Српски народ

71 дсцембра 1943

СРПСКИ НАРОД

Страна 5

ЧИСТА ИСТИНА

Образовање партизанско „ју• гословенске владе", њен састав и пдзадина из које је израсла, као и оштар, прилично нервозан, али и одлучан одговор Пурићеве владе из Каира, иставили су поиово на први план интересовање наше јав.ности за емигрантско-„ослободилачки" комплекс. Као исечак поремећених одиоса измсћу Енглеске и Совјета, јер Рузвелт води своју политику, овај комплекс добија посебан значај. Пучисти и они који су их сменили у Лондону, и по положају у коме се налазе и по својој полигичкој оријентацији, везани су за Енглеску. Комплекс Тито—Рибар око кога се окупило све што је не само несрпско, него н изразито и отворено антисрпско, везан је за црвену Москву, за Стаљина који је заставник светске бољшевичке револуције. То даје овоме сукобу обележје одраза органског сукоба између политичке концепције Лон дона и Москве. У потрци за докусуривањем остатака нашег народа поодавно влада утакмица између Черчила и СтаљИНа: бе* и најминималнијих обзира према нашим основним народним интересиМа они желе да наш ћростор и остатак наше снрге искористе за остварење својих циљева. Инстр^менти те њихове политике јесу емигрантска група у Каиру и партизанска акција на нашој територији, која је сада озаглављена владом проблематичних личности. Због политичке потчињености Москви, због тактике коју упражњава и због изгубљености свога пута Лондон не сме да се о творено, јасно и одлучно, супротставља захтевима Москве и ако њихово остварење директно угрожава важне позиције' Енглеске у овоме делу света. Да су господа, која су се нашла у Лондону, а тамо су се нашли претставници свих демократ ски оријентисаних политичких партија, имала способности да види суштину ствари у овоме рату, да су могли да прозру игру енглеске политике и, нарочито, да су се уздржали од тога да преостатком свог утицаја покривају разорну енглеско-бољшевич ку пропаганду и да нису популарисали партизанску акцнју оглашујући Совјетску унију за

братску, словенску и савезничку земљу, ,ни они, ни народ не би се данас налазио у овом положају. Они су главни крнвци за тешке несреће народа и за свој садашњи положај. Безобзирно, несавеснр и неродољубиво као људи, који немају ни политичког смисла, ни морала они су дуго сипали бујицу најодвратпијих погрда на геперала Недића који је, одлучно и мушки, примио једну неизрециво тешку ситуацију и почео да биопошки спасава народ, да га политички умудрује и да му повраћа веру у сопствену снагу. Као Обични енглески измећари они су уз генерала Недића и све нас називали петом колоном, плаћеницима, издајницима и обиљем других погрдних имена. Они су нас стављали под фамозно слово „3", убијали и клали не стидеће се никога. Данас су н они преварени, осрамоћени и изиграни. И то на један начии коме је тешко наћи одговарајуће упоређење. Они су посталн инструменти разорне англобошевичке пропаганде. Они су својим лудостима створили платформу за замах и успон; они су % им дали фирму, садржај и обележје „национално-ослободи• лачке" борбе. Без њихове политичке и моралне Подршке партизани не би постали оно што су данас. Својим неразумним и непаметним радом они су сами исковали нож за сопствено клање. Генерал Недић је јединм имао право. Он је једини био на правом путу. И ми смо имали право када смо тврдили да би, када би коалиција победила, Србија, уколико би од ње нешто преостало, била обична и безбојна совјетска република. Иаша .национална индивидуалност, остварење историске мисије, могућност пуног расцвета нашег националног творачког генија — све би то, у случају нобеде бољшевизма, било онемогућено у корену. Доказало се и овим нај.новијим догађајима, да Енглеска не може да штити Балкан од бољшевизма. А то све, узето заједно, показује да смо ми, и поред свих огромних тешкоћа, своме народу говорили чисту и спасоносну истину. Они из Лондона и Каира говорнли су му само лаж и свесно га обманивали. Титова влада је отворено ба-

„Ослободиоци" Француске Де Гол и друг Марти

Искрцавање Енглеза и Американаца у Северној француској Африци, новембра 1942, омогућено је издајом једне групе францускиХ официра. На челу ове завере стајали су: адмирал Дарлан, генерал Жиро, генерал Бержере. генералии гувернер Алжира Шател, и генерални резидент Марока — Ногес. Годину дана доцније, ии.је било ииједног од ових завереника, на политичкој позорници Северне Африке. Адмирала Дарлана погодили су 24 децембра, смртоносни метци једног агента британске тадне службе. Тиме је уклоњен најважнији експонент Сједи. њених Америчких Држава, тако да је генерал Де Гол, потпомогнут од својих лондонских наредбодаваца, могао повећати свој утицај. Наследником Дарлана постао је генерал Жнро, на политичком пољу потпуно неискусан, кога је Де Гол полако, али сигурно потиснуо у позадину. Да би задовољио" сво.ју сујету, Де Гол није бирао сретства. Прво .је почео ширити гласове, да сарадници Жироа, и то, генерални гувернер Шател и генерални резЛдент Ногес одржавају везе са француском владом у Вишиу. Успело му је, да ову>обојицу издајника из новембра 1942, тако дискредитује, да су и поред указаног отпора генерала Жироа, морали на пустнти сво.је положаје, и побећи у Португалију. Овим је Де Гол и његова клика успела, да уклони два у по-

цила рукавице српском народу ! који се у свим крајевима показао . непомирљиви противник бољше' визма, И више од тога: српски народ сматра својом историском мисијом у овом моменту да на своме простору, свим сретствима, помогне потпуно уништење бољшевизма, јер види да би победа бољшевизма значила крај нашег националног опстанка. Око Тита се данас окупља све оно што из било којих разлога, џели срп ско уништење. Енглеска је већ благословила то окупљање. Рен'дел Нил отворено назива изјаву Пурићеве владе „денунцијацијом маршала Тита". Рајтер је, дакле, за Тита. А Рајтер је велика сила у Енглеској. И он је помогао да н последња копрена падне са очију наших људи. И пред нама овде и пред господом у Каиру стоји чиста исТина. Ми из ње извлачимо потребан закључак. Шта ће урадити они?

Одред Српске гарде маршнра

литичким интригама опробана саветника генерала Жироа. Генерал Бержере, који је у влади у Вишиу имао ресор министра ваздухопловства, уклоњен је нрд сличним околностима. коме је да та једна потпуно безначајна команда на западној обали Африке. У почетку новембра 1943. Бержере је ухапшен по изричном наређењу Де Гола, без навођења разлога. Ову борбу против присталица Вашингтона, генерала Жироа и његових присталица — који се састојао углавном из конзервативних војних кругова — није могао Де Гол да води само са потпором својих британских наредбодаваца. Он је тражио новог савезника — и нашао га у Совјетској Унији. Кремљ је половином јануара 1943, дао до знања Вашингтону и Лондону, у отворено.ј форми, своје интересовање за политички развитак у француској Севернод АФрици. Обе западне демократије сагласиле су се са тражњом Москве. наређено је Француском комитету у Алжиру, да пусти на слободу 27 комунистичких нароЈших посланика, који су својевремено деиортирани од француске владе, у Северну Африку. Ови бољшевички агенти, пуштени из затвора, отпочели су одмах са разорном делатношћу: издабањем једног дневног листа, стварањем друштва „За франпуско-совјетско зближење". одржавањем зборова, организовањем партије и спремањем својих политичких агената. Да би повећада комунистичку делатност, решила де совјетска влада, да у прво време пошаље водну делегациду у Алжир, кодод су придодате мно^ге цивилне личности, коде су у ствари били камуфлирани политички комесари. Нешто доцниде одредила, је Москва и дедног дипломатског претставника код комитета у Алжиру, у лицу бившег совдетског амбасадора код емигрантских влади у Лондону, БогОмолова, коме ,де такоће придодат велики брод персонала, коди се већим делом састодао од бољшевичких партиских функциоЦера. На крају појавио се у Алжиру и бивши заменик претседавајућег комунистичке партиде Француске, Марти, коди де пред сам почетак рата побегао у Москву, да би сала предузео воћство комунистичког покрета у Алжиру. Са овом новоствореном комунистичком паптијом повезао се генерал Де Гол, да би срушио конзервативног противбољтиевичког генерала Жироа. Марти де организовао јавне зборове, подземље Алжира тражило де уклањање Жироа, коди де жигосан „непршатељем народа". По наређењу Де Гола полицида ниде интервенисала. Напротив, Де Гол је примио петнаесту>рицу ослобођених комунистичких посланика на „измену мисли". које су по извешта.ју агенциде ТАСС „дале плодне резултате". Када де генерал Жиро, после поседања Корзике од деголисти.чких трупа, хтео да стане на пут комунистичкод поб\'ни на остову, и спречи даље мрцварење Корзиканаца. поипадника десничапских странака. дошао де за Де Гола и његовог трабзнта Мзртиа тренутак, да дефинитивно уклони генерала Жироа са политичког воћства алжирског комитета, и наново огласи „народним непридатеље.м". Тиме де и последњи експонент новембарских завереника ишчезао са политичке позорнице. Ле Гол и Мзрти добилИ су слободне руке у Севернод Африци. Али и овај савез, савез генсрала Де Гола и комунисте Маптиа, имаће смисла само дотл-е. до т < сду. жи негативним свохама, који ће се исто тако сврптиТи подз°мном акцидом против Де Гола. Де Гол ћ" тек онла испунити све жеље Москве, кзта б\ ? ле на место Лрзн цуске тробојнице са лотриншким

крстом, истакао црвену заставу У Алжиру. Андре Марти је у очима Москве на.шогодни.ш агитатор и завереник за стварање дедне бољшевичке Северне Африке.- Он де као матроз, 1918, спремио заверу на једнод францускод крстаршш, створио по угледу на Совдете савет морнара, наговорио своде дру гове на побуну и прикључење црвенод флоти. Премештен на дедан други ратни брод, крстарицу „Валдек-Русо" продужио де своју разорну делатност, док га није француски ратни суд осудио на двадесет година робиде. Четири године доцниде, помиловани Марги приступа комунистичкој гтартији, постаде посланик департмана Сен-е -Оаз, и улази у француску народну скупштину. Марти де пет пута осуђиван: ради разор^е пропаганде у војсци, покушада побуне, увреде маршала Фоша и француске во.јске, али стварно нидедну казну ниде издржао, док му де углед у воћству комунистичке партиде порастао. Постао де главни уредник комунистичког листа Иманите, генерални саветник у сенском департману, и напослетку заменик претседавадућег комуиистичке партиде Француске. Године 1936, Совјетска Унида му ,је дала доказ свог надвећег поверења, давши дедном ратном броду совјетске морнарице његово име. У шпанском грађанском рату, Марти постаде шеф „Међународне брА - аде". кода ( се нарочито истакла сводом свидепошћу. Ужасна убијања у шпанскод вароши Аликанте, кодом су приликом стотине невиних садистички мучени, дело је овог човека. Пред избидање рата побегао је у Москву, да би сада, са упутствима Москве, поново се по јавио у Алжиру, и продужио свод превратннчки посао. Алжир, најконзервативниди крај Француске, коди де готово увек бирао десничарске посланике у францус&у иародну скупштину изложен де сада Мартиу и његовим трабантима потпуној бољше визацији. Крвави догађа.ш на Корзици, показали су матици Францускод, шта дод претстоји у случаду дедне непридатељске инвазиде. Енглеска и Сједињене А меричке Државе, како де то Пјер Лавал одлично формулнсао. били би само водићи и коначара бољшевизму. Андре Марти приредио би сигурно својим земљацима исто онакву крваву кланицу, као својевремено у шпанској рароши Аликанте. То не би било зта Француску сслгбођење. новратдк времекима Треће републике, то би било крв и хаос, то би довело до :едне ссвдетске државе, под влашћу Акдре Мартиа, пучомоћника Москве. Др Вилфрид Плацер

За иезбштуте раднкнке породхце У вези са прогласом Старешине Српске задеднице рада генерала Недића и претседника Глевног одбора Заједнице српских привредника и радника за помоћ незбринутим,радничким нороди т :Е.ма. предузета је сабирна акиида од Београда до "најудглзе- ■ нкјих места v Србији. НтЈживл-ег учешћа узела де Српска заделница рада. У Београду сабирну акциду врше сва професионална удружења За своде чланове, а почасни сарадници Србоззоа међу раднииима подединих фабрика, предузећа и ралионина. За окружна места акиију водце окружни одбори За1 'елнице привпел.ника. а за ос'-вла места у Србији месни одбори .