Српски народ

СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

Ио$>

0 0 0

23 и 24 е&НТембр2 блиграли су се тешки догађаји код Косјерића и Сијече Ријеке. За свог редовнбг патродираЉа ло терену, добровољци — припадници Четвртог бдтаљбна Српсксг добрбвољачкбг корпуса — били су мучки нападнути из заседе, те су им том приликом нанеТи тешки губици у људству. Изгубљено је 18 добровољаца мртвих међу којима и командант баТа- | ком пбдручју, због неразумљона. пешадиски капетан II кла- них поступака, , каква опасност

Живорад Патроногић прича како је са 10 вољаца одолео огромној премоћи бандита којих је било преко 700. ...„Хтели смо да спасемо коман* данта по сваку цену. Под најтежом ватром смо га склањали"... — прича Патроногић.

се, Милот Војновић. Ти догађаји донели су још нових доказа о „национаЛно.ј" делатности одметника: заклани рањени добровољци наличје су духбвнбТ ликп тих људи. Извбстан брбј ран.ених доббовбљаца Кбји су ус пешнбм интервенпијом бста^их делова ЧеТврТог бтал>отп. Кб,1и су притекли у помоћ. сппсени од дипљачког мучења — прен "ти су V Београд гДе с® сада налазе у Војној болници на лечегеу, — ОтиДИте до болНице и посетите рањене добровољце. Видећете да ћете чути ствари које ће сВакаКб интеррсоватн наау јавнбсТ. МеђутИМ, да ваМ напасим: прикажиТе стеар онакб какб је чујете. беЗ у.тептиазања И без можн.е. Држите се оснбвног нашег принципа: „исткна изиад свега", казаб ми је уредник када Ме јо обавсштавао б том догЗђаЈу. На II, хируршком бдељељу лежи девет Дббровољаца из тих борби: Живорад ПатрОногић, Л1и линковић СиМб, Шабат Милан, Црњевић Иваи, Марић Стојан, Томић Анта, Пинтар Марко, Илић С.гободан и најтежи рањеник Лазаревић Драгослав. РаЗмештени у неколико соба проводе време : №ш увек под утисксм догаћаја код Сијеч« Ријеке и Косјерића, препричавајући епизбде из те борбе. У ареме посета њихове собе су препуне пбсетилаца који заузИмају свакц, слободан простор. Или седе пб креветима или стбје један до доугог измећу кревета тако да се не може ни макнути. Већинбм их посећују млаћи људи. Зажаоених лица, очију стално усмеоених поема рањенипима као да гу-глју спдку њихову оеч. Кад сам ушао у болесничку собу Живорада Патроногића, у којб.ј сем њега лежи још неколико рањених добровољаца, затекао сам је препуну пбсетилаца. Једва сам нашао места на креветњем рубу тик до главе Патро ногићеве. Баш сам га затекао како одговара једној младој девојци на њено питање да ли може- да говори без опасвости по здпављб. — Када могу да једем целу порпију дневно, могу и да говооим. Изазвало је то веселбст међу посетиоцима, а и рањени добровољци са суседних постеља нису се могли суздржати, а да се не осмехну. Патроногић није лако рањен. Напротив, рањен је на два места од митраљеских метака, али је уепео да сачува ведрину и добро расположење. — За „Српскбг Добровољца" интервју? Врло радо. Причаћу све како се је по реду одиграло, каже миПатронбгић доксусе сви У соби спремили Да у највећој тишини саслушају његова излагања. иако су богзна колико пута то Већ чули 6Д Дббровољаца. Али никада да им паж■ ња попусти и увек они ту налкзе нешто што има само да им ојача одлучност ла истрају на путу коди су изабрали. 22 септембра добровољци крећу према Косјерићу Патсоногић де почео да прича: „Уобичајени су обиласци терена. Више да се уверимо какво је стање на терену И да се утврди да ли, евентуално, не прети

СтановниШтву. Због карактера такбих обилаззка на те инспекције никада не Иде много људи. Овога пута кренула су 72 добровбљца под воћствбм команданта батаљбна капетана Војновића V правцу Косјерића заједно са вбзилима. На путу нисмо приметили ниШТа н^рбЧито. На цеЛОм терену који смо прешли могли смо констатовати савршен ред, као и то да се и поред пбјединачних покушаја „шумских" сељаци слабб бДазивају и Да врше сво.^е редог.ие џословс. Било је то 22 септембра. Истог дана на вече стигли смо до села Варде где смо и пренбћили, срдачно примљени од сељака. Сутрадан ујутро кренули смо даље. У једном кланцу више Сијече Ријеке отворена је на нас ват0а. Капетан ВојноВић одмах је узеб у своје руке команду и одмах смо одговорили из свич бружја. Одметници — а с\бии били — одмах су обуставили напад, и ми Смо напред кренули са свом опрезношћу, спремни да одмах, ако то буде изискцвала потреба. ступимо у бпрбу. Возила су се лагано кретала друмом, дбк се је људствб разделило у две колоне и- ишло .јарцима уз Друм. Знали смо некакб интуитивно да одметницн неће одустати од своје намере да нас напидну и разбију по сваку цену. Последњи њихови напади на добповољце речито о томе сведбче". Ту је Патрбнбгић за час застао у причању. На његовом лииу се појавио грч због бол'ова од рана. Стегао је зубе и покушао да се пбкрене и да промени положај на кревету. Метак му је озледио кук и озбиљно повредиб кост А.ји одмах затим се осмехнуо: — Ништа то није. Иего да наставимо. Капетан Војновић држао је чврсто команду у сво- ј Д ру Г у, кога сам превио, цурила јим рукама. Ниједан човек се ј е и даље крв. Пришао сам и

најтежим услбвима сваке врсТе пошли на тереи да сцасааају српство од ишчезнућа. мли зато је Милош осећао сву оиасност нашег положаја. Командант је са напрезањем покушавао да гоаори. Најзад сам га чуб: **"• Ко је ту? 1 пггрониГИ!) ЖивораД, дружб Милоше. Загрцнуо сам со. д1орам да призИам да ,|е то, Можда ( био најтежи час у мом живогу. А када ,1е команданг наставио: — ЖиВбраде, проТИВник је и сувише јак. Људство се мбрз спасти од погнбије. Пренеси моју наредбу: ,,/,о с тку се чену пробитиГ СтсГао сам срце, по»носан што имам таквог команданта који ни у најтежим приликама, тешКо рањсн, слеп и пред смрт не пргстаје да Мисли на нас, на другове из борбе. Ојађена срца сам му одговорио: — Друже Мидоше, настојаћемо. Учинићемо све да би најбоље прошло. Милош је затвориб очи. Жив ,је био. У међувремену наш се положај погоршао. Возила нису имала довољнО бензина. Управо толико да Се још довсзу до Косјерића. На повратак према Ужицама није Се могло ни цодислити. Дакле, одлука је нала: пробити се према Косјерићу кроз одметнички обруч. По Сваку цеиу, звонило ми је у ушима нарсђење командантовб. Живорад Патроногић снидћ завој са своје ране и превија раљеног друга Лагано смо се иапред кретали. Један друг био је рањеи. 39В6ја није имао. Ја сам веђ био рањен. Један час сам мислиб и тада сам са своје ране скинуо завој и превио тог друга. Што сам могао друго да учиним? Није било времена за чекаше. Под најгежом ватром превио сам и Лазаревића, као и Илића Слободаиа, наредника. Оном првом

да идем. У кући ћу се прикрити И ту ћу сачекати догађаЈв". Између Два и Три часа и.зјутра бандиТИ нису оТварали ватру. Изгледа Да су се спремали за јуТарњи напад-. У пола четири изјутра отворили су паклену ваТру на кућу. Ми ннсмо одговарали. Та|_а су се ејурили кући и на јуриш је заузеЛИ. Извршили с.у деТаљан претрес и у неКом скровитом месту куђе пронашли су рањеног ПбповИћа. Одвели су га свом КоманДанту, нешТб та игпитипали и пбсле десет минута су га з^ЧАали. Спречити нисмо могли. После претреса куће они су је запалили. Из камиона иЗвадили су акумулаторе. 24 септембра изјутра бко 10 часоба наИшла је помоћ из Ко? сјерића и бандити су се поћу> кли и ми сМб били ослобођени из тбг тбшкбг положаја", заврШио је своју узбудљиву причу Патроногић. Други дббрбвољци кбји Пбред

њега леже у истој сбби, а кбји су зајеано с №>им били у свим тиМ абгађајима сталво СУ упадали и надопуњавалн: * Штб не кажеш да смо цело вгеме бИЈЈи без вбде, да нисмо МоТли ни ране испрати Или: — Запшиите, да је Пумпа биЛа у двбришту, а да је ИИсМО 'МбТли користитн Иакб су нас целб врбме одМетнини пбзивали да се Тгредамб и да нам нишТа неће бити, Мбралом нисмо посрнули'\ И такб низ сличних упадица. Патроногић се заморио од при чгња. Виделб се да му оевбжавање тих 'усНоМена проузрбкује и неки дутевни бол. Али све је он то испричао са неким неоДређениМ смешкбм, са сузама и болом над ТешкбМ Трагедијом српскбг нарбда, над његббом разједињенОшћу кола је само ^д штете СрНсТву. Ушла је сестра у еобу: „Свртетак пбсета. Време је". Напустиб сам собу. рукујући се са сваким појединачно. Није билб ни јеДног који ми није рбкао на опрошТају: „Само да што Нре оставимо ову болесничку собу и да се нађемо са друГбвима у батаљону". с. п. л.

и

Српски сељак „гибаничари

није поколебао. После једног километра на нас је отворена паклена ватра и из пушака и из митраљеза. Нисмо били у најбол>ем пбложају, Заседа је била тако постављена да ефикасно нисмо мбгли да одговоримо. Прва мисао свију нас била је да се заштити командант. јер се је он и превише био истакао. Одметници су стално пуштали на нас митраљеске рафале. Први рањени добровољци избачени су из строја. Први добровољци су ту и погицули. Наједанпут је прошла кроз редове бораца вест: командант је рањен! Био сам случајно поред Милоша. Извините, што команданта зовем по имену, али ми смо другови — борци и поијател,и и У добру и у злу. Милош је био погоћен V главу, у мали мозак. Крв га је била облила. Стратано га је било погледати М^**к !е поовипивао из ране. Ми најближи дочекали смо га на руке и пренели у камион. Био је онеевешћеи. Под најтежом ватром смо га носили, али свог команданта хтели смо да спасемо по сваку цену. У камиону Милош је дошао свести али слеп. Његове очи више никога нису виделе. Нису ни примећивале како непријатељи живота српског косе немилице на 1 ббље сопске омладинпе, на,!бо■Пре српске синове, који су под'

други пут сам га превио. При превијању добиО еам куршум У стомак. Известан део је отишао према Косјерићу, успео^ је да се пробије, док сам ја са још десет другова оетао као заштитница. Онако" рањен увдао сам у прву кућу која је била недалеко и забарикадирао се. Камион у ком је аежао командант биб је под нашом ватреном заштитбм. Нисмо могли да га пренесемо и пбред свих наших напора. Одметници су се салетели са свих страна. Неки су дбШли и на циглих десет метара. Почели су и да бацају бомбе. Неки брадоња као неки хистерик је викао: „Опкољавајте петоколонаше. тако да ни један жив не умакне!" Одбили смо њихов налет. У то смо приметили да један одметник силази до камиона где је лежао командант и да му је задао два убода ножем У врат, отео му његов фотографски апарат И дурбин. Напади нису никако престајали. Рано изјутра одлучили смо да напустимо кућу и да ван куће сачекамо појачања. Тако смо и учинили. Изишли смо непримећени и заузели заклоне у непосредној близини, док смо у кући оставили тешко рањеног Поповића. Иако смо хтели да га понесемо, он ,је упорно остајао при своме: „Ја и онако.не могу

Кад су с јасени 1941 добровољци подазили у борбу против комуинста у Србији, Онда су им се мвоги не само чудили него их И исм«јавали, бацали се на њих кле ветом и сваким блатом. Срп ски добровољци су добро знали и зашто иду и против кога иду у борбу. Они су знали да црвена аждаја, само ако ухвати маха, прети катаСтрОфом српском народу и зиали су и то да се на комунистичкој, односно на партизанској страпи нала&е међународни бандити, предвођени јеврејима, разбојницима и српским одродима. После кратког времена страховладе, терора и иљачке партизанске, народ је, сву где где је зло искусио, прогледао и јаСно је видео у какву га несрећу гурају партизани и сви они којИ их, ма на који начин, помажу. У исто време од страге народа дочекиваИи су доброво.ЂЦИ каО прави наролии синови, као н?егови спасИоци и заштитниии. Данас се сличне стбари одигравају са оним шумским које је шумадијски сељак прозвао „гибаничарима". Под другом фирмом, Они вршљају по народу и претстављају се као „ослободиоци". И они врше терор, пљачке и разне злочине и уцене. Све оне пак који од љих и њихових зулума заштићују народ ти „гибаничари" називају „петоколонашима" и „издајицама", Али, то не помаже. У многим крајевима Србије народ је већ добро упознао и на

својој рођеној кожи осетио све врсте одметника, а имао је прилике да се упозна и сз добровољцима и шиховом акцијом. Пре неколикО дана добро* вољачке јединице прошле еу кроз многа села Западне Србије. Пре но су тамо стигли дабровољци, „гибаничарИ" су ширили по народу гласове какО добровољци долазе да прогоне, пљачкају и убијају сељаке. Многи је сељак и насео овим лажима и било је сдучајева где су сељаци беж&ли пред добровољцима. Али то није дуго потрајало. Сељак је брзо осетио да су добровољци његова деца, Нзегов^а заштита и његова одбрана и брзо су се враћали својим домовима и своме посЛу. Као највеће признаље, сељаци су одмах да^али свОје синове за нове добровољачке јединице и није било села куда су прошли добровољци, а да им се није с песмом придружила по кој>а нова свбжа десетинб младих и кгшних сељака, А кад су „гибаничари", чувши да су добговољцч стишли, покушали да поново дођу у села и међу народ, дочекиВаЛе су их метлама и моткама сбљачке жене гонећи их испред куће као обичне вуцибатине... ј Здрава сељачка памет на путу је да победи до краја и „гибаничаре" и да их се отресе за сва времена као што се отресла и партизанских „новатора" и „ослободиоца" с ј^сени 1941. Л. Љ