Српски народ

Д5. ВоЈношјћ

Страда 4 СРПСКИ НАРОД & иовембра 1043

ДОГАВАЈИ Н А РАТИШТУ ПОБЕДА НА СВИМА ФРОНТОВИМА ТРОЈНОГ ПАКТА

'Још салвим екоро цела непри ?ател>ска штампа - је убеђивада човечансТво да рат замало нЖје свршен, да је Немачка запада у стан>е које личи на оно из 1918 године и да ее може очекивати из дана у дан завршетак овога рата.. Ово удараше у бубњеве није нимало утицало на : живце ратујућих народа Тројног пакта. Нимало с? не обазирући на ту офанзиву. сугестијом, Немачка.је наетавила сировоћење својих операциских планова. и постигла у току,. п^следњих; дана огромне успехе. Први успех, који баш није много ефектан и зато је скоро неприметан, постигнуг је у Ит»лији. Успех се састоји у томе што британо&мериканске трупе немају више ии најман>е претеизије да се сматрају за трупе офанзиве, за трупе инвазије, већ се ограиичааају оразмерио малим тактичким подухватима, ко.ји углавном имају за циљ да не престаје паљба на италијпнском фронту. Престанак пгљбе изазвао би појачање дипломатске паљбе Совјета у Лондону и Вашингтону,, по.јачаше сов.'етског притиска у смислу остварења „другог фронта". Александерове трупе почеле су да пролазе преко реке Сангро, али! еа таквом опрезношћу, коју можемо да схватимо као најубедљивији доказ да су у досадашњим борбама имали веома горког искуства и тешких гу^ битака. Ова.ј италијански поход одавно је већ изгубио правд да се зове поход. Пошто не ч посто.ји други ратни термин за тг.кве акције које се од стране Британрамериканаца врше у Италији, то можемо тај итали.јангки похОд да назовемо италијг.нско лежање, ,јер V етвари „инвазиона војска" више лежи него што се миче. Јопд већу пасивност испољавају Британоамери5<анци у другом делу медитеранског ратишта., Они су овде изгубили еав систем уиоришта у Јегејеком мору, који су створИли захваљујући Бадољево] издаји. Не сме се казати да ниоу покушали да бране та острва. Баш напротив! Они су бацили у Јеге.јско море придично велике снаге морнарице, које су се састојале од крстарица и разарача. Бацили су такоће и велике ваздухопловне снаге. Немачка авијаци.ја је потукла и отерала ваздухопловство Британаца, а затим је у сарадњи са лаким немачким поморвким снагам.а сломила отпор британске морнарице. После тога острва су почела да прелазе у немачке руке. ■I На најглавн&јем од тих острЛа, Леросу, Британци су пружијји веома јак отиор, али су били потучени од стране јуначке немачке пешадије, која је дошла морем, и падобранострелаца, који су дошли поеко ваздуха. Капитулација 8.500 британских и Бадоље^их официра и војника нападнутих од немачког одреда. који је био нешто већи од 1 .500 људи, изазвала. је узбуђев >е целог света, као нов докав огоомне снаге Немачког Рајха. После па.да Лероса пали су и друга острва,; а затим је капитулирао; и Самос.. Самоски гарнизои, потр.ошен капитулацијом јаког олледа Бритпнобадољевгпа на Лепосу, капитулирао је без бопбе. Један интересантан детаљ: енглески генерал који је стајао н?. челу тог одреда побегао ге V Т уоску . Можда још моЗке бити извесног оправдања (али впло сумн,ивог опоавдања) з." јелног генеоала кош напушт"/ Сво^е тоупе V очекивању запоб' љавлња и бега поема свого.! во/!епи како би и даље ггтпп V е/ктицио? бопби, али побећи оУ.ди »ога да би уместо за-

робл>еника добио комотнији положај интернирца, — то је права свињарија према својим војницима. Такав је менталитет британских виших официра. Није ни чудо што се војници Британије тако слабо боре. Оиа острвска епопеја у Јегејском мору развијала. се истовремено са острвском епопејом ..у Јужном Пацифику. Читавих пет пораза доживела је америчка ратна морнарица адмирала Нимиц^, који је најзад морао да иромени поприште битке и да преиесе, свој ударни правац рд Рабаула (на Бисмарковом архипелагу) према Џилбертовом архипелг.гу. Ни овде срећа се ниЈе осмехиула Американцима. Ни овде њнхова морн.рица, нити ваздухопловство нису ' могли да избегну ванредно тешке губитке. Ти губитци су нарочито тешки зато што је лакомислена америчка штг.мпа прогласила покуша.ј искрц-.вања на Џилбсртовим острвима за почетак великог похода према Токиу. Она је већ трубила у фанфаре : губећи из пида дзсе не требахвалити на ппвом кор'1'<у пОхода, дугачког 5.400 километапп, колико има од тих острва до Токиа. Рекапитулација губитака америчке ратне, морна.рице у току протеклих 25 дана треба да доведе до закључка, да је та морнарица онеспособљена за веће операциске подухвате. Требало би да доведе до закључка. Али не доводи из тог разлога што постоји једна чињеница која онемогућује америчкој стратегији да води рачуна о стратегиској реалности. То је — предизборна кампан.а Рузвелта. Овај политички месечар могао је да

борном пољу. Зато се могу очекивати и д-аље операције брита^ ноамеричких снага, које Ои имале за циљ бар да створе неку врсТу реванша за оружаиу снагу САД. Јапанци веома хлдднокрвно спроводе рвоје планове рата на П .цифику. Сакривши. се иза линије истурених поморско-ваздухопловних база, Јапан иЗграђује нову снагу великог источноазиског простора. Испочетка де иаграђивао искључиво економски. Скоро је прешао на политичку Изградњу, а сада ,}е заночео изградњу у брзом темпу војне снаге Истрчне Азије. Сада се ствара филипииска "армија. Индиска армија Субхаз Чандра Бозеа спремл се већ за борбене акције. Нанкиншка национална вој

цекјанг. Ти јапански успеси јако утичу на ситуацију на азиском копну, јер повећавају Чаи К.ај Шекову ужурбаност у тражењу помоћи од Брвтаноамериканаца, а и смањују лвЈ-ику аргументације британоамеричког главнокомандујућег лорда Маунтбагена. Овај вундеркинд британске стратегије није могао ништа конкретно да обећа Чан Кај Шеку, н зато му је понудио једино што је могао да поклани кинеском маршалу: самог себе. Маунтбатен је предложио Чан Кај Шеку да се штаб брит ^ЦЈоаамеричког главнокомандујућег -Уазиском простору и сам главно-' командујући (т. ј. лорд Маунтбатен) преселе у Чунгкинг. Овај" племенити гест војсковође, који уместо резерве сам иде напред,

Острво Лерос

Нсмачке трупе улазе у Лерос

преживи пирл-х^рбуршки пораз, јер је то било готово у почетку његове треће (!ладавине. Међутим, сада на ^авршетку те владавине он не сме да призна да је потучен н$ бојиом пољу, јер би онда биа нотучен и на из-

ска в.ећ се лецо показала у борби против чунгкиншке војске. Чунгкицшке трупе доживеле су. опет два тешка неуспеха. Један у ',јуи(ном делу Кине, у провинцији Јинан,' а други у центЈзглнод Кини, у области реке Јанг-

није био радо примљен у Чунгкингу. Иза тог геета крила се на мера да се Чан Кај Шек стави подређен положај према енгле ком лорду и да енглески лор, може да наређује кинеском маршалу на који начин треба р / с требљавдти чунгкишку армију? у борби против јапанске војске). И на другим отсецима фр/он-, та Совјети су имали веома:те-ј шких дана. Свуда су губилЦ о/громан број људства и рс.тјнк/г матери.јала. Нарочито су би./и трагични совјетски губитци у/области северно од Кривог Р.'/га. Гледајући ситуацију на Ис^очном фронту у њеној цслини/' видимо да ,је сов.Јетска офа>/зива [ застала и да су немачке прЈгпе : потпуно сачувгле своју борђе! ну енергију, а што је мајвЛж: није, своју способност дг/ пр^ла] зе у победничке коит/анап)аде ; свуда где. би то нашле/за с ±одно.-Контраударгц у об/шсти и<итомира је несумњив доказ те стратегиске чињениц«, која је од највећег, од најсхибоносНијег значаја за иобеду Тројног гјакта. | /

Иемачки тенкови нопредују

ПРЕСШЕВТШЈА У ОКЈМ ЕВРММЕ ИНДУбТћЈЕ ИСХРМ У оквиру цутаркиског настојања имала ' је европска инду.стрша 1 исхррне да реши читав аиз проблељја, који су у многоме измени(1и њену доратну структуру, цоја, тако рећи. није водила рач)/на о нашем континенту као 'целини. Без обзира на многобрс('јне нове задатке које ,је та индуагрија имала да реши с обзиром. на ратну ситуацију, она је једјш од главних својих задатака вјадрла у цр.оналажењу нових сир^вИиа, како би омогућила и об(/:з<&едила што бољу исхрану ко^т^ненталног становништва. Врло ц/Цт/ересантан пример у оквиру тј О г насто.јања је коришћење мфских школ>ки из Северчјог и 1-/ст(1ЧНОг мора за исхрану ве^#ко^ар|ршког становништва Пре р^та су те. шкољке биле м&џо ^ознате у Европи али данас .н<#ма ни једне в;елике ва .рохпи у /Европи ко.ја нема на свом тржН^ту животних намирница те ш^Л.д.ке које су необично богагге, беЛ х знчевином. Ј^р^ађ&вањрм тих шкољки за исх^ану и њ«ховим зготовљењем за ^широку»,потрошњу, створенЈI) је ншроко поље прерађива^се деЈЛатности за индустрију пр^раДе р'иб'а, ко'Ја на основу побољшдае .меуоде \ конзервиса^ њ! пр &ДУ .зим,а мере.да та шена грћна • > инд }устрије не^ буае само рј1том хсдовљена, ве.ћ да сктане иI послс рата важна индустријс/са грана за исхр.ану европсЈсог гЈта.новништва. \ ^ [. . ■ •: 1 Норвешка индустрија риба №■ јВележила је. у току последњих јме сеци оснивање некрлико нојвих предузбћа, ко.је им.ају за циљ што рационалније и интенјзивндје кори^шћење сировина које м.оре лиферује. Новим хрмиским постУПЦИМа успеле су фабрике зејтиџа од харинге да том зејтину .одузму мирио, тако Д а се он данас. може употребљавати за сврхе» &а које се раније није могао кфистити. У Шведској је основано Предузеће за лов!: на китове. Пре рата је ШведшЈз целу потрошн>у китова увозила- из Норвешкв. О* 'сиивањем ов(ога преаузећа Шведска је учк.нила први корак ка сопотвеном покривању свој« потрбе за кито)вима. Баш с обзирјом на осуство сировина из. ПреАоморских земаља., морале су .пбједине прерађивачке индустрјије животних намирница да кјористе нову амбалажу. То, је бт}о врло важан проблем нарочито^за инДустрију кон зерви кОја ко!()иети за своју' амбалаису црни ;лим, који се претходно специја.лно обрађује како би одговарао својој намени. Врло вели^у улогу у даиској прерађивачко/ј индустрији нсивотних намлрница игра прерађивање тих :намирница у вакууму. Познаф је да процес кувања почињЈз у вакууму већ код 32 етепена,. тако да се при том прерађивањУ; намипница с.ачува у истима в^лики број хрг.њивих састојака, који се иначе губи при другој< начину справљања. Исто тжо игра велику улОгу сушење и пЈрееовање поврћа, при чему се тјнсође не губе витални ■ састојци у поврћу. Ј)4ађарска је осповала индустрију за сућшше кромпира, која је лиферов'ала велике количиие тог производа за Грчку. Сем тога т"е сада основано ново ппедузеће, које и»а за згдатак да произведе п^едмете исхране са велихим коЈЈичинама витамина из пивског /квасца и остглих спопелних производа пивске индустрије. Из горњих примера вид-тмо да се инлустпиб.е потрдиних з^маља труде свим својим силамл да олпкшају и да обезбеде исхрану гтзог и иелокупног евпопског станонниттттва у овом општем сукобу света..