Српски народ

Српски народ, 7 августа 1943

Н О В Е К Њ И Г Е И Ј1ИСТОВИ

Дунав - судбина Европе

РгКг НеЈш КеЈте5сћ: Оопаи, Саиуег1а§ Вауепзсће О&Гтагк, Ваугеи1ћ. $ 1г. 340, РМ. 8.5 0. I Дунав — велика европска река која везује толике народе. Готово три хиљаде километара дуг је његов пут од Шварцвадда до Црнога мора, на коме срећемо најразличитије пејсаже: романтично-дивље, веаике планине, благе брежуљкв, непрегледне равнице. На његовим обалама леже цветни градови који памте најстарије културе које су се појавиле у Европи. Смело, гордо, херојсксц али такође и благо и пријатељско је лице Дунава1 То је река судбина! Већ од прастарих времена Дунав је био пут којим су многи нароДи ишли ка своме новом животу, небројени ратови вођени су око њега, он је био граница између Рима и Германије и осталих народа који нису припадали Импери.,и. Дунавом су ишли крсташи ка Истоку да ослободе Христов гроб, њиме су пловили ратници у борби против Тур«ака.. На обзлама Дунава се на^азе бојна поља на којима је прмнц Евгеније Савојски добио своје највеће и најсудбоносније победе. Још у најстарије доба Дунав 'је био посредник међу народима. Он ће то у будуће бити још и више. Средњеевропска мрежа водених путева биће повезана са Северним и Балтичким морем, а можда, и са Егејским морем. Таласи Дунава носе петролеум из Румуниј«, . пољопривредне - производе са Балкана, пшеницу из Русије, Румуније и Мађарске у Средњу и Западну Европу. Немачка индустрија товари своје скупоцене производе у шлепове, који их затим носе ка европском Југоистоку, ка Русији, ка Блиском Истоку. Дунав је вЈ>ло важан фактор у међународном приближавању народа: из Београда или Будимпеште се може за најкраће

време стићи у Берлин, а једна велика флота гиздавиХ бродова вози низ реку људе уморне од ралџ, који треба после одмора на овим бродовима да се поново са још већом радном енергијом врате на свој посао. Пред очима ових путника ређају се бескрајна поља, густе шуме, висока брда, дивље степе, велики градови и пространа села, виногради, засађена поља. Фриц Хајнс Рајмес се у овом делу показао као добар познавалац европског Југоистока, његове историје и његових људи, али исто тако и као добар козер чијем се воћству Дунавом читалац радо поверава. Велики број лепих фотографија и цртежа Рагимунда Рајмеша употпуњују ово ванредно дело о Дунаву.

НЕП03НАТ0 ПОЗОРИШТЕ Каг1 В1апск ип<1 Нетг Наи1е: 11пћекапп(ев Тћеа{ег, I. О. СоИавсће ВисћћапсИипе, 5(и(( Џаг1, КМ. 9.50. Непознато позориште —тојест, позориштге посматрано са једне сасвим друге тачке гледишта него што је то лаик навикао, са гледишта једног редитеља. У овој књизи је са свих страна осветљен редитељев рад и поново је показано, да је он најважнији стваралачки фактор у позоришној уметности. Богато илустрована, ова књига нам у слици и речи показује цео историски развитак најважнијих периода позоришне уметности. У И >ој су исто тако интересантни портрети највећих немачких глумаца, који су позоришну уметност попели на један тако високи ступањ.

0, јрј* 14>- &

СВАКОДНЕВНЕ ЕМИСИЈЕ БЕОГРАДСКЕ РАДИО СТАНИЦЕ • 5.00— 6.15 Другарски поздрави 6.15— 7.00 Емисша за српске сељаке и вести на српском језику 7.00— 7.10 Вести на немачком !езику 7.10— 9.00 „Добро јутро, драги слушаоци!" 9.00— 9.20 Вести 9.20—1200 Пауза 12.00—13.00 Полневни кониерт 13.00—13.10 Вести на српском језику 13.10—13.50 Полневна музика 13.50—14 00 Вести на немачком језику 14.00—14.50 Нешто за тебе 14 50—1500 Извештај о волостању 15.00—15.30 Извештај Врховне команде и кратке вести за војску 15.30—16 00 Пауза 16.00—18.20 Српске емисиде 18.20—18 40 Час немачке народне групе 18.40—19 00 Музика за тебе 19.00—20.00 „Из савремених логаћаја" на немачкомЈезику и вести на страним језицима — бугарски, мађарски. франНУСКИ И ОУМУНСКИ. Вечерње вести Ппзлрави млалог београдског стражара Ппслелње вести Поноћне мелоли!е.

с лаганим понављањем

20 00—20.2П 21 40—22.00 22 00-2215 00 00—02 00

ПУТ НА ИНДИЈИ

Негћег( Исћу: АТвам5(ап, Иав Тог пасћ 1гкИеп, \М11ће!гп СоМтапп, 1ајрс1§, 5(г. 233, КМ. 6.60. Афганистан са својих 720.000 квадратних километара је отприлике толико велики као Великонемачки Рајх, док броји :амо 7 милиона становника. Ипак, у поређењу са својим суседима, ова земља се може назвати малом. Налазећи се између Русије и Индије, она је између њМх као „зрно жита међу каменим жрвњевима". И стварно, ова земља је увек у опасности да буде сатрвена, јер у њеним рукама се налази „кљун за. капију кроз коју се улази у Индију". Чим руски камен почне да меље, да би преко Афганистана створио себи пут за Индиски океан, одмах Афганистанци у Енглеској налазе своју најјачу потпору. А ако пак Енглеска из Индије покуша да од Афганистана учини своју колонију, тала је Русија заштитник Афганистана. Тако је Афга* нистан својим географским по-

ЗА РАЗВОЈ РЕЧНОГРИБАРСТВА

В. Финк-Зебић: Риболов и пецање, ИПРОЗ (Пољопривредна библиотека св. 50—51), Београд 1943, стр. 53, дин. 30, „Риболов је једно од најстаријих занимања човекових, а лов риба удицом, пецањем, не само корисно занимање него леп и здрав спорт. Чист. ваздух, непосредан додир са природом, задовољење исконске ловачке стра сти човекове, нервни одмор и душевна сређеност *- то су пред ности овог лепог занимања и спорта. Све врсте сладвдводних риба заступљене су у рекама и водама Србије Велик је и број љубитеља риболова и пецања.' Толико у уводу ове симпатичне књижице-приручника пише сам писац В. Финк-Зебић. И сам риболовац-аматер писац ове кн>и жице, који се сем практичног рада бавио и теоријом, дао је у сажетој форми све што је нај потребније да један човек који се до сада није бавио овим лепим спортом уђе у његову суштину. Ту су сви подаци, не само о рибама и удицама, већ чак и о начину одевања једног ри•лловцц, о дозволама потребним

за упражњавање овог спорта, о данима кад треба коју рибу ловити. Сасвим сТручно и детаљно писац описује све врсте наших сладководних риба, разне врсте мамаца и разне начине ловљења риба. Рибарски календар на крају књиге нарочито ће користити риболовцима својим тачним подацима. Ова књижица гтрва своје врсте у нас допринеће врло много систематском развоју рИбарства. Сам писац обећава да ће написати још две из исте области: Мали рибњаци и Гајење риба у малим рибњацима.

метид

ВАТРОГАСАЦ К. д. ПАШИЋЕВА 7. — ТЕЛЕФОН 20-459 Пожарни апарати са хемијским средствима за гашење пожара са: ПЕНОМ, ТЕЧНОШТ.У, ТЕТРАХЛОРОМ Ватрогасни материјал и прибор Пунимо и оправљамо пожарне апарат* 527 2—2

ложајем постао једна од стратешки најважнијих земаља света. Херберт Тихи, који је себи створио велико име својом књигом о Аљасци, пропутовао је Централну Азију уздуж и попреко. У овој књизи он није само дао живо приказану историју Афганистана, већ нам својим великим искуством и познавањем ствари даје пластичну слику карактера ове земље и њених становника, као приказ велике стратегиске важности овог дела Азије У овој књизи налази се све што један образован човск тр.еба. да зна о овој земљи.

Стрип о баропу Мимхаузену Барон Минхаузен прича цртежи од Ђорђа Лобамева, изДање књижаре „Ћура Јакшић" Реоград 1943, стр 31, дин. 70. Има приповедачкиу дела чији је главни јунак тгко интересантан да временом свет заб рбвла на име писца, само деЛо претрпи велике пргмене у сећању али !ун"к постаје незаборавач. ,!едчн од таквих јунака .ачи су превпчишли самог писца је саР"н Мчнха\-?.ен. Што је ча ! ич г ере- -нтнчје. барон Минхчузен иVIе је које је заиста пост м,1ло. Нг.лазимо јетног барона Мннхаузена у Беогоалу за време пгинц] Евгени;а Савојског У Немччк -.1! постоји имање порлдице Минхаузен. Барон Минхаузен био 1е Ста велики лзжов тј умоо 1е са нарочитим даром да ппичч доживљзје наравно изМИШљене. У вече, крај ватре. поред тобоог (ела и пића. у дп\'ттву прч ! .».теља блрон Минхаузен узео би V руку чашу вина или лулу па би им приповедао о фантастичним п^дви^има који прелазе грапицу обичне маште. Инспиришући се књигом гггича о барону Минхаузену познз ти цртач Ђорђе Лобачев дао је у својој редакиији. у цртежу и речи, једну нову веозију бар:> на-лржова. Пртежи Ђорћа Лобачева достижу све оне фантастичне размере приповедања. Има у њима извесних смелости којих нисмо нашли ни на филму. У форми етоипа, лако, чаиимљиво, скраћено и сажето Ђорђе Лобачев је на тридесетак страница формата гпеснаестине дао у ствари целог Минхаузена. Како може да привлаче млађе. има дражи и за старије. Једна кн)ига у духу времена.

Државна хипотекарна 0а||Иа изложиће јавној продаји са почетном лицитационом ценом следећа имања:

I

23 АВГУСТА 1943 ГОД.: 1) Плац са зградом Узун Миркова 6 2) Плац са зградама Краља Петра 78 3} Плац са зградом Страхинића -Бана 16.. 4) Плац са зградом Принца Евгенија 16 5) Плац са зградом Риге од Фере 7 25 АВГУСТА 1943 ГОД.: 1) Плац са зградом Хаџи Мелентијева 69 2) Плац са зградом Проте Матеје 18 3) Плац са зградом Малајничка 6 4) Плац са зградом Алексе Ненадовића 37 27 АВГУСТА 1943 ГОД.: 1) Плац са зградама Зрињскога 37 2) Плац са зградом Прест Петра 66 3) Плац са зградом Прест. Петра 8^е 4) Плац Пуковника Недића 13 5) Плац са зградом Приштинска 31 30 АВГУСТА 1943 ГОД.: 1) Плац Толстојева 11 2) Плац са зграром Толсто;ева 64 3) Плац са зградама Сарајевска 35 4) Плац са зградом Пуковника Бацића 6 5) Плац са зградом Генерала Штурмана 5 Продаја ће се обавити у банчиној 33/11, од 9—12 чс. где се могу добити сва

Дин. 9,000.000.Дин. 2,800.000,Дин. 2,600-000.Дин. 800.000.Дин. 3,200.000.-

Дин. 950.000,Дин. 6,000.000,Дин. 500000,Дин. 7,500.000.-

Дин. 3,000.000,Дин. 2,400.000.Дин. 1,000.000.Дин. 280.000.Дин. 2,000.000.-

Дин. 1,500.000.Дин. 2,800.000.Дин. 1,700.000.Дин. 1,500.000.Дин 4,500.000.згради Скадарска даља обавештења. 542 1—2

Огше С. Бп. 9003 од 1-6-1943