Српски народ
Страна 6
СРПСКИ НАРОД
16 октобра 1943
Успешан рад Националне службе за обнову Србије Радна обавеза под именом Националне службе за обнову Србије уведена је код нас у најкритичлијем времену нашег народног живота. Она је осмована у Србији носле изгубљеног рата, а што јој лзје посгбан к^рактер и после избијања тешких унутрзшктих нереда. Створена у таквом времену Национална служба носи печат озбиљности прилика из којих је никла, к о и схватања тежине наше стварности. Она је израз воље и надчовгчзискнх напора једнога народа да помоћу рада исплнва из хаоса материјалног, моралног и националног беспућа, и да иа тај начин створи нову свест о вредности рада и нову свест о себи самоме.
самосталних чета, зимских чета баштенских водова и сеоских чета, са укупно 32.066 обвезника, вршећи разне радове утрошиле више од 7 милиона радних часова. Све те радне једииице извршиле су током 1942 и 1943 године укупно око 40 разнород них теренских радова у оквиру амелиорациних радова. С. Н.
Национална служба створена је са задатком да изврши преваспитанје омладине, нарочито интелектуалне, путем физичког рада за заједничке интересе народа и земље. Према томе, она има : васпитии кграктер и служи се физичким радом као главним средством своје васцитне делатности. Таквим радом Национална служба доприноси не само васпитном подизању омладине већ и напретку земље. Национална служба прилази, дакле, физичком раду као средству привредне обнове земље и као специфичном средству васпитања омладине, што претставља њен крајњи циљ. Физички рад добија од нас особити значај због специјалних мгтеријалних, друштвених, политичких и моралних прилика под којима живи наша омладина. Прилази се физичком раду као педагошком средству преваспитања омладине, јер такав рад утиче градилачки на осећања, сређује и уразумљује људе, отвара им нове хоризонте и оспособљава их за већу самокритику, социјално расуђивање и државотворство. Иационалној служби за обнову Србије стављено је у зада.так да код омладине створи појам о значају, важности и часности самога рада, затим да створи између разних друштвених класа оеећај другарства и међусобне зависности и, напослетку, да варошку мла.деж приближи осећању за село и земљу. Сва њена настојања имају за крајњи циљ
дз не и крактерне људе, да их при викне на рад и врати на линију националне свести и народних тпзлиција: једиом речи да омладинце путем физичког рада за Србију врати Српству, српском друштву, породици и држави. Национална служба је осиована ступила на снагу Уредба о увође17 децембра 1941 године кала ,!е њу Националне службе у Спби'И, По извршеном попису за Напионалну службу. пришло се, у току месеца фебруара, оргг.низовању првог старешинског курса у Остружници да би се за претстојеће теренске радове обезбедио добар старешински ка.дар. Упоредо са оспособљавањем старешинског кадра, пришло се постепено формирању радних јединица у Београ.ду састављених од добровољаца. 17 марта 1942 године изашла је Уредба о организаци.ји На.ционалне службе, којом је решено питање унутрашње организаци'је, формације разних јединица начина рада и службених односа Националне службе. У пуном складу са основиом идејом да физички рад има да послужи као средство моралног и националног васпитања омладине, Национална служба пригала је постепено оснивању радних јединица широм целе земл>е. Прва радна јединица састављена од добровољаца основана је у Београду. Оиа је започела са радом 13. III. 42 г. Одатле се рад омладинских чета Националне службе ширио по целој Србији. Рад обвезника Националне службе џа обнову Србије углав-
ном се састо.^ао из разних мелиорационих радова, регулације река, попразци државиих и општинских путева, улица у градовима, асанацији водоплавних земљишта затрпава!Ба јарака и бара, радова у општинским расадницима и баштама, на подизању насипа као заштита од поплаве, прочитћавање корита речица и потока и.доугих радова. Највише се, међутим, у току двогодишњег рада Напионалне службе радило на регулацијама водоплавних оека, печица и потока. као и на исушавању мочварних и подводних комплекса земљишта. Карактеристично је за све ове радове да се они извршују увек у спштем интересу, као и то да се њиховим извршењем решавају питања за која приватна привпета не показује интеоесовања због нерентабилности Предузети радови не показују одмах резултате, јер су у питању замашни радови за које треба велики број радне снаге и времена. Изузетак у том погледу претставља Мачва, Ресава и део поморавља где су предузети мелиорациони радови већ сада спасли сељаку велике површине плодног земљишта, јер је чест случај када се ради о регулаци.јама мањих речица и потока да се корист од извршених радова осети одмах. Било да се ради на више или мање замашним пословима, увек се ради за шире интересе но што је интерес појединаца и породице. Према величини и врсти ра-
од омладинаца створи поште- дова) односно према броју обвезника потребном за извођење радова, формиране су јединице Националне службе као: чете у саставу радних група, као самосталне чете и баштенски водови. У односу према прошлој години самостални баштенски водови претстављају значајну новину, јер се њима делимично решава важно питање исхране обвезника. До данас су 308 чета и 11 водова у саставу радних група,
Уредба о забрани стицања италијанских нјш добара и потломагаља италнјаи сш прнладша војскз и надлештва Уредба о забрани стицања италијанских војних добара и потпомагања италијанскич припаднчка војске и надлештава Војног заповедника Југоистока, која је објављена, забрањује свако стицање, отуђивање и трговање са италијанским војним добрима. Ова Уредба има повратну важност и односи се на све радње које су извршене од 1 септембра 1943 године до дана објављивања; али она ослобађа свакога од казне које пре објављивања Уредбе отуђивао, стицао или трговао италијанским војним добри ма, ако до 15 октобра 1943 године у 12 часова у подне њталијанска добра преда најближем немачком надлештву или пријави садашњег поседника, Даље Уредба захтева од свакога ко год зна да се негде на запоседнутом српском подручју налазе италијанска војна добра, да то одмах пријави најближем немачком надлештву или општинском претседнику. Исго тако овом Уредбом је забрањено пружање скровишта и ааштите припадницима италијанске војске и бивших италијанских краљевских надлештава и захтева од свакога ко год зна да се негде на запоседнутом српском подручју ова лица у унаформи или у цивилу налазе, да то одмах пријави најближем општинском претседништву које ће пријаву одмах упуг ти\ти најближем немачком нацлештву. За све преступе против ове Уредбе предвиђене су оштре казне па и сама смртна казна, па је потребно да се становништво Србије најтачније придржава одредаба ове Уредбе да не би искусило строгу казну.
БЕРБА ГРОЖЋА
Наши виногради претстављају велико национално богатство. Услови за наше вино су одлични. Извесне сорте нашег грожђа, као на пример смедеревка, уживају светски глас. Чак Фран цуска, највећа винарска земља Европе, покушала је да пресади смедеревску лозу на своје тле. Па ииак, и поред све стручне неге, то грожђе на фраицуском земљишту није дало оне резултате које код нас даје. Што наше вимарство, упркос томе, није давало раиије оне резулчате које је могло да да, кривииа је до тога што му нису обраћали готово никакву пажњу ни надлежни фактори, Ии сам произвођач. ПРАВИЛНА БЕРБА Од времена и начина бербе много зависи будући квалитет вина. Кад се рок за почетак бербе одређује од ока, могу да настану штеТне грешке. Берби ие би требадо ни у ком случају приступити пре него што се претходно утврди количина шећера и киселине у шири. Та испитивања најбоље обављају енолош ке станице, којима произвођач треба да се обрати, у колико саме власти не одреде време бербе. Пре почетка бербе морају се извршити све иотребне претспреме. Треба припрсмити алат, корпе, кофе, шафољчиће и ножеве. Металне судове премазати изиутра масиом бојом. Све судо ве испрати врућом водом. Треба вастојати да се берба об^ави по сувом времену. Киша и роса могу да смање шећер са 2 до 3"/о. МУЉАЊЕ И ЦЕЂЕЊЕ Муљање у самом винограду није препоручљиво, на првом месту због тога што може одмах да иаступи алкохолно врек>е, које има и«повољне последице. Раније се грожђе муљало гажењем или ракљастим дрветом. Сада је добрим делом замењено нарочитим справама, т. зв. муљачама, којих има више врста. За мање винограде најчешће се употребљавају ручне муљаче са два ваљка.
Националци одушевљеио радо,
(Фото: приватна својина)
Грожђе је родило I (Фото: Државна пропаганда) Дрвени ваљци нису за препо« руку, 1ер се брзо кваре. Препоручљивији су, ма да много скупд>и, ваљци од алуминиума или гвожђа. Гвоздене ваљке треба претходно премазати лаком, да не би наступио црни прелом. Од 100 «гр. грожђа добија се просечно 75 кгр. течности и око 25 кгр. комина. После муљања одваја се отакањем течност од комина. Међутим, у тој комини остане још око 20 до 30 °1о течности, која се може истиснути цедницом или пресом. Ово цеђење врши се за бело вино одшх после муљања, за ружицу 1 до 2 дана после муљања, а за црно вино тек пошто се врење заврши. т ПРИПРЕМАЊЕ СУДОВА Од нарочитог, често пресудног значаја за будући квалитет вина су судови. Судови могу бити дрвени, цементни и метални. Код нас су највише у употреби дрвени судови. Најбољи су од хра стовог дрвета, 1 Здраве, скоро испражњене судове треба испрати хладном водом, четком и ланцем за прање. Здраве судове којји су лежали празни треба излужити водом или још боље раствором соде. Нарочиту пажњу треба обратити чишћењу плесних судова. Такво буре изриба се добро четком и хладном водом. После тога се осуши и затвори. Затим је најбоље употребити креч за бурад, калциумбисулфид, коме се после три до четири дана дода \°/о раствора сумпорне киселине и буре добро проваља. Раствор се остави у бурету још 3 до 4 дана па се проспе, а буре испере врелим раствором соде 2 °/о. Најзад се испира хладном водом све д©к не истекне бистра и без икаквог мириса. Ако су бурад јако плеснива овакав начин ис* пирања мора се поиовитИ.