Српски народ

СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

ПОВОДОМ ДВОГОДИШЊИЦЕ ДОБРОВОЉА ЧКЕ БОРБЕ

Српски добровољац конструктивизма српске омладине

КонструктиВизам нове српске омдадине, која се рађа кроз крв ц жртве, огледа се у њеној константно.ј спремности да своме народу олакша и сувише тешку садашњицу. Држећи се начела, да само сталан и предан рад може да донесе велике и трајие резултате, нова национална омладина, симболички претстављена дуначким ликом српског добровољца, не престаје да ствара, дг дела. Њен конструктиВизам огледа се на свима пољима и у свима гранама нашег живота: на бо.јном пољу против туђинских плаћеника, одрода и баидита; на њиви српског сељака, којој је помоћ вредних руку преко потребна; иа националној трибини где, наоружана светом истином и вером у победу идеала народа који хоће да живи, са огромном љубављу ,у срцу, опомиње, преклиње, савету.је, моли народ да пође путем лединства, памети и спаса. Српски добровољац ]е симбол конструктивизма нашег народа. У њему су скупљене све јуиачке, исконске традиције народа. Напајана на најчиСтијим народнИм изво^има, одгојена у традИццоналном херојском култу косовских јунака, добровољачка омладина иде само исконским путем борбе -за оцстанак. У најтежим данима по наш народ, када је иза пропасти државе дошао и слом духовни, она се није ни за тренутак поколебала. Својим здравим духовним видом уочила је она одмах праве непријатеље народа. Она није лутала, није се заваравала. Није се заносила помоћи која ће на неки волшебан начин да стигне из ваздуха или из земље. Није оставила свој народ, да би се завукла негде у непроходне честаре српских планина да тамо ленствује или да ствара планове о освајању власти када се рат сврвди. Не. Оиа је одмах, првих дана, прионула на посао. Трагична судбина Ђурђевог Смедерева била је донекле убдажена помоћу коју су јој пружиле руке српске омладине. Засуканих рукава, са сузама у очима, одгртада је она рушевинС Смедерева. вадила ле,шеве. Камен по камен сКидала је она са лешева, да би их предала мајци земљи. У то време су већ сцнови сотоне почели да заигравају смртно, коло преко села и вароши Србије. А српски омладинац, сада у редовима Добровбљне радне сдужбе у Смедереву, није се дао збунити претњама оних који су отишли у вдуме да иза бусија забаДају глогов колац у тело своме народу, него је са ашовом и пијуком у руци ударао темељ новој, срећнијој будућности своме народу. Ометан изненадним нападима бомби, пљуван, презиран, шикаииран на сваком кораку и то од оних који су му требали да иредњаче примером, српски добровољац је и даље смирено и предано радио свој посао, не осећајући тежину увреда упућених лд одрода и издајица. Сваки атом снаге, сваки тренутак времена усмерен је на пози, тивну акцију ко.ја доноси трајне користи отаџбини. Српски добровољац задојен култом рада, управио је све своје расположиве снаге, све своје време на грађење: „На рад, на рад, сви сложно сад, јер у раду је свима нам спас. Српски добровољац је био такав у добровољној радној служби у Смедереву, такав је остао и за две године његове мучне борбе са силама зла у нашем народу. Две године борбе, две године самопрегора и жртви су

најлепши споменик рада саграћен мишицама српске омладине. И док на једној страни одроди и туђински плаћеничи руше и пале оно што добровољци са тешком муком и напором граде, дотле српски доброволвди, увек пуни снаге и конструктивизма, граде. И увек имају нове и нове снаге да саграде порушено, да угасе запаљено. Па и на српској њиви срггски доброво-љац показао је своју приврженост раду. И оно мало времена што му остане да се Од-

- симбол националне требније. И то дође сам, да га нико ие тражи и не моли. јер ои најбоље зна своју дужност. Знајући да у свакој прилици треба показати спремност нз помоћ српски добровољац сваког дана одваја од својих уста по нику суму иовца да би је дао сиромашнијем и беднијем. Иако парола гласи: само један динар дневно за оие којима је номоћ неопходно потребна, српски добровољац радо одваја и више, да би на тај начин више суза било утрвено, више уста нахрањеио, више брига однесено. Неколико хиљада добровољаца сваког дана приложе знатиу суму

ложаЈУ, онога који Је ЈадниЈИ и без по^оћи. Као јериховска труба звоне преко брегова и долина Србије савети и позиви које добровољци даноноћно упућују заблуделим синовима нашег народа. Без престанка, без одмора указују добровољци на једини могући пут српском народу — на пут истиие и правде. Братски позиви упућеми народу имали су успеха. Српским селима и градовима не пирују више ко.јекакви белосветски плаћеници и сеоски кокошари цигани, робијаши и .јевреји. Њих је српски народ, опоменут саветима и молбама доброволзаца, раскринкао и изагнао. На националној трибини добровољац је ггостигао велике резултате, освешћавајући оие. који су били услед сталне контрапропаганде заведени. Из целокупног градилаштва српских добровољвца, може се

Заклетва пред борбу мара иза напорних борби, српски добровољац иСкористи да укаже помоћ онима што су у невољи. У доба орања и сетве, за плугом или сејалицом, добровољац доказује своме народу како се треба за народ борити. Добровољац је на српској њиви увек када је нарОду најпо-

новца, ноја се за годину дана ишчаури у милионску суму. На ни сама сума новца, која се на тај начин скупи, а која е достант на да многим сирбтињским избама донесе мира и спокојства, није тодико важца. Много је важни.ји осећај и мисао да треба помоћи онога, који је у горем по-

Фотоирхив: Васпигни отсеи СДК Извући овај резиме: нашавши у магли и тмини сад"ашњих мучних да,на -исконски, херојски пут којим су ходиле генерације српског народа, српски добровољац га је иатрпио крвљу и знојем свбјих младих дана, а задахнуо духом хероја и мученнка. ' V. Ј. Л.

две године — пре годину дана — исто и данас

Пре двс тдине, први броЈ" Наше Борбе, 7 септембра 1941 доИео је чланак под насловом „Српски барјак" у коме се каже: „ ...Југославије више нема. Има много јада и много патњи међу Србима. 'Го је стварносг, видели ви сви то или не видели још, — споредна је ствар. Споредна је то ствар за време, за ход историје, можда и за многе друге ,али за саме Србе ужасна је ствар ако не виде, ако сви, сви живи Срби данас то не виде. А у колико сви то још не виде утолико је бреме одговорности и бриге далеко теже на плећима и на савестима оних, који иМају памети и срца да стварности пра. во у очи гледају..'. Српски барјак који развија данас генерал Недић велико је знамење. 'Гај ће барјак у Недићевим рукама моћи да■ остане, да се вије и да се види под облачним небом нашим само тако ако Српство буде одиста здружено, једним духом сје-

диљено. И нека се добро :џа да није само злочинац онај који свесно или несвесно врши злочиначка дела, разбојништва, саботаже, убиства. Не здружимо ли се сви као једно биће око барјака Недићева , постиће нас казна, данас једног сутра другог, али све, свакако..." * О годишњици свога излажења, у 52 броју (од 30 августа 1942), Наша Борба у чланку „Истинска служба" пише: „У нашој борби нисмо се освр• тали ни лево ни десно, нама је од почетка био јасан циљ пред очика: само мир, ред и рад и истина пре сџега, и изнад свега, могу спасти у данашња претешка и опасна времена српски народ и његову будућност. Све ради против тога. не само да му живот мора погоршати него му и сам опстанак угрожава и у склопу свифлтвари, које су нас заде-

силе, н&миновно води уништењу. Свесни тога и непоколебљиви у том сазнању, ми смо, можЈта, каткад били и једнострани и безобзирни, али никад без осећања за Отаџбину и судбину својега народа... ... Сви они, били у земљи били на страни, који су на ма који иачин и ма из којих разлога после рата директно или индиректно хушкали, саветовали и упућивали овај народ на немире, непеде и нерад виновници су и кривии толиких нОвих жртава и патњи без којих се могло проћи и које српском народу нису биле потребне. Ове неваљалце или безумнике често ми нисмо могли да убедимо. Али, с друге стране, ОНИ још мање могу да убеде НАС, да не идемо нашим, једино исправним и паметним путем..." Ни данас нема шта да се дода овим речима. Исти пут, исти циљ, другог нема...

ПОРУКА ПАЛИХ Две године корачају српскм добровољци путем свесне жртве. Дубоко смо уверени да до сада ми једна генерација српска, под тежим условима, светлијим путем закорачила нијеНа пут су кренули када је изгледало да никакве наде на спасење нема. Згаришта и гробља била су око њих. Свесни и несвесни одроди и непријатељи испречили су се испред њих. Заведени и духовно обезглављени народ био је далеко од њих. Нико их није помагао, нико разумео и схватио. Били су исмевани, презрени, клеветани и нападани. Па ипак су на пут кренули. , И поред свега — на путу су две године издржали. Да никакво друго херојство ни,су учинили, сама постојаност и непоколебљивост њихова, са којом су све ово издржали, претставља скоро беспримерно херојство. А они су поред тога,. не штеде^и себе, својим грудима отклањали оштрицу мача који је висио над главом народа српс&ог. Спасавајући њега, жртвовали су себе. Чувајући српску крв, проливали су своју. Штедећи српске главе, давали су своје. Па и данас, после толико напора и- жртве, добровољци не сматрају да је дошло време одмора. Не осврћу се они да задовољно посматрају пут који су п^евалили, јер знају да још дуг и мучан пут пред њима стоји, Застали су за тренутак само да данас, после две године борбе, изврше пред лицем српског народа прозивку најлепше младости српске, палих другова својих, Да њима, најхрабријим и најбољим, кажу да настављају започето, дело. И да од њих поруку приме, поруку која гласи: »Пошли смо у борбу за спас Српства и Србије, знајући да је пут којим смо кренули — једини пут Истине. Од првог часа били смо свесни да само сопственим жртвама можемо откупити спасење народу свом. — Зато и не жалимо своју смрт. Заклетвом верности везали смо се, друг са другом, —— ми мртви са вама живима. Заклели смо се да друг друга напустити неће, дали смо реч једни другима, пред лицем Бога живог да на нашем путу сме да заостане само онај који погине, а остали *>е продужити и истрајати све дотла док Истина не победи. Верујућ^ у верност вашу, верујемо у спасење Србије, — Зато смо мирни и поуздани. Верујемо да наше жртве нису узалудне. Није то само празна формалност када ви вршите прозивку нашу као да смо живи. Снажна је то симболика. Ми смо са вама и данас, свакога дана Ј) свкога часа, у борби и ван ње. Само хумке наше остају да светле у тами народу српском, да би сутра, кад сине сунце, показале млађим генерацијама пут којим је корачало »поколење за песму створено«. Инж. Драгутин Јакшић