Српски народ

\ 16 октовра 1943

гогј СКИ НАРОД

Страна 13

књ

листови

ЈЕДНА БАЈКА 0 НОРУ Херман Герстнер: Велики пут. Издање „Југоисток" а. д. Београд. Страна 100. Превео с немачког С. Ђорђевић. Герстнеров Велики пут је занимљива и лепа прича, готово бајка о мору, о пловидбама, о љубави сирових и снажних морнара, дивљих момака, ко(и испод огрубелих лица крију нежну и сентименталну душу пссника. Писац нам .је овде дао море и морепловце онакве какве смо их одавно, код старих писаца виђали. У његово.ј причи дата нам је романтика огромннх простора зе лене воде, са бурама и таласима, који се играју једрењаком, који из луке у луку плови циљу који зна само стари капетан. Герстнер је овде г,чо историју чудну, али истиниту, Она ће се понављати догод постоје људи, у којима тиња чежња за .широким плавим пространствима, за непознатим крајевима и далеким светом. Велики пут .је историја љубави и живота морнара Карстена. који воли кћер капетана једрењака, старог морског вука. У жељи да јој се приближи, ступа у службу на брод и плови. У путу се упознаје са Жени, тако се зове девојка, изјављује јој љубав. Она га заволи. Отац примећује љубав и отказу.је Карстсну службу. Овај напушта брод. Ускоро за њим одлази и Жени. Карстен за то не зна. Ступа на један брод за лов на китове. Зарађује новац као бацач харпуна, и враћа се у Хам бург да зида кућу за себе и Жени. Довршибши посао, траж/и је. После дугог тражења случајно се срећу. Она му показује њихово дете. Он .је одушевљен. Доводи сво.ју Жени у његов дом. Срећни су. Изродили су децу. Подигли већу кућу. Он је капетан. Остарио али га љубав према мору није напустила. На једној вожњи, за време једне бурне пловидбе угледа на броду свог друга Јоханеса, који је страдао у једном бродолому пре тр'идесет година. Јоханес га моли да му исприча свој живот за протеклих трпдгсст година. Карстен је причао. Описао је дожив.гај са Жени и целу своју прошлост. Карстен је срећан шт.о је срео старога друга. Пева му старе морнарске песме. Пошто је завршио са причом увиђа да Јохансс није жив, већ да је утвара која је дошла са дна мора. Јоханес му каже да је допЈио време да и он иде у море. Карстену је тешко али увиђа да заиста мора да иде. Полази за утваром, на малом и трошном чунићу и нестаје их у зеленим дубимама. Херман Герстнер .је песник. Ње гова прича о великом путу је песма испевана мору и вечним законима, ко.ји морем владају. И ако ограничен форматом ,приче, писац .је рељефно дао личности. Карстнер, Жени, Једнооки, Фридолин су психолошки занимљиви типови. Свакако да би њихови карактери у једном роману били пластичније оцртани. Написати уметничку причу ,је теже него написати роман. У причи писац мора дати идеју, садржину и личности концизно. Прича се пише у једном надахнућу, и од уметничке,вредности инспи раци.је зависи њен квалитет. У роману писац може да прави план, да скицира и студира своје личности и радњу и да их до ситнице прикаже Герстнер се овде приказао као уметник са једним заиста значајним талентом. Снагом свога причања, стилом и пасионираним сликањем мора, стаје он V ред уметника великог ранга. Његов капетан Карстен .је к?.о јунак из нордиских митова./То је северни бог који се см.рти не плаши, већ полази у дубине мора свесно и одлучно, јер је то његов пут у вечност. Превод С. "Борћевића примеран; Опрема кЊ-иге заслужује пажњу.

НАЈНОВИЈИ БРОЈ ПРОСВЕТНОГ ГЛАСНИНА

Н11А1К0-ФРАКУСИ Ш0Е1

Просветни гласник. Год. ИХ, број 5—6, Мај—Јуни 1943. Уредник др Ф. Медић, професор универзитета. Издавач Велибор Јонић, министар просвете. Београд 1943. Стр. 141—228. Цена 20 дин. Овај наш најстарији културни часопис, гредећи стазама озбиљне а популарне просветне акције, изишао је ових дана у двоброју. и као увек с пробраним материјалом. Доносимо у најкраћим потезима садржину његових чланака. А. Станојевић: На Великој школи у 1883—1887 (Успомене). У овим успоменама се говори о организаци.ји Велике школе, њеној подели на отсеке, о предметима који су се предавали на сваком отсеку о професорима као научницима, г/ставницима и јавним радницима, о односу измгћу професора и студената, итд. Оживљује се једном речи цела интелектуална атмосфера која је владала на том нашем првом Универзитету, о коме се изгледа ни.је сачувао ииједан писмени до куменат. Зато ове занимљиве успомеие г. Станојевића имају и један документаран карактер. Др Р. Марковић: Поводом стогодишњице смрти Књегиње Љубице. „Вучићева буна 1842 г. протерг.ла је из Србије Кнеза Михаила заједно са многобројним Србима, истакнутим присталицама династије Обреновића. Тада је Срби.ју напустила и Књегиња Љубица." Она је последње изгнаничке дане... провела у Новом Саду, лепо при^ваћена... од тамошњих Срба. Ма.ја м^сеца 1843 г. умрла је у Новом Саду у 55 г живота, и сахрањена у мана-., стиру Крушедолу. — Кнежев секретар, Јаков Живановић, послв сахране Књегиње, упутио је опшипно писмо Кнезу Милошу у Беч, у ком га извештава о д?тал-.има у вези са смрћу, преносом тела од Новог Сада до Крушедола и погребом у маиастиру поред гробова старих српских деспота и патријарха. Писмо је необично интересантно и важно, јер се из њега види колико је српска Књегиња била цец.ена међу војвођанским Собима и колико су тамотпњи Срби волели Србију Ово интересантно писмо ксје се ч\ г ва у Државној архиви, писац об 1 'ааљује у целиИи, посматрајући са историјске перспективе от 100 година Личност Кн.егиље Љубиие „коју потомство ставља у ред највећих жена, као идеалан пример српске жене и праве расне честитости". Мајка у нашој народној поезији. (Чланак уступљен од Просветног Савета). У чланку се износе примери „љубави и доброте, узорие нежности и утанчане осетљивости, мудрог васпитања и свесног самопрегарања" као карактерне црте српске жене мајке онакве какву нам опева српски народни песник. Чланак је документован многим лепим и узбудљивим стихсвима из народне поезије и способан је да дејствује на омладину васпитно. Богољуб Радовановић: Писмени састави основне наставе у спетлооти старе и нове дидактике. Досад се у основној гаколи обоаћала врло мала или готово никаква пажња писменим задаиима. Ђачке вежбанке су служиле за вежбан»е у Писању а не за вежбање и усавршавање писмеког и?ражавања мисли. — Писац даје учитељима, у духу нове дидактике, упутства о томе како треба вежбати код ученика начин писменог изражавања мисли. Излагања су психолошки тачна и наслањају се на главне претставнике нове дидактике.

Деца у основној школи треба да развију свој ре.чник систематским упознавањем разних аспеката природе и живота. Екскурзије по завичају су на.јподесније за то упознавање а бележење још свежих утисака у школи најподесније за вежбање писмеиог изражавања . оног шт.о се запазцло и паучило у природи Зат;им исправке учитеља, и тако даље. Чланак је користан за методику основне наставе. Ал. Милићевић: Дом и школа (Однос ђачких родитеља према школи). На заједничкој седници наставника и ђачких родитеља г. Милићевић .је говорио о националном васпитању ученика; о оцењивању ученика и раду са целим разредом; о одевању ученика, а нарочито ученица и њихово.ј спољашњости у школи и ваи школе; о кажњавању ђака кад се греше о школски ред и дисциплинска правила, и најзад о томе да ђачки родитељи не треба да кри.тикују наставнике пред ученицима. Поводом националног ва&питања скренута је пажња родитељима д:а, контролишу библиотеку своје. деце и да пазе у каква друШтва залазе. Пошто слаба оцена, коју ђак донесе изазива највише неспоразум између родитеља и наставника, писац об.јашгБава . родител-,има како се оцењују ђаци и како изгледа рад са целим разредом. Ђак се оцењу.је не према „лекцији" већ прсма способности коју показује у свакочасовном раду са целим разредом. Одевањз имућнијих ђача н.е, треба да вређа осећања сир.омаиЈних. Итд. ФилЈлЖе НбШти „Филске новости" бр. 20, 1 октобра 1943. Нова ссрија у издању „Југоистока": уреЏник Никола Ристић. Ових дана изашао је из штампе двадесети број часописа Филмске новости. У редовима љубитеља филма већ одавно се оСећала потреба за једним репрезентативним часописом који ће распоављати и приказивати Све проблеме модерног фитма. Онакве какве су до сг*тч бчле. Фнлмске новости висУ могле да објективно пруже слику вредности седме уметности. Оаај број је изашао у новој редакцији ипотпуцо преуређен. Оно од чега су патиле до сада готово све публикације о филму, јесте неправилан језик. Нова ре-' дакција .је, изгледа, чистом језику посветИла на.јвећу пажњу, и при оцени вреднбсти овога часописа овб треба нарочито имати у виду. Чланци скице, прикази, репортаже написани стручно и зналачки дрју овоме часопису леп ранг међу европским фклмским часописима. Вредии су пажње чланак Фнлмски језик, и занимљиђа скипа Седма сила седме уметНости, затим ваноелио успела репортажа о развоју Маргот Хилшер, тален. товане филмске звезде, чланци Емил Јанигса: Ми смо бптимисти, и Јоханис Мајера '. Унутрашњи ри^ам филма. У уводнику овог часописа, као■ циљ и задатак редакције стоји: ,.Наш је 'задатак не само да публици пружимо податке о филмској произВодњи, већ да јој објашњавамо оно што је код нас до сада мало објашњепо, филм- ■ ски објашњсно: филмску уметност, њену филозофију, естетику, историју, да расправљамо јавно о утицају Филма на друш т во, о односу филиа према осталим уметностцма..." ■

\Уа!ћ1ег К'1епа$1: Оеи1$сћ1агк1 ипА РгапкгеЈсћ ш с!ег КаЈзег2еН 900—1270 (Уег1а& Коећ1ег ипд Ате1ап§, 1е/р2Ј§Ј. Почетци немачко-француских односа падају у доба .постаика обе.ју држава: године 876 по први пут су се Н ем ии и Французи срели једни против друг^их на бојном пољу. Али, питање граница није било узрок.међусобној супротности, јер се немачко царство простирало над Холандијом, Белгијом, Швајпарском, ИсточноМ и Јужном Фпанцуском, већ је стварни узрок био национална расцепканост. Француска првих Капета ,је била земља безбројних владара, чији је партикуларизам биО знат но већи од партикуларизма позни.јих немачких грофова. Историски догађаји су се дешавали у Француској обрнуто од истописких д : 01*ађа]а у Немачкој: у Немачкој је од једне јаке државе дотпло до слабости и расиепканости док је у Фпаннуско! од расцепканости, од једне кпаљевине у ко-јој ,је краљ имао само ноМиналну власт, до политичке

Једнакости и једне јаке модерне државе. Тако је Француска, на једном тако експонираном географском псложаЈу, протегла сво.ј духовни утицаЈ далеко изван граница Европе. Нормандиски краљеви су одређивали тон на енглеском двору, давали су тон енглеској литератури и законима. Нормандиски витезови су владали Напу љем и СииилИјом. у то доба најмодернијом државом. и протегну ли су утииај француске културе над Грчком и Оријентом. Дотле су Гер_мани због своје расцепканости изгубили место које им је припадало по њиховим квалитетима и б.роју. Под краљем Лујем IX Француска је дошла до врхунца своје моћи и била је арбитг.о у свим европским питањима. За то време немачки Рајх се губио у међусобним борбама н?егочих кнежева, Немачки Ра.јх као и Француска могу да нађу свој напредак као и напредак целе' Европе V заједничком пату и у међусобном споразуму Тиме ће нага континент ппоивета.ти и биће истиснут сваки утицај са стране.

Б м 6

лиогра

сЈзиј

Киг( Ре(ег Каг!еМ: Уегзипкепе КиКигеп, 1екепШ&е У61кег, 2еН^ез сћкМе Уег1а&, тИ. 47 ВИкегц, ^ећ. КМ. 24. Захваљујући фотографиЈ 'и у боји ми данас имамо у рукама једно сретство, да предмет снимања тако верно пружимо оку и ,да. га тако пласгично прикажемо, како то црно--б«ла фотографија није Могла да учини. Колика је магична снага фотографије у боји видимо тек онда када имамо пред ,очима сдике непознатих људи, пејсажа и ствари. Инка, Маја и Ацтеки, то су имена која су за нас увек имала неКи тајанствени звук, али која постају нешто величанствено ако погледамо фот.ографије у боји које је снимио. Карфелд. За време рата овај велики мајстор фотографчје у боји пропутовао је некадање царство бва три народа, за нас ненавикнуте пеЈсаже, неме камене с^едоке. њихових култура храмј &ве, тврђаве. и палате ■— из предколонијалних времена, као и грађевиие шпанских освајача.

Ванредно занимљив текст ј'ош више повеђава вредност ове јединствене књиге. ж 0((о МоВ(1огГ :Јарап5 7.иг Сго$5тасћ(. Уег1а$ Р. 1.ећтапп, Мипсћеп — ВегПп. К.М. 2.Мала Мосдорфова књижица је један од најбољих приручника који су до сада изишли о Јапану. ГЈостапак јапанске водае -сиде,: подаци о њој и успеси које је она постигла у току овога рата изнешени су на један врЛо заниМљив и прегледан начин, тако да је књига свакоме приступачца и чита се као заба.вна књига. НИШКО ПОЗОРИШТЕ ЗАЗРШИЛО СВОЈУ ВЕЛИКУ ТУРНЕЈУ После турнејте која је Обухватила гостовање у р.азним местима Србије, Моравско народно позориште вратило се ових дана у Ниш. За време турнеје позориште је приредило цретставе у Топоници, Житковцу, Прћиловици, Јагодини, Краљеву, Сокобан-,и, Лесковцу, Бел.ом Потоку и Б?ограду. Укупно су у оквиру турнеје дате 92 претставе. на којима је било 127.000 посетилаца.

(ЈЈЈи^

ако у њоЈ нема оно што одмах и-често чоаеч треба- ГааоОоља, назв-б, реума наичазе аећином сасвим неоменивано

А5РГК1М

0 >А. 04" • с. 050 а А 21.,.1943

мш