Српски народ

СРПСНИ ДОБРОВОЉАЦ

Нове снаге сигурнији пут За разлику од већине која се у данашњем вртлогу, услед сваког отсуства идејног става свог, пушта без отпора низ струју променљивих ратних збивања, која је тако често ковитла у месту, удара о хриди, враћа натраг и вуче у страну, добровољци су од првог дана своје борбе сагледали јасно трасу целог свог напорног пута, који морају пре•Ки да до жељеног циља дођу. Без мржње, одмерено и мирно, али одлучно, они тим путем иду ево већ две године. Снажним замахом пресецају побеснеле валове несвесне и бесмислене узбуркане гомиле и остављају за собом широку и моћну бразду у коју се полагано, али сваким даном све више, уливају струје многих који у тој моћној бразди осећају једини сигуран канал који ће их избавити бесмисленог и сулудог витлањв и крварења. На кормилу тога брода, чију моторну снагу претстављају добровољци, ставио се Милан Недић, претседник Владе народног спаса, Мирним и одлучним погледом будно мотри он у вирове, струје и хриди преко којих мора провести народни брод. Свестан да му моторна снага неве никад отказати, он ведро гледа у мучну, али завршну етапу напорног пута, иза које он, са орловског места свог, ве^ јасно сагледа луку мира у коју ке довести свој брод. Али као брижии домаћин он мора да се стара да кроз сву ломњаву и хуку догађаја који долазе изведе не само неоште^ен мотор и брод, него да на броду и за бродом доведе у ту луку васколики српски народ. И у колико су опасности у завршној етапи веве и судбоносније, у толико је и брига његова ве+>а. Да би се дело спасења у потпуности извело потребно је да бразда коју брод, пресецајући вртлоге, засече за собом, буде тако дубока и толико широка да умири и паралише безбројне струје и вирове који се бесмислено окрећу у ковитлац, и не само да их умири, него да снагом замаха свог покупи све те ј растурене снаге што св данас троше бесмислено и сулудо и да | од њих, тако окупл?ених, створи снажну струју општесрпског животног пута, А да би се то постигло рад мотора, те живе покретне снаге, мора бити појачан. И он ће се појачати. Добровољци ће показати да Је снага њихова, зато што из љубави извире, огромна и да су они спремни на још веће жртве 1 и прегнућа. Пове&ање интензивитета, као и повећање броја елемената у мОтору, учиниће да се жељени циљ постигне; српски народ преброди&е сва искушења и препреке на путу свога новог рат ђања. Инж. Драгутин Јакшић

Сјтска шгцшшалиа

На мукотрпној историји рода свога изграђује се данас под тешким и мучним условима пова српска омладина, која својим животима крчи пут Новој Србији. Није то она омладина којој су узори и идеали били лажна демокрАтија, рушипачки марксизам и комунизам. Ова омладина не може се поредитц са оном универзитетском омладином у бившој Југославији, која је својим дефетистичким радом припремала морални слом нашег народа. Национална српска омладина запојена је прегнућима и несебичним делима пуним самопожртвовања нових српских родољуба који попут Лазара, Маркз, Стевана Вцсоког и других светлих имена српске историје остадоше данас у народу своме да би му сузе, патње и боле ублажили Та омладина определила се за генерала Недића гледајући у њему новог оца Отаџбине. Ничег она заједничког нема ни са комунистичком омладином чије су очи упрте у Мос кву а исто тако ни са демократском која уво своје стално држи на кратком валу радио Лондона. Права срПска омладина жели да снажним налетом свога националног духа сатре све оне негатцвиости које су кроз партије, марксизам и комунизам' бцле ухватиле корена у нац;ем народу. Свој рад национална омладина. хоће да заснује само на позитивним вредностима свога српског духа, традиције, пзтридрхалностц и задружности који су на.јбитнија обележја наше националности. Нова српска омладина је и далско од помисли да се служи у свом раду методама оне претпу• чистичке омладине, која је слушајући злотворе Српства, свесно народ гурала у провалију. Методв тжвог рада ненационалне омладине огледају се дАнас у тешким патњама спрских мајки, жена и сестара, које су у ирно завијене и које над неохлађенцм гробовима опла )Кују своје миле и драге. Ти најпоштенији

снпови српског народа пали су од злочиначке руке било комуаџста, било самозваних националиСта којима је блискији Лондсц од Београда. Начин на који су убијали ср;.ске домаћине јесте страшнији и језовитији од оних убистава, која су чинили прогонитељи лришћана у првим данима ње,гсвог постанка. Чак ни Чека аомунистичка није са таквим терором уништавала руски живаљ, као што су комесари разних I:омугустичких одреда. у Србија то чинили. Клаље, тестерисање, сичање соли и пепела у живе ране карактеришу најбоље оне ксји су се у име најнижих људскнх страсти одавами интернационализму и космополитизму. Нова српска омладина свесна је почињених недела и зато потпуно одбацује туђинске идеологије у име којих је вршена сов■ јетизација лепе српске груде. Она неће идеал који нема никакне везе са Српством, Светосав-

љем, Косовским духом и традицијом. Та омладина која се несебично ставила у службу генералу Милану Недићу жели да кроз националне идеале извојује боље и сретније дане мукотрпном српском народу. Нова национална омладина не зна ни за Москву ни за Лондон. Српска омладина задојена Светосављем и Светим Лазаром жели Да. истраје у своме светом и узвишеном задатку Њен идеализам јесте најбоља гаранција победе српске националне мисли. Само кроз истинске српске идеале може се отелотворити жеља генерала Милана Недића да српски народ једног дана са свих страна. своје лепе Отаџбине чује милозвучне речи српске обнове. Нова српска национална омладина носи те идеале широм целе Србије и запаја њима васцели српски народ. Са тим идеалима она ће извојевати коначну победу. БОРА КАРАПАН1ЈИЋ

Генерал Недић прима рапорт Милоша Војиовића храбро погинулог команданта Трећег батаљона (ф то: Васпе -ни отсек С .Д.К.)

НАЈНОВИЈЕ СА Л0НД0НСК0Г РАДНЈА Ми смо давно утврдили да су

и инСпиратори и састављачи и спикери лондонских радио емисија непријатељи живота српског народа. У задње време, нарочито аткако је такозвана „југословенска влада", по захтеву Москве, одјурена из Лондона на

МОЈА ОТАЏБИНА Не увреди ничим Отаџбину моју, Јер она је сила коју не5о држи, Јер она се ствара у крвч и зноју Младе деце своје коју живот пржи.

Не понизи ничим живу силу њену, И грехом не вређај крв што за њу па.д Јер земља се ствара у овоме трену, Темељ њене славе поставља се сада, Пусти, нека нови саде ново цвеће, Кад се стари коров на вихору расу, Јер земља се никад ни створити неће Ако се не створи у овоме часу. Иди, грешни сине, са њених видика, Не дочекај овде крај крвавог боја, Јер земља је моја, земља осветника, Пече као савест, Отаџбина моја. Не увреди ничим Отаџбину Моју, Јер она је сила коју небо држи, Јер она се ствара у крви и зноју, Младе деце своје коју живот пржи.

Ж. М. Богдановић

лондоцском радиЈу, сем агента Пепића, више ниједан по имену С рбин уопште и не говори. Пред микрофоном сад се тамо мењају ноторни несрби, а то се да утврдити не само по оном шта говоре него и како говоре. Природно је онда што лондонски радио прероручује Србима опредељивање за „небеско царство" и што сва своја најновија Обавештења упућује на то да што мање буде српскога народа у простору који Срби тринаест векова настању.ју. Лондонски радио за то ,/е као поручен... В. ! Нови пут Када су комунистичке банде загрозипе Србији, »Наша борба« донела је интервју са г. Димитријем Л»отикем: Како $6 српски народ изм&и из данашњих тешко^а. Г. ЉотиЂ је одговорио: »Ухватити се у коштац са тим интернационалним и анацкомалмим раком, одупрети се и победити растећу анархију комуниста и разбојника јегте једмни пут који нам разум саветује за спас народа, за добро његово и за добро браће наше која данас нису с нама.«

СЛУЖБА ОТАЏБИНИ ИЗНАД СВЕГА Срба Павловић. студент добровољац, који је погируо пре неколико дана био је међу првима у јесен 1941 кад се пошло у борбу за е!тварање реда и мира у Србији, тога предуслова жи вота и будућности српскога народа. Прошле године пок. Срба Павловић пошао је у Хајделберг, у Немачку, да настави медицинске студије. Н>ему је тамо било добро и сигурно, студије су лепо напредовале, али он није био миран ни задовољан. После краћег времена, он се решава да се врати у домовину и да се опет придружи својим друговима у борби. Најзад .је оставио студије и удобан живот, впатио се у своју добровољачку јединицу и ономад је изгубио живот. Крајем прошле године, С. Павловић је писао својима писмо из којег доносимо ове одломке: „Ни најбољи утисци у новој средини ни удобан живот, све то није ме могло задовољити. Стално ми је мисао будна на отаџбину, како је тамо и како сад у Србији живот тече. Ноћу ме буде из сна слике из дсмовине. Вићао сам мајке и децу како гладни, голи и боси пружају руке Србији. Морао сам са стола да склоним фотографију „Ма.јко Србијо. помози", коју ми де пред полазак дала ма.јка, а коју је мој командант снимио (Милош Војновић). Веровао сам да то на мене утиче. Али тада слике мојих другова из борбе почеше да ми долазе у свест. Гледао сам у патње и муке њихове. Гробови оних ко.ш су пали нису ми дали мира. Осећао сам се као бегунаи, још више као Јуда. Да, заиста, као Луда. Кроз главу еу ми се вртеле мисли да моја домовина •још није у миру и реду. да моји другови још падају. а ја лзлеко од свега тога у удобно.ј и топлој соби спремам себи кари^еру учећи да бих добио лекарску диплому, а издржавајући се оп новна који моји другови плаћају својом крвљу. И сад ја бих требао да останем далеко од свега тога и то 4 или .још више гОдина!... Да, рекао сам, навдој домовини треба синова који су свршили велику школу. Али, пре тога треба да будем свестан да су ране моје домовине тек почеле да зар&шћују, Ради тога ја не могу више остати овде и враћам се натраг домовини и друговима. Није по среди никаква обична носталгија, а .још мање то цјто ми се овде не би свиђало. Овде имам и топлу постељу и сит сам, нисам изложен ни физичким напорима ни бригама. Ја не бежцм од тешкоћа, не плашим се ун?ња или нечег другог. Више него икад моја је жеља да студирам у Нсмачкој. Ја сам свестан да мојим поступком одбијања стипендије и порратка у Србдју можда губим заувек могућнрст да оиет некад наставим студије. Али ја се мррам вратити у Србију, иначе оссћам да бих сам себе презрео. Сматрао бих сам себе бегунцем и кукавицом. која је, ради личног интереса и УЛобнссти своје, жртвовала оСећај другарске соли ^арности са онима који се несебично боре за своју груду и свој народ. Морам се вратити натраг и одмах опет' ступити у редове добровољаиа..." И Срба Павловић напустио је студије и удобан живот у Хајлел бергу. дошао је поново међу сво је другове да с њима заједнички настави борбу. да с њима заједнички дели и зло и лобрп и све тешкоће и неудобности. И V служби отаџбини и народу пре неколико дана погинуО је... В. Ђ.