Српски народ

Ј Страна 10 Ч

СРПСКИ НАРОД

23 октобра 1943

ЗАБОРАВЈЂЕНИ СИН ВЕЛИКОГ ПЕСНИКА

• И сувише егоцентрични Ђура 'Јакшић није имао времена да се мало више позабави и својом околином; не само даљом, већ ни ближом. У целој његовој обилној преписци само се на два места помиње његова жена Тина (Христина), а свега на једном месту син Милош. Остала деца: Белуш, Тијана и Милева, нигде нису помињана. Тек после смрти великог песника налазимо целу ову породицу побројану у Српским НовиНама, где је изашла песникова парта или посмртни оглас. Међутим, мада силно собом забављене природе, Ђура Јакшић није мо-гао не приметити, да се у непосредној његовој близини развијала једна слична, осиона, јака, бунтовна и талентована природа. Био је то син Белуш. Интересантна је констатација да Јакшић није имао среће са својом децом у погледу школовања. Као и он што је завршио свега три разреда гимназије па се после посветио уметности, тако и синови, односно кћери, полазе на средње васпитање, али га убрзо напуштају. Милош је отишао да изучи ковачки занат, а Белуш „као неподесан за школу својом бујном и несавладив*ом природом" почиње да учи сликарство у оца. Белуш Јакшић је имао још много црњи живот и од самог Ђуре Јакшића, мада се за овога зна да је био у стадном сукобу са околином, у сталном прогонству, оставкама и полемикама, па и у парничењу са властима, почевши од јагодинског кмета Јованче Цветковића, па све до министра војног Ранка Алимпића, кога је Јакшић увредио приповетком Рањеник. И док је Ђура имао бар прве и последње године у животу колико 7 0лико обезбеђене и угодне, нуне нада и идеалисања, Белуш је растао у сенци оног несрећног Ђуре Јакшића, када је глад претила из дана у дан. Ради свсга, природа младога песни ка поста.је тужна тешка, као катопљека патњом и безнадежношћу. Први дани Белуша Јакшића (рођ. у Крагујевцу 1863) били су у знаку чергарења, па се ово ссећало у његовој природи и после. Нигде није могао да се скраси. Много што шта је желео, али је мадо довршавао, док је, мећутим природа у њему бујала, а таленат доби.јао све јаснији израз. После завршене основне школе, а ову је учио у ЈагодиВи, По жаревцу и Београду, започиње у Београду гимназију. До своје деветнаесте године, када је умро (6 новембра 1882), није ништа био изучио. Слекарско образовање, које му је давао отац, прекинуо је за извесно време, али га после продужи код очевих пријатеља, сликара, Миловановића и Стеве Тодоровића. Кажу, да је имао лепих резултата! Сам он, некако пред саму смрт, писао је стрицу да намерава наставити ви ше сликарско образовање у Мин хену, али на томе је остало. Али, ако нам сликарски рад млађег сина Ђуре Јакшића није познат, јер су то све били још школски радови, тек по неки самосталнији цртеж, његов књижев ни траг остао је обележен. И ту он иде очевим стопама. Са извесним првим радовима достиже чак вредност првих радова Ђуре Јакшића, јер је познато, да _Ђурини први радови не спадају у праву уметност. Први књижевни радови младог песника јављају се тек после очеае смрти. Од 1881 они се могу наћи у Јавору. Отаџбини и Српским Илустрованим Новинама. За кратко време, непуне две године, угледалб је света око петнаест песама, а ваљда још толико остало их је и у рукопису. То је било доста и показивало је, да је дух младога Јакшића сааревао, да је радио интензивно, в да је обиловао маштом и уну-

— I II

II Ш1 III II

трашњим доживљајима. Ни сам Ђура Јакшић није у то доба ста рости толико дао... Воде, у које је упливао Белуш Јакшић. биле су заталасане и немирне. Национализам романтичар ске школе, коју су водили Бранко Радичевић, Змај Јован Јовано вић, Ђура Јакшић, Стари БардСтеван Каћански и Лаза Костић, почео је да прима у себе нове идеје. Белушеви другови, који су тада студирали на Великој школи, издавали су лист Побратимство. Мада као пријатељи распо ложени пр^ма њему, у идејама по зитивизма, мало су се подсмевали Белушевом романтизму, тако да у овом лист.у није ни једна Белушева ствар угледала света. Омладинци, који су наследили идеје часописа Страже из 1878-9 године, одн. Лазе Пачуа и Пере Тодоровића, показивали су Белушу пут којим су тада полазили Лаза К. Лазаоевић, Милорад Митровић, — Војислав, Драгутин, Милутин и Жарко Илићи, — Милован Глишић, Јанко Веселиновић и толики други. За Белуша је ово било тешко

и несхватљиво, јер је стајао под Силан роби.гази ближњег свог —

неодољивим утицаЈем стихова Ђуре Јакшића. Осим тога, како је учио немачки језик ради одласка на студије у Минхен, он чита песнике Гетеа, Хајнеа и Ши лера, добија један мистичан тон у изразу. Тако, у песми ,,?", он полази од оног блиског њему, прелази на космичка откровења и залази у мистери.ју — Страшни суд: „Поноћ бруји; ко на немом

ној , тако званоЈ женскоЈ, лирици. Н.пр. песма Девојка тици... говори о љубавном тепању драгани, која прижељкује драгог па завиди птици, жели да и она сама постане птица, оде до његрвог „двора" и тамо запева песму: „Ој, драгане, ево т' типа мила! Увати је, стегни је на груди, Па нека те увек зором буди! Са једне стране ово се може Певајућ' ти песме пуне чара сматрати као револт на тежину Од којих се рај у срцу ствара!..." живота коју сноси од рођења —

А за такве страовите грехе, Страшним судом сад вас казни Бог!"

претсказање да има нешто и изнад нас, да то нешто вага свачија дела, а са друге, то је дубока религиозна клица, коју је добио размишљањем и војевањем противу свих и сваког. У

гробљу, сличне песме могу доћи: ИздајМукле сове страовити глас — ница и Освета. Моја душа у ужасу отрепи, Околина, која Белуша није раСлушајући најгрознији час." зумела, као пре ни Ђуру ЈакшиПесник се пита: шта је то? Да ћа, сматрала је и ово за копију се то није пробудио човек, па са очевог маниоа. Познато ј 'е, да је себе баца окове гроба! Али не — Ђура Јакшић волео колористику „Узљуљаша васиона хуји, у песми и приповетци, и песничРиком чудним да поруши свет — ку инспирацију у сликарству. СаГде су звезде по пучини црној, мо, Ђура је био много експанТамо шири размахнути лет." зивнији, изразитији, богатији у И сада као омађи.јан страхо- изразу. Белуш је морао много том,, ужасом, он тражи спаса. трпети ради. овога, што му се одАли њега нема! Тада, у егзалта- бија оригиналност, па зато писац цији ломњаве и хаоса, он чује једине белешке о Белушу, пово-

Сличне теме износе и Успомене, Сјај месече, У зору и др. По лепоти се одликује песма Оће Неће, коју целу износимо: „Гледао сам једну травку, Што се зове Оће-Неће; Кид'о сам јој крајно лисје: Хоћу л' добит моје цвеће? И угину пророчица, Лепо биље из природе -ч Искидано лисје њено, Бог би знао куда оде!.( Ал! таква је љубав моја 4 , Што ми снажна мори груди: Безобзирно тражећ жртве, И од Бога, и од људи! —

смотоносни глас Тајног Духа: ,Свет је грешан; у пророку своме,

дом његове каже:

смрти, у Јавору и Белуш беше по нарави су-

Богобој Атанацковић као родољуб и син У једном од ранијих бројева Српско,г народа донели смо онај део врло мало познатог личног дневника Богобоја Атанацковића, који говори о његовој првој љубави. Том приликом смо се у уводу ссврнули мало више на књижевни лик нашег великог романтичара. који је ударио темељ модернијој српској новели. Овом приликом доносимо још нека места из Атанацковићевог дневника, пронађеног касно по његовој смрти. Реч ј "е о Атанацковићевим узвишеним и исркеним осећањима, као што је родољубље и, ако се тако смемо слободније изразити, родитељољубље. Као и све што је записивао у свој ' дневник, тако и овај део, није писао ни са каквим књижевним претензијама. То су биле овлашне, спонтане забелешке, бележене на брзину. Па ипак, тако просте, тако недотериване, те белешке говоре мНого о духу једног доба историски врло занимљивог, чији је он ретко изразит претставник.

Очајан ради својих љубавних разочарања, у песми Цвет с пролећа одбациће и ове паралеле свога срца са цветом, па тражи излаза онде, где Ј"е то некада шти Ђура. Његова суморна Т ражио и Ђура Јакшић, јер в и сурова природа, уносилаје ст< у ово ј песми која је об,јави нехотице у његове почет- љена после његове смрти, пева у револту на невидљиве противнике: ке такве мисли и фигуре, које беху сличне и у духу, и по форми, песничким производима пок. Ђуре у толико, у колико је он, као сам, био сличан своме великом оцу." А после у продужењу: Чланак је писао извесни „В-в" пријатељ поч. Белуша, који га је, изгледа, добро познавао.

СЛАВНИ РОДИТЕЉИ 1-ог. (октобра). У сати кренуо сам се из Хале у Берлин, куд сам доспео у 4 сата после подне..., Ушао сам у Берлин кроз

27. септ Овај дан... последњи који сам наумио у Дрезди провести. Једва сам чекао вече и с вечером прашки пароплов. Вече дође, дође и пароплов, али Стојановића ни од корова. Кад ц оздамер Тор.... сам то видео, одох у концерт на Одсео сам у Хоф фон Холанд (Брилову) Терасу . У концерту ми и д 0мах О д 0х на пошту, где сам падоше смешне ч мисли у мозак: 0 ^ мог МИЈ10Г оца ПИ смо затекао. Моји градови, које ја и какве ја Ј д МИЈ1 уј ем неисказано мога у ваздуху градим. Више пута по- Д0 ђр 0г оца а особито нежно осемислих, да би добро било отићи ^ање и детињска љубав је у мекод Кунце, директора од музике ни П р ема мо ј е матере а право и и позвати га, да пише српске ари Д у^око чувство према браћи и се је и да их издаје. Ту би било стри к ад сам у њином кругу, ја хасне и за њ.ега и за нас. Ја бих сам доста О пор и забораван приму саопштио више наших песама, ма њима; аш само нек сам мало тим би се он упознао са гласови- далеко од п,их, срце се онда ода ма који су красни и њему незна- и тужи за њима _

„Јер ме срце боли 'јако, Болова га ране тишту, Па би чисто на кољишту, Да потражи мелем како.Ј' Белуш Јакшић је био свестан себе, изгледа да је био нашао и средства за ово уздизање, хтео Ј 'е да продужи школовање у Мин хену, али га Ј 'е смрт омела. Природа је и овом приликом била према мењу маћијски распотожена, јер га је грудобоља угушила једне веровите, кишне и хладне ноћи, без неколико дана, равно четири године после очеве смргодина оправдава природу. Ни ти ' У Директној линији судбина он није могао бити изузетак. Па више НИЈе Д°звољавала уздизања ипак, те су стварчице свеже и ле- у породици Јакшића. пе, оригиналне и блиске народ- В. М. Г А.

Поред првог песничког израза и богатства идеја, Белуш Јакшић је, као и сви млади људи певао и еротичке песме. Оне су све дате у духу чисте романтике, без даље дискусије, и у њима млади песник, са својих деветнаест

ни. После би ове дао штампати, Немци би куповали ради реткости, а ја бих се трудио да и код нас купују. После, он би те песме посветио ком српском великану, који би га може бити зато наградио. Ето ти материјалне хасне з.а њега и за нас моралне, јер би се тако наше песме и наши народ ни гласови по страном свету рас простирали и у салонима и појединим приватним дружбама места нашли.

Тако бијаше особито моје осећање, кад сам добио писмо. Одмах сам га отворио и читао, очи су ми се преко моје воље сузама напуниле. Бијаше много људи до мене, да тога није, ја бих хиљаду пута изљубио био очево писмо. Али док сам кући дошао и у мојој соби био, љубио сам га, љубно. Чињаше ми се, да десницу љубим, која га је писала а

молио сам се Богу за његову Али то су од моје стране р!а срећу и здравље. (1ев\бепа (пусте жеље). Да ми је Дај им Боже свако добро на ово препало на ум, ја бих се био овоме свет У и за ™ ж » ™ мссто

потрудио у дејство превести, али

у души њихово], да у Рају нађу

насеље. Та они јесу славни росутра треба одлазити. Хај! да сам ДИТ ељи! ја великаш или богаташ! ' В. Ф.

ЦРКВА; ЉУБ. ДНЂЕЛКОВИЋА (Крагујевац)