Српски народ

Страпа 4

СРПСКИ НАРОЛ

Дог&ђаји на ратиштима В&нка У ТЕХ

11 децембра 1943

РАНУ

Пред техерански састанак Јунајтед прес је наговестио један „тежак ударац" у рату нергва против немачког народа. Цела штамна у САД писала је о неким епохалним одлукама које треба да буду донесене у Техерану. Претпоставл1>ало се да ће та одлука бити формулисана отприлике исто тако као и одлука канрске конференције, где је био постављен захтев за капитулацију Јапана. Ова.ј зехтев .је изазвао чуђење у циом свету. Код свих памс1 ннјнх људи он је изазвао мншљење да је то једна гротескна шала. Захтеватн капитулацнју може она.1 који .је победио илн који има шанса да победи. Американци су на Паци-

фику изгубили 183 ратна брода .ј За процену ситуације у Па.ци-'Бугенвила, код Џилбертових оИзгубили еу прву гарнитуру! фику најзначајнија је чишеница стрва и код Маршалских острва. флоте, а сада су изгубили скорој да су до сада Северна Америка Тешки губици морнариие а-дмицелу и другу гарнитуру,- Амери- п Британида унотребиле против рала Нимица направили су такав Јапана' свега 400.000 војника.; утисЈ-Вс у целом свету да се мно-

канци су изгуОили преко 2.700 авиола. а ни по ту цену нису постигли надмоћност ни на једном сектору пацифичког фронта, у в&здуху. Још је значајније да је Јанан освојио огромне територије, читав један део земљине кугле, употребивши само незнатан део своје борбене снаге. Његова војска ко.ја може да достигне масу од 250—300 дивизија, стоји угла«ном неупотребљена до сада. Његова морна]зица, која се јако повећала у току две године, ни.је још имала губитака ко.је би вредело споменути. снг

(Наставак са 3-ћс стране) мислити шта треба да раде. Тако је (Лондон по жељи Москве ускратио своју материјалиу и моралну помоћ Дражи Михајловићу, коју је пренео на бољшевичког агента „генерала Тита". Сада је дошло ново аванзовање овога бољшевичког експонента, што коначно открива слабост Ве лике Британије због које као и раније наиушта своје дојучераш ње савезнике да би задовољила све већи апетит црвене Москве. Пут до истрежњења и оздрављења сви.ју Срба да се ослободе утицаја Лондона и Москве био је тежак, пун искушења и коштао је српски народ безбројних жртава. Онн добри сриски родољуби, који су се одмах после слома окупили око генерала Недића, знајући перфидију енглеске ме налазе место сви српски наполитике и правилно процењујући црвену опасност, били су о-

Лондона и његову перфидију и каква судбина чека српски народ било да падне у руке крвавих московских џелата илн у бездуш не канџе британо-америчких експлоататора. Цинизам Лондона и брутал* ност Москве изазвали су природну реакцију код Срба, да сви скупа потраже спас у правилном процењивању догађаја за одбрану животних интереса српског народа. И зато ова анти-српска влада Рибара и Тита, створена по упуствима из Москве, иеће успети у својим по кушајима да изазове неред и хаос и да спречи консолидовање Србије. Ови се покушаји разбијају о српски национални фронт, у ко-

Две империје не могу да иоша- ги питају да нису Јаианци наљу већу војску, јер немају бро -ј правили клопку иримамивши Ни дова. Сада иир 1 се свети губитак мица према Цилбертовим остр35 милиона брг бродовља. Бри- вима. тапија има изговор да мора чу- Америка .је и^губила у поморвати своју метрополу и да мо- ским биткама већи • део оног ра држати велику војску на што је створила у току рата. Блиском Истоку. Али САД не-ј Само у првим биткама код Бу мају изговора, и зато се не мо-ј генвила, (од 17 октобра до 17 же оиравдати та неснособност; новембра) потопљено је америчнарода од 135 милиона људи' ких бродова у вредности од 626 ко.ји шаље на ратиште, на за- милиона додара. Заједно са те-

здоглашени, био им је оспораван патриотизам и далековидост. Али данас када је Лондон показао сву своју немоћ и своје традиционалне издајничке навике када је црвена Москва открила сво.ј план за уииштаван>е српског народа, генерал Недић и његови сарадници добијају најпотпунију сатисфакцију за своје исправно схваташе стварности и за своју политичку далековидост, које су уштеделе срЈкком народу многе жртве и на путу су да му побољшају положај и обезбеде његово место у овом делу света: Ако је то било „петоколонаштво", вбдити само рачуиа о сри ским интересима и не допуштати да српски народ служи и плаћа својом крвљу извођење империјалистичких циљева Лондона и Москве, онда можемо рећи да данас огромна већина српског народа може се назвати истим именом. Истина и стварност победили су фикције, заблуде и блефове стране пропаганде и данас цсо срнски народ, сем малог броја изузетака, може потпуно јасно да види о чему се ради и да га је англоамеричка плутокра тија ифтвовала црвеном империјализму у њиховом међусобном обрачунавању, Ми верујемо да је данас сведен на најмању меру <5рој Срба, који не увиђа слабост

ционалисти који имају пред очима само највише интересе српске Отаџбине. Крвожедна Москва и перфидни Лондон нису се надали оваквом резултату, да ће својим поступцима изазвати истреж њење свију Срба, који се окупљају у заједнички фронт за одбрану нације од црвене немани, коју Лондон пушта да сможди српски народ. Зато их морају изненадити извештаји да су сви досадањи покушаји Тита и његових банди, пребачени на територију Србије онемогућени, да је цела ова акција осујећена на самом зачетку и да неће успети и поред производства Тита за маршала и образовања његове владе. Србија ће остати земл^а мир^а и реда, место да постане огњиште анархије и нереда, како је намеравала Москва са принудним одобрењем Лондона. Уништавање црвене опасности у српском простору и острањење утицаја Лондона отварају нове перспективе српском иароду обезбеђујући му не само опстанак него и убирање плодова његове досадање конструктивне политике. За то имамо пуно признање, а дужност је сваког правог српског родољуба и националисте, да свестан ових судбоносних часова, учини све напоре и жртве да би српски нароД савладао и ове нове тешкоће на пугу кбнсолидације и обнове Србије, како би она могла одговорити својој улози у овом делу Европе. „С.—НУ

вршетку друте године ра.та, свега једно туце дивизија. Смешан захтев о капитулацији .је био на.јуспелији подухват у британоамеричком рату нерава. То је био не само иокушај да се јавном мнењу свих коћтинената донесе нека импону.јућа сензација, него и очајнички иокуша.ј да се направи психолошка пресија на чунгкиншку Кину. Чан Ка.ј Шек је догаао у Каиро са таквом листом захтева. и са таквом аргументацијом да су Рузвелт и Черчил увидели да је кра.јње време да се нешто учи-

шко оштећеним рагним бродовима, губитак САД износи 1 иилијарду долара. И у Средоземном мору Британоамериканци имају тешких губитака. Од почетка операција код Сицилије до данас адмирал Кенингем је изгубио 55 разарача (а 48 је оштећено), 38 бозих чамаца (а 32 је оштећено), 6 крстарица. (а 35 њих је оштећено), 1 бојни брод (а 3 бојна брода су оштећена). Паралелно са тубитком у ратној морнарици Бритлноамериканци губе и трговачке бродове, и зато је разумљико

ни за Чан Кај Шека. И они сујшто у техеранском прогокоду,. направили смешан гест. И сгмИјКО.ји се тиче Ирана, В^пингтон

л->уди из пропагандног апарата Британоамериканаца увиђа.ју колико је Тај гест смешан. Члан Доњег дома Џон Кафсон који је недавно ишао у Кину у саставу парламентарне делегације, изјавио је после каирског комуникеа, „да се мало може учинити док се Кинезима не отпреме тенкови, тешки топови и модерно наоружање". Али отпремити се ништа не може, јер је чунгкишка војска после седам година рата сасвим изнурена. Она није могла до оада да ее задржи ни на такозвано.ј чунгкиншкој утврђеној линији и изгубила је најважније операциске положаје. Јапан је захтев о предаји примио тако како то одговара. једном глупом, дрском захтеву. Он- ,је наставио своје операци.је уништавања амернчке флоте код

и Лондон говоре о недорга?ку тонаже ко.ја ограничава м лућност да се економски помогне Земљи Шаха. У истом иротоколу говори се и о недовољним количипама сировина којима раснолажу Бртг; аиоамериканци.. То је званичио признање катастрофалног ггашл коалиције и у области економског рата. Ово је кудикамо важни.је него ложно приказивање Ајзенхауеро. еих успеха у Италији. Тај гене рел-пуж води једну офанзиву. па Фронту од неколико километара и напредује са брзином од некоЛико стотина метара дневно. Он наилази на јуиачки и вешт стпор малих немачких заштитнчнг и не може да постигне ии на.јмањи тактички уснех, не гпвпрећи већ о операциском успеху. Отприлике иста ствар сс сата

дешава и на Источном фроиту. Бс љшевици су у току протекле недеље на више места покушавали снажие продорие акциде. Али свуда су заустављени, одбачени и потучеии. Чзк код Черкаса, где |'е нападна акди.ја бољшевика била припремљена акцијом мнопбро.јних банди у позадини иемачког с!)роита, — Немци су прешли у контранапад и потисли црвене трупе черкаског мостобгана. На другом мостобрану, код Керча противнапад румунске армије је довео до велнких успеха; бољшевиин су притиснути уз г.балу, јужно од Керча. На више отсека фронта Немцн воде нападне операције и тиме деказују да су совјетска детња и јесења офанзива сломилз снагу нападача, а нису ослабиле арми.је бранилаца. Зато је нападач дошао у Техеран да нападне сво.је при.јатеље и да постави захтев о брзом образовању другог фронта. У Техерану се одиграла једиа мајстрашнија дипломатска биткз, без уобичајених дипломатских учтивости. У тој битци је привидно победио Стаљии: Черчил н Рузвелт морали су да приста[ју да се у комунике унесе речеиица о претстојећој офанзиви ка југу и на западу Европе. Та реченица не значи много, .јер би она значила много само онда када би се постигла сагласиост три преговарача по главним питањима рата и мира. Черчил и Рузвелт морали су да призна.ју своје стратегиски дуг крви. Али не мо рају одмах тај дуг. да плате; Не морају зато што неће. Битка у Техерану је била политичка битка, али она .је била ит првом месту " и стратегисКа битка. Расправљало се о заједничкој стратегиди. О стратегији у безизлазном положају. Безизлазност стратегије у Пацифику Рузвелт и Черчил су хтели да прикрију ултиматумом управљеним према Јапану. Ово није успело. Зато иису смели Да на исуи начин прикрију безизланост стра теги.је рата против Европе.

Рузвелтов рачун и Черчилова малоумност

(Наставак са 2-ге стране) Није ее само на томе задржао Черчил, отишо је он и даље. Одмах после те изјаве, пред Доњим домом тражио је безусловиу капитулацију Немачке. Замислите једног паметног човека да трал<и безусловну капитулаци.ју Немачке после понижавајућих војничких пораза енглеске војске код Денкерка и у Јужној Грчкој. Човек тражи капитулацију- овога победника, испред кога је иа врат, на нос, бего? Па ту заиста памет етаје. ЧовСк би мОгао да тражи па његовом месту ближи додир у циљу скраћивања рата, изравиању нбсуглаг'ица, испитивању могућности каквог компромисиог мира и свих дру ?их стварн, које ублажују светско крвопролиће и олакшава.ју судбину свста.. У место свега тога, Черчил тражи ни пет, ни шест, безусловну капитулацију .једног иарода од осамдесет милиона душа и Кс.питулацију милионске војске модерно опремљене, тако снажне и високим моралом запо.јене, какву свет још од постанка није видео! Сада је већ Черчил превгзишао самог себе. У Тебрису, крај Техсрана где је Отишао у друштву Рузвелта, на подворење црвеном џелату Стаљину, Чер-

чил у споразуму тражи од немачког народа, његово одвајање од немачке владе л Адолфа Хитлера. Заиста човек мора да помисли: или је овај Черчил полудео или ће му се т'о скоро десити. . Као да говори Зулукаферима или Црнцима из Либерије, а не једном интелегеитном и висококултурном иароду. Та и он сам нев*.рује да ће у немачком народу наћи кога безумника, који ће му поверовати на реч да ако се бдвоји од Адолфа Хитлера и од Берлинске владе, Пемце има да чека земаљски рај! Черчилу смета нем.ачко жељезно јединство и он Жели да га разбије, па како то није успео гангсТерским методама убијајућн жене и децу по улицпма Берлина,. сада то покушава. баналцом превароМ. Није Немачка стидљива девојка да се иода ПрвоМ просиоцу!_ Рузвелт, гоњен истпм злим духовима крји извиру из јеврејских каса, заокупио Стаљина па, га једнако бодри на продужење борбе, нудећи му све што жели. Њему је стало до тога, да што Пре загосподари тржитптнма- Јужне Америке и Канаде, па је обезбеђен за сто година. За то њему није ни потребна Европа, која му се већ показала као конкурент и, ои је лака срца теслимио Стаљину, рачунајући

да је Европа иросторски доста удаљена од Америке. Али њега боле силна богаства на Пацифику н ои је желео у Тебрису као послован човек, да направи један трговачки нос&о. Кад човСк посматра ту комеДијашку игру Чбрчнл-Рузведт, он заиста мора да посумња у памег обих људи. Нарочито Черчила! Он узима иеку наполеоиску позитуру и као да је покорио свег, са надмеиошћу својственом само Енглезу, ,'диктира услове свету. Не чини он то само зараћеним странама, тако се ои понаша-. и према иеутралиим земљама, тако и према бившим савезницима.' Њега 1(ије срамота што се Вилсон прилепио за Средњи Исток са милионском војском и вечито дрема. Није га срамота што су се А,јзеихауер и Монгомери прилепнли за реку Сангро, па ни да мрдму даље. Њега се ие Тиче што са Лероса, Самоса и осталих острва у додеканезу, предају се енглеске посаде, без борбе, чим се Немци појаве. Он као кад деца навуку очеве хаљине па изигравају бау, бау, тако узима позу некбг великог војсковође и победиика па празном пушкОм плаши свет својим захтевим«.