Српски народ

Сграна 6

СРПСКИ ИАРОД

23 октобра 1943

Повратда сеоских омладинаца из Немачке

(Наставак са Пр® 27 марта нико није нас угрожавао. Нико од нас ништа мије тражио. И ми смо устали против те иств Немачке којој сте ви сада били гости. Ја вам кажем да м® ја примио Вођа Рајха и министар г. Рибентроп и они су ми тада казали: ништа нисмо тражили од Србије и српског народа и сада не тражимо ништа друго него само да српски народ остане миран! Ни ' један немачки војник не би дошао на Балканско полуострво да сте ви били мирни. Ви сте немачки народ два пута ујели за срце и ако то учините и трећи пут, онда имаћете да искусите последице. А шта је за Немачку да пошаље неколик!о дивизија и четири стотина бомбардера и да сравне сва села и да прбтворе све у прах. Али, то они безумиици из шумо не&е да вИде. И ја једнако лебдим над српским народом и хоћу да га сачувам, а он хоће да изврши самоубиство. Српски народ хоће да се I' прд воз, а ја држи не дај.

5-те стране) Српски народ хоће да се баци у Дунав са моста, а ја држи не дај. Српски народ метнуо револвер на чело и хоће да се убије, а ја држи Не дај. Српски народ је честит и по* штен. Он је наиван. Њега су преварили. Када се буде историја писала, ви ћете видети како је српски народ био наиван и како су га срамно преварили за рачун туђих интереса. А наш свет то не види и сада не види и да га ја не држим за перчин, он би отишао доле у амбис. Зато ви морате да будете паметни и да нико од вас не наседа некој страној пропаганди, него само српским путем да идете, српски да мислите, мирни да останете до краја рата. Дакле, будите паметни. То вам је моја реч, коју треба да понесете својим домовима и да кажете све то оним безумним људима. Сре&ан вам пут!« Речи г. Претседника омладинци су пропратили бурним и ду- ! готрајним поклицима: Живео! |

&паЏцм> на ^амшшшима

ДРУГИ ФРОНТ

„Треба ршрти разну..."

Омладинци су затим отишли у ресторан „Два Јелена", где им је ириређена у 8 часова увече вечера, којој су присуствовали мИнистар пољопривреДе г. Радосав Веселиновић и министар привреде г. Милорад Недељковић и претставнини немачког научног имс.титута пррфесор г. др Шмаус и професор г. др Херцог. Посде вечере омладинце је поздравио краћим говором г. Александар Дачић, претставник установе „Земља и рад", који је затим дао реч министру пољопривреде г. Веселиновићу. У свом говору г. Веселиновић је истакао значај земљорадње уопште, а нарочито се осврнуо на н<ивот и рад немачког земљорадниика, који са пуно љубави и уз најмодерније тековине технике обрађује своју земљу. Позвао је омладинце да се угледају на иемачке земљораднике и да код својих кућа примене оно што су научили у Немачкој. Затим је у дужем говору омла динце поздравио министар привреде г. др Недељковић, који је омладинцима објаснио сву штетност напуштања земље од стране земљорадника, што се до сада код нас практиковало. Г. Министар је нагласио да ми нисмо индустријска земља и да земљорадник нема потребе да напушта земљу. Најбољи доказ за то јесте све оно што су омладинци видели у Немачкој, где земљорадник обрађује много слабију земљу него што је наша, па има много већи принос. Објаснио је омладинцима шта сељак значи за одржавање једне удржаве, као што је наша сељачка држава. После министра г. др Недељковића говорио је професор г. д# Шмаус, који је рекао омладивцима да су они као претставници једног народа у туђој средини извршили један веома тежак задатак. Г. др Шмаус никада није бко присталица тога да само интелектуалци посећују земље у иностранству, него се борио

баш за то да треба проширити темеље размене баш од сељака који су темељ нашег народа. Нажалост, тек после рата се то спро вело у дело. Ви сте испуиили свој задатак са невероватном пожртвованошћу и ми смо вам зато бдагодарни. Ви данас зато можете имзти једну одређену слику о положају земљорадника. И када се вратите вашим кућама ви упоредите ваш рад код куће са свим оним што сте видели у Немачкој и уочићете ваш нови задатак. Нама ће бити необично мило ако останете у контакту са оним домаћинима код којих сте до јуче били гости, а биће нам најмилије да неки од вас, када се рат сврши, виде те домаћине као своје госте поред ваших огњишта. Ове речи омладинци су нарочито топло поздравили. Г. др Шмаус затим каже да је то прави пут и да такви односи не греба да владају само код интелигенције, него и код правих претставника народа, сељака. На крају је говорио професор г. др Херцог. Иако је г. др Херцог говорио на немачком језику, омладинци су га разумели, јер су прилично научили немачки за време свог боравка у Немачкој и поздравили су његова излагања бурним аплаузом и поклицима, као што су поздравили и говоре претходних говорника.

Совјетски и британски подаци слажу се у томе што Немачка располаже сада са око 350—360 дизизија, било својих, било оавезничких. Прем.а вестима из Моекве, на Источном фронту је ззпослено око 170 немачких дивизија. Британоамериканци не поричу то. Без обзира на то, да ли еу тачни ови подаци, ипак доносимо те цифре ра.ди тога да би показали како Москва, а. такође и Лондон са Вашингтоном, процењују однос снага Немачке према њеној снази на Истоку. Енглези стално уверава.ју совјетске државнике да је тај однос потпуно задовољавајући са гледвшта расподеле терета рата између чланова коалиције. Енглези кажу Совјетима — „Ви се борите против 170 немачких дивизија, а ми привлачимо на себе 180 дивизија". Совјети не признају ту логику. И имају потпуно право. Прво, од ових 180 дивизија које се палазе у областима за-падно, севгрозападно и југо.згпадно од Н.точпог фронта, свега једак део стоји на стражи за случај евентуалнпх искрцавања бритапоамеричких снага; међутим, већи део од тих 180 дивизија стоји у слободној резерзи нем-.чке Врховне команде и може битн употребљен на коме било ратишту, а то значи и на Источном. Према томе, Британија са. Америком „везује" свега неколико десетина немачких дивизија. И друГо: то везивање је потпуно демонстративне природе, јер се стварно у борбама против Британоамериканаца налаве свега 5 до 6 немачких дивизија на, италијанском ратишту. Све остале дивизије стоје на одмору и зато могу послужити као замена за дивизије Иоточног фронта, када, исте добију право да се одморе после дујких борби. И да је ствар стајала овако, као што то претстг.вљају Британоамериканци, и да су британоамеричке снаге стварно „веза.ле" 180 немачких дивизија, ипак би расподела терета ра,та била неправична. Пошто протнв Европе ратују три велике силе, то свака^ о-д њих треба да узме на себе терет 120 нем^чких дивизија. То јест, Британоамерикан-

ци треба да запосле 240 немачких дивизија а не 5 до 6, као што је сада случај, а Совјети треба да се боре против 120 немачких дивнзија, а не против 170. Баш зато Совјети траже да се на западу створи други фронт, који би одвукао 50 немачких дивизија са Истока. 170 мање 50 чини 120 — онда би билг правична расподела терета. Али математика нема отсудног значаја у одређивању расиоделе терета. Није у томе ствар колико дивизија апсорбује немачка снага на Истоку и на Југу, већ је значајно колики је данак крви који плаћају поједини чланови антиевропске коалиције. У британоамеричкој штампи већ је било више пута саопштено да су Совјети изгубили око 20 милиона људи. Дакле, и непријатељ признаје да су Немци дали тачан број совјетских губитака. Губици Британоамериканаца су знатно мањи. Они су изгубили неколико стотина хиљада, људи, можда милион, ако се узме у обзир број заробљеннка у борбама на Малаји и уопште огроман број дављеника у конвојским биткама. Ова несразмера у дава>њу крви ствара огорчење у Москви и, штавише, ствара страх да Совјетска. Ун ; неће издржати длље крварење. •то је . ома московском схватању главна тема конференције у .троје — успостављаше сместа једвог јаког британоамеричког фронта на западној граници Европе. Британоамериканци избегавају те разговоре и покушавају да подмите Стаљина политичким обећањима и да придобију шегову сагласност да његова земља крвари До последњег војника. Она чувена анегдота, која је у Русији била створена за време Светског рата, постаје опет актуелна: Британци кажу —• „Борићемо се до последње капи руске крви". Британија и Америка немају намере да, жртвују своју крв. Енглеска отворено каже да не сме жртвовати садашње генерације, јер британски народ нема довољан број рађања, и зато би

РЕГУЛИСАЊЕ ТРЖШПТА ЖИВИНЕ Наредбом Централе за стоку регулисано је тржлште живине у Србији и Банату. Окружне, среске, односно општинске комисије разрезаће на поједине општине и произвођаче колЈЈчине живине за испоруку. У комисију улазе по један претставник Централе за стоку, окружне, односно опппинске власти и један претставник фирме надлежне за откуп. Прикупљање живине вршиће ва то овлашћене фирме. Истом наредбом регулисане су и цене живине.

Г"

губитак већег броја мушкараца у овом рату значио катастрофу за Британску империју. Док Черчил чува генерације, Рузвелт чува своје бираче. У очекивању гласања на претседничким изборима он не сме да жртвује америчке војнике. Ово чување геВерација у Британији и чување крви у САД није пролззна појава. Варају се они који мисле да Черчил и Рузвелт штеде снаге својих армија ради коначног обрачуна са оним који ће се показа,ти најснажнији после завршене битке (ради коначног обрачуна против Немачке или против Совјета). Ово је пот-уно погрешна претпоотавка. Чување крви ушло је у психозу Британоамериканаца. Они неће уопште да се боре у овом рату, јер немају куражи да баце своје оружане снаге у битку, као што убацују у борбу своје вазале и мале народе. Британија и САД ће до краја рата избегавати биТку. Ба,ш зато они бију сзда једну огромну политичку битку у Москви. Тамо се одиграва шшозска борбд између британоамеричке лукавости и совјетске огорчености. Тамо се би.је једна одвратна битка између три тобожња пријатеља, Који еу уствари међусобни крвни непријатељи. Сваки од њих има своје посебне циљеве и посебне планове. Сваки од њих хоће да искористи осталу двојицу партнера за своје циљеве. У тој тешксј рорби најглавније оста .је питање другог фронта. За Совјете то је питање од првостепеног значаја. Од њега зависи да ли ће моћи да наотаве рат или ће тре'.,ти да признају бесмисленост даљег крварења. За Британоамериканце то питање значи да ли ће моћи н даље да експлоатишу борбеиу енерги.ју Совјетске Уније, или ће морати неким демонстрацијама у ваздуху или на некој обали да заварају Стаљина убеђујући га да су активизирали своју отратегију. Или, најзад, можда ће морати да потпуно издвоје свој рат од совјетског рата, јер ће се у Москви коначно разићи путеви војне стратегије капитализма и комунизма. М. Војновић

Раг на мсру