Српски народ
Српски народ 18 септембра 7943
ИЗ МОЈИХ УСПОМЕНА НА НЕМАЧКЕ ФИЛОЗОФЕ
/V
Написао Др Бранислав Петронијевић професор Универзитета
ПОЛОВИНА ЖИВОТА Са жутим крушкама и пуна Дивљих ружа се наднела Земља иад језером. Ви, љупки лабудови, Од љубљења опијени, Гњурајте главе у свето Озбиљну воду. Вај ме где ћу да нађем, Кад зима дође, цвеће И где сунчани сјај, И сенку земље где? Зидови стоје неми И хладни, на ветру Шуште заставе.
Четврти знатни немачки филозоф, с којим сам дошао у ве- ппеврзусМо&Је" Брентано је иззу, био је Франц Брентано ложио своју психолошку теори(Ргапх Вгеп1апо). ЈУ боја. Полазећи од Херингове Брентано потиче из једне од разлике између главних и спонајчувенијих немачких породица. Његов стриц Клеменс Брентано (С1ешеп8 Вгеп(;апо) био је један од најтипичнијих претставника романтичког правца у немачкој књижевности, а чувена Бетина фон Арним (ВеНпа уоп Агшт), списатељка и позната пријатељица Гетеова, била је његова тетка. Професор националне економије на универзитету у Минхену Лујо Брентано био је његов брат. А бивши канцелар Рајха и филозоф гроф Георг Хертлинг његов блиски рођак. Брентано је рођен 1838. Првобитно католички свештеник, он је 1873 иступио из католичке вере напустивши свештенички чин. Од 1874—1880 био је професор, од 1880 до 1895 приватни доцент филозофи.је на бечком универзитету. Женио се двапута. Прва женидба донела му је с једне стране губитак професорске службе, а с друге стране милионе. Лета је пров||дио у својој палати у Шенбилу (бсћбпћиће1 ап (1ег Бопаи) код Беча, а зиме у својој луксузној вили у Фиренци. Последње дане провео је у Цириху, где је и умро 19,17. Дела и списи, које је Брентано публиковао за време свога дугог живота, нису многобројни, несравњено већи је број дела и списа заосталих у рукопису иза његове смрти. Најважније дело, које је сам публиковао, то је „Рзусћо1о§Је уот стрјгјвсћеп 5(а<1(рипк(", ВсЈ. I., 1874, затим спис „0;е у/ег Рћавеп <1ег РћПозорМе ип<1 [ћг аи§епћПскНсћег 5(апс1", 1895 и спис „(Јп(егвисћип§еп гиг 51ппсврвусћо1о^к", 1907.
редних боја у кругу боја, Брентано с једне стране отступа од Херинга тврђењем, да не посто-
ЗНАТИ МАЛО, АЛИ РАДОСТ МНОГО Знати мало, али радости много је Смртнима дато Зашто ми, о сунце дивно, није доста, Ти цвете мојих цветова, у мајски дан, Да те зовем? Зар нешто веће знам? О кад бих радије био ко деца што су, Да као славуји певам Безбрижну песму о мојој радости!
Његова целокупна дела, која
.је четири (црвено, жуто, зелено и плаво) већ само три главне боје (црвено, жуто и плаво), а с друге стране допуњује Херинга тврђењем, да су споредне боје по себи сложене из елементарних делића главних боја (љубичасто је напр. сложено из елементарних црвених и плавих делића). Брентано даље тврди, да
имају да обухвате и публикова- С у ови елементарни делићи расне и у рукопису заосгале списе, почела су да излазе у Мајнеровој филозофској библиотеци, и већ су изашле неколике свеске. Међу њима од нарочитог је значаја дело „Уот павет СоИев", у коме се опширно дискутују докази за егзистенцију божију. Тим својим делом Брентано је постао један од најтипичнијих претставника филозофског теизма. Брентано је у првом реду метафизичар, али његов метафизички систем, у целини узет, није оригиналан, то је систем аристотеловско-схоластичке филозофије. Много ,је оригиналнији Брентано као логичар и као психолог, као логичар својом егзистенцијалном теоријом суда, а као психолог својим учењем о интенционалној природи свих психичких феномена. И као ло-
прострти, али да су тако мали, да се не могу одвојено један од другог опазити. У својој расправи „IЈећег (1еп ВеегШ дег 2и $аттеп{*е$еШеп Рагђе", која је публикована 1909 у „2еН5сћгП1 Шг 51ппевр5усћо1о§7"е (Вс1. 43), ја сам се начелно сложио са Брентаном у тврђењу. да су споредне боје по себи састављене из елементарних делића главних боја, али сам
ли, приметио: ,У/епп г\уе/ РћЈЊворћеп ш Јћгег Ојвкиввјоп зсћПеззНсћ ги етет 5а(ге ве1ап[*еп, бег Iпг беп етеп еш У/Мегзргисћ ип<1 1иг <1еп апбегеп ке'т вокћег зе/, зо коппеп 51е а1з ГгеипАе уогеЈпапсЈег зсћеШеп", и он се с том мојом примедбом сложио. Кад сам, пре ове посете, почетком 1912 године послао Брентану другу свеску мојих „Принципа Метафизике", у писму којим ми је потврдио њен пријем стајало је, да је ту књигу оставио из руку „тећг тН Уетипбегип^ а1з тН Веу/ипбегип^", и то зато што сам ја у њој своје духовне дарове „уег$сћтуеп<1ег18сћ еп(1а1Ш", а, по његовом мишљењу, и са духовним даровима треба економисати. У подужем писму, којим сам
да су ти делићи распрострти, ставио тврђење, да су они недељиве квалитативне тачке. Да ти делићи не могу бити распрострти навео сам поред неколико директних и један индиректан аргумент, који је по моме мишљењу десизиван. Тај индиректни аргумент гласи укратко овако: кад би постојао праг осећаја
сећајног прага, морао с истим правом и бити засебно опажен и пе бити засебно опажен, што је противречно немогуће. Одмах по њеном изласку послао сам ову расправу Брентану и тиме ступио с њиме у везу. Тако је настала међу нама кореспонденција која је, с прекидима, трајала све до почетка нрвог светског рата 1914. У једном од писама Брентано је критиковао моју теорију боја, а на моје~ замерке на његову није одговарао. Тек приликом моје посете у лето 1912 год., при шетњи у великом парку његове палате у Шенбилу, потсетио сам Брентана на горњи индиректни аргумент. Он ми је одговорио, да противречност садржану у њему не признаје, да ће уски правоугаоник бити засебно опажен, и то зато што му једна страна лежи изнад осећајног прага. На то сам ја, у полуша-
^'Уљ "Ј&АК\.М. - ЖУ
'Ш&А
ФРАНЦ БРЕНТАНО Цртеж: Н. Б.
ип<1 тизз тап <1ас1игсћ аИгиуег- Ш2 ја сам криТнковао његов 33 .
\уе§еп егзсћетеп
кон четирју фаза у развићу фи-
У свом писму Брентано ме је дозофске мисли, стављајући му потсетио и на познати дистихон насупрот свој закон трију фаза, упућен од стране Гетеа и Ши- д 0К ј е у своме писму од 8 октолера на адресу Жан Паула Рих- бр а исте године Брентано на те тера (ЈеапРаи1 Кјсћ1ег): замерке одговарао. Приметићу, „НЈеИе$( <1и бешеп РекМит да сам се дивио и да се и данас пиг ћаЊ во ги Ка1е, ше јепег још дивим свежини са којом је 5ете Агти(, <1и чгаг5( ипзегег Ве- он, тада старац од 74 године, на мипдегипк у/ег(", нашта сам ја моје замерке одговорио. овако реагирао: Наповлетку поменућу да су ме „\Уепп (1аз СоеШе-бсћШегзсће Брентано и његова госпођа при<1ет Јеап Раи1 ^е^еЈ 1ше1е 018«- ликВм поменуте посете задржасћоп аиГ т1сћ ап§:емапсИ: аћег ће- вали да останем у палати као ва^еп бо 11, с1азв 1Сћ 1П <1ет оћеп њихов гост бар три недеље. Ја ег%'аћп1еп Веб1гећеп шепј? тај позив нисам могао примиги, &сће ОпЗпипјг ^егеј^! ћаћеп 8о11, али сам зато ставио у изглед мо80 \уаге с!аз ип^егесћ!, (1епп хсћ гућност да их наредне зимске ?>1аиће тК \^оћ1ћегдгипс1е1;ег сезоне посетим у њиховој вили 11ећеггеиа:ипе ћећаир1еп ги коп- У Фиренци, где бих могао остапеп, <3а8з ез у1е11е1сћ1 ке1п апс1е- ти и шест недеља. Балкански рат гез те1арћуз1зсћез буз1;ет ^ећеп је омео извођење ове моје иа\у1г<!, ш <1ет 80у1е1 „5уз1;ет", јп мере. с1ет 80У1е1 1о§-Јзсће ОпЗпипд 1т А118-ете1пеп \ује 1т Етге1пеп ћеггзсћ1, шЈе 1п с1ет пшшееп".
насупрот Брентановом тврђењу, Брентану на његово писмо од-
говорио, Ја сам на његов приговор овако реагирао: „Шепп ез 1ћпеп шсЈеззеп Бсћејп!, сЗазз Гсћ гш1 тетеп Сејз^ез^аћеп П1сћ! Наиз ги ћаКеп уегб1ап(1еп ипс1 сЗазб 81е 1п1о1§ес1еббеп те1п Висћ тећг гш1 е1пет Се1ић1 с!ег Уег\уип<Зегип |ј а1б <3ет <3ег Ве\уипс1егип§: аиз <1ег Нап<1 §:е1а8зеп, зо \уаг 1сћ 1т уогаиз <ЗагаиГ ^еГазз!:, сЈазз те1п Вез1гећеп, шсћ! ће1 с1еп
ХИПЕРИОНОВА СУДБИНСНА ПЕСМА Ви ходате горе, у светлости, На меком тлу, блажени генији! Сјајни божански ветри Додирују вас лако Ко прсти уметнице Свете жице. Без коби, као заспало Одојче, дишу небесници; Чедно сачуван У смерном пупољку Цвета вечно Њин дух, И очи блажене Гледе у тихој Вечној јасности. Ал нама је дато Да нигде немамо мира; Губе се, падају Патници људи Слепо од једног Часа до другог, Ко вода са стене Бацана стени Вечно у неизвесно доле. Песме: Ј. X. Ф. Хелдерлин Превод: Свет. Стефановић
(ЕтрПп<1ипгббсћ\уе11е) у самом не гичар и као психолог Брентано посредном опажању, као што то аП&ететеп те1арћуз1зсћеп 8а1геп има повећи број присталица, ко- претпоставља Брентано, онда би ги МеЉеп, зопсЈегп <1егеп Сопзеји сачињавају тзв. Брентанову један уски правоугаоник као е- чиепгеп ћјз тз Етге1пе ги уегшколу. Поред ужих присталица лементарни делић једне главне 1о1ееп, шсћ! &ега<3е 8утраИбсћ има и знатних мислилаца, који боје, чија би једна страна по ћегићгеп шг<1. ^1<3ег8рпсћ1: с!осћ сма ко ј а С е односе на његов стоје под утицајем Брентана. својој величини била изнад а У. спису „11п(ег$исћип§еп гиг друга испод претиостављеног о-
* Ова два писма оштампана су 1938 у часопису „РћПоворМа!', уо 1. 3, у чланку КгШзсће Ветегкипееп ги ВгеМапоз 5сћгП( „О/е укг Рћазеп <1ег РћНозорћк" (з. 179—187).
Из кореспонденције са Брентаном да поменем још и два писпис сЈаззеШе с1ет ћегкећгасћ1:еп Уег- „о, е у /ег Рћавеп <1ег РћИоворћк". Гаћгеп <3ег Ме1арћу81кег аПгизећг У своме писму од 12 септембра
ЈУБИЛЕЈ ПРОФ. ПУНГСА вПрофееор Лео Пунгс, познати специјалист за технику високе фреквенције, телефонију и радиофонију, ових дана прославио је свој 60-ти рођендан. Проналасци у радиофонији професора Пунгса врло су познати и цењени у светским научним круговима и они су га створили једним од највећих ауторитета. Још за време рата 1914-18 Пунгс је са успехом радио на успостављаљу радио-станица по бродовима и ависиима. Од тог доба проф. Пунгс је неуморно радио на усавршавању радио службе у Немачкој, утврдивши свој глас великог теоретичара и практичара.