Српски народ

73. октобра 1943

СРПСКИ НАРОД

Страпа 13

КЊИГЕ и листови

ИСТИНА

о западној хемисфери

Колин Рос: Западна хемисфера као програм и фантом америчког империјализ ма. Издање Просвечне заједнице а. д. Стр. 217 са 90 оригиналних фотограФија. Колин Рос је наш познаник. Ту скоро био је у Београду и у предавању које је одржао могли смо да запазимо његов ванредан дар запажања. У изјгви датој нашо.ј штампи изразио се веома похвално о особинзмт нашега народа. Говорити о вредности и знаЧају овога научника светскога гласа, подвући ову или ону ирту његова дугогодишњег дела, истаћи његов углед у културном свету и уплив који он има на формирање новога духа Европе, сматрамо за захвалну дужност. Али, о Колин Росу је много писано. О Колин Росу се много зна. Та.ј дух, вечито у покрету и акцији тај научник ко.ји у жељи за што верни.јом претставом о свету путује с континента на континен(т, крстари свима морима и океанима, заслужује да му се посвети свеколика пажња. На^боља препорука Колин Росу јесу његова дела. Његово на.јновије дело Западна хемисфера актуелношћу својом спада у ред најзанимљивијих књига данашњице. Колин Рос се заиста може похвалити да позна.је Америку као ретко који Европљанин чак и као ретко који Американац. И стога сваки став његове књиге делује убедљиво, јер је проистекао из непосредног гледања аме ричке стварности, и понирања у прошлост и формирање Америке као заједнице у облику државе. Од Христофора Колумба до Франклина Рузвелта, Колин Рос је приказао Америку у свима фа зама њенога развоја. Располажући богатим знањем географи.је, геологије, историје, етнологије, филологи.је, социологије, и свих наука које су потребне једном модерном научни ку да би дочарао слику једног тако важног континента као шта је амерички, Колин Рос је даз дело знача.јне вредности. Он Је као научник кога интересују при Лике и догаћаји, односно узрсци и праузроци данашњих збивања у свету, приказао Америку свестрано и об.јективно. Америку су посетили многи научници, књижевници, новинари. Интересантно је да је ретко који од њих, уколико се не ради о рекламним списима и путописним приручницима, одушевљен Америком. Почев од левичара ка. кав је Киш. па до конзервативца Линклејтера, сви су они мање ви ше разочарани америчким „рајем". Али сви они приказују А-

рику кроз призму својих осећа« ња и партијских обојености. Колин Рос се истиче својим озбиљним ставом у проучавању америчких проблема. Његова опажања, базирана на дугогодишњем искуству стеченом у студирању општих светских појава, одликују се ванредном проницљивошћу. У откривању вела којим је за нас Европљане обзијена Америка, Колин Рос је неуморан. Он лети с предмета на предмет. И онда, када нашу паж њу на.јвише заголица иде на дру гу тему, што књизи даје необичну драж и занимљивост. Ретко ко је као Кодин Рос тако убедљиво изнео слику Америке и Американаца. Он је подвукао да су Американци највећи заво.јевачи, који нису ии свесни свог империјализма. Убеђени да су искрени поборници пацифизма, иду за владавином светом, а да то народне масе, и ие примећују. То је заблудл Американаца. Колин Рос нам је у овој књизи дао главне проблеме Америке. Он нам је приказао континент од почетка његовог насељавања, и стваоања Монроеве доктрине, до формирања појма „звпадна хемисфера". Кроз његову књигу пролази нови свет од „Америке" до „западне хемисфере" и затим у етапи „западна хемисфера" коју Рузвелт означује као пут из хаоса, да би приказао да је „западна хемисфера" у ствари пут у рат. Америчко схватање живота, пу ританизам, религија, љубав, трго вина, привреда и политика у. америчкој стварности, иашли су у Колин Росу изванредиог сликара. Истанчаним, финим реализмом улази Колии Рос у расправљање свих појава Новога Света и решава их лако, мајсторски. Треба знати да „Нови свет", „Америка" и „Западна хемисфера" просторно значе једно исто, али то су три различита цојма. Разликовањем ова три појмз, управо развојем америчке ствгриости из једног у други, тј . трећи, бави се Колин Рос у овиј својој актуелној књизи. Његова је теза: „ако се свет већ дели у сфере, онда становници Запзаде хемисфере немају шта да траже ни у европском ни у азијскс-м простору". По њему су „фабриканти јавног мњења подигли готово једну завесу између оое хемисфере, једну завесу кзјз је наопако изаткана од лажи Колин Росова књига, ауториТетом пишчевиМ, и заниМљивошћу градива заслужује да Је најтоплије препоручимо свима читаоцима, којима после чигања „Западне хемисфере" Америка и њени послератни проблеми неће претстављати „књигу са седам печата".

Бег У1егјаћге$р1ап, 7еНзсћпП 1иг NаИопа1502'1аН$И5сће У/\г18сћа11$ро1Шк. 7 Јаћг^апд Л^г. 9. Последњи број овог врло занимљивог привредног часописа доноси измећу осталога чланак познатог привредног стручњака Курта Хехта „Организација немачке привреде кромпира у овоме рату", из кога се види велики успех дириговане привреде у Немачкој. Захваљујући добро.? организацији на пољу исхране Немачка се данас налази у много повољниј'ој ' ситуацији него на самом почетку рата 1939 године.

Исто тако интересантан је чланак Георга Себауера о „Економи сању енергијом и њеном штедњом". Модерни рат је у високој' мери и технички и привредни рат. Ратујући народи улажу све своје техничке и привредне снаге да би ојачали своје позиције или пак да би ослабили противничке. Стога и једна и друга зараћена страна сбим силама се труде да до максимума развију своје техничке и привредне снаге. Без сваке сумње, Немачка је у томе постигла завидне успехе. Себауер нам износи сав напор немачког вођства у томе правду.

ПОЕЗИЈА ИСТОКА Макс Даутендеј: Врт без годишњих доба и Друге приче. Колекција Бисери. Издање „Југоисток" а. д. Стр. 93. Превео Никола Алекси ћ. Макс ДаутендеЈ* ј *е провео цео свој век у путовању. У тућини ј 'е и умро. Ова.ј најбољи познавалац азијског Истока завршио је свој живот на Јави. Имао је, дакле, прилике да се учи песништву на његовом праизвору, код твооаца поезије — Кинеза и Јапанаца. Од њих је примио стил, композицију и љубав према колориту. У својим причама дао ј *е сјај 'ан раскош оријенталног света искрено и непосредно. Његове приче су бајке из далеких земаља из предела у којима се изнад брда коЈа се из дубина океана дижу до у небо, рађа сунце. Сва ка Даутендејева прича за нас је доживљај, јер нас писац богатсвс м своје уобразиље и изванредним даром сликања уводи у један свет тајанства и егзотиКе, у бујну флору тропика и етарску прозрачност поднебља које опИја миписом вечнога цвећа. Даутендејев Врт без годишњих доба познат је као ј 'една од најлепших прича светске литературе. Слободно се може рећи, и да Даутенде.ј сем ове поиче иије ништа друго написао, његово би име ушло у ред великих имена савремене књижевносги. Врт без годишњих доба је пла нински део Цејлона, где по речима пишчевим: „У вечно тихом врту, у коме се никад нису смењивали пролеће, лето. јесен и зима, и у коме је жбуње без одмора, непрекидно цпетало, а изнад њега етерно небо, тихо без даха ветра, царовала је бескрајна гишина. Људи у овом врту о* сећали су у срцу смиреност сличну уљу што потхрањује тихи, вечити пламичак кандила у храму, које гори већ хиљаду година. — Горе, у ретком етер ском ваздуху људи никад нису имали снаге да учине нешто грубо". Тако изгледа Даутевдејев врт. Људи у њему су тихи и безазлени. Кад се, као јунак приче Сингалез Бурлам, нађу у великом пристаништу, опије их врева варошког живота, и они се свим својим бићем и жаром свога бујнога темперамента предају уживањима која им пружају обалске крчме. Затим се после извесног времена, врачају отрежњени и смирени своме Врту. На лицу им се огледа задовољство, и они верују да су били на небу. Међу осталим причама истиче се Дечак на слоновој глави, која нас како мотивом, тако и начином обраде сећа на Киплинга. Вечерња звона Мајдера храма је дивна кинеска ба.јка о бесмртности и древној уметности кинеских мудраца који су знали да чита^у говор и знакб у вчјугама и боаздама на копи дпвећа. Прича Једрилице из Јабазе поетичношћу, мешавином мистике, егзотике и чулности спада у ред најлепших јапанских бајки које. су икада оживљене пером модерног песника. У тминн Хималаја, Даларова освета и друге, свака прича за себе, |есу слика живота и веровања појединих народа азијског Игтока. Карактеристично ,|е код Даутендеја, то да читалац ни једног тренутка не стиче уверење да је ове приче пиСао стпанац — Европљанин. Макс Даутендеј се, такорећи, саживео са духом и бићем иреалнога у егзотичноме, тако да у њему час видимо Малајца, час Индуса, Кинеза, Јапанца. али увек песника на чи?ој су лири струне јако затегтгте. Даутенде.јева заслуга је да нам ]е поетика источњачког колорита постала не толико разумљива, колико ближа и примамљивија. Превод Николе Алсксића врло добар.

ПРИЛОВИ 3А СПОРТСКУ ИСТОРИОГРАФИЈУ

Љубомир Вукадиновић: Вечити ривали. Истсријат Ј1лаво—Црвенобелих". Бео град 1943. Издање књижаре Иван Гундулић. Стр. 151. Српска спортска књижевност развиЈа се полако али сигурно. Она је већ прикупила све књижевне гране; постоје козерије, репортаже, приповетке, романи и драме у којима су обрађени спортски мотиви. Српска спортска књижевност постоји дакле. као целина: она се може узимати у претрес, о њој се може критички писата. Недостаје јој само исКусан историограф, кој'и би путем једне књижевне студије дао прегледну сли ку онога што ј 'е доСад урађено На чисто спортској Књижевн^сти. Љубомир Вукадиновић, спортски новинар и спортски писац, до сада је написао неколико књи га, у којима е вољом и љубављу у дневни живот унаша велике веру и воље у целисходне стране спорта дајући на тај начин ваљане прилоге за српску спортску историографију. Љубомир Вукадиновић има пуно смисла за систематизацију спортске грађе. располаже добрим пропагандним чулом и што је главно зна шта сопртска публика воли, жели и цени. Он керберски иде за њом. Вечити ривали, Вукадиновићева најновија књига, погађа у живац спортску публику. Јер, Бск и СК 13 су историски Носиоци, спортске идеологије код нас, за њих је везано оснивање и разграњивање спортског живота, они су претставници спортског духа, спортског деловања. тако да су с правом посТале матична врела телесне културе уОпште. Тај спортски примат БСК-а и СК 13 сада већ припада прошлости, многе спортске заједнице

већ су им дорасле и упоредо с њима правоваљано дејствују, али је чињенида да прва реч у спорту Још увек њима припада, па Није чудо што се Љубомир Ву-. кадиновић уметнуо баш у њихо^ вог историографа. Кад је реч о српској ' спортскоЈ књижевности не треба заборави« ти основну ствар. Наиме, прво полувреме српског Спорта је прошло, а с њим и приказивање спорта као фолкло* ра, неке врсте театра под ведрим небом, забаве, игре. Спортска идеологи.ја о здрављу, о ведрини, о набреклим мишићима, спорт чисто као омладински покрет далеко од зрелих и озбиљних љуДи — све то више нема снлге од бране, утолико пре ако се спорт не тумачи као друштвена самосвест. У свом другом полувремену спорт и код нас мора да буде уравНотеже&а борбеност и у младости, уравнотежена борбеност и у старости — силина која желн јединство мисли и воље, јединство мишићних и душевних по« крета, силина која од тела чини Оруђе а не циљ. Спортисти, као људи од непосредне акције, мо-> рају бити не глумци за забаву публике, већ примери социјализираних потхвата. Тако )е било у старом, тако је и у новом свету, па тако ваља да буде и к:;д нас, у чему има да предњачи Спортска књижевност. Љубомир Вукадиновић припада реду спортских писаца цубоко оданих почетној фази спорта, његовој призорној страни, Лепо-; тама егзалтације приватне иницијативе и као систематизатор грађе учинио је много да публика не заборави оно што по^свесно жели, воли и цени о спорту. Његови Вечњти ривали леп су пример доброг спортског по;сегника. О Ф И Л М У

Фнлкске новости. Свеска бр. 21 Издање „Југоисток" филма а. д . Дсадесети, тј. први 6 оој ' у новој редакцији овог часописа прет сгављао .је успех. Ова.ј други број значи корак у напред. Солидно и укусно опремљен одабраним матершалом олличним и заним.љивим фотогпагћијама, уре ђен по угледу на велике светске магазине, овај часопис има све изгледе да ће постати најбоља филмска ревија какву смо уопште имали. Похвална је намера редакције да наше љубитеље филма упозна са свима та.јнама технике снимања, режије и градње модерног филма. Углавном, овај број ј *е посвећен младим, будућим звездама чији се с.)ај на филмском небу једва назире.

Занимљив је исечак из дневника Илзе Вернер, документован оригиналним фотографијама. Чланак о Вили Форсту, великом режисеру и глумцу, претставља занимљиву новину. Вредни су пажње, међу осталим, чланак Д Аћимовића о првим гро плановима и симпатичне маргиналије Наде Маринковић Овај број обилује занимљивим ситЛим вестима из француског и чешког филма, страном за хумор, занимљивостима из кујне и научним подацима културних филмова. Насловна страна претставља укусну слику талентоване Марине Рид а последња слика је оригинални спорт Густава Фрелиха.

, '>* Ш ' ' ' м!

.- %оши

таблвгв

Олио е»>. а бв. 19939 ол в-Х.1847 Добвја сс у . свакој апотеди.