић, подићи ће се десетине и сготине његових иових другова и сабораца. Жртва његова уродиће десетоетг -»м (Наставак на 8-мој