Српски народ

'Српски нарол Ј8 септембра 1943

Када би Тепсис, човек који је први створио бину, поново дошао на овај свет, он би сигурно са поносом погледао на развитак сво.је творевине — али истовремено би постиђено признао, да ју је до правог савршенства довео неко, на кога је он у своје време из моралних и других разлога заборавио: жена! Додуше, Фринихос је неколико генерација посде Тепсиса поправио ову неопростиву грешку и увео је у драму женске улоге, али људи су ,још дуго морали да чекају док жена није ступила на бину и док је мушкарац престао да облачи на бини женско одело... Проиалазач кинематографа био је у срећни.јем положају, да је рођен у времену када ,је жена већ неколико векова била једна од на.јлепших и на.јомиљени.јих личности бине. Филм, дакле, што се тиче жена, није морао да иде Заобилазним путем, већ .ју је одмах п.оставио на врло видном месту, оном које јој припада како у животу тако и у уметности. Ко би могао данас себи да претстави један филм у коме не би било жена? Ко би желео један филм. у коме дрзматски ток судбине не би одређивала жена? . 1 Од постанка филма њиме суверено влада жена. И не идемо далеко када кажемо, да за духовни И уметнички развитак филма има у на.јвећој мери да се захвали жени. Слика жене у данашњем европском и немачком филму, у поређењу са прошлошћу, потпуно се изменила у њену корист. А»о погледамо ма ко.ји старији филм ми ћемо то констатовати. Погледа.јмо спољашне и модом условљене појаве: жена, ко.ју данас видимо на филму, постала је много .једноставнија и човечанскија, ми у њо.ј видимо човека у чијем кругу живимо, онакву какву је свакога дана у животу видимо. Жена са филма данас припада нама, она данас није недостижна личност из бајке, није само лепота и ништа више. Она ,је изигала из атмосфере оних филмова који немају никакве везе са стварношћу, филмова ко.ји су били само илузије, можда пријатне за око, али ко.ји нису дирали у душу човека. Она нам је пришла ближе и постала истинско огледало живота. Оно што она чини и говори, како она живи и воли све то има печат правог живота, чак и тамо, где филм има за сво.ј циљ да нас само забави. , Жена у данашњем филму за-

хвата у сам живот, она данас сто.ји својим ногама на тлу, које више ни.је у облацима, већ почива на доброј, чврстој земљи. Било да оиа, као Паула Весели или Кристина Зедербаум, претежно култивише озбиљан, драмски филм, или да се као млада девојка наших дана појављује пред нама — увек су те личносги од меса и крви, увек се мо>ке успоставити веза измећу изгледа и самог бића, увек нас интересује оно што о њој видимо, чујемо и шта .је она проживеда. Жсна Данд .шњег филма је жена дацачпћег доба — она се креће као. ти или .ја 1 , она живи, смеје се, пати, нада се и побеђује као и ми сами. Жена немачког Филма Је жена онаква какву, 1е етећемо свакога дана, она је озбил „>иа и весела, одлучна и пуна милосрћа, једном речи жена онаква каквл у ствари и јесте. Пзз жене данашњег филма не треба вмше тражити никакву здгометку, иикакву другу сем оне коју нам. сам живот поставља, оно почнто што је у њеној празој ПРНРОДИ, оно што је у свим врсменима одликовало њен род. В. П.

Сеое.ча фолклорна јвуп« иВоквња«

Истозременост идеја в прс№ал@зана

У историји су чести случајеви да су два наунцикз, жичећи у разним мертцма, такорећи истоврамгно иронашли једну исту ствар, идеју, проналазак, не знајући један за другог. пронапазАк телефона Тако је 14 фебруара 1872 у 11 часова амерички учитељ глувонеме деце Греам Бел предао у Бостону, надлештву за проналаске, сво.ј проналазак телефона. Два часа доцције Енглез Греј поднео је у својој вароши патент за телефоц. Међутим, ни Бел ни Греј, па ни Италијан Мацети, не могу се похвалити да су први проналазачи телефона, јер немачки учитељ Филип Рајс много раније је био пронашао електрични апарат за пренос звука, али није могао да нађе никог ко би тај његов проналазак кредитирао, нептун, телеграф, диференцијале Исто тако је познато да су Њутон и Ла.јбниц истовремено пронашли- диференцијални рачун. Планету Нептун готово истовремено су нронашли Ле Верије и Адамс. Године 1837 није Морз био једини који је цронашао теле-

граф, јер су Штајнход у Минхену, Рик у Хвистану у Енглеској, такође постигли исте резултате. Зна се пак да је Хенри тај свој проналазак објавио још 1831 године. ВАЖИШИ ПРОНАЛАЗАЧИ Дра лица су 1845 године пронашла електромагнетски часовник, три лииа су 1810 пронашла микрофон, три инжењера 1847 израдила су пројект електричне железнице, три лцца 1850 пронашла су центрифугалцу цумпу. Исто тако два лица су пронашла грлмофон. Едисон и Крос, Француз цроналазач „Говореће машине". 1783 А^онголфије и Ритенхауз-Хопкинс пронашли су аеростат. 1889 парну турбину пронашли су Швеђанин Густав де Лавал и Енглез Персон. Аутомобил су истовремено пронашли Дајмлер и Бенц. Сви ови примери јасно показују кзко су извесне идеје истовремено сазреваде кодразних лица и како су истовремено долазиле до изражаја. Ти истовремени проналасци до сада су тумачени случајцошћу, али се у последње време ради-

,1е заступа и мишљење да посто,1е космички зраци идеја, и да се путем телецатије исте идеје истовремено јављају код разних личноети, тако да је људски мозак као нека врста радио станице која хвата те идеје космичких зракова. Наравно, ово је ново тумаче.ње једне до сада слабо иснитаие људске активности. изложба у миикему Велика издржба Немачке уметносги 1943, приређена у Минхену, доказ .је више да Немачка и гшред ратне активносги, исто тако брижљиво и смишљено ради на ведичини споје уметности. Изложба у Мицхену постигла је ведики успех. Не само из градова, већ и људи са еела у масама посећују издожбу. Уметнички дом, у коме је изложба п^иређена, стално је пун посетиоца. Само за првих 15 дана изложбу је посетило више од 100 хиљада лица.

(Фого: прнватна својип..)

- УЗ ЧПАИАК Г. Ж. м. ПЕРИЋА Уз чланак г. Ж. Перића о Демокрцшјц објављенц у прошлом броју нашега листа (од 11. ов, мес.) имала је да дође још ова примебда: „Ми смо ое буржоаско-капиталистпчком демокраТцјом, са једним иегативним резудтатом по њу, позабавили и у једном своме ранијем чланку (после првога Сретскога рата, 1914-—1918 год.), а епеци.јално са т.анке.гле- , дишта њепих материалистичких схвртања и њене моралне рдговорноети: Е&сИ$те, 8о1Шатте, АКпигте, објавлЈеном у ,,1.а Кеуие МепзиеПе", Сепеуе 1021. В. у вези са тим и наш чланак ОгоН 1п(егпаИопа1 е1 1а *1)етосгаИе, исти часопис, 1923. Ту се критикује демократски принцип међународне независности и су* вереностц држава а истиче мисао о њихово.ј међузависности, НигегвЈерешЗапсе, са крајњим циљем стварања једне савезне европске државе, мисао која је, прошлога Светскога Рата, била толико ометена фаталном интерг венцијом Сев. Америчких Држава V Европи удружених, у исто.ј сврси, са Енглеском. О томе смо говорили у своме раду: Е1п АиПб&ип^^ргЈтЈр, АгсМу №г Ресћ^- ипс! Мјг^ћаНзрћПоворћ1е, ВегПп, 1923. Штамнано у француском под насловом.: Цп рг1г ,с !ре с1е бтаћгИап, „Еа Неуце МепзиеПе", 1925. Иста та политика англо-американске плутакрлтске Демократије против Европе понавља се и данас".

Жена у филмској уметности

Талентована немачка фипмска глумица Анелиза Рајнхолд (Фото: Уфа)

СЕОСКЕ ФФУ1КУ10РНЕ 11Г1РУ1И1Е »1Б01ИИШ« Ћ ИБИЕОПРЖДЖ

Ових дана је фолклорна група „Бокања" из Жабара, Среза опленачког, дала три приредбе на Коларчевом народном универзитету а једну у „Србозару". У препуним дворанама фолклорци су стекли небројене еимпатије Београђана. Престоница се као и свагда раније одушевила најдепшим мотивима из шумадиског народног живота. На ирограму је било „Прело", фолклориа музичка мелодрама од младог писца Слободана Радошевића, проткано најлепшим народним песмама, колима и диаловима. Шароликост богатих костима и бујна ведрина и снага шумадиских момака и дево.јака чинили су диван утисак на усхићену публику. Комад „Прело" остао је у успомени београђана као верна слика шумадиске изворне душе, сетне и племените. Поред осталих тачака врло великог успеха су имале две реци-

тациЈе из савремене шумадиске поезије. Велики део програма испунили су уметници „Шамовци". чика Адам Мидутиновић са синовима и кћерима. Чика Адам, ниртуоз на фрули, дочарао је најлепше детаље гружанске широке и снажне душе. Синови Слободан и Душан отпевали су у дуету неколико гружанских песама и очарали публику. Појавом сестара Милице и Вере са сетном, оригиналном песмом питоме Груже публика ј ебила на врхунцу раздраганости. Дубок утисак са ових приредби чинила је поздравна реч управника групе „Бокања", Слободаца Радошевића. У недељу пре подне фолклорна група „Бокања" на изложби Привредног подмлатка Српске заједнице рада учествовала ,је такође у дочеку Господина Прет седника Владе у павиљону Цвијете Зузорић. У име груие Сло-

бодан Радошевић је поздравио Господина Претедника и најтопл^је га нозвао на опроштајну приредбу ко.ја је била одрлона у иедељу вече. Тада је у име Претседиика владе дошао као изасланик, министар просвете и верз, господнн Велибор Јонић, који је после приредбе поздравио Шумадинце и Шумадинке и изразио сво.је честитање и веру у снагу српског националиог идеализма. После успешног гостовања фолклррна груна „Бокања" се вратила. у Шумадију, срећна што је постигла сво.ј постављени циљ на просветно културном пољу. Омладиици и омладинке поаоришта „Бокања" понели су на.јдубље и најлепше утиске из престонице оста.јући увек захпални и благодарни на нредусретљивости, гостопримству и топлим симпати.јама београђана којима су обилно награђени. С. М, Р.