Српски народ

1? новембра 1943

С.РПСКИ НАРОД

Страна 9

ПРИРОДНА П030РНИЦД ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ

ОБАВЕШТЕЊЕ 0 ОМЛАДИНСКОИ КШЕВНОМ КОННУРОУ „СРПСКОГ НАРОДА"

(Акварел: Миомира Денића) У другом појасу око овог комплекса треба поди^и један 11из наших сеоских угледних кућа из свих крајева наше земље, у којима 6и се изложио и приказао живот и делање нашег сеоског човека, и свега онога што њега и његову породицу окружује. У трећем појасу, можда уза саме бочне зидове града, треба остварити читаве комплексе зграда које би омогућае^ле рад и • приказ данашњег нашег живота и рада и данашњег нашег човека: занатство^ трговина и томе слично. У овом делу градске изградње нарочито треба подићи ве&и број зграда за становање, у виду ве^их, или мањих хотела, или пансиона, у којима би путници и посетиоци града могли отседати, или дуже становати, а ево зашто: У смедеревском граду мора св подићи једно велико позориште под ведрим небом. Тај град је као поручен за ту сврху, а једно такво позориште мсра. постојати у нашој земљи, јер животни и уметнички импулс нашег народа то захтева, јер су позориште и позоришна уметност најбоље огледало културе једног народа и највећи духовни домети његови. У једном таквом центру свеукупног делања српства кроз векове, једно велико позориште под ведрим небом било би као

велика и у свима правцима пространа по^орница, која би могла да прими велики декор и потребну реквизиту, као и велике масе глумаца, хориста и статиста. Испред позорнице, која би заузимала целу ширину овог преградног зида, дошло би место за оркестар који би садржао места за најмање две стотине људи, а одмах иза оркестра поставила би се места за гледаоце у полукружним редовима, степенасто поређаним. На тај начин би се остварила једна врста античког позоришта под ведрим небом, у коме би се могле искористити све врлине оваквог ггдзоришта, а и избећи све његове мане, нарочито у смислу организовања и функционисања позорнице. Приближно ценећи на овоме месту може се подићи амфитеатр са пет до седам хиљада места. Акустика баш на овоме месту, испред овог преградног зида, изврсна је, како у погледу говора и певања, тако и у погледу свирања на инструментима, појединачно и скупно у оркестру. Заиста, једно идеално место за отворено позориште. Иза ове преграде и ових средњих кула, морале би се подики зграде за електричну енергију инсталацију, као и зграде за декоре и реквизиту, затим гардеробе, сале за пробе и зграде за становање глумаца и осталих учесника на приредбама. Све би ове зграде биле везане пролазима, холовима и ходницима за отворе у прегради који би директно водили на позорницу. Прилази у амфитеатр морали би се поставити са неколико страна, због тога би се на градским зидовима отворила још три до четири пространа улаза. Али главми упаз би био онај, који и сада постоји прем^ вароши Смедереву, а који би . од вароши био обележен алејом оствареном фигурама и бистама наших великана из блиске прошлости, а у унутрашњости града та би албја садржавала кипове наших великана из средњег века, а завршавала би се великом фигуром Ђурђа Бранковића. Ето тако би се могло остварити једно величанствено културно и народно дело, које би било дика и понос нашег народа, а које би омогућило да се на једном месту сачувају наше најлепше и најдрагоце-

Једна разрушена кула ^ (Акварел: Миомира Денића).

једна културна жижа, као круна духовног живота нашег народа. То би позориште најбоље могло да се оствари пред средњом преградом, у дубокој унутрашњости самога града, где се налазе оне три импозантне и моћне куле везане јаким зидним платнима Пред самим тим кулама имала би' да се подигне

није културне и уметничке старине и да се пред широким масама изводе народна и историска позоришна дела, драме>, опере и балети, и да се приређују велики концерти и фестивали наших народних певдча и играча. ^ Л.

Као што је познато, после великог књижевног »онкурса који је показао тако лепе резултате, уредништво „Српског народа" распиеало је велики омладински књижевни конкуро, за који је претседник Српске владе, генерал Недић, ставио на расположење знатну суму од 100-000 динара за награђиваше најбољих. израђених књижевних радова^ До означеног рока стигло је близу три хиљаде радова: песаг ма, приповедака, путописа, књи. жевних есеја, историских и филозофских. расправа, темата о савременим наџионалним и културним проблемима. Оцењивачки одбор, коме стоји на челу наш познати књижевник Сима Пандуровић, одмах је узео да сређује и расматра приспеле рукописе. Пошто су прегледани сви приспели рукописи и класификовани по врстама и родовима, издвојено- је око- 200 најбољих радова, између којиј? ће се на основу брижљивог упоређивања, извршити ужи избор, по строГом критичком мерилу и на>ј објективнијем суду. Када Лео : \ • ' ' \ посао буде завршен, одржаће се седница, у присуству свих ■ чланова жириа, и донеће се одлука који ће радови бити нгграт ђени и којим наградама. Тек после додељивања награда, отвориће се коверти с именима писаца и објавиће се јавности коначни резултат конкурса. Из разговора са неколицином члановр оцењивачког одбора дознаЈ /и смо да је конкурс. успео' изнад сваког очекивања. Речено нам је да ће овај конурс избацити на .површину неколико но.вих,, свежих и лепих талената који озбиљно обећавају позитиван стваралачки развој у будућности. Сви награђени радови биће сабрани и објављени у једној књизи, у виду једног књижевног алманаха, који ће достојно репрезентовати нови српски књижевни подмладак. О' вај алманах биће огледало' духовних стремљења нових српских нараштаја и показаће најречитије стваралачке способности наше омладине на књижевном, научном и културном 'пољу.

Куле Смедеревског града

Стара и импозантна смедеревска тврђава мудрога Деспота Ђурђа Бранковића, која својом величином и лепотом надмашује све друге европске тврђаве тога доба, лежи и данас поносна и тајанствена на обали тихог Дунава. Она толике векове лркоси и времену и људима и живи и данас својим животом, дубоко ослоњена на нашу бурну и славну прошлост, а страсно и видовито загледана у нашу будућност. Она Је ремек-дело тврђавске архитектуре свога доба, она ја грађевинско-техничко савршенство, она је рекорд у погледу , свога временског остварења. Њена изванредна силуета, њене питоме и благе линије, зидина И кула, као да нису стваране за љуте битке и големе окршаје, ве& за добро, за лепоту, за културу. И ево, данас, када се варош Смедерево, после своје тешке несреће која га је задесила јуна месеца 1941 године, нагло подиже и опоравља, добијајући тиме један сасвим нови и савршени изглед, до-; шао је ред и на стару Ђурђеву тврђаву, да се и она опорави и оснажи за даљи живот и већу истрајност. И док је она у доба Ђурђа Смедеревца служила за војне циљеве, изгледа да јој данас судбина додељуЈе сасвим супротне намене и дужности, она мора постати средиште и уточиште наше историје, наше народне уметности, наше народне културе, и свега онога што је наше, српско. Смедеревска тврђава и по своме положају и по својој величини и по своме склопу као да је нарочито створена за ту еврху. Она је тако пространа и тако лепо постављена, да се у њеном унутрашњем делу могу сазидати и подики и музеји, V библиотеке и манастири и сви могући при мери кућа наше народне архитектуре, те ко да се омогући и створи читав једа ! штимунг наше прошлости од њених почс така до данашњих дана. На тај начин б на.једном месту имали целу Србију у ме ломе сажету и сржну кроз векове »дату. На средини града треба поди^и једнцркву (манастир) у српско-византиском стилу. Најбоље би било да се изради копија Грачанице, или неког другог нашег манастира. Око њега треба поди^и у истом стилу музеје и библиотеке, у којима би се чували остаци наше народне прошлости и уметности и сачувати стари рукописи, књиге и црквено сликарство из нашег средњег, златног века. У овим музејима и библиотекама треба основати и савремена одељења, да се по угледу на Великог Деспота Стефана Лазаревика, сакупљају и чувају значаЈни рукописи и преписи наших најбољих књижевних научних дела, као и дела из ликовна и музичке уметности.