Српски народ

ч<*

Српски парод Т8 септеибра 1943 — -» ' пДпТО

за сриску

Сабирна акција Црвеног кр- ђана престонице, овога пута они ста за нашу децу у пуном је је- су заиста потврдили своју велику. Њен циљ је висок и племе- кодушност и родољубивост у пу нит. Ради се о једној нашој ве- ном смислу. ликој дужности, патриотској и Чланови и чланице одбора нахуманој. Ратне прилике свимл илззе свуда на најлепши пријем. тешко падају, али они које нај- Речи нису потребне. Оно што би теже погађају то су наши мали- требало да истакну скупљачи, то шени , невина дечица, несвесиа истичу сами приложиици, који прилика и догађаја. А та деца, подвлаче и сопствену и општу кроз известан низ година, треба дужност да се нашој деци пода претстављају нашу водећу ге- могне у на"већОј мери, макар по нерацију, будућност иарода. цену одвајања од сопствених Одбори и групе племенитих У° та * београђанки и београђана оби- Међу првим приложницима на лазе свакодневно све квартове, лази се претседник Српске влаулице и куће града, обраћајући де генерал Милан Недић, који је се свкма грађанима, од најсиро- лично приложио суму од 100 машнијих до најбогатијих, с мол хиљада динара. бом за прилог. Београдски трговци и имућА београђани се свесрдно о- нији сталеж одазвао се врчо ледазивају. Ма да је свака хума- по. Појединци су прилагали до на и патриотска акци.ја увек на- и пр«#о 10.000 дИнара. Нису рет^ илазила на разумевање код гра- ки случај .?ви да су ситни тргов-

Генерал Недмћ са миимстром г, БегелиноеиЂем на Изложби привредног подмлатка Окружен члановима фолклорие груле »Бокања«

1<^ >'4 7»\

АКЦНЈА ЦРВЕНОГ

ж ж ж Горе: Члаиица Црвеиог крста присуствује лицитацији прилога у једиоЈ радионици У средини: Сиремашне мзбеглице дају прилог. Доле: Београдски шврћа упису|е саоје име. (Фото Државна пропаганда)

Ж Ж Ж

ци са перифернје прилагалч такође по вицЈе хиљада динара. Екиле за сакупљање наилазе често на угледне и дирљиве при зоре. Једна екипа на пример улази у једну кућу за време ручка. Наилази на жену са двоје деце. Отац је чиновник, а сад се налази у заробљеништву. Жена прилаже оно највише што може да одвоји; 50 динара, и извиљава се што је њен прилог тако мали. На то један њен синчић додаје: — Знате, ја имам уштеђених 50 динара. Додајем то мамин-јм ррнлогу, да би био већи. Али нн његов млађи брат неће да изостане. И он прилаже своју уштеђевину од 50 дииара. И тако, цела породица даје при лог од 150 динара. Једна старија госпођа, усамљена, јер јој је син погинуо у рату, а муж се налази у заробљеништву, даје такође свој скро ман прилог, ма да сама тешком муком везује крај с крајем. У једној малој аолији налази се читава колонија најсиромашнијих избеглица. Сви хоће да приложе макар и најмање суме. И прилажу их. У једном дворишту пуном раз новрсних занатских радионица мајстори су приликом доласка екипе приредили читаву малу лицитацију, такмичећи се ко ће више да приложи. Врло високу свест показало је чиновништво. Ма да се оно данас налази у нарочито тешккм материјалним приликама, њихови прилози су редовио врло знатни. И ова прилика је потврдила да Београду служи на част родољубива свест његових грађана. Они пак који су ма због каквих разлога до сада пропусгили да приложе свој удео, или желе да свој прилог повећаЈу, још су у могућности да се обра те непосредно Друштву Црвеног крста и да одуже свој дуг наII шој будућој генерацији.

Сушење шљива

Шљива, као свеже воће, претставља врло здраву и укусну допунску храну. Међутим, значај наше шљиве далеко је већи у прсрађеном стању. Један од основиих начина прераде шљива састојн се у њиховом сушешу.

Исто тако треба пазити да леса не буде претрпана, тако да шљиве налегну једна иа другу, јер ће на тај начин такође добити лош квалитет. Врло је добро да се шљиве, пре уношења у сушнице, изложе

Ма да су код нас, захваљујући д В а до три дана на сунцу. Тиме обилном роду шљива, одувек су- ћ е изгубити извесну количину шене знатне ■ количине, ипак у воде, мало киселине, али ће допогледу начина сушења много бити мало у шећеру, те ће стога смо заостали, услед чега је наша бити боље каквоће. шљива, ма да по каквоћи одлична, постизавала као сушена сувише ниске цене на тржишту. Данас, кад је цена шљиве ванредно повољна, у толико више произвођач треба да се потруди, да би добио што бољи квалитет сушене шљиве.

Одабирање шљива Из&ор шљиве за сушење претставља врло важну радњу. Треба бирати потпуно зреле, чисте, крупне и здраве плодове без болести н инсеката. Шљиву треба брати кад је потпуно зрела и то повременим потресањем дрвета, док млаћење шљива мотком треба потнуно одбацити. Дешава се често да произвођач пожури са бербом шљива за сушење из страха да га не затекне рђаво време, те због тога бере још недовољно зрелу шљиву. Међутим, тиме се при сушењу

Топлина сушнице Сушница треба де је загрејана пре него што се шљива у њу унесе, али температура не Треба да је виша од 50 до 55 степени, да би се избегло прскање шљива. Остављање шљива у сушницу на нижој температури није препоручљиво, јер се тиме губи један део шећера, а може се развити буђ која ће искварити шљиву. Доцније, у току сушења, топлота се повећава до 80 н 85 сТепени. Да би пак шљиве добиле онај сјај који се .у трговиви нарочито цени, потребно је при крају сушења повећати температуру чак и преко 90 степени. Међутим, извесни стручњаци мисле да то ипак није препоручљиво, јер се таква шљива излаже доднијем квару. Кад се шљиве на лесама до-

губи много у кралитету и шеће- вољн ° осуше извлаче се из сушРУ- вице и остављају да се расхладе. Пошто се код нас ретко остављају на истој леси шљиве подЈеднаке крупноће и зрелости, а

Буђаве и ма на који начин кварне плодове треба на сваки начин отстранити. Исто тако, при сортирању шљива за сушење, врдо је корисно да се изаберу само крупне шљиве, док је поред тога топлота код обичних ситиије боље оставити за друге домаћих сушница није подједнаврсте прераде. Ако је шљива ко распоређена, то се дешаза да прљава, корисно је да се пре сушења опере потапањем у кључали цеђ, у коме се задрже око пола минута. Ако би то било скоп- изваде из с У ш ниче и кад се чано са тешкоћама, корисно је о- лесама потпуно расхладе, треба пратн их и у обнчној хладној во- пребрати, то јест недовољно осу^ ди. Ако шљива не би била сортирана, те би се на истој леси сушнли и крупнн и ситни плодо-

се шљиве не осуше подједнако, Због тога такве шљиве, кад се

шене одвојити од довољно осушених, па недовољно осушеке накнадно унети у најсувљи део

ви, десиће се да се ситније шљи- сушнице, да би се потпуно осу вв осуше пре него ли крупније. шилс,

". - а