Српски народ

Жомобра 1943

СРПСКИ НАРОД

Страиа 9

Организација законодавне власти — Сх>&>атање> српским шмер&аши&аир —

водила би томе резултату да би Нар.одно Представништво вршило такву, суверену, власт: оно би, и једино, било и Законодавац и Извршилац закона. То би била установа Конвента, као што Је било у Француској за време њене Велике Револуције (на основу своје суверене власти француски Конвенат је судио Краљу Лују XVI и Краљици Марији Антонети, осудио их на смрт и ову осуду над њима извршио), један социално најопаснији систем. На.јопасни.ји јер систем без одговорности, противно и моралном и правном правилу да где је власт ту је и одговорност а где је одговорност ту је и власт: једна свемоћна скупштина значи апсолутну неодговорност, пошто се не може говорити о законској одговорности једне апстракције,

Наиисао:

Живојин Пернћ професор у пензнјн

установе скупштине, а поједини посланици опет не могу лично од говорати јер ни .један од њих ни је, сам за се, скупштина. Осим тога, скупштина дела као предс.тавник Народа те отуда она као таква не може одговарати него само њен властодавац (казали смо овде већ, у своме чланку о Демо кратији: СЈш тапсШ јрзе Гесјвзе У1сЈе1иг), Народ, то јест не одговара нико. То су, дакле, логичке последице те; како смо је већ назвали, демократске фатаморгане о народној суверености: систем владавине без одговорности. џџшАншс аакша

Проблем о природи државних закона постављао се још у Аитичко Доба. Каже се да су. ученици Платонови питали свога учитеља да ли су државни закони божанскога или људскога карактера? Питање сасвим на своме месту, пошто од тога како се оно реши зависи и сам проблем о уређењу Законодавне Власти. Демократија је схватила и схвата људско друштво као један природан, елементаран, појав, као један 8ић31га1иш физнчких закона: све се и у друштву, као и иначе у Свету, развија по тим вечитим и неизбежним законима, што ће рећи да и друштвени појави и односи, где спадају, разуме се, и државни закони, јесу само резултат опште природ&е еволуције. Ми смо већ, у своме ■- чиајаку ,о Демокрдтији ,11, („Српскв народ", бр. од 11 септембра ове год.) видели д,ч Демократија сматра лична права човекова као нешто што истиче из саме природе (в. француску

Изјаву Права Човека и Грађанина од год. 1789). Отуда, и државни закоии нису и не могу бити дело по.јединаца него су они дело народне масе где се стварају, мењају и прилагођавају времену (Тешрога ти1ап!иг е(: поз т ИНз). На та.ј начин, оно што се зове законодавац у самој ствари није то него је та.ј посао сасвим други и прости.ји: по демократској доктрини, Законодавац јс само један преписивач (дактилограф) оних норама друштвенога живота које се већ налазе готове у народу и њему, Законодавцу, оста.је да то само среди и стави у параграфе. Или, још тач није, и ово последње не треба да буде: не може се метнути у законске чланове оно што се стално мења тј. друштвени односи, они су слични реци која непрестано тече и која се не да зауставити. Друштвени живот стално еволуира, он је ет еип^ 'У/епјепсЈеб, као што се то изразито вели на немачком, и параграфирати друштвени живот то

КАДАР ДРЖАВНИХ Н САМОУПРАВННХ ЧИНОВНННА

. IУ свом чланку о ч Српским Консервативцима (ранијим Напредњацима) штампаноме у „Српском нароДу" бр. од 24 јуда, тек. год., ми смо ист.акли да је основна идеја ових наших политичара била начело закоц.итости (легалности) и апсолутна и безусловна покррност свију и свакога томе начелу као изразу државе и државне суверености, ових општих културних установа без којих не би било уређенога људскпга друштва, сопсЈИЈо 81пе диа поп мира и реда међу појединцима односно опстанка и напретка народа. 1 Начело законитости искључује, дакле, свако насиље у политици па било оно појединачно или мање или више колективно (преврат, револуција). Сргтски Напредњаци (Консер вативци) били су, и јесу увек, одлучни и бескомпромисни противници револуционарних теорија Демократи.је, теорија антиправних и антидржавних па, доследно, према горе реченоме., антикултурних и антихришћанских. Али, није доста ни до.вољно учинити ове констатације, нужно је .још пронаћи најбољи — у колико је, разуме се, то човеку могућно — систем организовања власти која има да издаје законе. Јер, иако нас, истина, принцип легалности обавезује у сваком случају тј. без обзира на унутрашњу вредност закона (Јига 1ех 8е<1 1ех), ипак једна од најважнијих погодаба за Дто сигурнији прогрес јесте баш та унутрашња вредност бакона а ова опет стоји у вези са начином уређења власти надлежне за њихово доношење. Код овога питања, Српски Кон сервативци (Напредњади), одмах су удзлјили из дискусије дембкратску тсорију народне сувсрености, удаљили су је :Ке само из оних општих разматрања која су била предмет нашега првога чланка о Демократији у „Срп' ском народу" (бр. од 21- августа ове год.) него и затр што је Ср? бија била монархија. Та чињеница је обеснажавала до очигледности речену теорију. Јер, иако ,је Српска Монархија била не апсолутистичка већ уставна, опет Народ у њој није могао бити суверен било непосредно било посредно, преко свога Представништва. И, заиста, ово, Представни штво имало је само половину Законодавне Влаоти. док*,је Владару припадала она друга половина, и онда како је било могућно да Народ односно његова Скупштина буде суверена поред права Владара на уе!о? Шта више, Владар је имао више власти од Народне Скупштине (и Сената: по Уставу од 6 априла, 1901 год., ст. кал., као и по садашњем, од 3 септембра, 1931 год.), јер док ,је ова имала само један део (половину) Законодавне Власти, дотле је Мон.арх, осим другога дела те Власти, био и носилац. и то сам и потпуно, Извршне (Управне и Судске) Власти. Па ни у самој Енглеској, чи,ја Демократија налази да је доследна своме принципу слободе и самоопредељења народа (ЗеЉз!ђезИшшип^згесћ!: <3ег УбП<ег) при свем том што примењује аугократски режим над туђим земљама под њеном влашћу специално у Индији, народ није суверен, мада је постало скоро традиција да Енглески Краљ избегава употребу свога вета: главно .је да он има овакво право (власт) а равнодушно је овде да ли га он, више или мање, не практикује. Ни у Републикама у којима је Председницима призна то само одложно вето (1е уе(о зизрепвШ Народ није суверен, јер дејство једне суверене воље не може бити, правно, ни за време задржано као ни стално отклоњено. Теорија народне суверености

БУДУЋИ За упос.^ље ма у каквом, чак најскромнијем занату, потребна је претходна стручна и практична спрема. Шегрти, да би добили оспособљење за свој будући занат, морају да проведу одређев број гоДина на практичном послу, да иохађају одређене курсеве, да полажу практичне испите. Да би се неком могла поверити изградња извесних објеката, или руковање извесним постројењима, он мора да има претхоЈну техничку спрему стечену на техничким факултетима или одговарајућим средњим или стручним техничким школама. Да би се неком поверила нега болесника потребно је да претходно сврцш стручне болничке или нудиљске школе и курсеве. Да би се неком поверило основно образовање омладине потребно је да поетходно свптпи одговаоајућу учитељску школу. Б*з пРетго.тне сппеме је^но лице може ла буде у главном ^послено јелино као неквалиАи^овани оалник на гоуЛ^м и пппстим падовима гле се тражи једино Фичички оал. НЕДОСТАТЦИ ГИМНАЗИЈА Постојало је до сада још једно звање на које се редовно постављало особље без икакве претходне стручне спреме: то су били државни и самоуправни чиновницИ, нарочито они са средњошколским гимназиским образовањем, који су улазили у службу као свршени матуранти или несвршени студенти. Гимназија даје својим ученицима једно широко опште образовање, које претстатвља подлогу за стицање даљег знања, о-

"бразовања и више стручне спреме на универзитетима и вишим школама. Али, гимназија не даје управо никакво стручно образовање ни у ком правцу, а најмање у државно-административном, те се од свршених гимпазијских учеиика не може нипошто очекивати да ће самим тим имати основу да постану сутрадан добри административни чиновници. У гимназији не уче се ни основи државног, политичког, управног, судског ни административног уређења, не стичу се ни основни појмови нарсдне економије, финансија, економске политике, а да и не помињемо практично вођење администрације. Гимназија не даје ни извежбане дактилографе ни стеногоафе". Према томе била је оедовна појава да сппшени гимназиста. улазећи V дожавну ити самоуправну службу. није знао ни шта 1е то деловолни протокол. ни ка^о се поесавша табач ча пчс^ње јетног гегтт^н-а. а камо ли се рппи статистика, архива, картотека итд. |7^1тп ГГ г 7? ттп^г/* Л Г>ГТТ? А ПМИИИСТР А Ј1ИЈЕ У рр1*ТГ> Х политч''ч. коЦ ,)е н?"'зад ствлч н«> счовчо гледиште д? 1 је потпебчо гпж^мити у 1"кг !"То црћи стоучно обо^зов^ие омлалине. која би из школских клупа по нела знање довољно да оддах прионе корисном и плод ном раду у струци којој се посвећује, повело се озбиљ-

би значило спречити његов разво.ј, направити од њега једну окаменотину (петрефакат) и од на рода једну мумију (као што су Французи, пређе, пре Сун Јатсенове Револуције од год. 1911, на зивали Кинезе: „Реир1е-то1ше, народ мумија). И онда, у истини, остала би само Судска Власт и суди.је ко.ји би имали, у својим одлукама, да, према стању правне свести и правних схватањп народа у датом моменту, расправљају спорове међу појединцима. Ову и овакву концепцију о друштву и друштвеним појавима и односима Демократија је прими ла под утицајем материалистичке философије француских Енциклопедиста, Француске Револуци је и Природних Наука, што је, сасвим разумљиво, значило материализирање друштва и социалних феномена као и самих појмова код појединаца као чдаиова друштвених и објеката тих феномена. Да је то било фатално по напредак Човечанства у смислу његовога духовнога и мо ралнога издиЗања, што је све више и више доприносило његовим патњама и несрећама, то су обилг.то показали и доказали светски догађа.ји у току XIX и XX Века. До сада речеио објашњава нам демократску идеологију да је „Народ извор и утока власти": по тој идеологији, само народни изабраници односно Народно Представништво могло је и могло би имати и вршиги Законодавну Власт, у колико је то било изводљиво с погледом на горе изнесена материалистичка схватања Демократије. Без обзира, дакле, на културни ниво народне масе која одређује своје представнике па, дакле, без обзира и на исти ниво и ових по следњих. Један систем сасвим антиподан систему Апсолутне Монархије која је, напротиз, сву власт била усредсреднла у рукама Владара као представника ви-

но рачуна и о будућем кадру државних и самоуправних чиновника. Лоша администрација је уопште једно велико зло за сваку државну заједницу и за нормално развијање њеног унутрашњег живота. Нису довољни само способни водећи људи, који ће путем закона, уредаба и прописа регулисати државни живот, већ је исто тако потребан способан и савестан управни и административни апарат ко.ји ће све то спровести у дело онако како је наредбодавац замиСлио. А баш у таквом апарату наша бивша држава нарочито је много оскудевала и у томе је лежао кључ многих незадовољстава, неправди, па и злоупотреба. Да би се те грешке у нашој будућносги отклониле, недавно је Уредбом Министарског савета решено оснивање прве стручне школе те врсте, Административне академије у Београду, чије је организовање стављ^но у ■надлежност и делокруг Министарства просвете. АДМИНИСТРАТИВНА АКАДЕМИЈА У БЕОГРАДУ Административна академија до била је већ своје просторије у Балканској улици бр. 4. где се рани.је налазила Економско-комерци.јална висока школа. Академија има ранг средње школе и прима ученике са положеним средњошколским нижим течајним испитом — малом матуром. Њен је задатак да својим ученицима пружи, уз опште образова<*>е, т^ориску и практичну спрему

ше, најпросвећеније, кдасе у народу, класе интелектуалаца, да уиотребимо овај модерни израз: та класа била је, дакле, тада „извор и утока власти". Ово схватање се оснивало на томе посматрању да је народна маса била и сувише непросвећена да би била опособна да собом управља: шта више, она .је често отпорна према многим новинама које баш њој иду у корист. Отуда и оиа изрека из тога доба у Француској: ,,1.еб реир1еб зоп! сотте (Јез епГап1б, П* р!еигеп1 ^иапс! оп 1ез пеиоје" (народи су као деца: они плачу кад их човек чисти)! Као и формула: *,Тои(; роиг 1е реир1е таЈз пеп раг 1е реир!е" (све за народ али иишта помоћу народа), формула која је значила да, ако се власт давала Монарху и његовим сарадницима (интелектуалцима). то је једино у интересу народа и за његово добро. Онако исто као што збкони овлашћују родитеље и тутора односно имовине и личности малолетника оади среће овога последњега. Монарх је био, дакле, само родитељ или стаоалац своје пупиле, народа. Додајмо да је ово, спиритуалистичко, становиште апсолутне Монар хије. које је делимично прешло и у Монархију уставну, резултат утицаја и саме Хришћанске Цпкве која је стављала дух изнад материје. То су, дакле, два разна схватања, аристократско и демократско, основе и подлоге права на власт: прво признаје сву власт само интелигенцији а друго само народној маси. Ово друго схватање, насупрот аристократско.ј девизи: Тои1 роиг 1е реир1е таЈз пеп раг !е реир1е, ставл,а своју девизу: Тоц1: роиг 1е реир1е тај« Пеп запв 1е реир1е (све за народ али ништа без народа). У идућем чланку изложићемо гледиште Консервативаца односно извора и организације Законодавне Власти.

за обављање административноканцелариских и архивских послова.у државној и самоуправној служби. У Административној академији предаваће се општи и стручни предмети. Од стручних предмета предвиђени су: уставно право, административно право, наука о администрацији са' административном политиком, основи приватног права, кривично законодавство, основи науке о народној привреди, наука о јавном газдинству, финансиско законодавство, статистика са статистичком службом, општа технологија, рачуноводство са књиговодством, манипулативна и канцелариска служба, дактилографија и стенографија. Треба подвући да се у будуће неће уопште примати у државну и самоуправну службу особље са средњошколским образовањем ко .је није положило дипломски испит Административне академије. Да би се пак дала могућноСт приступа у јавну службу ученицима који су свршили остале средње школе, оснива се при Аднистративној академи.ји једногсдишњи абитуријентски течај, на који ће се примати свршени матуранти осталих средњих школа, а који ће квалификовати слушаоце као и свршене ученике Акадрмије. Нема сумње да ова крупна новина у нашој просветној политини претставља' велики кооак унапред на дефинитивном урећењу и поставфању државне и самоупоавне администрације на нову 5драву основу.