Српски народ

С Р П С Н И ДО В О ЉАЦ

ИСТОРИСКА ПОСЛАНИЦД СРПСК01 ОМЛАДИНИ

У часовима кад наше редове попуњавају нова појачања, нове младе добровољач.ке снаге, са узбуђењем се сећамо оне историске пбсланице нашег предводника генерала М. Недића, коју је он упутио српској омладини да се сврстава под српску за ставу у одбрану Србиге У исто време с најдубЉим пијететом сећамо се и првих добровољачких жртава, пајји . у под српском заставом у борби против комунистичке аждаје. Под јесен 1941, 10 септембра, претседник Српске владе, генерал Недић, у својо ј посланици упућеној српској омладини рекао је, поред р аалог, следеће:

Сећан=»е на прве доброволзанке јунаке и мученике Крваве ране Србије. Да ли вас оне боле, омладино српска? Њена сте ви деца, у њој сте први дах свој удахнули, прво вас је сунце ту огрејало и прву сте реч у њој прозборили. Зар има за вас нечег ближег, нечег приснијег, нечег дражег од отаџбине, свете земље у којо} леже кости наших отаца? Она је ваша и у срећи и у несрећи. За њу су, )едино за к>у, а не за туђе обмане, милионн ваши* предака као јуидци и витезови умрли. Будите свесни да носита име Србина, име велико, име тако славно и часно да вам данас, многим, ие припада. То велико име, то је наше највеће благо у нашој данашњици срама и понижења. Оно је једина звезда водиља данас на нашем замраченом небу. Децо моја, синови Србије, Ја дижем славну заставу српску, заставу за чије су часно и вупрљано лепршање милиони Да 1и драговољно животе сеоје. ајте под ту заставу вере и нате, части и јунаштва, која ^е одагнати од нас све патња и све поразе наше. Прихватите је и носите је, чувајте је и браните је...«

Новим добров

Двбратсљац застлгник (Фото: арх. В.о. СДК) „Омладмно српсха, Нека у твојим младмм срцима закуца опет онај хгројскн, витешки откуцај којмм је куцапо срце српског народа кроз векове. Нека у теби живи увек само душа каших праотаца н онда никад не•ћеш скренути са правог народног пута. Њиме пођм данас, омладино, песледња веро наша.

Комунистичке банде су биле и јесу само спољна манифестација с једне стране, на,ше духовне пометености, а с друге стране наше разбуктале себичности. Да ми знамо свој духовни пут, да га иисмо изгубили, (као ждралови по каткад у касној јесењој магли што свој изгубе) не би нам се могло десити да комунизам нађе у нашем народу толики број свесних и несвесних помагача. Да држимо своју себичносг на узди, у руцн, — да смо прво терористи према самим себи, ми би смо били правичнији преиа другима, а самим тим би стварко било мање повода за комунистички бес рушилачки. Али у нас ври себичност и ми Је не спутавамо већ јој слободно дајемо маха.

Доброво&ш оокет Кад црвена неман побеснела крете Преко плодних њива и пИтомих села, Кад у крв огрезе Отаџбина цела, Ви кренусте тада своје мале чете!

Бесте мали бројем, али духом диви, И што демон страшни поруши и смрви, Ви дизасте снажно не жалећи крви, И дадосте себе да нам Земља живи! Гле, црвена неман разбеснела паде, И немо+ша клону, земља душом дану, Отаџбини нашој опет данак свану! Ваше дивно дело што га младост даде У веку мамона, лутања и мрвка, Бесмртно ће светлет ко сунчева зрака! Мирко Живановиђ

Приликом вашег ступања у добровољачке редове потребно је да вам се укаже на извесне ствари, како би сс од првог ч>аса разумели, — како би и себи и нама приштедели доцнија непотребна објашњења и разочарења. ПРВО што Се од вас тражи, го је да љубави за стра далнички народ српски имате, Д1 земљу своју и народ свој волите пре свега и изнад свега. Та љубав треба да буде извор и утока свих ваших нада и жеља, мисли и осећаја; једном речју, сав ваш живот и цео ваш рад мора бити искључиво за добро српског народа, никако мимо њега, најмање против њега. Том љубављу морате испунити срце своје до те мере да у- њему не остане ни један кутак у коме би се могла мржња заврежити, јер мржња, ма према коме, з»алива очи крвљу те човек онда истину не може сагледати. Таква љубав биће увек непресушни извор нових сна га са којима ћете и најтеже напоре лако поднети. ДРУГО чега морауе бити свесни јесте то — да ви више не располажете својим животима, јер сте их ставили добровољно у службу српског народа и Србији. Патње и страдања српског рода биће главни покретачи свих ваших напора, а ваши вапори неће и не могу бити без жртава. На то морате бити спремни, тога морате бити свесни, јер без тога спасења народу нашем до иста нема. Зато спремност на жртву и висока свест о њо.ј треба да краси свакога оног који жели да носи часно име српског добровољца. ТРЕЋЕ: не смете бити самовољни. Оружје које носите није вам дато зато да будете господари над народом својим, него да народу свом верне слуге будете. Не треба српском народу ни дахија ни зулумћара. Имао их је и има их народ наш, нажалост, и превише. Српском народу треба бранилаца и заштитника, лу чуноша и заточника Правде и Истине. Данас српски гаарод полаже све своје наде у вас, да му ви то будете. Тешко и вама и српском народу ако га у тим надама разочарате. ЧЕТВРТО: ни зловољни не смете бити, јер зловољом се никакво добро ни.је створило а ви ступате у добровољце да само добре ствари радите. Будете ли зловољци постаће убрзо и српски народ зловољан према вама. ПЕТО: не смете бити ни маловољци. Дугачак је пут наш и препун тешкоћа и напора. Ко на такав пут крене са мало воље, тај ће брзо

своју вољу истрошити, постаће безвољан, а такав сигурно до кра.ја пута неће стићи. А народу српском је потребно да стигне до краја, да пређе преко свих: препрека и тешкоћа. То може постићи само Онај који има много воље. Зато се наоружајте вољом ШЕСТО: морате битИ ју* наци. Ви слушате од ваших старијих другОва о јуначким борбама и херојским подвизима српских добровољаца. Груди вам ое надимају па би да јурнете ношени младалачким бурним полетом да докажете како и ви можете бити хероји и јунаци. — Али, да се не би погрешно разумели, када говоримО о јунаштву, ми мислимо пре свега на оно највеће јунаштво: победитн себе. То јунаштво није једанпут у години дана, или у месец дана, него стално, неуморно јунаштво, јунаштво свакога дана и свакога часа. То је непрекидна будна стра жа над сваком својом речју, сваком мишљу, сваким поступком. Ако себе победите, победићете све противнике српског рода. Трудите се да такви јунаци будете. СЕДМО: ваш став мора бити јасан. Питаће вас многи: За кога сте? Против кога сте? — Ваш одговор гласи: За српски народ, за препород његов, за поћовно ступање његово на напуштени христовски и светосавски пут. А против свих оних који ометају и спречавају народу нашем да свој пут нађе. Не мрзимо никога, али нас нико не може спречити да свој народ безгранично волимо и да жртвама својим свом народу извојујемо оно место под сунцем Божијим ко.је он по вредности својој и по свему другом заслужује. ОСМО: питаће вас: Ко је са вама, добровољцима? Па ко би пре свега могао бити други са људима добре воље до ли сам Свевишњи. Нису ли небески акђели објављивали рођење Христово ре чима: „Слава Богу на висини и гаа земљи мир МЈеђу људима добре воље." Зато се трудите да будете доиста људи добре воље, јер докле год такви будете, имаћете моћни савез са Богом живим и никаква сила неће вас уништити. Божјом помоћу увек ћете побеђивати. Напустите ли добру вољу, гк-ев Божи.ји излиће се на главе ваше и никакво оружје неће вам помоћи: бићете млевени и сатрвени. Насто.јте зато да увек останете добровољци, јер ћете само тако бити у милости Божијој. ДЕВЕТО: знајте и запамтите: ви сте со и видело народу своме у најтежим данима његовим. Не плашите се што вас је мало, јер се са мало соли много јеља мо-

же зачинити, а са мало светлости се велике просторије могу осветлити. Зато испуните себе љубављу, наоружајте се вером у Бога и Правду Његову, и са много добре воље приступите делу спасавања српског народа, истрајно вршите свој посао. То је пут и начин да зрачите блиставом светлошћу и растерате таму у ко.ју .је запао народ српски. Победите себе, чува.јте стражу над самим собом да со у Вама не обљутави, да светлост ваша не загасне. Будите светЛи и чисти као дево.јке, а неу-

Петар П. Шупут, добровол>ацстудент једиа од првих добровољачких жртава (Фото: арх. Вас. от. СДК) страшиви и одважни као буј на планинска река — крв јуначка, душа девојачка. ДЕСЕТО: имајте увек у виду да су добровољци били главна полуга у рукама Генарала Недића којом је две године спасавао и спасао српски народ. Будите му верни помагачи и надаље у његовом претешком послу. Има.јте на уму да су добровољци постали онда када већ скоро никакве наде није било, када је изгледало да српском народу нема спаса и да је пропаст његова неминовна. Жртвама и напори ма добровољаца изведено је оно што се назива „српско чудо" — српски народ је отргнут од ивице понора. На том великом делу, добровољ

Добровол>ачка вера забрањује узалудне, празне речи. Она захтева од нас да свака реч наша буде као зрно пшенице у сејача: способно да донесе плода. Истина је да оно ипак не мора донети плода: зависи где падне, на пут, камен, у трње или на плодно земљиште. То зависи од оних који речи слушају, ту ђе они одговорити. Али, кад ми неку реч изговарамо, од нас се тражи да нам речи не буду празне, штуре, узалудне, и за сваку нам такву реч вера наша прети одговорношћу пред Судом.