Српски народ

23 октобра 1943

НОВА ПОЗОРИШНА СЕЗОНА

Поводом почетка нове позоришне сезоне управник Народног псзоришта г. Ј. Поповић дао је преко Радио изјаву, у којој је између осталог рекао: лОвагодишња позоришна сезона отворена је са извесним закашњењем услед обимних техничких радова који су у унутрашњости зграде извршени у то ку распуста. Постављањем најмодернијих електричних инсталаци ја, које ће омогућити и најкомпликованије светлосне ефекте, наша позорница је сада оспособњена за рсшавање најсложенијих сценско-техничких проблема. Усто су саграђени модерни магацини за смештај декора, гардеробс и реквизите; исто тако и низ радионица за сценску опрему. На тај начин, ова сезона пружа широке могућности за солидно развијање рада. Управа је саставила репертоар који садржи низ изразитих дела кз наше и стране драмске књижевности. ј Тако ће драма, у националном репертоару, приказати: „Догорели кров" од Боже Николајевића, снажну драму из старог Београда; затим „Урошеву женидбу" од даровита српског песника Милутина Бојића. Стара српска драматика биће заступљена нашим

,Ифигенијом на Тавриди"; затим Хауитмана (чију је осамдесетого дишњицу Српско народно позориште прославило, концем прошле године, премијером „Колега Крамптон") са својом потресном драмом „Роза Бернт"; Хермана Бара са „Концертом". Од нових ЗАШТИТА СПОМЕНИКА НАШЕ ПРОШЛОСТИ Споменици прошлости су. очигледан доказ историје и културе једног народа. Наш народ. са својом великом и славном прошлошћу, располаже великим бројем драгоцених историских споменика. Међутрм, њиховом чувању посвећивана је до сада врло мала пажња. Прошле године донета је У-

немачких драмских писаца поЈавиће се Едгар Кан са „Вечним оковом" и Апел са „Златним бодежом" који су у Европи, током прошле сезоне, имали огромног успеха. Ибзен ће се појавити са „Пер Гинтом" или драмом „Поход на север". Од античке драме видећемо Плаутове „Менехме" који су већ скоро опремљени. Листу у драми завршава Кнут Хамсун са својом врло изразитом драмом „,У канџама живота". У Опери ће, већ концем овог месеца, бити приказана прва пре мијера: „У долини" од Д' Албера. А затим ће се извести „Кармен" од Бизеа и Моцаргов „Дон Жуан". На програму је, даље,

редба о чувању старина, којом Волф-Ферари са „Радозналим же нама" које ће се првипут појави1и на бео градској позорници и, најзад, Вагнер са „Холанђанином луталицом". Балет ће дати три премијере: „Карнелав" од Шумана који ће бити приказан заједно са „Балерином и бандитима" на музику Моцарта и „Чаробним дућаном" од Росинија. Као друга премијера биће Макс Регер са „Балетском свитом", Шпис са „Аполоном и Дафне" уз „Баханал" из

у кртурним фшоша

Је као врховна заштита историских споменика установљен Цен традни завод за чување старина. Завод де до сада саставио списак историпких споменика који обухвата 271. Ови споменици не сме.ју се рушити, прекопавати, преиначивати или рестаурисати без одобрења Централног завода, било да су власништво прива.тних лица, односно државе или самоуправних тела. Међутим, остао је још непописан несумњиво велики број историских споменика. Да би се

сви имали у евиденцији, Цент великим комедиографом Стери- Р ални зав °Д обраћа, се за сарад- Вагнерова „Танхајзера". Домаћи њу лица и установа у унутраш- балет биће заступљен „Краљевињости, особито црквених и АеЈИ и Мирјанош" од Петра Стошколских власти. да му доставв , т»» ^ лтзлииа- Ј^ОВИћа.

јом. У потпуно новој стилизацији видећемо његову комедију „Зла жена". Од младих нових писаца појавиће се Радивоје Станковић са „Кликом", оштром сатиром на морал нашег предратног друштва. Средњу генерацију иаше савремене драматике претстављаће вероватно, Момчило Милошевић са новом драмом коју сада довршава и коју ће управа накнадно узети на оцену. Од премијера из страие литературе треба на првом месту под вући Гетеа са „Фаустом" или

сва потребне податке о старина ма које се налазе у дотичним За све ове премијере, које ће местима и околини, као што су $ ити приказане на великој сцени цркве, манастири, црквишта, градови, надгробни споменици, кгг мење Са записима или орнаментима, куће везане за историске

догађаје и личности и томе слично. Треба водити рачуна да сви такви објекти морају бити бар 50 година стари.

џод Кнежева споменика, утврђен је већ план рада тако да ће вероватно све бити и остварено. Способност трупе, која је заокругљена са још неколико нових ангажмана, омогућиће добру рав

Податке са што је могуће ши- нотежу између квалитета и кванрим појединостима треба доста- титета рада. вити Централном заводу за чу-

вање старина канска бр. 7.

у Београду, Бал-

ПРВИ БРОЈ „СРПСКЕ СЦЕНЕ ЗА ОВУ СЕЗОНУ

«

Ових дана изашао је из штампе најновији број „Српске сцене", први за ову позоришну сезону. Пошто је сезона почела не што доцније то овога пута Српска сцена излази као двоброј. На уводном месту је говор г. Јована Поповића, управника који је недавно одржан на Радију по водом почетка сезоне. У овом чланку карактеристично је обрачунавање данашње позоришне управе са својим критичарима. На другом месту овог занимљивог двоброја .је говор г. Јована Поповића, приликом премијере „Колеге Крамптона" о прослави 80-годишњице Герхарта Хаупт мана. Уз овај говор објављен је и факсимил писма г. Хауптмана упућен г. Поповићу. Затим долази чланак „Да ли а\'тор треба сам да инсценише своје дело" од истакнутог немач ког позоришног зналпа др X. Кнудзена. у коме писац брани те зу да писац не треба сам да режира своје дело. Чланак „Питање позоришних Људи" од С. А. Ј. додирује важно питање чиновничког статуса драматурга и лектора, односно стручних чиновни^а у нашим позориштима. Ово питање само де једно од многих горућих питања која императивно захтева.ју хитну ревизиду закона о нашем позоришту. Чланак има умесних су гестија, Даље из овог двоброја дознајемо да је овога лета наше позо-

риште приредило у велико.ј дворани некадањег Гардиског дома у Топчидеру једно врло успело оперско-балетско вече за немачке рањенике и немачку водску. У програму су учествовали наши надугледниди уметници. Следује омањи чланак о плодном раду Хаднриха Георга, позна тог филмског уметника, поводом 50-годишњице његова живота. У чланку „У знаку старобеоградске драме „Догорели кров" од Божидара Николадевића говори се о писцу и о припреми овог комада, чида ће реприза бити ускоро на нашод главној позорници. Занимљиви су чланци кодима се бележи припрема Д' Алберове опере „У долини". Прво де чланак директора Опере г. Стевана Христића о композитору, па сценографа г. М. Денића, надзад од ломак из успомена немачког драматичара Рудолфа Лотара „Како је постала Д' Алберова опера." Чланак „Нове техничке могућности зграде код Споменика" го вори о дозиђивању магацина за декор и других просторида наше главне позоришне зграде. У „Позоришним белешкама" говори се о Централном институту за позоришну науку у Бечу и о Грингесовом инсненисању ..Фауста" ове године у Берлину. Информативна је белешка о „По зоришнод библиотеци" коју изда де Југоисток.

Међутим, ове сезоне управа По зоришта има намеру да разграна свој рад употребом дворане Коларчева универзитета. Та сцена ће, углавном, бити намењена чај млађем глумачком нараштају, како би му се, са више система, са ви ше пажње и више времена, могао проширити рад за развијање његова талењта. Та позорница, створена не за тренутне и често врло варљиве аплаузе, не за хитан трк претрпаног репертоара, не искључиво за потребе касе, омогућиће младима,, уз подршку старијих колета, истинско и темељно усавршавање њихова заната. Исто тако ова позорница ће по служитии за покушаје нових редитељских снага. Тај проблем, који пре рата није никад нико имао „времена" да реши, стоји још увек отворен. Међутим, данашња управа ставила је себи у задатак и решење тога проблема. Најзад, управа жели да та сцена, ако буде било могуће, послужи и развоју наше младе домаће драме, уколико се добре ствари буду појавиле у току ове сезоне. Споразум за отварање ове сцене већ је постигнут са управом Коларчеве задужбине и рад ће почети већ током ове јесени..." ,,

Стелениште које водм у Бриселску општинсму судницу. Радови на свс, грађевини започети су у 14 столсЂу. Интерссантак украс је торак. ви сок 114 м.

Упркос ратне атмосфере. културни живот је врло активан. У великом избору филмова, важно место заузима културни филм. Не само да је производња у пуном јеку, већ је немач-

ми се задо^ољавамо добрим пу тописима, биографијама и репродукцијама које на крају ипак не могу да дочарају лепоту тих невиђених дела. Те су околности пружиле кулки културни филм данас ца так- турцом филму могућност да се

вом нивоу, да инострана филмска индустрија са завишћу посматра тај рад, Испочетка су приказиване лепоте немачких покрајина, народни обичаји, лепоте разноврсних зана.та, рад у великим индустријским предузећима, биолошки Филмови и интересантни догађади из области флоре и фауне. Надновији културни филмови имају задатак да на филмскод траци овековече лепоту немачке архитектуре, сликарства и пластике. Сви те споменици велике грађевинске и

Мадона са дететом — камени реп.еф са Острва уметности (РгаиепсЖтЈее). (Фото: Тобис) сликарске вештине налазе се у самод Немачкод. Данас је мали брод особа које могу своје отсуство провести у путовању и разгледању вековних културних тековина. Ратно стање и потреба да свако принесе свој мали део општем делу не дозвољава тај луксуз. Уместо путовања кроз старе градове који обилују овим лепотама,

пласира као засебно тело у организму разграњене филмске индустрије. Филмска камера је ол непроцењиве вредности. Будним оком она региетрује све те лепоте и тако ми који не можемо да путујемо, ипак добијемо утисак да смо све то лично вид','ли. У културном филму „Герман,ско лице Флрндрије" видимо најлепше споменике грађевинске културе Холандије. Од најистакнутијих је катедрала у Антверпену. Великим рефлекторима осветљавају се поједини делови грађевине. Објект се снима из разних позиција. Најпре га видимо као целину, а затим се камера дуже времена зауставља на подединостима, како у спољним грађевинским радовима, тако и у само.ј унутрашњости катедраг ле. Камера лагано. прелази с једног детаља н.а други и тгко је нашем оку видљиво оно што ми сами не би приметили. Видимо лепе вајарске радове, филигран ске украсе и нежна постоља на којима стоје. Овде се крије богатство сликарских дела старих мадстора: Мадоиа с дететом, Скидање са крста и друге свете слике. Све су то дела непролазне славе. Међу ремек-дела грађевинске уметности поред старих стилова спадају и грандиозни модерни споменици великим личностима, прекра,сне фонтане и победничке капије — дела најистакнутијих немачких вајара. Велик број културних филмова сведочи о јаком утица.ју немачке граћевинске вештине ван граница нема-чког Рајха. као например: Германско лице Фландрије, Рименшнајдер, вирцбуршки мадстор, Егеп — сгари немачки град, Ле поте Лабе и Острво уметности. У наподу који успркос ратних тегпкоћа не напутита борбу ла путем Филма сачува за доцнија покољења лепоту сводих културних споменика налази се неисиппан извоо богатих тема за све нове,'и нове културне филмове. љ. и