Српски народ

ч

АНТИЧКА КОМЕДИЈА НА БЕОГРАДСКОЈ ПОЗОРНИЦИ

Хтели бисмо са дубоким и искреним усхићењем да поздравимо час, када је на нашој сцени запаљена ватра на жртвенику, чиме се обележавао у> античкој Атини и Риму почетак позоришних приказиваља,. која су у то време имала карактер религиозно-народних свечаности. Са радошћу гледали смо просцениум београдске позорнице претворен у антички амфитеатр са редовима седишта, где се окупљао сав народ једнога града да се напаја надахнућима најчистијег патриотизма и бесмртне лепоте. Зато са најсрдачнијим одобравањем поздрављам*о ово враћање античком позоришту које је у својим најбољим часовима било висока школа национализма и грађанских врлина. Ми тако схва тамо обновљено српско позориште, као општу народну установу, која окупља цео народ, у служби националне идеје, ми га схватамо као једног од главних фактора националног духовног уздизања, место да буде расадник -разо-рних идеја, сликање духовних перверзија једног претераног индивидуализма, који нема излаза у општем, националном. Морамо исто тако одати свако признање иницијаторима и реализаторима овога покушаја извођења античког позоришта на српској сцени, како због њихове замисли тако н због историског и уметничког смисла, који су показали у овој успелој реконструк цији античког доба. Г. Владета Драгутиновић као редитељ показао је много труда, уложио је много студија, испољио је велико разумевање и сигуран укус у овом оваплоћивању античког позоришта. Зато ова сценска реализација Плаутове комедије Менехми претставља један датум у развоју српске позоришне уметности и нашег културног живота уопште. Имајући у виду наше непознавање и често несхватање класике, која је у многоме неприступачна нашем словенском сељачком духу, као што је и латински , најтежи предмет у гимназији, реализација г. Драгутиновића за ј служује сваку хвалу својим озбиљним и преданим напором да уђе што више у античко позориште, које претставља један од | врхунаца европског ст-варалачког ј духа. Приказивање античких класичара претставља још увек један нерешен проблем и за позоришта веће уметничке традиције код великих културних народа, па је и код нас извођење ове латинске комедије значило један смео подухват с обзиром да је то први покушај такве врсте. Требало је све замислити и по- I ставити по први пут, па реализовати. Истина г. Драгутиновић имао је огромну литературу о античком позоришту, као и традицију или покушаје модерни- ј зације и стилизације у другим I великим културним центрима. Он је врло спретно и са укуеом искористио све то, не трудећи се с друге стране да пружи своЈу кониепцију како у даиашње модерно доба треба игра-

ти аитички театр, који је био производ једне културе, једног друштва и једног гледања на свет, те зато поред својих трајних лепота за сва времена има елемената туђих данашњем времену, за које треба наћи прикладно решење. Ма да г. Драгутнновић према својим изјавама сматра да чини покушај реконституције античког позоришта, он то потпуно доследно и до краја није спровео, јер је то и немогуће код нас, а и имало би више карак-

Г. Б. Јованови* ј упозм роба МесФииЦ тер археолошке реконструкције, која би могла да занима стварно један ужи круг стручњака или школе, а никако не би могла да задовољи укус и потребе данаш к>е публике. Увођење неке врсте балета између чинова, који треба да замени тзв. Миме Ателанске, које су онда привлачиле тадашњу већ искварену римску публику, у овом облику није успело да привуче иашу савремену публику. Показало се да овај балет под античким маскама, који

треба книиком ■ гесто* да објасни и допуни сцене из комада, место да приближи комад савременој публици, успео је само да изазове несавладљиву досаду код гледалаца, као што је готово редован случај — будимо искрени — са већином класичних дела, које могу у целини са уживањем да читају само мали број упућених у културу тих преживелих епоха. Зато место губљења у детаљима, место утрпавања, можда је требало тражити решење у стилизацији, узимајући основне елементе, који чине величину античког позоришта н са њима сме ло оживети антички дух, средину и поднебље. У што в^Кој једноставности величина је антике и зато много би се више њој приближили да се више водило рачуна о наборима хитона и туника личности, место да се инсистирало на разним детаљима. Исто тако да је било више једноставне виткости у јонским стубовима, да је било више чудесне светлоеги грчкога поднебља, у којој се родила јелинска уметност и култура. Ипак се види да је г. Драгутиновић ново печени хуманиста, који се труди врло марљиво да познавањем што више детаља из античког живота и позоришта, замени једно приСНо и дубоко улажење у суштину античког духа, у чему би нашао решење за- питања, која су се пред п>нм постављала. То би било наше гледипгге у погледу извођења античких комада у наше доба, али ако се пође од концепције г. Драгутиновића онда се мора још једном одати пуно признање учињеном напору и постигнутим резултатима, који претставл>ају несумњиво једну значајну тековину српског позоришта. Извођење Плаутових Менехми на београдској позорници сведочи о високом културном нивоу свију чинилаца наше позоришне уметности. Простудираиа уметничка

сцеиограифја г. М. ДеииКа, нсто тако брижљиво рађени костими г-ђе Милице Бабић-Јовановић, орнаментика г. Вл. Загородњука, музика Ј. Славенског, као и игра глумаца у руци г. Драгутиновића дали су једну изванредно усклађену целину, која служи на част свима овим ствараоцима, али исто тако и нашем позоришту и нашој култури. Једино могли бисмо да жалимо што је толики материјални и духовни напор уложен у извођење једног дела античког позоришта које ипак не оправдава толике жртве. Од увек смо били мишљења да на нашој првој сцени треба плански приказивати најбоља дела драмске продукције, репрезентативна било за једну епоху, за један народ или за стварање једнога писца. Међутим Менехми не само да нису реЛрезентативно дело латинског театра, који је одјек грчког позоришта, већ не спада ни у најбоља дела Тита Макција Плаута, који је прерадио једну комедију са сличном темом од грчког писца Менандра. Зато не видимо ни у овој прилици зашто се пажња задржала на овом Плаутовои комаде. Кад се хтело шжушатн са прнказивањем античког позоришта, зашто се није одмах ишло врхунцима, најбољим трагичарима? Зашто се није почело са великим грчким трагичарима, са једном од величанствених трагедија бесмртних класичара Софокла, Есхила или Еврипида? Зашто је узет коМад из доба декаденције античког света, када је публика у позоришту тражила само забаву и разоноду, срозавајући некада тако високи морални и уметнички ниво позоришта? Зар за наше данашње прилике буђења патриотизма и обнављања отаџбине није се наметао избор једне од великих античких трагедија из доба када се на позоришне претставе у Атини ишло као на велике националне свечаности у којима је у-

СОФОКЛЕ отац аиткчке трагедијо чествовао цео народ, сједињен у заједничком осећању љубави пре ма отаџбини и поштовању предачке вере? Требало је узети комад из тих времена, када су пре претстава атински младићи, одређени за војничку службу, по лагали заједничку заклетву: „Нећу обешчастити ово свето орује; нећу напустити друга у боју; борићу се за наше богове ш за своје огњиште, сам или са другима; нећу оставити уиањену отаџбину, него ћу је оставитш већу и јачу..." Кад бисмо живели у редовтш приликама и обичним временима, не бисмо се питали зашто су ■грани баш Плаутови Менехмл, који нас могу пријатао забављати, као фарса, лакрдија која проистиче из ситуација због замењивања личности двају близнака. Менехми у живом и течном преводу г. д -р Веселина Чајкановића доживели су већ четири српска издања, од којих јв једно Српске књижевне задруге, па се може сматрати да је опште позната садржина ове комедије, писане пре 2200 година. Г. Вл. Драгутиновић, реализатор овог тешког подухвата, први се појавио на почетку претставе и у савршеном античком стилу изговорио је пролог, који по пра вилу античког теат[И, уводи публику у радњу комада. Изненадило нас је затим колико су наши глумци, ненавикнути на класику, добро тумачили античког човека, иако код нас не постоји (Наставак на 11-ој страни) Цш нВ

Општм изглед позорнмце са Пеникулом, паразитом Манехма I (А. Стојковић)

(Фото „Српски иарод")

Страна П СРПСКП НАРОД

Ж/ новсггОро 1943