Српски народ

. , , 1 . , , СРПСКИ ДОБРОВОЉАц == Ј,Рл&аљи&и иа ш-цме.", нама иши*Жа*ко& та1а и њеГа&а испсииаса ^аиапмта КРУШЕВАЦ Д А Н А С ...

Пре непуних месец дана, српским' добровољцима који две године стоје непоколебљиво нз бранику основних интереса српског народа, поверени су гешки и пуни одговорности задаци уништења одц^тничких банди на Територији Крушевачког округа. У најкритичнијем тренутку, када су се патше и уж^С поново надвили над мирним селима и градским становништвом, када је безобзирна страна пропаганда усковитлала безумне плаћенике да започну серију убистава и других недела, требало је притећи у помоћ српском живљу и сигурнвм руком отстранити очај и беду. Уочи доласка добровољаца у крушевачки крај, ситуација је била изванредно забрин»авајућа. Од рушилачких банди присталица Драже Михајловића, на чијем су челу стајали проблематичеи људи, лондонска пропаганда створила је себи слепо оруђе. Као што је био случај са комунистичким нередом 1941 години, када је требало, тобоже, олакшати ситуацију бољшевизму који је трпео уништавајуће ударце европских армија, и овом приликом радило се о хушкашу српског народа на неразумне и самоубилачке поступке. На челу банди постављени су људи сумњиве прошлости, најчешће алкохоличари, насилници, дефрауданти и пустахије. У одиосу на народ, бандитска пропаганда се претстављала под наизглед привлачним фирмама, иза којих се редовно открива најгрубља лаж. Оно што је бандитско воћство нарочито одржавало, биле су серцје обећања од стране енглеских агената. Од свега тога остварено је самО мало^ Бандитима окорелим У пљачки и убиствима, било је ипак довољно да добију енглеску кошуљу, цокуле, муницију и, шт) је свакако било најважније, шаку златника, да би остали у најамништву, пошто им злочинства И једноставна издаја највиших народних интереса нису дозвољавали повратак у друштво, у коме су ред, рад и мир врховни принципи. Под терором оваквих банди, које су се показале комунистичким шегртима по покушајима да нстакну примамљиве пароле, као што је „борба за ослобођење", „непокорена југословенска војска" и др., положај становништва, поготову сеоскрг живља, није био нимало лак. На пример, проблем сопствене исхране, бандитско воћство је решавало врло једноставно. Сељаци су морали најбољу овцу, једино говече или тешком муком ухрањену свињу, да предаду наоружаним терористима. То још није било све, пошто се међу вођама налазило и доста људи са пробирачким прохтевима који су зачтевали_ неизоставно да им се увек доносе гибанице, колачи,старо вино и друго. Отуда потиче и израз „гибаничари" за дражиновске бандите, који је распрострањен по целој Србији и доста добро. карактерише интимно мишљење сељака о овим надриослободиоиима који су са успехом ослобоћавали само сеоске торове -и млекарнице од стоке и хране. Али, поред отимачине хранг, новца. одела, рубља и другог. пред бандитима је стајало као врховно начело: уништити сваког ко се речју или делом успротиви оваквом. раду. Ту се није много испитивало, него је довољно било незапљескати на .крају говора неког од пијаних вођа, па да човек буде ухваћен и проглашен за „нечзродног елемента". Главбм је плчћапо » бекство из банди сеоских д^маћина и људи који су бил* присилно одведени. Тако је, поред остачог, до по'еледњег члана сатрвена породица једног истакнутог национали-

сте, кућа најпре опљачкана па затим Спаљена и порушена до темеља. У другом случају, заклана је сеоска учитељица која се одупрла силеџиски« прохтевима бандитског вође. Један велики број тргобаца, чиновника и других ситних људи који Су са неколико хиљада динара долазили из градова да набаве намирнице за породице, хватан је, пљачкан и мрцварен на најгрозиије начине. Дешавало се да услед нестанка оца породице, дође да га пОтражи жена, затим син или ћерка, па да свИ буду редом опљачкани и побијени. Тек доцннје. по оделима жртава које су пљачкаши убрзо продавали по селима, могло се- утврдити да је као „издајник" или „сумњив" настрадао неки честити трговац или сиромашни избеглица. Један бандитски вођа, иначе бивши псдофицир, коме је село под терорбм морало саградити нову кућу, опљачкао је читав вагон жита које је било упућенО за исхрану сиротиње у једном избегличком дому. Од оваквих недела, насилног одвођења, убистава, рушења и бесловенског извршења туђинских наредби, стање је постало за целокупно становништво све мање издржљивим. Тек што је преброђена комунистичка опа. сност, тек што је отпочео да се развија нормално рад по пољима, радионицама и градовима, авет смрти и лелек српских мајки као сигуран знак Тешког удеса, поново се све више надвијао над Крушевачким крајем. После сваког новог недела, бандити су безобзирце бежали дклеко, препуштајући невино становнрштво да страда и губи жИвоте. Страх, духовна пометња, најмучнија неизвесност од нових и тешких преступа бандита, створили су од Крушевачког краја прави котао у коме је све врило, као да се свет подземља био преселио и довдао да приреди тешка искушења целокупном становништву. У психолошки најтежем тренутку, на територији Крушевачког округа појавили су се српски добровољци. Првим додирима са становништвом, видео се безумни ураган лажи и клевета који је потицао из бандитских кујни. Говорило се да добровољци пре свега уопште не говоре српеким језиком, затим да вуку читаву колону сламом натоварених кола за паљење кућа, и да на сваког човека, жену и дете, чим примете на друму, У кући или на њиви, отварају ватру. Нису ни овде изостале друге клевете и лажи, које су постале убрзо демантоване у сваком селу или граду где су боравдли добровољци. Отуда је долазило до необичних и до срца потресних призара приликом појаве добровољаца. Али, после скривања и бекства од куће и са њиве, поСЈ?е сусрета са физиономијама избезумљеним од страха, били смо сведоци наглог и скоро невероватног отрежњења. Још до пре пола часа унезверени и уплашени сељаци, постали су одани пријатељи и искрени сарадници у борби против општенародног зла, нарочито када су се уверили и својим очима колико је на безочности и измишљотинама заснована фама о добровољцима „убицама" и „паликућама Прве оружане борбе и први успеси добровољаца, још више су имали дејства на народ. Бандитски препади завршавали су се увек на један исти начин: разбијањем и погибијом рападача у енглеским кошуљама и цокулама. По четири добровољца успевали су у најтежим ситуацијама да разбију и за дуго време избију из главе бубе више него десетоструко надмоћнијим нападачима. Ни систем ктеавич-

ких Препзда из заседа, ни изненадни ноћни препади нису бандитима доносили боље реЗултате. Ноџј^ни једном мишљу, једном вером у победу и спас мајке Србиј,е, јуначки добровољци импоноваЛи су старим сељацима-ратницима, утолико пре што су на другој страни били сведоцл кукавиштва и бежаниске панике дражиновских „гибаничара". Тако је кроз тамни вео лажи о добровољцима, кроз непоштедну и пожртвовану борбу, продрло дубоко поверење у истину која лебди изнад добровољачког оружја, у истину која је исписана на заставама и у срцу сваког добровољца. Из жртава и проливене крви изникла је свест о моћној подршци коју добровољци дају своме народу и о тачном гледању на догађаје, на по^ожај и борбу за будућност Србије. Тада је наступио један тренутак, из кога се родио став нимало у рачуну енгдеске пропаганде и дражиновских бандита. Од оних који су месецима цептали под терором бандита, од сељака и грађана којима је свака ноћ била непроспавана и пуна ужзсних стрепњи, створио се

чврст, јединствен и одлучан фронт. После првог олакшања, нзстаје дубоко процењивање сопс-Свене стварности, тешкоћа и задатака. Потомци честитог кнеза као пробуђени из тешког сна, увиђају да је неславно, нечасно и нејуначки дозволити да шака бандита доводи у опасност ->кивоте преко 200.000 становника. На манифестационим зборовима изречене су оштре и ни најмање двосмислене речи осуде и не само то, него и чврсте одлучности да се свим средствима ступи у бескомпромисну борбу. Иза тмастих облака који су још пре месец дана притискивали крушевачки крај, засијали су први зраци златног, Божјег сунца. Иза првих речи духовног исцелења и тачне оцене бандитских циљева, моралних квалитета и трагичних перспектива које припрема енглеска пропаганда, долазе све више и дела. Усталасаиа незадрживим налетом духовиог откровења, омладина крушевачког краја не остаје више равнодушна према коцкарским покушајима шумских издајника. У синовима села затреперио је осећај националног поноса и решености да се одреди својом

снагом судбина и читава будућност. Они се прихватају пушке и узимају учешћа у отстрањивању смртне опасности од својих домова и плодних долина. Национални револт једним неслућеним замахом обухвата све више крушевачки крај, убрзавајући заслужени завршетак пљачкашко-издајничких банди Кесеровића, Гордића, Гарића и др. Дух националног устанка против психопатолошких послушника туђинске пропаганде, дух српства, извио се као и пре неколико векова из царског Крушевца, уништавзјући пред собом сваки покушај супротног стремљења, сваку илузију о склоно« стима српског народа да одигра улогу традиционалног црнца. Кроз један месец дана, несебичним залагањем "српских добровољаца, у крушевачком крају наступио је судбоносан преокрет, као доказ исполинске животне снаге српског народа. По-: сле дугог лутања и најодврат* нијег служења енглеским интересима, народ овога краја устао је на ноге и определио своју судбину за најактивније учешће у борби за једну бољу Србију, Лазар М. Чолић

ПОГРЕБ СРПСКОГ ДОБРОВОЉЦА

Распараиа земља очекује да прими у своје наручје мртвог јунакз. Оштри пијуци и зшови нзчинили су дубоку рзну земљи, Да би јој доодије, уместо мелемом, испунили рзну телом мртвог хербја. Зјапи отворена рака и чека... А дотле пред кацелом на гробљу, окружен милим и драгим, почива мртви херој на лафету. Лагано ромиња киша, а ветар са оголелих панонских страна развејава пантљике на венцима мртвом хероју. Понеки тихи уздах се вине у небо, јецај мајке за сином, или сестре за младим братом. Пред нама лежи на лафету наш друг и брат, наша нада, хеРој нових дааа који долазе. Зашто је пао овзј јунзк што лежи ту, на лзфету? Зашто? Пао је зато што је отаџбину и истину волео више него свој живот. Пао је зато што је своме нароДУ указивао на једини пут којим се може ићи, а то је пут истине и правде. Нао је зато што Је У суморној ноћи у којој се налазио наш народ, имао смелости да запали бакљу светлости и истине. Пао је ззто што је хтео да буде Србин, а не туђински плаћеник и иЗмећар. Пргинуо је од руке заблуделог брата. Погинуо је млад, пун снаге и полета. Погинуо је, а да није осетио плодове свбје жртве. А пошао је у борбу без икаквих услова, пошао је дз допрннесе свој обол отаџбини. Несрећни рат који је учинио да изгубимо све оно за што су стотине хиљада наших предака положили своје жквоте, није га поколебао. Тренутна слабост нашег народа само се позитивно одразила у његовој души. Осетио је одмах да се само херојством и мучеништвом, жртвама, може спасти наш народ од пропасти. И борба је отпочела. Борба дуга, мучна и крвава. Било је у прво време тренутака када је изгледало да су све жртве и на-

пори узалудни, да нема излаза из понора у који је наш народ упао несрећном политиком оних који су га водили, па ипзк, он се није поколебао. Остао је доследан ономе за што се борио. Остао је доследан идеји у којој је одгојен и оспособљен за хероја. Мучна је историја српског добровољца, који, пошто је дао за отаџбину оно што му је било најдрагоценије — свој живот, лежи мртав на лафету. Презрен од оних којима је чувао живот и имање, жигосан од оних за које је све жртвовао, блаћен од оних који ништа не могу да даду за добро отаџбине, мртав добровољац смирено почива, јер је он свој дуг одужио. А хоће ли га и ти, који се каменом бацаху на њега, извршити, то се њега није тицало. Тако је он непосредно иза катастрофе коју је деживело Смедерево оставио кућу .и пошао да спасава и помаже. Данима је он са својим друговима голим рукамз вздио из рушевина своју мртву браћу. Без одмора, без предахз, израњављених руку откопавали су они рушевине Смедерева. Прве линије и контуре новог града, што се подиже на рушевинама старог, дали су они. И кад црвени ветар запламса кроз села и градове, преко брегова и долина, кроз кланце и клисуре, преко њива и ливада, кроз шуме и лугове наше отаџбине, оставише они изградњу Смедерева, па се латише оружја. И он је био увек међу осталима. Увек први, међу првима, проносио је истину широм наше отаџбине. Ненавикли на тежину напора кој.е су свакодневно морали да подносе, они су их само чврстином идеје за којом су пошли, успевали да поднесу. Дух којим су они задојени давао им је неслућене снаге. Временом су огуглали на физичке и психичке недаће. Постали су див-јунаци,

хероји. Многи падоше од њих. Неки пре, неки доцније. Данас лежи он ту, на одру, сн кружен сузамз и молитвом. Ј&< дан беочуг снажног добровољач« ког ланца скршен је. Али лана^ није уништен. Остао је ланац снажан као и пре, јер жртва поју је он поднео, дала је резултате. На место једног беочуг* ступају десетине нових... Последњи акорди тужне мел^ дије „Вјечнаја памјат" тихо нб» стају у ромињању кише. Опело је завршено. Још само се лага^ ни млаз руменог вина прелева преко ковчега и пада на жедну земљу. Поворка ка вечној кући скоро се креће. Око лафета стражари у пуној ратној спреми одају пошту. А мало даље од лафета другови и другарице носе у рукама цвеће као девери и деверуше младожењи. Музика тихо свира, а погреб се ближи све више гробу., Још један опроштај кажи му, друже, код вечне куће, а онда нека мајка земља прими у наручје сина. И друг почиње са опроштајем. Сузе од жалости капљу му низ младо лице. Гомила јеца. А мајка мртвог добрбвољца, мајка јунака, тихо плаче. Не, она хоће да буде јака, јер је родила хероја. Она га је свесно дала другој мајци, — Србији... И затим ковчег се предаје у руке гробара.' Лагано се спушта ковчег у раку. А затим, бацимо грумен земље на ковчег другу. И док гробари засипају пуним ашовимз земље вечиту кућу погинулог.^другови му певају јуначку посмртну песму: „Ви мртви нисте, о, друзи, мили" Тихо се уздижу звуци песме у оловно небо. Извијају се изстегнутих срца, из згрчених вилица. Хтео је да му другови уместо суза и ридања, које се не смеју за јунаком лит^, отпевају јуначку песму. Ј. ЛаЧхс