Српски народ

Српски народ 18 септембра 1943

КЊИГЕ и листови ЗАШТО РАТУЈЕ АМЕРИКА Балзак поново

С/2/Лег Ујггјп%: Тражи се непријатељ. Издање „Просветне заједнице" а. д. Стр. 156. Вирзингово дело Иег та551озе КопИпеМ је једна од врло запажених књига о политичкој и социолодакој структури Америке. Мада је књига Тражи се непријатељ само -извод овог одличног Вирзинговог дела, ипак .је и он довољан читаоцу који се интересује америчким појавама и догађајима, као и предисторијом данашњег рата. Вирзингов стил је лак. Када објашњава суштину и неопходност Монроеве доктрине, он је исто тако занимљив и као кад прича о Рузвелтовој младости, или о неизбежности овога рата. И поред тога што приказује веома озбиљне ствари, Вирзингово причање није сувопарно и обојено мон^отонијом која се тако често провлачи кроз слична дела. По Вирзингу Америка је једина земља на свету која нема свога природног непријатеља. Ову околност могу Американци сматрати за благодет Божију. Америка може своје унутарње проблеме да решава потпуно независно од иностранства. Суд стране јавности ниуколико не може да утиче на развој догађаја у земљи неограничених могућности, јер је оНа од осталих великих сила раздвојена океанима, а непосредни суседи су' јој мале државе које у војном погледу не претстављају ништа. Америка, тј. Сједињене Америчке Државе немају, дакле, непријатеља који би им стварно угрожавао безбедност, и ништа за њих није логичније од Монроеве доктрине. Али Монроева доктрина је већ давно одбачена. Америка је већ једном ратовала мешајући се активно у европске ствари. Она хоће да се шири: доларски империјализам има свој одређени пут, којим треба да дође до владавнне светом. На томе путу као препрека указују се националистичка Немачка и Ја^ пан. Ове земље ке угрожавају Америку. Оне то нису никад ни намеравале. Али америчка крупна индустрија и америчко јеврејство указали су на Немачку као на извор свих недаћа у свету, а у Америци нарочито. Стога је требало да се сви ауторитети у земљи заложе за стварање фикције о угрожености Западне хемисфере. Творац Њу -Дила отац^демократије, Франклин Делано Рузвелт лично се заузео .за дело рата. Поред чисто својих интимних разлога, који имају корена у једној неизмерно.ј амбицији, Рузвелт је у харангирању америчког народа имао у главном три помагача, а то су: крупни капитал, јевре.јство, које је у водећим финансиским и поЛитичким круговима Америке у највећој мери заступљено, и комунистичку странку која је иза пароле мира и борбе за хлеб крила своје припреме за стварање светског сукоба, јер се надала да ће у једном свеопштем ратном пожару бити неизбежно остварење светске револуци.је. Пратећи са Вирзингом политички развој Америке у продалом и овом столећу, упознајемо се са првим људима „америчког раја", срећемо читаву галерију политичара, банкара и шпекуланата. Ипак кар круна свега доминира личност Франклина Делано Рузвелта. Овај ће човек, ако не по чему другом, ући у историју као на.јвећи непријатељ немачког народа. Подржаван од крупног капитала, јеврејства и комуниста, Рузвелт 'је имао довољно храбрости да истраје у припремању рата. Вирзингу се поред стручности у расправљању америчких проблема мора признати и об.јективност која је својствена научницима-сопиолозима. Он приказивању америчких прилика при-

лази поштено и отворено. Од Џемса Монроеа па преко мисис Дороти Томсон Хала, Бјулита, и нама тако познатог Доновена, који ,је имао великих заслуга за наш слом, труста мозгова и јеврејства до Франклина Рузвелта — Вирзинг .је дао сјајне портрете политичара Биг бизниса. Свако поглавље његове књиге, коју топло препоручујемо нашим чит<аоцима, дело је за себе. По.једини ставо,ви ове књиге могу слободно да послуже као документи данашњице и за једну будућу скицу историје савремених збивања биће од неоцењиве вредности.

Ханс Гаспар фон Цобелтиц: Њена Победа. Издање Просветне за.једнице а. д., Београд. Стр. 114. Такозвани авантуристички романи нису у нашој литератури познати као што је то случај у западним земљама, а нарочито у Немачкој. Авантуристички роман ,је књига за најширу читалачку публику, која је после заморног физичког рада жељна лаке и пријатне лектире, која ће му пружити истовремено одмоо и разоноду. Типови у овим романима нису психолошки обрађ*пи. То овде није важно. Овде главни јунаци не размишљају о пооблематици људских осећања. Они су актери догађа.ја, често чудних и неразјашњивих. У ствари они не мисле, већ дела.ју, и то тако живо да је читаочева пажња сконцентрисана на радњу толико да се књига Готово неосетно прочита до краја. Нађе се и у овим романима понека књига која заслужује да јој се посвети више пажње. Има и ту понекад лепих места, и те како уметничких описа, али то спада мање више у споредне атрибуте вредности књижевности ове врсте. У авантуристичким романима темпо радње је главно. Све остало је споредно. Авантуристички роман је у ствари филм, само што ликове и декор дочарава сам читалац. Ханс Гаспар фон Цобелтиц је писац коме авантуристички роман „лежи". Он пише кратким потезима пера. Његов ТомасАлмерс је човек око кога се радња одиграва. Он не води радњу. Учествује у њој. Томас ,је трговац из Сан Паола. Његова породица је у Немачкој. Долази родитељима у посету. У Тиринги.ш, недалеко од Вајмара, налази поред пута онесвешћену девојку. ЗауставЈђа кола, узима је и одводи у болницу. Дево.јка је лепа. Он се заљубљује. Купује јој цвеће. Одлази њенима кући да извести да им ,је кћер. која се како сазнаје, зове Лукс, у болници и да јо.ј не прети нека опасност. Упознаје се ту са сестром Луксином - Шарлотом. Шарлота с? на први поглед заљубљује у Томаса. Лукс излази из болнице. Томас, човек који .је дошао чак из Јужне Америке у родитељски крај у жељи да прође целу Немачку, остаје у Вајмару, граду славног Гетеа. Заљубљен у Лукс, он, чудним обртом ствари, кога изгледа ни сам гшсац ни.је свестан, пољуби једном у отсуству Луксином Шарлоту и нуди јој брак. Ускоро се прославља веридба. Лукс је утучена, јер Томас је њена прва љубав. Томас мора убрзо да путу.је у Сан Паоло. Услед кризе која је завладала Бразилијом, Томасова фабрика пропада. Он .једва животари. Слабо се дописује са Шарлотом. Јави се понекад и Лукси. Затим настаје интрига. Шарлота раскида веридбу. Удаје се. Муж је воли. Њо.ј је Томас једина љубав. Оставља мужа и децу. Путује у Америку да тражи Томаса.

у моди Велики француски писац Балзак поново је сада у моди у Француској. Као што је познато новела „Војвоткиња од Ланжеа" адаптирана ( је за филм, а сада се припрема и адаптација новеле „Пуковника Шабера". Главна француска позорница Француска комедија приказује Балзаков Вотрен. Поводом прославе стогодишњице Балзаковог дела Људска комедија, књижевник Морис Бардега издао .је књигу Балзак као романописац.

И Лукс иде за Томасом. У Сан Паолу упознају се са неком госпођом Хендел, која им је мајка. Они су сматрали да им је мајка мртва. Међутим она је била одбегла од њиховог оца. Мајка је радосна кра.ј своје деце. Она им прича о Томасу. Томас није волео Шарлоту. Она се враћа у Европу отрежњена. Лукс иде Томасу у Ђавољу долину. Пада.ју једнр другом у наручје. То ,је била права љубав. Њена је победа. Углавном то ,је садржина ове Цобелтицове књиге. Надамо се да ће Просветна заједница ако настави са издавањем сличних књига допринети да се авантуристички роман популарише код наше читалачке публике. Библиогргфкјс Наппа Иа^е1: 2е1сћпип^еп, 51аасктапп-Уег1а&, 1еЈр1 г/к, Р.М. 8, Мапа цртеж.а Нане Негел садржи у првм ред^ цртеже о жени — жена као љубавница, као мајка, као патница. Није случај, да све фигуре ове сликарке имају увек исто озбиљно и пуно енергије лице, која су уоквирена тамом и меланхолијом. Перо, које је вођено једном. сигурном руком, више скрива него што открива. Ови дивни цртежи су прави уметнички доживљаји. | Каг1 Не1пт. Р1еПег: Аи$1гаНеп ип/Ј Иеи5ее1ап6, Јипкег ипд Пипћаир1-Ует1ак, ВетНп, КМ. 3.Добар познаваоц Британског царства, Пфефер нам исцрпно приказује земљу и људе ауетралиске и новозеландске области, нр ичему нам је показао и велики удео који су имали немачки досељеници на напретку тих земаља. Он хњигу завршава једним прегледом њихове привредне гтолитике као и њиховим могућим напретком у будућности. * Вг. 1. Н. Тгаић ипп Н. IV. 1ау/е5: Оаз <Јеи(5сће 5сћгН1ит. Ете ВЊПо^гарћ/е /Јег Впсћег ипд 2е115сћгН1еп ићег (1аз П1т\уе5еп. Уег1а% Каг1 XV. Н/егветапп, Бе/ргЈц. Привредни вођ Уфиног института у сарадњи са X. В. Лавијсем написао је ову библиографију филмске литературе и тиме испунио једну од најосетљивијих празнина на томе пољу. Матери.јал за ово дело је врло савесно сакупљен, тако да није пропуштено ни једно дело било да је то књига, часопис или брошура, која је од почетка филмовања па до 1939 изишла на немачком језику. Ова књига биће од неоцењиве користи свима онима ко.ји се данас баве филмом, па било да се они њиме интересују као стручњаци или они који желе да нешто више сазнају о седмој уметности. У ово.ј библиографији Трауба и Лавијса наћи ће филмофил све податке и одговоре ча сва стручна и нестручна пв-гања.

О АВАНТУРИСТИЧКОМ РОМАНУ

14? 0> СВАКОДНЕВНЕ ЕМИСИЈЕ БЕОГРАДСКЕ РАДИО СТАНИЦЕ 5.00— 6.15 Другарски поздрави 6.15— 7.00 Емиси.ш за српске сељаке и вести на српском језику 7.00— 7.10 Вести на немачком језику 7.10— 9.00 „Добро јутро, драги слушаоци!" 9.00— 9.20 Вести 9.20—12 00 Пауза 12.00—13.00 Подневни концерт 13.00 — 13.10 Вести на српском језику 13-10—13.50 Подневна музика 13.50—14.00 Вести на немачком језику 14.00—14.50 Нешто за тебе 14.50—15.00 Извешта.ј о водостању 15.00—15.30 Извештај Врховне команде с лаганим понављањем и кратке вести за во.јску 15.30—16 00 Пауза 16.00—18.20 Српске емисије 18.20—18.40 Час немачке, народне групе 18.40—19 00 Музика за тебе 19.00—20.00 „Из савремених догаћа.ја" на немачком језику и вести на страним језицима —• бугарски, мађарски, француски И РУМУНСКИ. 20.00—20.20 Вечерње вести А ' 21 40—22.00 Поздрави младог београдског стражара 22 00—22.15 Последње вести 00.00—02.00 Поноћне мелодије. НЕДЕЉА, 19 септембра 16.05—17.00 Београд поздравља Бор. Суделују: Народни орке* стар Милановић. Душанка Вукмировић, Божидар Милосављевић, секстет Симић, Војин Поповић, квар? тет Ђорђевић и сестре Стевановић. ПОНЕДЕЉАК, 20 септембра 16,00—18.20 Српске емисије 16.30—16.35 Извештај Врховне команде. 16.35—17.00 Квинтет Николић изводи српске мелодије 17.00—17.35 Дечје бајке за одрасле (Плоче) 17.30—17.40 ПРедавање 17.40—18.10 Народна музика. Изводе: И. БањалиК, Н. Атић и Мита Божиновић 18.10—18.20 Из савремених догађаја. УТОРАК, 21 септембра 16.00—18.20 Српске емисије 16.30—16.35 Извештај Врховне команде. 16.35—17.00 Драгица Ценић и Бранислав Пивнички певају народне песме уз пратњу народног оркесТра под управом проф. Петра Крстића 17.00—18.20 Народни звуци. Изводе: тамбурашки оркестар Араницки, народни оркестар Обреновић, Вера Пантелић, дует Перин—Вишњић, дует Аршинов—Ћирилов. Димитрије Ћирић, Бора Савић-Крушарац и дует Савић—Мичлић у паузи: 17.30—17.40 Предавање 18.00—18.10 Из савремених догађаја. СРЕДА, 22 септембра 16.00—18.20 Српске емисије 16.30—16.35 Извештај Врховне команде. 16.35—16.50 Мали концерт. Изводе Илија Тодоровић (чело) и Иван Туршић (клавир) 16.50—17.00 Из савремених догађаја 17.00—18.20 Забавни час. ЧЕТВРТАК, 23 септембра 16.00—18.20 Српске емиси.је 16.00—16.30 Забавна музика. Изводе забавни оркестар пбд управод Фрање Седлачека. Солисти: Њура БошковићЈовановић и Жарко Цве.јић 16.30—16.35 Извештај Врховне команде. 16.35—17.30 Народне игре. Изводе: Народни оркестар Милановић, »ародни оркестар ОбреноВић, тамбурашки оркестар Араиицки, Бора Савић-Крушарац, дует Савић—Милчић, Петар Старчевић, Љубица Спасић 17.40—18.10 Деч.ји час 18.10—18.20 Из савремених догађаја. ПЕТАК, 24 септембра 16.00—18.20 Српске емисије 16.30—16.35 Извештај Врховне команде. 16.35—17.00 Шлагери. Изводе: Златна петорка и квинтет Марјановић 17.00—17.30 Концерт гудачког оркестра под управом проф. Пашћана 17.30—17.40 Предавање 17.40—18.10 Народна музика. Изводе: Вука Шехеровић, Богдан Буташ, дует Тодоровић—Спасојевић и народни оркестар Милановић 1.10—18.20 Из савремених догађаја. СУБОТА, 25 септембра 5.00— 6.15 Другддски поздрави 6.15— 6.50 Емисија за српске сељаке (Народни оркестар Обреновић и дует Савић—Милчић) 6.50— 7.10 Прве јутарње вести на српском језику 7.10— 9.00 Добро јутро, драги слушаоци 12.00—13.00 Подневни концерт малог радио оркестра под управом Федора Селинског 13.10—13.50 Подневна музика. Свира војни забавни квинтет Ј 14.00—14.50 Нешто за тебе 15.00—15.30 Извештај Врховне команде и кратке вести з.а војску 16.00—16.05 Извештај Врховне команде на српском језику 16.05—18.00 Омиљене мелодше 18.00—18.20 Сопска емисија: Добровољачки час 18.40—19.00 Музика за тебе 20.20—22.00 Прво велико шарево аечс