Српски народ

Српски иарод, 30 августа Т943

Историска мисија генерала Недића

(Наставак са 3-ће стране) садашњости, између успеха герилског ратовања некад и сад. Немачки авиони су, као од шале, открили и разбили герилске одреде чак и на самом врху: Дурмитора. И док су немачки живци остали нетакнути, само је српски народ у Црној Гори, Босни и Херцеговини страдао. Толики српски крајеви су опустошени толика српска огњишта угашена. Енглеска је тактика свуда једна иста, као што јој је и циљ један исти. Енглези су свели овај рат на борбу нерава. У Италији они воде ту борбу — веК знамо на који начин — само зато да Италијани не би више 'ратовали против Енглеске. Код нас Енглези воде ту борбу нерава само зато да би напослетку натерали Србе, <гве Србе, да се боре за рачун Енглеске. Ми смо запали у енглеске замке као мува у мрежу паукову, и сад је тешко искобељати се. Из својих кукастих канџа Енглез не пушта тако лако своју жртву. Дража Михајловић је Србин и војник, али он је само фирма, заклон, а енглески официри који су уз њега стоје над њим. Сви они заједно потчињени су енглеској врховној команди на Кипру. Шумски одреди добијају сва наређења са Кипра преко енглеских официра који о томе обаве•љтавају Дражу Михајловића кад С ^е и колико хоће. Њему се саI подносе акта на потпис, као ^ пример разна наређења становништву за мобилизацију, реквизицију, и т. д. Зато је и потребна Дражи Михајловићу гњему само теоретски, а Енгјпези^ ма само практично — титула краљевог министра војног и члана краљевске владе. И вероватно да је та макијзвелска комбинација прво пала на ум злогласном Харисону, томе препреденом енглеском јеврејину. И тако, одметнички одреди по нашим шумама добијају непосредне заповести од Енглеза, у име Краља Петра а преко Драже Михајловића, док се вероватно ни једном ни другом те заповести не саопштавају. То се могло закључити и из резервисаности бивше владе Мише Трифуновића као и његове оставке. Енглеска нв трпи да јој ико ремети њене плагнове. Кад се буде прохтело Харисону у Лондону или коме од његових земљака на Кипру да појача борбу нерава, проши рујући одметничку герилску акцију из Санџака до Ужица и Пожеге, шумски одреди поверова■ће да им то наређује Краљ Петар преко свога министра војног и извршиће злочине на које их Енглези буду навели. Очевидно, одмазде не^е изостати. Ужице, Пожега и цео тај крај биће за часак збрисани са лица земље. И тако, герилско ратовање у коме енглеска тупава себичност види неки рат нерава, који ће тобоже постепено изнурити Немачку, не наноси никакве гитете Немцима, нити доноси ика«ве користи Енглезима, него са1о сатире наше српске нерве косу већ упола пропали и доприноси истребљивању Срба. Изгледа да је већ око милион српских живота пропало у борби Енглескв за одбрану њенога импоријализма Јоднога дана кад се будемо пребројовали, сазнаћемо 1 шој територији.

тачно шта нас Је коштао политички донкихотизам и слепа лако верност српске интелигенције. Ето, Господо, ту лежи главни и стварни извор најве+не опасности која, као Дамоклов мач, стално виси над главом српског народа Уместо слободе, Енглеска нам у ствари доноси смрт. То се може и математички доказати. Ако претпоставимо да рат може трајати још три до четири године, и ако у току сваке године падне по десет хиљада немачких и бугарских војника од мучких атентата шумских одметника, онда би, по проценту одмазде сто за једнога у времену од три године нестало три милиона а од четири године четири милиона српских живота. Стати томе злу на пут, спречити то систематско и сатански смишљено истребљивање српског народа преко појединих заблуделих српских синова, ето то је највеКа брига и најтежи задатак генерала Недића и владе народнога спаса. Зло се не може зауставити све дотле док српски народ одлучно, мушки и једнодушно не дигне свој глас: доста братоубилачке мржње, доста проливања крви, више то нећемо трпети. И тај глас треба да се разлегне по целој земљи, и да се чује и у п ондону и у Москви. Српски народ, кад је у питању његова судбина, има само он права да каже, и нико други на страни, главну и последњу реч. Ето, шта ће вам сутра речи генерал Недић. Он је војник и говорићб! вам војнички, кратко и јасно, без икакве фразеологије и политиканства. У својој патриотској честитости и војничкој скромности, он ће преко вас положити народу рачун о свом досадашњем раду и тражити да народ о томе сам донесе свој суд. Он није ратни бегунац као генерал СимовиК Он вас није напустио у најцрњим данима наше народне трагедије. Он је остао да дели с вама и добро и зло, или, боље рећи, зло и само зло. Као кнез Милош у деветнае стом веку, тако и генерал Недић у двадесетом латио се надчовечанске дужности: дв у вртлогу најстрашнијих опасности избави и сачува Србију. Историска мисија

Он је, дакле, у многом одговоран за досадашње патње и страдања српског народа, а пошто рат још није завршен он може увалити народ у такву несрећу, да ће после свако кајање бити излишно. Генерал Недић се, међутим, одређује само својом српском савешћу и одлучно упућује српски народ да се управља само својом главом и стара само о својим интересима. У тој енергичној заштити српског народа од туђинских утицаја и туђинске пропаганде изражен је сав патриотизам и сав политички морал генерала Недића. На народу Је да пресуди. Генерал Недић ће вам сутра рећи да он од народнога суда не бежи. Моја ми савест налаже да му, овде у срцу Шумадије и са овога места, јавно кажем: Хвала Вам, генерале, за сваки српски живот који сте до сад спасли. Ја бих се огрешио о своју савест кад не бих, такође са овог места, јавно осудио све оне који су довели српски народ до пропасти. Од њих је генерал Недић највише вређан и увређен. Он би им све то опростио, али им не може опростити што и даље упропашћују српски народ. Он је, као и ви, као и ја, из срца Шумадије. Орашац, Топола, Таково, Рудник, Страгари, Крагујевац, за та места су везане најдраже успомене из наше најраније младости. Од наших старих су нам остале здраве традиције о томе како се паметно и корисно служи своме народу. Њихови узорни примери не дају нам да залутамо... ХОЋЕТЕ ЛИ ДА ДОЧЕКАТЕ СЛОБОДУ ЖИВИ ИЛИ МРТВИ ?

генерала Недића још је тежа сложенија него што је била мисија кнеза Милоша. Сви су Срби били сложни и уз Милоша који није имао потребе да се брани од Срба. Међутим најве1\е тешкоће генералу Недићу долазе од самих Срба, нарочито од једнога дела српске интелигенције. Многи добронамерни људи мисле да би најбоље било да се сви Срби, који национално осећаЈУ> удруже у један заједнички фронт против комуниста. Доиста, то би било најбоље, кад та комбинација не би претстављала с1гси1и5 уШо5и5. Енглези искоришћују Србе и искоришћаваће их догод рат траје и — догод има Срба. Дража Михајловић је војник и противник комуниста, али је послушно оруђе у рукама Енглеза који га за то и држе. Дража Михајловић је потчињен, као што сам рекао, енглеској врховној команди на Кипру, и покрива својим именом, ако не и својом савешћу, све њене заповести и сва њена наређења за акцију на на-

У мојим успоменама и адд лебди лик бабе Перунике, снахе Танаска Рајића, а моје прабабе по мајци. Она је умрла у Страгарима, кад је мени било пет година. Њу помиње М. Милићевић у своме делу »Кнежевина Србија«, наводећи неколико строфа из њене жалопојке над мртвим телом Танаска Раји +Јв. Као што је познато из историје, у боју на Љуби ^у, кад су се сви Срби разбегли са бојишта, Танаско Рајић је остао сам у шанцу и, бранећи своје то пове од Турака, ту је погинуо. Наши стари су знали за какав се идеал боре. И генерал Неди^ се бори за тај исти идеал. У његовим жилама струји крв његових предака, оних српских домаћина и јунака који су, са Танаском Рајићем и другима, долазили на збор у орашачкој шуми и, пред други устанак, решавали о судбини Србије. И њега највише боли, што данас има Срба који или немају никаквог идеала или им је идеал такав да би се наши стари, кад би за њ сазнали, преврнули у својим гробовима. Ти Срби, којих највише има у редовима наше назови-интелигенције, не служе нимало на част српској трезвеној и јуначкој прошлости. Зато нека ми се не замери што ћу им и одавде, из срца Шумадије, с болом довикнути: — О, лаковерни свете! О, безумни људи! Докле ћете бити жр. тва туђинске пропаганде и несвесно служити империјализму најниже врсте, империјализму јеврејских банкара у Њујорку и јеврејских комесара у Москви.

То је питање упутио српекоме народу у Србији армијски генерал господин Милан Недић, када је месеца септембра 1941 године, на молбу Комесара примио управу окупиране Србије у своје руке. Питање сасвим правилно по стављено у једном тешком и мучном моменту, када је црвена неман, убачена углавном из иностранства, успела да у Србији под маском руском^ и православном организује необавештене масе у такав један покрет, да је претила озбиљна опасност да поред изгубљене земље изгубимо и нацију: Српски је народ разумео апел генерала Милана Недића. Тргао се и вратио мајци Србији, угушио у корену црвену аждају и својим трезвеним ставом још једном показао, да Србин остаје саМо Србин и да на његовој груди никаква туђица не може успевати. То је прво, велико' дело генерала Милана Недића. АлИ, каже се, ђаво не мирује. Непријатељи српскога народа и. туђи агенти тражили су од њега и речју и дслом свежу крв и нове жртве. „Трава што се више Коси, све јаче расте", поручивали су му пријатељи из Лондона. „Срби, Србија мора да живи. Оиа не сме у : иг1тересу српства,постати новом кбстурницом Ср-. ба. У свпкој бесиил.пој српској дартви не треба гледати само личну трагедију њену, него трагедију целога српскога народа", говорио је генерал Милан Недић. И Срби су га послушали. Србија живи и мирује, поред свих искушења кроЗ која пролази, свесна да би сваки њен непромишљенИ гест против окупатора значио смрт њену. И само захваљујући тој свести Србије, она данасживи не само за себе и ради себе, него и за ,све оне који су стицајем ратних прилика напустили своја огњишта и на њеним груднма нашли утеху и веру у боље и срећније дане. Неколико стотина хиљада избеглица српских, греје се данас на огњиштима рањене али топле мајке Србије. То је друго, мржда највеће дело генерала Милана Недића. „Не сејте, јер иећете жњети" поручују нам поново сити пријатељи из Лондона. „Србиие, глад очију нема. Зато натопи сваку бразду и сваку стопу српске земље знојем својим. Само на та,ј начин сачуваћеш и себе и децу своју и своје блкжње од страшне авети која се глад зове. То је данас и српска и хришћанска и човечанска дужност твоја", говорио је Милан Недић. И Срби су га опет послушали. Српски сељак када је осетио да се нација -налазИ' у Опасности, уложио је надчовечанску снагу у борби за опстанак свој, своје породице и свеколиког српскога народа. Величанствена симфонија рада створена свешћу српскога народа, дала је већ данас одличне резултате. Србија не гладује!

То. је треће велико дело гене' рала Милана Недића. Четврто политичко дело његово, то је његов бескомпромисни став у питању духовног јединства српскога народа. Полазећи са чисто националнс*г .становишта да би свако духовно разједињавање српства, оли.чено нарочито у предратним партијским теревенкама бивше Југославије, могло постати кобно у данашњим тешким и црним временима, он је већ у декларацији српске владе, упућене српскоме народу одмах по преузимању управе од стране његове, — јасно и недвосмислено рекао, да више нема и не може битд политичких партија, и једина партија која може убудуће да живи, да се развија у свести срп скога народа, јесте и остаје Отаџбина. <*. . . „Србија изнад свега". Та мисао изражена у тој једној јединој речи постала је национално и политичко Вјерују, не само Владе народнога спаса, него- захваљујући генералу Милану Недићу и национални и политички програм целога српскога народа. Из таквог програма никло је и највеће и најзамашније дело генерала Милана Недића, мисао живе Србије на рушевинама мртве Југославије. „Југославију није измислио српски народ, који је у своЈим нарбдним песмама певао само о српском имену и српском јунаштву. Југбславију није згтео срп ски народ, који се вековима борио само за српски крст часни и слободу златну. Други су имали интереса да се Југославија створи. А сада ето, дошао је дан да су се и н>ени творци одрекли свога дела. Југославија је мртва. Али Србија, наша Србија, још увек постоји". (Ген. Недић у „Српском народу")" И заиста, захваљујући само тој и таквој политици генерала Милана Недића, Србија је већ нашла себе и са вером у себе она утврђује свој нови пут на старим царским стазама. У њој већ гори плам препорода, који постаје све јачи, све снажнији, а који ће скршити све препреке и дати јој достојно место у новој Европи. Њена национална влада, на челу са генералом господином Миланом Недићем, усредсредила је сву своју пажњу на консолидацију унутрашњих прилика њених. И захваљујући мудро сти, моралној и духовној свести нашег народа, она је и поред свих препрека на које због времена и прилика наилази, .може се слободно рећи, и уср^ела у овом тешком и претешком послу. , Тиме је величанствено дело ге нерала Милана Недића у овим тешким временима постало још веће и узвишеније. Он је својим радом, својом енергијом у последњем тренутку успео да спасе српски народ од крначне пропасти. Нека му је за то част и хвала! Б. КујунџиН министар правд«