Српски народ

Српски парод, 4 септембра 1943

ДОГАЂАЈИ НА РАТИШТИМА

У ПЕТОЗ ГОДИНИ РАТА

НПРОДИ I ПОЛИТИЧКИ СНСТЕИИ

Садашњи рат састоји се од четири рата: на Истоку, на Западу, у Источној Азији и у области међународне полцтике. Ушли смо у цету годину ведиких борби. Умесно је да разгледамо ситуацију на та четири ратишта, како бисмо могли да нроценимо шансе супарника. На Источном ратишту воде се борбе каквих још није било у историји човечанства. Никад није било нагомилано толико милиона војника и толико материјала. Никад још није било да се битке воде са таквом жестином и са таквом дуготрајношКу. То је рат који нису могли замислити ни аутори ратно-авантуристичких романа, јер нико није могао претпоставити да ће се гомилати снага хиљаде Штука и борбених авиона и да ће таква војска из ваздуха концентрисано напасти на једну огромну војску од тенкова. Таквих „ситних" детаља борбе на Истоку можемо да наведемо на стотине. ' Борба на Истоку је феноменална по својој жестини. Већ се неколико пута чинило да је сцага Совјетске Уније на измаку, али то је било погрешно. После сваке периоде слабости Совјетска Унија опет је бацала на фронт огромну количину војске и ратног материјзла, и опет је показалз снагу. Ово је било могуће само зато што совјетска власт не зна граница оптеш:ћења свог народа. У фабрикама раде деца од 12 година (и то пуно радно време), као и жене до најстаријих година. И жене раде као рудокопи. Жене су мобилисане у војску и служе и у противавиоиској артилерији у акгивним дивизијама. А старци до 60 година морају да служе у армији, а на бојнште иду дечаци од 16 година или мушкарци од 55. Гладни, изнемогли људи раде за индустрију, и тешка невиђена мука совјетског становништва претвара се под кнутом комесара у ратни материјал. Али ч има краја и томе. Баш сада на завршетку четврте године рата Совјети су увидели да не могу више издржати напрезања рата. И зато траже да се најхитније етвори„други фронт", који би одвукао најмање 80 немачких дивизија са Истока. на Запад. Недолазак Стаљинових 4 изасланика у Квебек и многе друге совјетске демонстрације, доказују да је Москва постала нервозна зато што види немогућност даљег вођења рата у досадашњем темпу. Према томе, на Источном ратишту постигнут је огроман стратегиски успех Европе: непријатељ је присиљен да посумња у своје снаге. Ко је у рату посумњао у себе, тај је пропао. На Источном фронту ситуација је повољна за Европу, јер војска Европе стоји у неокрњеној снази, а непријатељ Европе осећа да нема више потребне снаге. То је чињеница која претсказује даљи ток развоја рата на Источном фронту. Рат на Западу састоји се од три компоненте: инвазиске опе>

рациЈе, ваздухопловне и поморско-бдокадие. ЦЈто се тиче инвазије, искуетво четврте године рата доказује да је инвазија весма тешка ствар и уз то још и скупа. Губици Бритаиоамериканаца у северо-афричкој акцији, у пантелариској, а нарочито у сицилијанској, сведоче о огромној противинвазионој снази Европе и о слабим шансама коалиције у иогледу инвазије. Нико не може порицати да се ксалициона оружана снага може искрцаги на једном или на неколцко места у Европи. Али то искрцавање и даље акције коштаће коалицију више него што могу поднети приличцо слаби живци британоамеричких народа, недовољно пожртвованих у погледу ратних напрезања. Ваздушне акције против Европе створиле су цашем континечту једну мучцу ситуацију, јер се види да непријатељ циља не против једне или друге политичке силе, већ против европске културе. Али баш ово сазнање допринело је повећању отпорности евроцских народа против аеротероризма. И зато ваздушна борба против Европе престала је да буде чак и у очима Британоамериканаца средство за постизавање победе. Морална отпорност Европе против тог терора расте упоредо са порастом и физичке отпорности. Непријатељ губи све више и више својих бомбардера, а што је најважније, Немачка се спрема за један одговор на ваздушни терор, одговор који ће бити заједно и одмазда и велика стратегиска операција ради смањења непријатељског ратног потенцијала. Трећи компонент рата на Западу — блокада, или боље речено узајамна блокада, и даље остаје борбено средство које служи боље Европи него непријатељима Европе. Европа се у четвртој години рата још боље лрилагодила приликама створеним изостанком прекоокеацског саобраћаја. А с друге стране немачке и ииталијанске помор ске снаге цовећале су своју дедатност на морима и тиме су појачале блокаду Бритаиије, као и цутева за подвоз према коалцционим бојиштима. У поморском рату коалиција није могла да побољша своју ситуацију у току. четврте године рата и улази у пету годину са осећајем да ће поморски рат постати још тежи. Нема сумње да Аемачка спрема још многа тешка изненађења за бивше господаре океана и зато поморски сектор рата остаће и даље такорећи дефицитан еектор за Британоамериканце. Дакле, коалиција улази у пету годину рата са нимало ружичастим изгледима за развој ситуације на Западном ратишту, које се протеже са европског континента све до источне обале Америке. Западна обала Америке није била до сада поприште неких већих операција, ако не рачунамо оне јако конфузне за Американце борбе на Алеутима. Скоро кроз целу годину рата они

су повраћали два острва која се налазе у непосредној близиии њиховог копна, а на огромном отстојању од јапанских база. Тромост америчке стратегије испољила се у још већој мери у операцијама на југозацадном Пацифику, где су Американци доживели једно горко разочарење пошто је њихова велика офанзива уместо да буде „нон стои офанзива" постала „стопофанзива". Мек Артур добија километре територије малих острва, а губи десетине ратних'бродова. Код такве трампе Америка ће морати да ратује још децецијама, док би довдла до таквих ЗРна које ће Јапан стварно бранити уз залагаше својих главних снага. Источно-азиско ратиште је било у току четврте године рата прилично пасивно зато што Американци и Енглези, а такође и чунгкиншки Кинези немају снаге за напад. С друге страие, Јапанци искоришћавају време ради конструисања великог азцског простора као политичког тела и као иривредне базе. Ова награда огромног нолитичкопрцвредног система повећава могућности Јапана и зато се може тврдцти да ће Јапан у петој години рата бити много јачи а ио свој црилици и активнији него до сада. Чињеница да се формира армија Индуса говори о томе да Јапан припрема офанзивне операције на азиском когшу. Дакле, и на трећем ратишту Тројни пакт има одличних изгледа, док његови противници неће моћи учинити више него што су учинили у четвртој години. А нису учинили скоро ништа. Најзад,. да пређемо на четврто ратиште. То је борба у области међународне политике, У четвртој години рата дошло је само до. једне чињенице која би се могла тумачити као неповољна по Тројни. пакт. То је отступање Мусолцнија- Али после првих дана запрепашћења целрга света, .стеари су постављене на своје меето и онда је постало јасно да нефашистичка Италија наставља рат фашистичке Италије. Међутим, на другој страни има много више знакова политич"» • ке несигурности. Таквих знакова који стварају образложени оптимизам у редовима Тројног пакта. Бескрајно охола политика Сједињених америчких држава и бескрајно цинички захтеви Совјета уперени су не само против појединих народа разних континената, а нарочито Европе, већ и против Велике Британије која страхује за своје зоне утицаја, за своје поседе, па чак и за свој опстанак. Британија попушта, предаје Европу бољшевицима, препушта Американцима да господаре гдегод хоће, али Британија улази у пету годину рата без и најмањих нада да ће се рат добро за Изу свршити, чак и у случају да се оц добро заврши за коалицију. М. Војновић

(Наставак са б-те стране) КИМ' ратним временима напуштају у великој мери демократске методе и пребегавају методама ауторитативног система. Зар то није само по себи најбољи доказ колико је демократија иеспособна, како су ц.ене методе гломазне и како је то један систем добар да руши и квзри, а ив и да подиже и ствара? Да је то заиста тако најбоље Доказује и наша историја послед. њих 130 година. Да ли би се уонште .могли и замислити Карађорђе и Милош како почињу борбу за ослобођење Србије демократским методама; изборима, гласањима, политичком борбом? Карађорђе и Милош стварали су српску државу ауторитативним методама и чесТо нута у борби нротив својих политичких суиарника морали су иступати врло радикално, али ми им данас то не можемо замерити, јер, да су постунали демократски, питање је да ли би било Србије уопште. Исто тако и демократски по кушаји за владе њихових дина стија нису много користили већ су само штетили стварању срц ске државе. Уосталом, ти демократски нокушаји нису ни долазили као резултат унутрашњих потреба српског народа, већ су само били тежња за имитирањем демократских установа које су се стварале на занаду. Чињенице да је српски народ у својој далекој прошлости своје краљеве нрогласио за свеце, и да је доцније, при обнављању своје нове државе, своје сељаке равне- себи;., цризн.ао за вође ,и кнезове и од њих створио свбје дииастије, као и она народна, реч за Пашцћа: „зна Баја шта. ради!" реч која је постала у доба најтежих партиских борби и међусобних сумњичења, те чињенице казују непобитно и јасно да наш народ цени аукторитет изнад свега, да га управо поштује као светитељство, да уме да из своје скромне средине створи и подигне аукторитете до краљевске висине, и да својим здравим инстинктом зна коме ће да повери своје пуно поверење не збуњујући се ни мало партизанством. У исто време, баш те три чињенице указују и на пут како се долази до тог народног признања: то је високи етички пут, тр је служење иациоцалним интересимд до самопрегоревања. Српски народ хоће да призна аукторцтет. Пристаје да се над њим ауторитативно влада, али

онда кад своју судбину предаЈв у руке једном човеку тражи од тога човека да је светац по моралу, да уме да влада и да зна шта ради и у најтежој ситуацијц. Ето дакле чему нас учи наша традиција и наша палитичка историја. Социолошка првдиепозиција српског народа Извесни наши људи веле да наш народ не може бити за ауТорцтативни систем, јер он не воли дисциплину и ред, сувише је ицдивидуалистички одгојен, нема дакде ни цсцхичке настројености нити социолошких цредиспозииија за један такав систем. У ствари и овакав ззкључак почива на сасвим површном по сматрању. Истина је да су дема гоштво и политиканерство оста вили за собом велику нустош Али та пустош је више новр шинска иего ли дубинска. Уоста дом, она није сцецифично на ша већ је светског карактера. Социолошки основ иак нашег народа је домаћинство. Домаћин, то је ауторитативни систем у основној социолошкој јединици, у породици, у задрузи. Толико емо рушили тај појам, толико смо фукарили свој народ, па ипак, домаћин је њему остао узор. Домаћина красе све врлине. Појам домаћинз усредсређује у себи све оно што нЗрод .смзтра за лецо, честито, узвишено, наметно; то је и част и карактер и воља и љубав и поштење и знање; то је церсонификација аукторитета једног друштва које је живело вековима у страшним гфиликама чувајући у својој патријархалности све врлине које су га чиниле нзродом свој"е врсте. Једно друштво у којем влздз такав узвишен појам као што је појам домзћина, један народ чију су прву државу стварзли свецц, ззр тзј народ може бнти за демокрзтију која нивелира и изједначује све људе? Или зар не би зиачито срозати тај царод на фукару кад би му бољшевици убили свако светитељство и сваку веру у Бога, и кад би од ње* говог домаћина створили бездомног пролетера? Ти домаћиви, тр је изша друштвена елита, тр домаћицство је наша социолошка предиспозиција за ауторитативни режим. Сасвим прзвилно је схватио генерзл Недић, проглзсив дрмаћинство зз основу и највишу вредност нашег будућег друштва и државе. Дамњан Ковачевић

I

V

јјЏс

< с&Јсу

Оглас рег. С. Бр 4 9003 од 1-6-1943