Српски народ

Српски народ, 30 августа 1943

Господо и Госпође, Нећу ни вас ни себе да замарам дугим говором ни сувишним речима. Није сад време за такве говоре, а још мање за празне разговоре. Прво ћу вам ре♦>и, зашто сам дошао у Крагујевац и зашто вам сад говорим. Користећи се љубазношћу генерала Недића. ја сам желео да поново видим — ко зна, можда последњи пут у животу — своје родно место и да се поклоним оним незаборављеним и милим сенима ко.је, на неколико корака одавде, почивају у својим гробовима. Осим тога осећаја пијетета, мене је руководио још и један други разлог Желео сам да вам поверим своје најглавније мисли о најглавнијој ствари, желео сам да се с вама поразговорим о нашој заједничкој судбини. Највећа је опасност за живот

Г. др. М. Спалајковић, министар у пензији, на састанку виђених крагујшачких грађана, у суботу, 28 ов. мес. одржао је ово предавање, чије главне мисли доносимо.

несхватање или погрешно схватање извесних судбинских појава и догађаја од којих зависи и сам живот. Ништа не може бити кобније за мале народе од те опаости која им прети, ако нису схватили или не могу никако схватити праву суштину садашње одсудне борбе између великих У том несхватању или погрешном схватању овога светског рата и његових појединих фаза лежи извор најве^их опасности нарочито за српски народ. О томе ^е вам генерал Недић сутра говорити. Можда ^е вам смисао његових речи постати још јаснији и разумљивији после овог кратког предавања у коме 1^у бацити летимичан поглед на садашња збивања са нашег српског гледишта.

„Не правимо нове лудости"

Ја верујем да Бог чува Србију. Кад у то не бих веровао, ја вам сад не бих ни говорио. Ја верујем да ће је Бог и сачувати, ако ми будемо имали памети и воље да се Србија сачува. Од нас Бог очекује веома незнатну помоћ, управо онолику колику нам најприроднија дужност налаже да му пружимо, а остало ве све Он сам учинити. Једном речи, све што Бог од нас тражи, то је да не правимо гпупости. За сад Бог не очекује од нас никакав други доказ наше памети. Вама може изгледати да је то и сувише мало, и да ми можемо пружити Богу много више. Пазите! Будимо скромни! Они који и сувише прецењују своју памет, најтеже и греше. То је доказао онај део наше интелигенције, који је и довео до садашњих наших страдања и који се и даље поводи за својом охолом и грешном памећу. Без познавања историје и псиХологије појединих народа ангажованих у садашњем сукобу, не може се никад доћи до правилног разумевања овог светског рата, ни његовог порекла ни његових појединих фаза, а понајмање његовог евентуалног крајњег резултата. Модерни ратови се не своде више на борбу прса у прса. Садашњи рат има два вида. Он се састоји из борбе нерава и борбе коштац у коштац. било паралелно било наизменично. У борби нерава противници се не додирују, док један од њих не посрне; у другом слурју, они се не раздвајају док један од њих не подлегне. На западу АнгпоАмеричанци воде поотив Немачке — зна се већ ка*<о — рат нерава, док се на истоку рат игмтђу Немаца и Совјета води / коштац. Очевидно, људски ж<дци игра)•/ 'лавн\> органску уло>у у сваком сукобу између нлрода. Аги оно што је најглавнијз и, та^о рећи, "ресудно, то !е одлучност једног нерода да у борби истраје, не тражећи од других да за њега гину, него предњача^и у пожртвовању испред сви/ других. У првом погледу, у погледу издржљивости живацч, може

се ре1\и да између једне и г.руге групе, између Немецл и Јзпанаца с једне стране и Енглеза и Американаца с друге, нема разлике. Сви они имају подједнако јаке живце. У другом чоглр ду, у погледу решености ^а (.е гине, Немци и Јапанц-1 несумњиво стоје далеко више изнад својих противника. Они су 10 доказали и доказују сваким даном. Међутим, све своје услехе у прошлим ратовима Рнглеска дугује својој политичиој тактици. За све своје чак и најзеЧе победе, сами Енглези су увек на;мање гинули, захваљују&и својој познатој вештини да увлаче Друге народе и њих упрежу да гину за енглеске интересе. Другим речима, енглеско ратно правило је

шта имали добити, а све смо могли изгубити као што смо и изгубили. За Југославију је био бољи макакав пакт него икакав рат. Несумњиво је било паметније пактом обезбедити државу, њен и народни опстанак, као што су то урадили сви наши суседи, Маџари, Румуни и Бугари, и као што смо и ми — и то још повољније — могли постићи, него непромишљено и противно сваком здравом разуму све то ставмти на коцку и све изгубити. То је и била основна мисао мога чланка у Попитици на два дана пре пуча у марту 1941. Тај је чланак био опомена, нарочито Србима, да треба примити чак и пакт који би значио можда и уштрб државног престижа, али који ничим не би доводио у питање и сам биолошки опстанак српског народа. Мене су тада сумњиви људи, у својим простачким писмима, обасипали најгрубљим увредама, а неколико месеци доцније комунисти су ме 1 улнци кукавички пресреталии називали »издајником«. Ваљда зато што сам непомирљив противник комунизма. По њиховим пометеним појмовима, сваки онај који се бори против бољшевизма бори се за Немачку, и он је у очима »партизана« издајник и »петоколонаш«, и ако се бори само за Српство и интересе српског народа. Ја припадам ранијим поколењима. Ја сам из школе покојног Краља Петра, Пашића, Стојана Протића, Милована Милованови+>а, војводе Путника и Степе Степановића. Био сам њихов ученик и њихов сарадник. Скоро пола века сви моји напори, сав мој

И онда кад је радикална странка била најпотребнија српском народу, она није више била у стању да учини ишта добро за српски народ. У оквиру Југославије, наша новија интелигенција из свих српских крајева, па чак и из срца Шумадије напустила је патријархални српски пут и ударила странпутицом. Пре неки дан, запазио сам у једном одличном чланку Ковог Времена (од 24 августа 1943) ову веома тачну слику: »Случај генерала Душана Симовића и браће Кнежевић типични је пример како могу политички полетарци да нанесу велику штету своме народу. Ни пре њих није цветало политичко цвеве у Југославији, али су они превазишли све остале. Други пре њих, нису бар дирали у осетљиву спољну политику која је била увек препуштена вођењу људи

од заната. Ови политички недозрели људи баш су тој политици ударили глогов колац и то у име енглеског империјализма и интернационалног комунизма, чији су били послушници.-.. У суштини ови људи били су и као људи просечне вреднос<и али болесно амбициозни и првокласни лакташи, неуморни у лактању. Њихову појаву омогуКила је болесна политичка средина, која је државни организам и ауторитет већ срозала до крајње немоћи. Само овим, може се објаснити и 27 март, где шездесет такоре^и непознатих југословенских официра које нико, али апсолутно нико не помаже од паметних Срба, обарају један какав-такав државни поредак, узурпирају политичку власт, уводе земљу у неиребан рат, доводе војску до капитулације, земљу до пропасти, и као после неког лумпераја седају у авионе и, одлазе у иностранство, да се испавају од пијанства, а народ бацају у беду и несрећу«.

Биолошко спасавање српског народа

избећи догод се може право ратовање, разву^и рат претварају- живот ' или С У посвећени раду ћи га у герипску борбу, и напо- на °™°бођењу и уједињењу српског народа. И доживео сам да видим потпуно остварен најлепши

слетку свести герилску борбу иа рат нерава. Више је него сумњиво да 1\е та тактика успети Рнглезима и у садашњем рату. Немачки и јапански живци не могу се сломити ратовањем из ваздуха, а немачка и јапанска оружана сила не може се победити нератовањем на земљи. И за мале народе, нарочито за нас Србе, у томе је, између осталих разлога, један од најреалнијих да не гинемо лудо за енглеске интересе и да не останемо до краја лаковерна жртва енглеске себичности. За нас је најпаметнија политика била не мешати се ни на који начин у овај светски рат, остати до краја изван њега и оставити великим народима сав терет борбе која се води међу њима. Ја се из многих разлога не бих вра^ао на прошлост, да садашњица није везана за њу и да наша највећа страдања нису последица наших прошлих погрешака. Али је настао последњи час кад треба сви ми то да увидимо и, бар у том последњем часу, прекинемо са тим ранијим заблудама. Нема сумње да је, пре нашег увлачења у рат, најразумније било обезбедити своју неутралност и свој опстанак пактом, као што смо и урадили. Ратом нисмо ни-

сан из моје најраније младости, И може се замислити моје очајање кад сам доживео — таква је Божја воља — да видим и како се сав тај остварени идеал срушио за једну ноћ. У том најстрашнијем часу мога живота, који сам као неким чудом преживео, постало ми је потпуно јасно да су се десиле неке крупне промене, можда не толико у српском народу, колико у интелигенцији. Са стварањем Југославије био је прекинут континуитет не само у одржавању српске политичке мисли него и у изграђивању српских политичаоа. Тешка три рата која |е СрбиЈа водила од 1912—1918, велики губици и страдања оставили су, као неизбежне последице, дубоке трагове у српском народу. Нестало је великих државника и политичких ауторитета, а подмладак се није могао ни брзо ни поавилно по^иви. Декаденција је била захватила све политичке стпанке, па и радикалну странку чија је историс^а мисија од увек била да спасава земљу у најкоитичнијим тренуцима и да мудоо спооводи државни бпод кооз "а : б"оните догађаје. После смоти Пашићеве, радикалном стоан"ом су завлдпали љџди сп=^ч памети и још слабијег карактера.

После наше катастрофв био је једини задатак спасавати биолошки опстанак српског народа. После државног слома настао је у земљи општи хаос. Комунистичко крваво пировање било је у највећем јеку. Привремена влада комесара била је у очајању. Ја сам се питао да ли 1\е се десити чудо, да ли ће се Бог смиловати на Србе и Србију. Помишљао сам на Карађорђа и Милоша. Довољно је и сад да се нађе један човек, само један Зар нема ни једног Србина да прихвати заставу коју је генерал Симовић у прзшину бзцио и срамно побегао? Кзд Ри г<? чашао само један човек нз ву-у овог очајничког п-оложајв ?•< спасао. Ја сам знао из наше -:торије, као и из историје других народа, од колике је мо^и у животу лична иницијатива једног великог човека. И нађе се тај човек. То је био генерал Недић. Ја сам му отишао, честитао и пољубио га, рекавши му да му завидим на мисији коју му је сам Бог поверио. Он ме је разумео. Његова је девиза била: сачувати Србију по сваку цену, спасавати сваки српски живот који се могао спасти, и извести Србе на прави пут. Многи међу њима већ су били толико забасали да је претила опасност да се повраћање реда у Србији не повери маџарским, хрватским и бугарским трупама, пошто је Немачкој, која је била сва заузета на руском фронту, био потребан апсолутан ред и мир на Балкану. Такву одлуку, која би значила крај Србије, генерал Неди^ је спречио, јамчеКи својом војничком чаш^у да ће он тај задатак испунити и комунистички пожар угасити. Чим је генерал Недић образовао »владу народног спаса«, наш сељачки свет почео му је одмах прилазити. Српски сеоски дома^ини разумели су га и сврставали се под његову заставу. Али наша настрана интелигенција и понеки претставници наше прља-

ве чаршиЈе, који пружаЈу Јвдан прст влади а четири »партизанима«, критиковали су генерала Недића па чак га и вређали. Многи београдски интелектуалци, више чиновници и пензионери, уместо да буду захвални генералу Недићу што им је вбезбедио и даље примање њихових плата и пензиЈ - а, жучно су га нападали. Мислећи само на себе и плашећи се само за себе, наша интелигенци)'а неће да се замери комунистима, рачунајући у свом бескичменом опортунизму да ће бити поштеђена у случај'у комунистичке победе. Каква детињаста заблуда! Треба се само сетити шта су совјети урадили са пољском интелигенцијом. Данас Пољска нема интелигенције. Тако би било и са београдском, да генерал Недић није успео да угуши комунизам. Главе наших интелектуалаца прве би одлетеле да су комунисти победили. ОпозициЈ*а против Недића подржава се у Србији непосредно из Лондона и Москве. После пораза »југословенске« војске, Енглези настављају и даље планско искориш&авање српског донкихотизма и српске лаковерности. Још пре во)'не капитулација срачунато Ј - е и организовано све што треба за то цинично и недостој'но искоришћавање. Прешло се у фазу герилске борбе, коју воде Тито са комунистима на једној страни, Дража Михајловић са свој'им присталицама и неколицином енглеских официра на другој. Једни су оруђе Москве, а други су послушници Лондона. Они се мрзе међу собом, али се морају трпети, јер су Лондон и Москва савезници. Циљ је енглеско-бољшевичке коалици)'е заједнички: на територи)'и бивше Југославије водити против Немачке рат нерава до крајњих граница. Енглески консервативци су међутим циљ. промашили. Они нису предвидели да има разлике између прошлости и (Наставак на 4-тој страни)