Српски народ

I? повембра 19'

СРПСКИ НАРОД

Задаци Нациоиалне службе за обнову Србијје Миниотар социјадне политике Т. Динић извршио је смотру об везника Националнд службе за обнову Србије и там приликом одржао је говор из кога доносимо следеће одломМе: Живот човека без ( рада је загушљива болесничка соба. Рад је главна садржииа живота, али код народа који жвлц свој просперитет он не сме да се цени по томе колико је дошео прихода појединцу, већ према његовој заједничкој вреднооти за народ и заједницу. Општи интереси напретка једног народа императивно налажу да се мора знати само за једну сталешку част за све сталеже. Она стоји и пада са верним испуњааањем дужности у сваком стзлежу. Лично поштовање које неко ужива, које неком припад«, не сме да зависи од тога шта неко ради, већ од тога како врши своју дужност. То је основа једног дела зацат ка Националне службе и вас српских омладинаца, да култ рада, култ српскота рада негујете и иа делу прикажете у овоме смИслу. Дела која сте ви већ постигли својим напорима јасан су доказ да сте у своме раду в* руковођени само општим дгн бром заједнице српског народа. Као

Страпа 3

ХРИШЋАНСКИ НАРОДИ У СЛУЖБИ ЈЕВРЕЗСТВА

у односу на рад и иа ехватање рада, интернационални елементи успели су да створе читав један систем и да отуђе народе од њихових традиција и од битних основа за њихов опстанак. У своме раду они су успели у бившој Југославији да доведу до пуног поремећаја у националном осећању, Као што сами знате, у бившој Југославији било је и русофила и франкофила и англофила, а најмање Је било србофила. Највећи проценат тражио је изворе за опстанак на свим другим странана, а заборавио Ј|е на традиције и величине српств1а, са којима је сваком етранцу са пуно гордоети могао у очи да погледа. Услед тога наступила је поремећв' иост у осећању националне свести и страдања су била неизбежна. А то што 1е било, нажалост и данас траје. И данас видимо како многи лкеле да буду ■ совјетофили и англофили и све друго само не србофили. Ја нећу овде да се упуштам у идеолошка раематраМ>а, нити система конструктивног национал социЈализма, нити разорног бољшевизма, као ни система експлоататорског дефетизма који ее под паролама демократије о држава, али морам да напомеием, полазећи са најреалније тачке гледишта у чему лежи бит ност опстанка српског народа. За сваког Србина мора да буде јасно да једини цил> може данас бити: сачувати српски народ. А тај циљ може се постићи само ако се избегне еве оно што доноси као последицу уништење српских живота, ако се сачува ред, мир и рад. Сваки други став није у складу са интерееима српскога народа ■ не може битн српски."

Московска конференција министара слољних послова открила нам је многе ружне и жалосне ствари. Ако би хтели да разумемо данашње догг.ђаје, ако би хтели да схватимо оно, што се догодило у Москви између Хала и Идна с једне и Стаљина са друге стране, морали би да се вратимо на 1918 годину и догађаје, који су јој претходили. Царистичка Русија била је оборена у прах, царска руска. породица побијена, у православној Русији накупила се јеврејскз лсгадија и отпочела крвави пир лад невиним руским мужиком у заједници руских револуци-онара-бољшевика финансираних јев реј<ским новцем из Америке. За нас савременике тих догађаја, није било важно х што на челу руске револуције стоје идолошки борци Лењин и Троцки, него је биљо важније савнање да егзекутиву бољшевика чине руски Јевреји потпомогнути својим земљацима из иностранства. Руски револуционари били су само параван револуције, иза. које се осећала крвава убилачка рука жидова. Све после тога. што се десило са Троцким, Зинојевом, Тухачевским и многим друтим истакнутим револуционарима, врло малим делом изведено је са руским револуционарима православног порекла, а већим делом са јеврејским убицама. Интелектуалне убице руског православног народа су Јевреји, док су руски револуционари били оруђе у њиховим рукама. Данас се ти .Јевреји у Русији много мање виде и осећају него раније, јер Љихово камуфлирање захтева ратна ситуација, у којој је опет п^авославни руски нг«род жртва кданице на фронту. После 1918 године, настало је >у Русијн пречишћавање и уништавање руске интелигенције, Варочито руских официра и свешргеника, како би се обезглавио рУ(}ки. народ својих духовних воЈ\а и припремио преко Јевреја као црвена арми.ја з» извршење крајњег циља, светске револу1ци,\е у корист јеврејске превласти. Цео један хришћански народ од 150 ушлиона душа стављен је у елуж^у јеврејске идеје, бољ шевизаџи.\е света. Сва материјална дофа искоришћена су пространој Русији, да би се ств1орио светски арсенал за бољшеричку саетску револуцију Под окрил>ен највећег блефа „Пролетери свлју земаља. уједините се" заведене су радничке класе света и упрегнуте у јев рејска кола да> тегле за њихов рачун. Све то Лије било довољно за. боп>шевичко-јеврејску мафију, него су завели и многе политичаре по разним земљама увлачећи их у народни фронт који је чак у Француској држао судбину земље, у својим рукама. Чим јв бив. Југославија обновила Дипломатске везе са бољшевич^ом Русијом, убачена је крилатица народног фронта и код нас и ми смо сви били свелони како су у

многе озбиљне политичаре. Последице таквог рада виде' ли смо у обарању пријатељ ског пакта са Немачким Рај хом, за тим у 6 априлу, десетодневном рату и после партизанским оргијама Србији. И све би се то дало разумети У Француској су нашли врло погодно земљиште за своје паклене намере и увукли су и ту, велику и подитички зрелу земљу. Она је поклецнула и ушла у .рукунице бољшевичко-јеврејских таљига. Многе мале земље то су исто учиниле, јер или код њих није било довољно развијена политичка свест, или нису имали довољно могућности да. се томе одупру. Све је то било могуће и некако се могло још правдати. Али Јевреји су нажалост успели, да у своје коло увуку и Велику Британију, па за тим, преко ове и Сједињене америчке државе. И тако смо данас дошли до тог парадокса, да се за светски комунизам и руски бољшевизам, боре и хришћанске војске овако великих држава.. Черчил а за њим и Рузвелт, пали су као жртве јеврејског притиска и увели своје народе у борбу у корист оних, који су обесветили хришћанску цркву и оскрнавили хришћанске светиње. За.иста паметан човек и добар хришћанин мора да застане пред овим фактом и да се добро замисли, је ли ово смак света? У ј овоме рату нестају културни споменици, хумане установе, уништ-авају се фабрике и плодне њиве, разара.ју друмови и желез нички путеви, уништавају људи, жене, деца, па зар то није већ једна врста пропасти света о којој нам је Фалб говорио пре четрдесет година? Неста.ју вароши и губе се милионски градови, на све стране претвара се

једна хиљадугодишња култура у прах и пепео, та.ј се светски покољ врши уз припомоћ нај културнијих хришћанских наро да на страни безбожника и ма нијака, којима је уништење чо вечанства и људске цивилизаци је једини циљ! На тај начин, некад велике н моћне државе, које су престав љале светске силе првог реда и биле на челу културних народа, дошле су у подређени положај према варварској гомили избе зумљених руских бољшевика и јеврејске мафије. Само тако М01ГЛЗ би се разумети и она бламажа, коју су претрпели у Москви, на последњем састанку министара спољних послова. уједињених народа. Сам њихов одлазак у Москву, претстављао је једну врсту подворења према моћном црвеном диктатору Стаљину. Кад су га дуго звали к себи на састанак, он је то одбио. Тако је конференција у Кавабланци, остала јалова. Кад им је само дао миг за Москву, појурили су безглаво, да потапшу руку најкрвавијем светском џелату, кога историја памти. Да тај њихов одлаза«, не би изазвао велику прашину код хришћанских народа, добили су од Стаљина извесне концесије, као пгто је устоличење сверуског патријарха, отварање цркава увођење војничких чинова и ордена, распуштање комитерне и других неких лакрдијашк1& ствари. У ствари, шта се догодило? У Москви, на конференциЈи, саслушан је диктат свемоћног диктатора Стаљина. То су претставници Англоамериканаца благонаклоно примили ћутањем. Комунике са те кон ференци.\е, само је прикривање срамот.е, којој су били изложини Хал и Идн и бацање прашине свету у очи, да би остао још за извесно креме у уверењу, да

се ипак нешто „споравумно" уредило. Томе циљу' послужило је повампиравање бивше Аустрије коју је Рузвелт наменио своме зету. Стварање комитета у Лондону биће у ствари, продужење Московске комедије све дотле, док се односи међу народима не затрују толико, да. би Стаљин могао рећи одсудну реч својим сателитима: време је! Тада ће се приступити и последњем чину: светској револуцији, што ће у ствари бити смак света. ,,ТО ЋЕМО МИ РЕЋИ"...

Једав паш човек са Југа Још одмах после прошлог светског рата отиШао је као печалбар у Румунију, у Бесарабију. Како се тамо оженио, он је тамо и остао Живео је он срећно и задовољ но све док Бесарабија пре три године није потпала под Совјете. Кад су Совјети дошли, наста ло је пљачкање и убијање. Побијени су сви интелектуалци и сви људи-домаћини Наш Србин се надао да њему, као малом кафеџији. они неће никакво зло учинити. Међутим, и њега су почели тражити. Морао се крити код пријатеља, баш исто онако као што су данас у многим селима наши домаћини принуђени да сваку ноћ проведу на другом месту. Клање и убијање у Бесарабији било је узело толиког маха и толико је дуго трајало да су се

I чак и бесарабски комунисти посвоје мреже\ увукли и наше, чели бунити. На то су им бољ-

| шевици одговарали: „Кад ће кла ње и убијање ггрестати, то ћемо ми рећи". Нека о овоме рџзмисле они наши интелектуалци и грађани који из кукавичлука праве лепо лице према бољшевизму. Узалудна им је нада да ће се тиме додворити бољшевицима. ако бм они, недај Боже, завладали овом земљом. У томе и јесте сва опасност од бољшевизма што он буди најни-\ же, животињске инстинкте код олоша свих земаља, гурајући га на клање, убијање, пљачкаље, рушење. Зар се тај комучистички олош у Ужицу другојачије понашао од онога у Бесарабији? Или зар су данашња недела наших партизана постала мање свирепа? Све Је ово ипак само предигра онога што би се цесило кад би |

Ето добра која су учинили хришћански делегати и бољше-^ вичке потркуше у Москви! Енглеска је већ у неколико избачена из ове паклене игре црвеног диктатора и задовољила се тиме, што јој је за извесно време отклоњен фантом другога фронта, који је већ две године узнемирива. Остао је на сцени још Рузвелт, јер је Америка још потребна Стаљину. Њега већ добро држе шкрипцу са Јапаном, те се и може добро искористити, али кад дође моменат, отићи ће и он ђа-; вољим трагом за Идном, јер шаховски потези невидљиве бољшевичке руке у америчким рудницима најављују весеље, које се шеговој земљи спрема. На тај начин, хришћанске земље примиле су незавидну улогу џелата својих сопствених народа за рачун безбожника. Ако ове поморске државе живе у уверењу дЗ су просторнО удаљене од бољшевичке опасно* сти, ми не знамо шта мисле европски народи, на чијим се вратима већ чује куцањ бољшевичке песнице. Добро би било да о томе добро промисле, пре него што буде доцкан, по њихову сло боду и егзистенцију. Ако им је драга хришћанска вера, ако им је мила слобода ,ако им је потребна култура, мир и спокојч ство, они ће знати шта треба у овим моментима да чине да не би било касно. Заблудели хришћански народи у служби јеврејства, морају се отргнути из кобне заједнице Антихриста и вратити на пут Бого-Човека, сједињени у највишој Његовој врлини, љубави према ближњем. Капитулација Рузвелта и Черчила пред крвавим стопама црвеног диктатора из Москве, у ствари је аларм за све европске народе, да напрегну све своје моћи и силе, доприносећи одбрани Европе. Ко то још и данас, после свега овога, што се однграло пред нашим очима не увиђа, његова је пропаст неминовна. Немачком Рајху у тешкој борби са комунистичком немаии, нај бгље ће се помоћи, 1 ако сви хриш ћански народи Европе одмах пре дузму опште чишћење у својим зсмљгма од бољшевичкг заразе. Пример руског правсславног наргда кога су десетксвзли интернационални бандити у друштву смртног непријатеља хришћанства јевреја, нека је свим европским народима прбд очима. Просуте ли прилику и данас, да се сво.1ој дужности одазову, као културни људи и хришћаки, до•гзкаће убрзо исту судбину. Тзда

наша земља потпала под бољше- јсвако кајање, биће доцкгн. внке. & В л