Српски народ

93 октобра 1943

СРПСКИ НАРОД

Страиа 9

ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ НАШЕГ ВОЂАРСТВА

Увођењем планске пољоприБредне поизводње и настојањем Министарства пољопривреде уве ден је и плански рад на унапређењу једне врло важне гране наШе пољопривреде, нашег воћаретва. Захваљујући мерама које су предузете, постигнути су врло 'добри резултати. Највећи део наших воћњака очишћен је преко зиме од гусеничних гнезда и ја|ја, а исто тако обављени су и други радови око чишћења и припреме воћњака. Ма да је поСтојала велика несташица срететава за прскање, ипак је оно примењено у највећој могућој Мери. Нарочита пажња поклоњена је нашим шљивацима. У границама могућности добављене су приличне количине сретстава за борбу против штитасте ваши, те су у неким нарочито угроженим крајевима готово сва шљивина стабла опрскана и тиме је очуван њихов род. Министарство пољопривреде поделило је подручје Србије на 6 главних воћарских реона са 16 подреона, према разним природним условима за воћарство у појединим крајевима. За сваки овај реон и подреон одређене су врсте и сорте воћа које у њима треба размножавати. При томе се водило рачуна да се у сваком реону шири само сразмерно мали број сората које тамо најбоље успевају. Основани су Државни завод за воћарство и виноградарство у Јагодини и Огледна станица за виноградарство и воћарство у Бе лој Цркви. Ове установе сада се постепено изграђују. У њима се, поред производње садног материјала, ради и на селекцији и одабирању најбољих, најподеснијих и најрентабилнијих сората, као и на испитивању новијих на чина рада око воћака и око производње воћа уопште. Као најважније установе које раде на унапређењу воћарства да нас на подручју Србије имамо

74 државна расадника од којих су 4 лозни и воћни, а сви остали воћни. Према новом плану производиће се у будуће годишње око 350.000 воћних садница од одзбраних најпогоднијих сората и свих важних врста воћа. Укупна површина свих расадника износи 545 хектара. Неки већи расадници имају 10 до 20 и више хектара површине, а највећи део приближно 5 хектара. У сваком расаднику постоје или се подижу угледни матични воћњаци. Велики део површине налази се под растилима. Сваки расадник има и своје мало семениште, као и матичњак подлога. Мање површине засађене су разним јагодастим воћем. На тај начин расадници су у могућности да уносе у народ сваке године веће количине расада и садница јагодастог воћа, које се показало врло уносно за произвођача, а и као. врло корисна допунска храна за становништво села и града. Важност нашег воћарства увидели су не само воћари, већ и сви слојеви народа, па се стога овој важној грани наше пољопривреде поклања свестрана па жња, коју она и заслужује.

НОВА ИЗБЕГЛИЧКА КУХИЊА У БЕОГРАДУ. У циљу исхране великог броја избеглица. сиромашног стања, који се налазе у Београду, Комесаријат за избеглице отворио је нову избегличку кухињу у елитном ресторану „Војвода Вук", ранијем „Империјалу", где ће избеглице добијати оброк јела по цени од 20 дикара. Поред ове, посто.је још раније отворене избегличке кухиње у ресторанима „Топлица" у Цара Николе ул. и „Срђа Злопоглеђа" у Краља Александра улици.

НОВИ ПОРЕДАК

(Наставак са 4-те стране) немогућити у будућности ратове и подићи човечанство на култ истинског братства и љубави. Скучени простор једног новинарског чланка не дозвољава нам даља расматрања и улажење у детаље Новог поретка, али сматрамо да је и ово мало набацаних редова довољно, да бар имамо приближну слкку о чему се ради. Грешка је што људи мисле, да је Нови поредак изум једног човека или једног.народа, покрет једне средине или идеал извесне групе: не, он је једна судбинска неминовност чији је долазак убрзан страховитим људским грешкама. Он собом брише милионске неправде учињене народима, друштвеиим класама и појединцима и осигурава мир људском роду за догледно време. Бог и вера су основе његове снаге, док су му браниоци на источном фронту од Ладошког језера до Азовског мора са западне стране, за разлику од комунистичке најезде чије су снаге Сахана и бсзверје, а .браниоци са

источне стране истога фронта. Пут за долазак Новог поретка је покривен милионским жртвама, али у толико је његов долазак сигурнији. Да ли су кадгод о свему овоме размишљали наши шумски „родољуби?" Или, да ли су бар осетили какву разлику између себе и тих зверова у човечијем облику са којима су до јуче заједно живели и радили на уморству нас других, који смо боље запазили дух новог историског раздобља и спремни смо за један лепши живот? Ови редови, у првом реду намењени су њима да их покрену на размишљања о штетности њихове братоубилачке акције и дометању непотребних нових жртава на путу једне стихијске снаге, која пред собом све руши и обара, јер је наоружана истином и вером у идеал који собом носи. У другом реду, намењени су и свима осталим, који очекују враћање на старо и све благодете које старо доноси појединЦИ1Ц, на штету целине. \Стари ратник

Справљање вина

Начин справљања вина зависи од врсте вина коју желимо да добијемо. При том се битно разликују начини справљања белог, црног и ружичастог вина. При справљању белог вина, ако је грожђе било здраво, гнира. се разлива у бурад за врење одмах по цеђењу кљука. Ако је пак грожђе било труло и прљаво, шира се из цеднице не разлива у бурад за врење, већ се сипа у неку кацу или бачву и одма,х се за.сунпорише са 15 до 30 грама калиум-метабисулфита по хектолитру, тако да ее шира у року за 12 до 24 часа сталожи. После тога. шира се разлива у бурад, где ће се извршити врење. Обична бела вина могу да превиру у бачвама, док се за боља бела вина препоручују бурад од 500 до 1.000 литара, а. за фина квалитетна вина најбоља су бурад око 300 литара. Судови се не См«ју напунити, већ оставити правни за једну петину за^ премиве, да се шира за време врења не би преливала и да се не би стварала нечистоћа, која изазива винска обољења. Пре почетка врења измерити садржину шећера у шири. Ако је потребно додаје се шећер. После тога врши се сумпорисање шире калиум-метабисулфитом. Најзад мери се топломером топлина шире, те се по потреби повећава зг.гревањем једног дела шире или саме врионице на 18 степени. Најзад се после загревања може додати домаћи или седемдаомисаии квасац. Кад је то све обављено, иа бурад се постављају врањеви за врење и шира се препусти врењу. _ _

ћера, као и квасца. Исто тако према потреби треба извршити загревање на 18 до 20 степени. Комииу која се за време врења подигне на површини треба потапа.ти по неколико пута дневно, ако се врење обавља у отвореном суду. При врењу у затвореним судовима потапање не може да се врши, али је ту и опасноет од кварења много ма.ња. За северне хладније крајеве врење у отвореној каци је штетно, те се с тога препоручује употреба затворених судова. Да вино не би испало опоро, време лежања на комини треба свести на најмању меру, толико колико је потребно да добије довољно боје. Дужина лежања креће се од 7 до 20 дана. Од подрумара зависи да оцени рок, према укусу којџ хоће да да вину. Одвајање винз. од комине врши се отакањем и цеђењем. Да се при отакању не би славина запушила треба још при пуњењу суда укуца.ти дрвеним клинцима изнутра, испод отвора за чеп, снопчић брезовог ољуштеног прућа, или подменути корпу од прокуваног прућа. Ово вино назива се самоток и нзјбољег је квалитета. ВИно добијено цеђењем назива се цеђено вино. Код финих вина оно се не меша са самотоком, док се код обичних меша. Од 100 кгр. грожђа добија. се обично 70 до 75 литара вина. Ако је после отакања остало

у вину још нешто шећера на-" ставиће се тихо врење, те због тога треба ставити на бурад врелњаче. Комина се одмах искоришћава за печење ракије^ или за справљање комињакак * РУЖИЧАСТО ВИНО " 'ЧШ Ружичасто вино, т. з,в. ружи* ца, које је код нас врло омиље« но, има такође свој начин справ« љања, Док се код белих вин* одвајање шире од комине врши одмах по муљану, а код црних вина по завршеном врењу, код ружице оставља се шира на комини 1 до 2 да.на, тако да би само један део боје прешао у ширу. Ружица се справља од црног грожђа, црвеног грожђа, или мешаног грожђа. Муљање се врши као и обично, а кљук се сумпорише и пусти 1 до 2 дана да почне врење. Тада се шира отаче са комине колико је мо* гуће, а оста.так се употреби за справљање црног вина, или с& пак преостала шира исцеди на преви, па помеша са самотоком. Ружица се добија и при справљању белог вина од црног грожђа. У таквом случају самоток и шира од првог цеђења обично су бели, а затим се добија обојена шира, која. се може употребити за ружицу. После отакања или цеђења шира се разлива у бурад и даЛзи поступак је истИ Као и код справљања белог вина.

3 п ње-џе- љџ> д> а н. а

1 црно вино При спрааљању црног вина шира се не сме одмах одвојити од комине, већ се оставља да на њој превире извесно време. Од дужине овог превирања зависи јача боја и опорост цр^ог вина При берби грожђа. за црно вино мора се обратити нарочи та пажња на одвајање трулог грожђа, које може доцније д: изазове врло опасну ману црних вина, т. зв. мрки прелом Многи стручњаци препоручују да се после мул>ања изврши одвајање шепурине. Кљук се пресипа у бачве или каце за превирање. Судови за превирање црног вина морају уместо врања имати већи отвор за пуњење, који се затвара врата.нцима, а на њима се налазе отвори за врањеве. Судови се напуне до три четвртине запремине. Истовремено врши се сумпорисање кљука, а затим мерење и евентуално додавање ше-

НОВИ ПЛУГОВИ ЗА НАШЕ СЕЛО Министарство пољопривреде и исхране са Централом за гвожђе и метале омогућило је домаћој фабрици у Ваљеву производњу 3.000 плугова. Ови плугови су према плану МиниСтарства поЛзоцривреде подељени пољопривредницима у свима окрузима Србије. гле. су. они , н ајпдтдеб

ВШ&.Г'

ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ДОМАЋЕ РАДИНОСТИ Министар народне привреде донео је одлуку о отварању течаја домаће радиности - за предење и бојење у оквиру тка.чког течаја, ко.ји је организовао Државни завод за унапређење индустрије и занатства у заједници са Београдским женским друштвом. Теча.ј почиње 1 новембра и траја.ће око месец дана. Рад ће се обављати и на самопреслицама. под стручним надзором. Упис се врши сваког дана у просторијама Београдског женског друштва, у Бранковој ул. бо. 17, а могу се уписати све домаћице које се интересују за ову грану домаће радиности. ПОТПОРНИ ФОНД СРПСКЕ ДРЖАВНЕ И ГРАНИЧНЕ СТРАЖЕ На основу правилника објављеног од етране шефа Српске државне безбедности, оснива се код команде Српске државне страже фонд Српске државне и граничне страже, као добровољна уста.нова на бази дпуга.рске самопомоћи. Срететва фонда употребиће се за доделзивање помоћи и безкаматних позајмица. набавке споменика и одржавање гробова погинулих, за подизање и издржавање домова у бањама и климатским местима., за подизање санаторијума и ђачких до-

мова, за и т. д.

ДОМ

издг.вање стипендиЈа I

СРПСКОГ СЕЉАШТВА У БЕОГРАДУ У присуству Министра пољопривреде и исхране инж. Весе-

састанак преставника. установе „Земља и рад" са претставницима српског сељаштва. Распра.вљано је о питању подизања сеЛзачког дома у Београду, који би био средиште нашег сељаштва у престоници и где би нг.ши сељаци, приликом бављења у Београду, не само отседали, већ би имали могућности да. се упознају са многим корисним и поучним тековинама. Подизање једног оваквог дома зг.хтева велика материјална сретства која држава у садашњим околностима не би могла тако бозо ставити на расположење. Међутим, присутни преставници сељака изјавили су готовост да само сељаштво томе припомогне у највећој мери. Министар пољопривреде сагласио се с тим да се одмах отпочне рад на организацији и"да се прикупи сума од сто милиона динара. Ово би била почетна сума за изградњу једног велелепног дома на једном од најлепших места Београд а, који би несумњиво претстављао велику значајну тековину ка.ко за наше сељаштво, тако и , за сам Београд.

ПОМОЋ ЗАРОЕЉЕНтКИМ« ПОРОДИЦАМА Министар финансија издао је пречишћен текст Уредбе о помоћи ззробљеничким. породицама и породииама несталих у рату. По овој Уоедби породинама резервних официоа припада месечна помоћ од 1.500 динаоа. пополипама резегтних подосћииипа 700 дчнам. резепвних каплапл и ое.дова 400 динапа. а на свако дете до навтненс голиие Ј"Чвота додатак од ЗПО динаоа. По. ставл-.ен је судија за контопл^

N лишмшћа одржаи је ових дана олоећенкх к исплаћених помоћи.