Српски народ

СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

Прилив сеоских домаћина-омладинаца у редове српских добровољаца

Крушевац. — После неколико тешких испада у виду мучких заплотњачких убистава и покушаја да се на територији Округа крушевачког наруши ред и мир, после забуне и етраха који су сејали „шумски ослоббдиоци", наступио је преокрет нимало пријатан разулареним бандама енглеских послушника. Кроз неколико недеља даноноћне акције српских добровољаца, кроз борбу у којој је иза сваког џбуна или узвишења вребала издајничка заседа, сарадњом српских добровољаца и родољубивог становништва села и града, дошли су до потпуног изражаја прави, услед терора и зулума, неко време прикривени осећаји мржње и одвратности села према шумским бандама. Као пре две године, када је била у питању комунистичка опасност, српско село се прво и свим снагама и овога пута одупрло дрским наертајима. Недељама- и месецима, сељ>аци су били изложени разним неприја*ностима и животној опасности. Силеџиске банде, са пушком или каквим другим оружјем у руци, знале су да створе страх међу честитим домаћинима и да без нарочитих обзира ставе шаку на туђи живот, имовину, стоку или што друго. Зато је и отпор становништва сада немилостив и одлучан, што уосталом, најбоље сведочи непрестани прилив сеоских домаћина и младића у редове српских доб^ровољаца. За село Стопања, удаљено десетину километара од Крушевца, на друму према Трстенику, до пре двадесет дана, ретко је ко знао и где се уопште налази. 25 август ове године, овом питомом сеоцету, развученом преко брегова и кроз долииу преко пруге, донео је необичиу популарност. Вешто и брижљиво припремљен план напада на једну добровољачку чету, упркос надмоћности, подмуклим заседама и рушилачком бесу шумских, завршио се, већ у самом почетку, снажним налетом добровољаца који је имао за резултат разбијање и уништење нападачких банди. Али, то није оно што је најважније. Поред велике бројне надмоћности, бандити су приликом напада рачунали и на сарадњу сељака из Стопање. Не само да до те слабо срачунате помоћи није уопште дошло, цего се одмах по одбијању нацада, одиграо један интере-сантац случај. Јуначко држање, храброст и упорно одбијање бандитских напада, које се све завршило тешким губицима и бекством шумских „хероја" оставили су снажан утисак на саме сељаке. Чим је борба завршена, сеоски младићи су похитали командиру јуначке посаде да се и сами пријаве у добровољце и наставе заједнички борбу за спас Мајке Србије. Од тога дана, из Стопање и још неколико други^ села, отпочели су да пристижу нови добровољци. У омладини се разбуктала свест о судбини земље, о истини коју носи гене-

рал Недић са добровољцима, о лажи и издајству најниже врсте које окупља бандите и мами златним фунтама на лудости. Нови другови, предмет су пажње и бриге старијих добровољаца. Својим ошишаним главама, неопаљеним лицем и помало несигурним првим корацима у униформи, они се одмах лако препознају. И по оштром маршу који вежбају по двојицатројица у сваком слободном часу, одмах по брзо завршеном ручку, или рано ујутру, пре него што се образује строј за гимнастику. Међу њима, наилази се и на занимљиве случајеве. Један високи младић, широких рамена и атлетског држања, није сада први пут узео пушку. Као развијеног и сина угледних домаћииа, њега су бандити били одвели и покушавали да увуку у злочиначку игру са српским животима. — Само кад се сетим тих часова, ово ми сада изгледа као поновно рађање. Привели ме на саслушање неком команданту, брадатом, кпвничког погледа и обученом у енглеску униформу. Он ми је причао да не ваља што се ми сељаци већ не придружујемо, што не устајемо у борбу. Сви добри Срби, причао ми је он, сад су у шуми. И још тако којешта, па каже и да му је један енглески наредник честитао за неке „задатке" и рекао да то треба да ради сваки добар Србин... Али, овоме младићу који сада корача у првим редовима допунског вода, нцје много стало да га енглески наредник учи како да буде Србин. Само после неколико дана, чим се командир чете заговорио на састанку са неком женском која је дошла да га обиђе на пољани, где се

вршио „егзецир", младић је одлучио да не постане „добар Србин" према рецепту туђинских пробисвета и побегао је натраг у село, а онда ступио у редове српских добровољаца. — И мене су одводили — додаје један омањи младић, скорб дечачких црта, голобрад и наивног, безазленог погледа, па ме уписују у некакву југословенску омладинску организацију... На часовима обуке, предавањима о друштву и Држави, нови добровољци из крушевачког краја показују пуно пажње и жеље за новостима. Однос у разговору са старијим добровољцима, више је него другарски, скоро братски. Кад водник прича о борбама са комунистима, о првим данима из 1941 године када је првих 120 другова одлучно кренуло у унутрашњост, кад разговор скрене на паклене намере лондонске и московске пропаганде да преко српских гробова и згаришта добију некакве тобожње успехе, на лицима младића нестаје благог израза радозналости и преживљавања свих узбудљивих доживљаја, на челу се скупљају боре а поглед и уста говоре тешку осуду. — Еј, тешко нама, шта се све окомило на малу Србију1 И оне протуве што узму енглеску кошуљу, пушку у руке, па да гине српски народ... Бог им памет одузео. па то ти је. А ми грдни, треба да гледамо само да спасемо своју светињу, своју отаџбину... Тако говори један. И речидругих, одлучне и чврсте, говоре исто, сваки на свој начин. Изражавају се различито, али је мисао и идеја водиља иста, једна једина, као и код свих српских Добровољаца: против сваког се борити ко угрожава Мајку Србију!... Ј1. М. Чолић

За добровољачку корачницу Добровољци земљи хрле, Да је спасу црне ноћи. Храбро јуре циљу Раоме, Ком су увек спремни поћи. Хајте, хајГе, друзи мили, Нек се песме нове оре, КаО ехо силне снаге, Која гради нове дворе. Укажите нове путе, Да нам светло сунце сине, Да. Србију мајку милу, Свака злоба брзо мине, Хеј, јунаци добровољци, Децо млада земље драге, Нека падну силе зала Под ударом ваше снаге! Р. ВАСИЋ

Добровољци у борби и према заробљеним

Јавности је већ познат злочиначки напад 19 августа о. г. на припаднике Пете чете II доброВољачког батаљона, који је извршен на ове на путу између Врњачке бање и Трстеника. Приликом овог мучког ирепада, погинуо је поручник Душан Ђукнић, један од на.јхрабријих старешина у Другом батаљону. Напад из заседе извршила је Гордићева банда, која је после првих пуцњева из добровољачких пушака окренула леђа и дала се у бекство. Још веће кукавиштво, ови одметници показали су наредног дана, када су на њих наишли добровољци, који сУ пошли за њима у потеру. Ево, како један добровољацучесник описује тај сусрет: ...„Убрзо смо наишли на ГорДићеву банду и напали је. Нису успели ни метак да опале. Дали су се у безглаво бекство. Затекли смо их при спремању ручка. Били су се угнездили на једном брду више села Брезовице. »Одатле нису три дана силазили. СеЉаци су им ту доносили погаче, сир, кајмак, млеко. .воће, поврће, месо, пасуљ, па чак и воду. Ту су се коцкали и пили. За Николу Гордића беше спремљена нарочита корпа пробраног јела. Сланина, мед и грожђе нису фалили. Тако се бор.е за Краља и Отаџбину надриослободиоци. Кад смо осули вагру на њих, кажу. да је најбржи у бежању био Никола Гордић. Једва да је имао времена да Довикне сво.јим „дивовима": „Спасавајте се како знате". Ово су причали његови заробљени и рањени очајници, псујући га на сва уста. Један од њих тешко рањен, кад смо га преносили са суниа у хлад, после псовања Гордића рекао нам је: „Кад би само они имали овакву душу као ви". Иначе срамота Гордићевог бежања пукла ,је у целој околини. После тога он Је пошао своме команданту Кесеровићу да га позове у помоћ, како би своју бруку опрао. Кесеровић је дошао у помоћ са неколико стотииа, више силом него мцлом, сакупљених шумлија. Али ни на крај.памети није му била отворена јуначка ббрба. Шумска подмуклост, проговорила је и овога пута. Спремили су били паклене клопке у које је требао Да упадне како II тако и III батаљои. То је било 25 августа. Тога дана иападнута је Десета чета у селу Стопањи како би потражила помоћ од Крушевца и Трстеника, ко.ју би они дочекали из заседе и докусурцли. Све је ишло по том плану. Помоћ је упућена из оба правца. Из Трстеника је повџао командант другог бЗтаљона Марисав Петровић са 5 четом. Пр-угз је била минирана, заседе постављене. Требало је да се воз изврне а са њим добровољци разбију главе, поломе руке и ноге, па да их тако полумртве кољу, пљачкају и разоружавају шумски злочинци. Али Бог није тако хтео. Више него икада ту нам је помогао. И ако је мина експлодирала под возом у коме је био Марисав са 5 четом, ниједан вагои се није преврнуо. Пљусак ватре из аутоматског оружја и бомбе са којима су осути вагони са добровољцима из обостраних заседа није унео узбуну. Борба је примљена јуначки и хладно. То је зачудило шумце, па су брзо окренули леђа. У овој борби, где је Бог дејствовао.на нашој страни, што су осетили сви другови, шумлије су само под ватром 5 чете изгубиле 8 људи, међу којима и команданта жупске бригаде капетана Милоша Гагића. Међу великим бројем рањеника налазио се и Кесеровић. Он је погођен у колено. Са наше стране пао је јуначки добровољац Бранко Николић. Било је више које лакше које

теже рањених. Рањен је у десно раме и дј)уг Марисав. Рана код њега није опасна, али он није за дуго хтео рећи да је рањен, већ је продужио командовање. све док шумњаци, како их овамо зову, нису почели да беже. Истекло му је много крви. Чекао је да се сви рањени другови превију, па тек онда он. Колико је овакво држање командантово утицало на младе рањене другове није потребно наглашавати. Али, и држање рањечих другова није заостало иза држања њиховог рањеног команданта. Трстеник је овог дана видео до тада невиђено чудо, како млади добровољци под тешким ранама, Гледајући смрти у лице, певају. Срески лекар из Трстеника мислио је да су људи у бунилу, па им је постављао разна питања, док се није уверио да од бунила нема трага. По <;оеди је била силина младог борачког духа, који није могло да пресече изрешетано тело, нити бол под ко.јим су тешко дисала крвљу обливена тела..." М. С. Ш* СЛИКЕ И ПРИЛИКЕ 13 ДОБРОВОЉАЧКЕ БОРБЕ НА ТЕРЕНУ »ЧАСНА РЕЧ« ШУМСКИХ Као један од драстичних примера нечасности, непоштења и неодржавања задате речи шумских бандита, нека послужи с-вај случај: Када су одметници из Зедне банде Драже Михајловића напа« ли малу добровољачку посаду у Ариљу, овој посади пошао је у помоћ. са неколико добров^љзца, водник Александар Пашић, син свештеника М. ГТашића из Ужица кога су на зверски начин 1941 године убили комунисгкчки зликовци. На путу за Ариље, добровољци су били сачекани оз стране одметничке заседе изранављеии и поубијани у не.једнакој борби. Покојни добров »ћац Пашић остао је сам и водио је борбу са одметницима док му Је трајало муниције. Када је ову истрошио покушао је да се пробије кроз обруч који су направили одметници. Наједном се нашао пред неким својим бдижим рођаком који је био члан ове одметничке банде. Роћак је познао и позвао добровољачког Водника Пашића да се преда,. гарантујући му својом „часном речи" да ће му сачувати живот, да га неће убити. И поред сталних наваљивања свога рођака да се преда и свих његових обећања, покојни Пашић дуго се предомишљао да ли да му поверује, јер је знао шта значи одметничка реч. Међутим, на његова стална наваљивања и обећања, најзад је прист-ао и положио сво.1е оружје. „Рођак" и остали одметници, после преда.је, водили су га неколико сати, еве док се нису састали са главнином банде, коју је водио злогласни одметник Јан. ковић. Зликовачки командант издао је наређење да се одмах уби,је Пашић. „Рођак" га није спасао. На нађеном лешу добровољачкор водника Пашића утврђена је 31 рана ножем.