Српски народ

носним часовима по наш народ, народни прваци и комесари апеловали су на мене као на Србина, војника и родољуба. Ја, браћо, никаДа нисам бежао од одговорности када је требало помоћи народу и држави. Сагледавши сву опасност која је у тим бурним данима претила Србији и српском народу, ја сам се решио да се прихватим спасавања свога рода и своје Отаџбине. Нисам дао да српски народ пропадне, јер он мора живети и надживети све своје муке и несреће. И ево, драга браћо Шумадинци, већ су две године прошле како носим тај терет народни. За то време много се је тешких догађаја десило у нашој земљи. А ја и Влада народиог спаса трудили смо се свима својим силама да српском народу олакшамо страшну судбину која га је постигла, да га изведемо на прави пут и улијемо наду у Сољу будућност. У јесен 1941 савладали смо комунистичкопартизанску неман, а ч тиме повратили ред и мир у Србији. Ја сам вас тада све позвао да се сврстате под српску заставу, да би се под тим знамењем спасли. Ви сте ме у томе послушали. И, као што и сами знате, ми смо за неколико недеља успели да истребимо црвену губу из наших вароши и села. У томе смо уложили' све снаге да би помогли окупаторској сили у њеној борби против комуниста. И ту смо, као и у свакој другој прилици, штедели драгоцену српску крв. Сматрао сам да ће нас мање коштати у крви ако сами својим властитим снагама потпомогнемо да се заведе ред у нашој кући. Тек после увођења реда и мира у Србији могли сте ви сељаци, занатлије и радници да приступите своме благословеном раду, јер од тога је зависило да ли -Кемо на овом страшном месту опстати или пропасти. И зато што сте ви сељаци послушали моје очинске савете, наша земља је обрађена као никада дотле. Бог је благословио ваш труд и наш народ је дошао до комада хлеба да се прехрани и одржи свој голи живот. А знајте браћо Шумадинци, да се нисмо Ми сами постарали око исхране свога народа, да нико не би од својих уста одвајао кору хлеба да нам да. Па сада и сами размислите какви су вам пријатељи они који су вам саветовали да скрстите руке, да ништа не радите, да би тобож на тај начин одмогли својим противницима. Вама је познато, браћо, да је услед ове наше народне пропасти у ову нашу јадну и окрвављену Србију добегло око четири стотине хиљада Срба са свих страна. Међу њима има осамдесет шест хиљада само деце, већином без родитеља. Ко прихвати ту јадну српску избегличку војску? Ко је обуче, смести и исхрани? Нико други до моја Влада, влада народнот спаса уз вашу хришћанску и .родољубиву помоћ, уз помоћ свих нас који остасмо овде да заједно до дна испијемо горку чашу наше народне несре-Ке. Ко се прихвати да олакша судбину оне наше деце, оних наших врлих синова што се у заробљеништву већ две и по године налазе и испаштају туђе грехове, грехове једне луде политике? Ми смо ти који од првог дана доласка на крдлило народног брода сласмо храну и возовима и вагонима, и пакетима, па то чинимо и данас да би ту децу нашу сачували Мајци Србији. Ми би их спасли из заробљеништва, ако не све, а оно ве&ину њих, да они који у најтежим тренутцима оставише свој народ да се спасава сам како зна и уме, не буне наш народ и сеју раздор и неповерење између српског народа и окупаторских власти. Ето, зато и поред нашег највећег труда слабо успевамо да их спасемо из заробљеништва. Колико само улажемо труда да наше болесне заробљенике спасемо и домовима вратимо! Ми смо образовали наше нарочите санитетске возове, са нашим особљем, лекари-

ма, негом, добром храном, прихватом и даљом бригом за њихово оздрављење/ Исто тако, ми се старамо о заробљеничким породицама и о њиховој деци. Старамо се такође и о радницима који одоше на рад у туђину, као и о њиховим породицама. Старамо се о инвалидима и њиховим породицама, о српској сиротињи и свима онима, којима у овим тешким данима рата и беде треба помоћи и утехе. Једиом речи, сва моја настерља, као и настојања мојих сарадника и свих оних који уза ме раде на спасавању српског народа, своде се на то да што више српских глава сачувамо, јер је нама свака кап срп^ке крвм драгоцена. Ми смо у овом рату, бра•ћо моја, толнко настрадали да је за нас дамас могућа само једна политика: полмтика штедње српске крви. Зато сам ја, браћо Шумадинци, и позвао све Србе да се сложе, да забораве на раније подвојености, да се окупе око српске заставе и да мисле само на једно: на Отаџбину, на Мајку Србију- Цео народ ме је у томе, хвала Богу, и послушао. Сваки онај који трезвено мисли схватио је гмисао мога савета, па ме је за то свесрдно и послушао. Камо среће да су мојим саветима следили и они који одоше у шуму, који, уместо правим народним путем, ударише странпутицом, па да у овим часовима великог искушања будемо сви заједмо, да цео српски народ буде као једна велика породица, — били би јаки. Од нас би тада отпали само они који изневерише наше часно српско име, наша света народна знамења и веру прадедовску, отпали би само комунисти и њихови паотизани, што би нам омогу^ило да их лако и брзо сзвладамо и за навек искоренимо са тла наше драге Ота!;бине. Ето, бра^о, шта сам ја са својом владом учинио за спас народа српског и спас наше драге Мајке Србије. Историја ће о нашим делима изрећи свој неумитни суд. Она ће рећи да ли су имали празо они што су народ гурнули у рат и пропаст, па га у најцрњем његовом часу срамно оставили, или они који су хушкали народ на устанак и побуну за рачун туђих интереса, или ја који сам увек само српски мислио и осећао и чинио све што је у човечјој моћи да свој народ спасем од пропасти и да му олакшам тешке часове. Али, ја сам и без обзира на то бра^о Шумадинци, спреман да сутра, када опет будемо своји у своме слободном дому, станем пред суд народни и положим рачуне о свему ономе што сам кроз ово тешко време урадио за свој народ, али тражим да и сви они који су нас до овога стања довели дођу пред исти тај народни суд и положе рачуне о своме раду. Свако има да одговори за своја дела, па онај који је добро урадио, да му одамо признање, а онај који је зло починио да буде суђен и осуђен. Само тим путем моћи ћемо нашој деци уштедети ове патње које ми данас преживљујемо, да не би и они сутра почмнили исте грешке које многи њихови оцеви починише. Што се мене тиче, браћо моја, ја за свој рад на народним пословима не тражим никакво признање, никакве части. Ја само једно желим: да ме Бог удостоји да једног дана доживим и тај срећни час да видим свој народ опет слободан, сложан и задовољан. То ће ми бити највећа награда за све ово што сам за све вас, за цео српски народ учинио и што ћу још учинити. Али, браћо моја, морам нажалост да вам кажем да све муке и несреће још нисмо пребродили. Још многе опасности вребају на нас са свих страна. Зато вас, браћо моја Шумадинци позивам да будете мудри и опрезни. Будите нарочито опрезни, јер има још малоумника међу нама, који сањају о некаквим устанцима и бунама. А ви сви, као и ја, знате куда би нас буне и устанци одвели. Ви сви знате да би то био у оваквим приликама прави злочин према српском народу и његовој будућности.

Ви сви знате да ми наш положај не можемо изменити ншаквим непромишљеним поступцима, а најмање оружјем. Ви сви знате да је данас као и сутра мудрост и мирно држање наше најбоље оружје. Сачекати у миру догађаје, то |е за нас најјбоља политика, јер ми ток светских догађаја не можемо изменити, а себе, ако би им се супротставипи, можемо потпуно упропастити. Ја то знам и уверен сам да ћете ви увек као и до сада послушати само глас вашег разума, да ћете ићи онако као што вас ваша бистра српска памет учи, да ћете и овога пута послушати моје савете и дати ми снаге и мо"Ки да овај наш тешко погођени народни брод уведем у луку спасења. Можда и има неко интереса да при завршетку рата гурне српски народ између две ватре, па да он, баш у часу када се буду на њега осмехивали бољи дани, изгине и пропадне. Али, српски народ нема никаквог интерееа да опет за туђи рачун вади кестење из ватре. То ни ја, ни ви браћо моја Шумадинци, не смемо ни по коју цену дозволити, не смемо то дозволити ради наше деце, ради наш® будућности. Зато поручујем свима малоумницима одавде, из срца Шумадије да нико нема права да се лакомислено игра судбином читавог једног народа, а најмање они грешници, који слушају Лондон или Москву. Народни опстанак је изнад свих других интереса и ми ћемо га свима средствима бранити и одбранити. Има их, браћо моја, који још мисле на Југославију. А ја их питам где је Србија? Шта је са српским народом? Шта је са нашом српском будућношћу? Добро ми знамо шта они хоће са том Југославијом. Ми знамо шта смо добили од ортачине са нашом такозваном браћом. Ништа друго до поломљену грбачу и несре^у какву српски народ до сада никада није доживео. Питам вас да ли је у тој држави било искрености, братства и слоге? Не, браћо моја, свега тога није било, иако смо ми Срби за љубав те државе све жртвовали па и своје име и своју заставу. Па и поред тешког искуства које смо ми Срби и са том државом доживели, још има људи који нам је поново препоручују и хтели би да је остваре. Зато сам, драга браћо, и дошао међу вас да вас питам: Хоћете пи опет ону спрегу која је нама Србима толико зла нанела, кли хоћете да будете своји господари у својој властитој кући! Хоћете пи српску сељачку задружну државу, где *»е се чути ваш глас, глас сељака, или хоћете да опет идемо у неизвесност, у маглу, да се опет не зна шта је српско. Ја знам и видим да ви нећете поћи за усијаним главама, да ви хоћете да сачувате своју српску снагу и у миру и у реду да сачекате свршетак рата; хоћете да исфајете на српском путу, да би поново скућили српску ку+<у, коју никаква бура неће моћи да разруши. Зато сам дошао међу вас, браћо Шумадинци, да вам све ово кажем, да са вама поразговарам, јер из искуства знамо да договор кућу гради, а неслога разграђује. Зато хоћу у ваше име да кажем, одлучили СМО дз Србију сачувамо, да и даље идемо само српским путем, јер смо свесни да само тако идући можемо иза^и на крај са свима овим мукама и невољама и сачекати, ако Бог да, боље дане, Хвала вам, бра&о Шумадинци, што сте ме овако лепо и братски саслушали. Знајте да када вас видим овако једнодушне у љубави за Србију и српски народ, онда ми је много лакше носити тешко народно бреме. Ваша приврженост Мајци Србији, ваша слога и ваша вера у нашу народну ствар даје ми нове снаге да истрајем на народном послу. Живели браћо Шумадинци! Живео српски народ! Живела Мајка Србија!