Српски народ

Стена и буктнња Нико ни више, ни дубље, народног бића и душе. А од ни непосредније не осећа када знамо За себе јунатешку збиљу нашег времена штво, часност, одређеност и

СРПСКИ Д05РОВОЉАЦ

и све сложене компоненте наше стварности од добровољаца. Они живе у сржи те збиље, подносе ударце злобе и организованих зала, које псгресају нашу епоху и вуку је у суноврат. Истакнути, својим прегалаштвом и својом несумњивом љубави према Србији, на ветрометину политичких укрштавања и сукоба они се виде и осећају више, него други. Идеолошки чврсто поставље ни, сп јасно рашчишћеним појмовима о стварности и код нас и око нас у свету, добровољци не могу не бити оно што јесу: гранитпа стена о коју се тупе све оштрице пакосних напора и букти ња, коЈа указује пут парод\ који се буди и журч да заузме место, које му припада. У ова два упоређења је скоро сав смисао и суштина добровољачког подвига: они овим путем нису пошли због себе, него због народа. Тешко бреме жртве и ретка част, да гину као хероји у једно ситно, подло и кукавичкв време, произилазе из чињенице, да у свим гибањима код нас и у свим потресима, које изазива овај страшни рат, добровољци виде суштину ствари и крајњи смисао догађаја. Они су се давно уздигли изнад средине која све одмерава и претсказује по оно ме што је некада било: изграђен добровољац не може бити схваћен од оних, који

родољубље биле су наше основне особине. Добровољци те особине, поред многих других, брижљиво продубљују у себи. Зато су и нападнути од оних који буне у народу, од њега живе, његово име носе, а његови нису, јер су напусти ли народне основе и његову душу и јер не осећају народ ну судбину као своју: њихов идеал и брига није народ, него они. За њих је споредно хоће ли остати народ; главно је да остану они са свим својим страстима, пакостима и свим својим убогим ситничарством, које човека преграђује у потсмех човеку. Сва тешка тра гедија нашег удеса, све оно дубоко, језиво, никада ненадокнадљиво што нас је погодило у овој трагедијн, 1 није се коснуло оних елеме- : ната, који су се задржали на површини збивања, а нису ушли у срж онога што нас је погодило. Добровољачки став и под '• виг родили су се из непосредног суочења са том сржи. Зато су добровољци и били и данас су предмет бесомучних, организованих и упорних напада свих оних, који из перспектива личних интереса и одрођеног измећарства гледају на све око себе. Добровољци знају даће тако бити све док народ не буде избављен од свих погибли, које га угрожавају. Они немају никаквих илузија, јер су навикли да хладној стварности гледају

Мало је људи који у збрци садашњице имају способности и воље да вредна и значајна дела осматрају испод њихове површи у суштини њиховог значења и вредности. Између осталих и појава добровољаштва. спада у ред тих често несхваћених или бар загонетних дела. Јер у ово доба изгубљених мерила много је шта необично (ма да не и нергзумљиво) у добровољачком покрету. Међу те необичности спада и добровољац Драгослав СтепановиИ. Када је Пети батаљон дошао у Костолац примљен .је од народа са великом пажњом и предусретљивошћу, која се временом и обостраним настојањем продуби/а у искрено међусобно поштовањс и захвалност. Од свих костолча-

СИН РУДАРЕВ

ШШтт%Ф Ш: ' » Ј

су преспавали једну од нај• интересантнијих и најсудбо носнијих епоха људске исто рије у којој се постављају ј право у лице ствари апокалиптичком збиљом. Сваки добровољац о- 14 " сећа и зна да у језивој тра- бровољци се од гранитне гедији наше стварности из- стене од коју се одбијају над личне судбине и опстан сви напади претварају у бук јг о ^тл Јн пптттгг* ИГЛГГНЛУД

И баш таквим ставом до-

Наш најмпађи добровсљгц Драгеспаз Сгепаномћ

на највише нам се обрадовао Драгослав Степановић, десетогодишњи син једног рудара. Од првог часа почео је да се савија око нас. Однекуд му на глави искрсну шајкача са кокардом. То је било довољно Да Драго слав буде уврштен у за.једницу нашег другарства, али још увеК као добро и мило дете, предмет наше љубави и милоште. Једнога дана, уочи одласка једне групе добровољаца за Бео град дође нам Драгослав. Стаде мирно као укопан, оштро лупи петама и поздрави војнички. У сво.јој ша .јкачи, том једином делу војничке спреме, он је видео пуну обавезу војничког понашања. .Непознатим добровољцима на њихово питање ко ,је и одакле је, по војнички и отсечно објасни: „Зовем се Драгослав Степановић, рођен сам и живим у Костолцу, ђак сам III разреда осковне школе. Отац ми је у зароб љеништву, мајка код куће, а старији брат Воја учи занат на руднику и својом зарадом издржава кућу." Ни.једне речи осим одговора на питање. Нова.јлије Се изненадише његовом озбиљношћу, али се разговор одмах наСтави. Одједанпут некоме паде наум и предложи: „Друтови, нека и Дра гослав иде с нама да види Београд и да Беогпад њега види." ] Драгослав је то са одушевљен.ем прихватио, а мајка и учите1 љица су радо одобриле то њеј гово путовање. У Београду се Драгослав веома добро снашао. Живот, бука, мноштво људи, грађевина и спра ва, све то ни мало га није збуњивало. Он је о томе читао или слушао и имао јасну преставу. Ипак је све с пажњом посматрао и стављао умбсне примедбе. Иа улици и у трамвају људи су застајкивали и посматрали га, а он

радостан смех. О томе се међу нама и у селу дуго говорило. Његов живот и његово понашање су поуздан знак његове душевне благодарности. Изванредно је послушан. Никад рђаве речи, никад срџбе ни плача, нити натмуреног и киселог лица. Увек ведар и весео. Свакоме једнако предан и приступачан тако да се код неког и љубомора појави. Док широм наше земље из уста и најмање деце, помешано са на.јузвишенијим речима, одје-. кује псовка и погрда, дотле Драгослав не само да не грди и да се туђе погрде стиди већ и свакн тежи и грубљи израз избегава. Тако нам об.јашњава: „Никад другоме не кажем „лажеш", већ „немо.ј ме варати". Како би великом броду „културних и углед них" могао у том погледу да даје пример Драгослав — син ру« дарев. Складно с његовим душевним животом и моралном изградњом развија се и умни живот. Спада међу најбоље ћаке и највећа му је брига да сада Сврши четврти разред а потом гимназију, да се оспоСоби и помогне своме народу. За њега нема ништа природније од учења и љубави према књизи. Често пута покушавали смо у шали да га заплетемо окривљујући и нападајући добровољце, а правдајући противнике. Он се од мах маши своде значке на грудима и додаје: „Знам да ме ви варате. Нису добровољци такви, никада они не убијају мирне и невине људе, никога нису тестерисали и мучили. Добровољци спасопају Србију и чувају народ од пропасти у коју га лакоумни одметници гурају. На крају, ми слушамо и помажемо генерала Недића, а од њега наш народ, данас нема већег пријатеља.

са сво.јственом мирноћом и хлад-' Што је он, то сам и ја! Тако нокрвношћу примао те прве зна-1 завршава своду политичку одбра , ! ттчт Хго, ггпм'т; /-> —

Новим добровољцима (Наставак)

ци су принели на жртву своју најлепшу младост, своје - 1.Ш1 пшшди претвараЈу у бук ЈУ Ј , ' ' ка, стоји општа национална тињу ко ј а осветљава, отре- " 1 оље другопе - ихова судбина којој мора бити по- у НУТ апње б упи на ЖрТВа иаш ' ,,е п У токаз - Има 1" свећена сва наша брига, све жњав * » упутарње буди нанаше осећање и сва наша род. Народно срце се сусретворачка снага. ло са срцем добровољаца. Добровољци су свим сво- та су се д ва С рца схватила, 'јим бићем окренути општем: р азумела и слила у једно. у њему узрастаЈу, њему се ** Ј . _. Лпл _ жртвују, за његово унапре- Народ ;е култ ком д р ^ ђење подносе безброј теш- вољци служе. Идеал за који ^ ^ ид инице понора, ких подвига. _ умиру. Извор одушевљења Т р е ^ а га П р еко провалије и Добровољци кроз свој к0 - крепи и д аје снагу . препрека уз напор не стрми подвиг хоће стварно, орган ско оздрављење народа. Хо- Судбину и будућност на- не извести на светосавски ће да из њега буде одстрање рода добровољци су истави српски пут. Велике напоре но све оно што га трује, спу т изнад сво јих личних суд- и тешке жртве мораћете да тава, вуче смрти и униште- б/ша То народ тди и П0Ј - И _ уложите, ви српски доброњу. Поникли из народа они ппигатељ вољци, да се то дело остваV гласу к^ви осећаЈу оно м ^, да му Ј <е прави приЈатељ " шта би и како би требало да онај, ко се свесно приноси Р и - Судбина српског народа буде. Они виде, боље и не- на жртву за његово добро. ' е Ј вашим рукама ппгпртгнигр нргп икп тгги/ги —

ке пажње велеграћана — према јсдном провинцијалцу. При упознавању био је озбиљан, мало говорио, али су му свака реч, питање и одговор би ли на месту као да су дугим животним искуством саливени. По

ну Драгослав... Драгослав Степановић није ни какав „вундеркинд", ништа неприоодно и превремено, а ,још је мање дете за забаву добровољцима, а за чуђење и радозналост грађанима. У наш батаљон он није примљен ни из потребе ни

те па стално пред очима. Ако би њих заборавили, нека Бог заборави на нас. Претстоји вам тежак посао. Треба довршити започето дело. Српски народ отргнут је од ивице понора

1 АЈ.ГДУ4 Г1иг,у^1оиш иШШПСНИ. 1ЈЛЈ- " --г ип Г1С> ПиЈ(ЈС1ЈС НИ нашао се пристојно и на Свему И3 милос Р* а ' 8е ћ се некако чудно Џ ПРИС10.1М0 и на сисм.у и неприметно срцем и ДуШ0М у. вукао међу нас. да нам сво.јом По повратку у Костолац Дра- ^еогсом душом олакша терет. гослав ,је добио сву војничку Као ла нас ,, ,е кр03 њега обас ' а " спрему по сво.јој мери. Тада се ла радост - Као да нам неко пре " управо завршила школска годи- 'ј° њега казује: - Ист Ра]те! Ви се на. Тиме започиње свој војнички борите сам0 за ове У живот ко.ји и нехотице наволи њима ^ледаЈТб "аграду Сво.,е вемисао на његовог великог прези- ЛИ1С & жртве. У тим малим сиромењака. Ступио је у 17 чету. Од- 1 > ићима скривена /е та./на народмах се прилагоди средини и но- не с УДбкне. Ви добровољци сте вом начину живота. Одлични открили та.Јну. Ваше ./е да и бумладлћи 17 чете добили су до- ДУћкост своме народу искуЈете. стојног друга. Као пратилац Ко- А не сам0 будућност већ и велимандантов обилази више места чина вашег народа лежи V отизмећу осталих Пожаревац, Сме- кривању и. изградњи огромних дерево и поново Београд прили- духовних и матери јплних ^аро ком добровољачког радио часа који леже скривени и труну -

посредније него ико други, о на ј ко т ^о ради доказује Заборавите на себе и све шта све спутава нацију. Схва ^ љубављу живи> а не мрж . своје личне бриге и невоље, та/у зашто /е спутава и зоог и сувише безнлчаше интепеса Несебични и њом или похлепом личне ко су и ""нлчајне ЧИЈИХ интерс^. 11С1~сипчпг1 ППРМД ноппп-оио ЦОППОТОЦГГВЛЗПИ И9ГПЛЛРИИ

непретенциозни, изграђени | ристи на култу кротког служења и жртве, добровољци имају интимну могућност да схвате оно што други или теже схватају или никако не могу да појме. Добровољци ви де да је поред свих зала ко'ја су нас обременила, најтежи онај сплет зла, који се устремио на основе нашег

Ранко Бановић

према невољама српског »арода. Својом жртвом искупите сигуран и бољи живот српској отаџбини. Све наде српског народа везане су за вас. Не изневерите их. Тако вам Бог помогао Васп. От.

V батаљона. Свуда је привлачио погледе радост или чућење пролазника. Ништа га то није збуњивало. Једину неприлику причињавала с$ му деца која су у групама трчала за њим да виде „малог вој

трпани туђинштином и властитим грехом!"

Судбина српског народа не ре шава се пушком иза грма већ ника". На свим странама од.јеки- стварањем нових и бољих поковало је: „Ено малог во.шика, љења. А наш мили и добри Драгослав и многи као он нису ни-

види малог војника!". На сва чућења оста.јао ,је хладан. а поносан на свој високи позив најмла- шта друго већ опомена оним ђег браниоца Српства. ко.ји знаду читати знаке времена. Драгослав није само миљеник У к>има чами огромна животна сгаријих већ и оних на.јмлаћих. и расна снага кода чека да се по^ Иако избегава детиње друштво, крене и размахне за великим и

он се ипак с времена на време поигра с малом децом, управо тако и толико као одрастао човек. У кући дедног сеоског домаћина окупила се унучад око Драгослава. Сви изићоше да се упознаду и поздраве „са малим во.шиком". Последња би мала Даница, кодод су тек две године прошле. Драгослав пружи руку, а мала Даница привуче је уснама и пољуби. Драгослав се осмехну благо и по

милова је, а укућани прснуше у

чудесним делима. Овад приказ ниде никакво прет сказивање будућности Драгослава Степановића, већ постављање тешког питања: Хоће ли српски народ постодати или не? А одговор на то питање не даде ни најбољи чланак. већ живот и дело садашњег српског покољења. Младен Вучковик