Српски народ

Стрзна 12

СРПСКИ НАРОД

16 октобра 194-Ј

ЗА СТВАРАЊЕ СРПСКОГ БАЛЕТА

У последње време опажа се у нашој средини велико интересовање за српске народне игре како код извођача, тако и код публике. Оснивање у исто време у нашој земљи неколико фолклорних балетских трупЈ* и њихове веома успеле приредбе, указују нз то да у нашем народу и у играма има веома богатог и привлачног играчког материјала и нгобично оригиналне и виталне балетске снаге за стварање правог српског уметничког балетског стила. Примећено је да се на свима приредбама ових фолклорних група одушевљавају српском игром под.једнако и играчи и публика. То је за овакав један скроман и примитиван почетак веома значајно. Иако ове фолклорне балетске трупе не излазе из оквира једног необично лепог и симпатичног дилетантизма, јер у њима нема професионалних балетских играча, оне ипак добро раде у границама својих техничких могућности и могућности својих редитеља и кореографа, и својим остварењима припремају публику за боља и виша уметничка балетска стремљења и остварења. Српски уметнички балет је на помолу, фолклорне балетске трупе и њихови кореографи притекли су му у добри час у помоћ, да својим радом и одушевљењем истакну вредности српске игре и да за те игре пробуде интерес код наше публике. Сада долази на ред да наши композитори компонују већа балетска дела у духу тих игара, а кореографи да те балете остварују са добро увежбаним трупама на добро опремљеним сценама. И Српско народно позориште у Београду до сада је доста учинило за стварање ерпског балетског стила. Пред сам овај рат појавиле су се-на сцени Народног позоришта у Београду неколико стилизованих игара на музику српских композитора, у којима су на видан начин истакнуте многе карактеристике и елементи наших народних игара. Том приликом запажено је да се кроз ту играчку стилизанију донекле захватило и У саму народну душу, иако су овде биле у питању мање сликовите игре забавног карактера. Играчи ових малих балетских комада добро су схватили и остварили своје улоге, а публика

Је са одушевљењем све то прихватила инстинктивно осећајући вредност ових скромних почетака остварења српског уметничког балета. Колика је вредност тих малих балетских тачака сведочи и то што се оне и данас после две пуне године извођгња налазе врло често на балетским проГрамима Српског народног позоришта, а публика их необично воли и радо гледа. У остварењу озих балетских минијатура на основу наше музике налазе се клице за стсзрање и процват великих српских балета, чије ће садржине тахоће бити позајмљиване из наше прошлости, из народне кн.ижевности и из народног живота. Велика ризница наше народне књижевности, наше историјв, наше народне музике и народних тара и обичаја неисцрпна је и толико разнолика и по мотивима богата, да се скоро сама намеће за такве обраде. О покушајима који су раније у ов- м погледу код нас учињени м <же се тек касније говорити када се пскажу још и нова остваре.ња, тако да се може учинити упоређење и осмотрити прећени пут. Оснивање фолклорних група по нашој земљи добар је знак и добра помоћ за стварање српског балетског стила. Само уметничко воћство ових трупа мора бити поверено стручним балетским особама које добро познају наше игре и које располажу таквом способношћу да могу те игре и да стилизују и да их на један виши уме .тнички начин доводе у једну целину. Затим свака фолклорна група треба да има и свој подмладак састављен од дечака и девојчица између 10 и 15 година, којима би се могли давати и часови из класичног балета, што би увек добро послужило као добра основа за њихов даљи развој у народним и карактерним играма. Из оваквог подмлатка увек би се могло издвојити све оно што је најспособније за право балетско васпитање и усавршавање по ст.ручним балетским школама. На крају сваке године рада увек би добро било приређивати у већим центрима земље утакмице фолклорних група. У свакој фолклорној групи треба да се нађе по једа« стручни музичар који би тачно бележио ритмове и мелодије народних игара и

давао инструкције за њихово музичко обрађивање и извођење, Задатак професионалних балетских трупа за остварење српског балетског стила много је већи, важнији и замашнији него онај фолклорних балетских трупа. Свака професионална балетска трупа треба да има на првом месту једног кореографа који располаже довол.->ном спремом и довољним познавањем свега напред изложеног, тако да може сваки постављени проблем са успехом да решава. Ти проблеми не могу бити ни мали ки лаки, јер су принципи стварчња наших савремених композиторз лалеко од свих могућих банзлности и површностн. Главни је проблем добар кореограф, а из праксе се показало да балелске трупе васпитане на класачној балетској основи са једним делом карактерних играча лако схватају и савлађују техничке потребе народних балетских стилова. Потребан је само предан и солидан рад па се све може са лакоћом савладати Народно позориште у Београду како је раније речено до сада је са свој'ом балетском трупом доста урадило за стварање српског балетског стила. ^

Филм као документ: Живот у једном немачком градићу (Фото: Уфа)

ФИЛМ - СВЕТСКА СИЛА

Једна фолклорна група (Фото: Државна пропаганда)

До краја двадесетих година нашега века штампа је, другачије још називана седмом силом, суверено владала јавним мнењем. Она је апсолутно владала духовним, а нарочито политичким животом. Позориште и литература, као и остале уметности и наука, имали су само ограничени утицај на стварање јавног мнења, па чак и политички летии и плакати, упркос свога демагошког карактера, нису могли да имају такав утицај какав је имала дневна штампа. Моћ штампе је лежала у непоспедном и сталном додиру са публиком, у континуитету извештавања и занимљивом начину изношења ствари. Пред сам почетак нашега века свет је доживео рађање једног феномена, чију су моћ људи увидели тек у нашим данима али чије су могућности још неслућене: то је филм. Када су се године 1895 у Паризу и Берлину појавиле прве примитивне слике, нико није ни обратио пажњу на нов проналазак, док се штампа једва осврнула на „живе слике" и сматрала је да нетреба да се озбиљно позабави њима; седма сила није у филму видела нову светску силу која се тек рађа и истовремено озбиљну конкуренцију и опасност за њен престиж. Тек много доцније дневна штампа почиње да се о.чбиљно бави филмом: године 1913 изашла је у новинама прва филмека критика а 1918 један велики берлински дневни лист је одредио сталан стубац ко.ш се бавио филмом. А како данас стоје ствари? Данас новинарство у широким луковима ствара мост између филма и публике, оно обавештава јавност о свим догађајима и новостима које се дешавају у филмским атељеима. И ако је штампа називана седмом силом, нови фактор филм је у међувремену јасно показао да поред радија има знатан утицаЈ" у стварању јавног мнења. Упркос ривалитету који постоји између штампе и филма међу њима постоји најужа везз. Обоје су у

највећој мери једно на друго упућено! И често се једно у другом огледа. Филм као и штампа из основе се разликују од опште признатих чистих врста уметности, својом наменом и елементима деловања на човека. Како штампа због своје огромне продукције и нарочитог начина забаве публике претпоставља увек сензационалне теме, то она нема неке уметничке претензије, као што је то случај са филмом. Ту је основна разлика између штампе и филма. Непосредним обраћашем и деловањем живих слика на гледаоца, филм је успео да добије фантастичну моћ. Филм садржи у себи три потпуно различита корена, која му, заједно узета. дају неупоредиву динамику. У филму ми истовремено видимо једно универзално публицистичко сретство, једну грандиозну врсту уметности и један ванредан, чак загонетни сугестивни феномен. Сазнање о филму као уметности која не познаје границе, увек нас изнова потстиче да се њима бавимо. Какве дивне духовне потстреке и идеје нам даје овај проналазак! Техника, уметност и привреда су прави кумови филма, али исто тако и политичар, научник, социолог или пслхолог су ти који су своју делатност прострли и над филмом. Мо^да светска снага филма резултира из његовог специјалног положаја. Филм можемо да посматрамо са три различите тачке гледишта: филм као пропагандно сретство, као врста уметности и као сретство за забаву. Због ове његове разноврсности њему завиде све остале врсте уметности као и штампа и радио. Али он у себи крије и опасност да се расплине. Више него остале форме духовних творевина филм мора да нађе свој одређени пут и да постави себи границе ако неће да се изгуби у хаосу. Ако филм нађе себи одређене границе, онда ми не треба да се бојимо за његову будућност, јер само у одре-

ђеним границама он има своју слободу разв-оја. Иако данас има много људи који забаван филм сматрају као нешто што нема сржи — зато ипак многи од њих утолико више цене и воле уметнички филм. Ми волимо живо позориште и разликујемо озбиљну и веселу музу. Ми исто тако знамо да је позориште способно да да врло различите ствари. Али и најбоља бина, на.јпотпунија инсценаци.ја на „даскама које живот знзче" има одређене границе, којих смо ми данас свеснији него икада пре. И сада долази филм са својим огромним могућностима. Ко воли претстављачку уметност, тај у истој мери мора да воли филм као и позориште. Једно допуњује друго хармонично и готово генијално. Отприлике 95°/о свих израђених филмова посвећени су забавном филму. Остатак отпада на културне филмове, који служе обавештавању и поуци широких народних слојева. Из форме и тематске обраде ове врсте филмова могу се извући закључци о културном нивоу и политичком менталитету једне нације. Ово се нарочито у време рата показује. Од почетка рата, то јест извесно време пре почетка овог светског рата, у Сједињеним Америчким државама су отпочели све више и више са стварањем филмова у којима се изазивала мржња против сила Осовине. Али неутралне земље имају могућност, пошто им стоје на располагању филмови обеју зараћених страна, да упореде хушкачке филмове Холивуда са филмским стварањем Немачке и њених савезничких нација. Немачка није никада стварала хушкачке филмове против својих непријдтеља. Немачка у својим документарним филмовима никада није хтела да лажно обавештава нити своју нити туђу јавност о некој земљи, већ се увек у првом реду руководида истином. Др. Курт Вортнг