Српски народ

Страна 6

СРПСКИ НАРОД

11 деаембра 1943

Промене у снабдевању

Проблем обезбеђења довољне производње масноћа је најакутнији у оквиру европске исхране. Том нроблему поклањају све земље највећу пажшу. И зато ћемо ми у следећим редовима укратко указати на но.јединости о ко.јима треба водити рач.уна, када се расправља о том проблему или кад се приступа његовом решавању. За покривање европске потребе у маспоћама стоје цам на ра сположбњу три извора: производња млека, маст од клања стоке и дрерада уљарица. Ово је .једно. осцовпа структура европске привреде масноћа, структурл ксда* сс ни V току овога рата ни<е бџтно' измемила. Промена сс састбјиМедино у томе што за европско сточарство стоји на распсложењу сам.0' континепгална бгза за сточну исхрану, без могућности увоза сточпе хр?нс, а 1 р.а прераду уљарица, самч европска пропзводња, без ' увоза разних у.гарица са стране. . Међутим, са том чињенином та је Европа остављена- сам јд себи олносЛо да ииа да рачуна, само са сво.јимгсировинскјјм изворимз, решење још ниде .лонет.о. Иарочито сада, у ратно доб.а, нроблем се све више комнликуде немс"ућно1шћу да се недастстак'у-' воза сточне хране надокна.чи о.чч-дном но.јачапом конт^гент алном производњом! Мјеђутим. нлстојања ко.ја су у том ;права> нрсдуЗета досада. у Еврони .оприпела су у мјшгомс да се недт.ааци сточне храпе у пето.ј години рата мањ.б. осећаду него раније, С једне стране је то пјстигнуто смањењем бројно.г стања стоке, а . с друте' интензивнијо^ производњом сточне хране. До смањења бродног стања стр ке морало де у нрвом реду доћи у о'ним земљама коде су своде сточарСтво бк тс нодш лс на увозу сточпе хране. То је био сл .уча.ј са Порвешком, Лапском, Холандијом и Бедгидом: У самод Немачкој се, морало приступиги јачем кЛању свиња, док је број крава увећан, а нроизводња бутера увећана од 450.000 тона, у време -ну 'пре рата, на саданЈњих 700.000 тона. У Холан^иЈи је брод крава мле куља опао од 1938 до 1942 године од 1,5 на 1,27, а брод свиња од 1,54 на 0,45 милиона комзда. У Данскод де у истом периоду смањен брод крава од 1.6 на 0,39, а брод свин.а од 3,13 на 1,59 милнона комада. Францусха де недавно обдав.ила да де ипдекс бројног стања крава (1938 — 100) опао до новембра прошле .године на 85 п.оена. Све у свему, у Европи де за време рата > производња. животињских масноћа јако смањена, и то како. производња. млечпих масноћа, тако и производња масноћа од закланих животиња. На тад иачин мораду евронске уљарице да испуне два задатка, иаиме, да преузму недостатак у нроиз'водн>и масноћа коди настаде услед немогућности увоза неевропских уљарица, као и нед' статак који наста.је услед смањења производње животињских масноћа, коде је дошло у вези са Смањеним бро.јем ст;окс због недовољне крлнчине. сточне хране. На та.ј наЧип, данас. у оквиру европске производње масн ћа играду главну улогу млбчне и биљне масноће. ■ Ова преоридентдцида . европсхе исхране од животињских у масноћа на билпте дошла де из горњих разлога, коде смо укратко изнели, и ко.ји су довели до тог начина тражења излаза из нужде Мећ.утим, та преоридентапИ|3 има и свод екопомски рационални карактрр. наиме, иста заседана површина даде нод уљаринама двоструку, на чак и троструку, количину масиоћа од оне кода даде сточну храну, кода се претвара у масноће путем животињске исхране. При тод калкулациди је већ узето у обзир да у-

европском масноћама

л>ане погаче учествуду у производњи животињских масноћа. Нарочито у ратнод привреди мора се водити ра-чума о томе да се на надрационалниди начин производи све оно што де потребно. Европа' може да покриде своду потребу у масноћама са много мањом површином ако сади уљарице иего ако приступи интензивии.јод произвбдњи сточие хране. Ту не игра улогу само обраћена повр;иииа. већ и уштеда радне снаге. Разуме се Да с.е због тога не сме занемарити сточарство, јер су животињске масноће и месо прекопотрзб.не човдечем организму из биолошких разлога. Евронски контииснт има дош огромие неи.скоришћене могућНО; сти, за производњу уљарипа, а самим , тим, за повећање нроизводње .билпих масноћа. На тај иачин ће се на иадрационалнији начин. успети елнминисати недо'статак увоза страних уљарица и иедостатак ироизводње жиеотињ ских масноћа. Мећутим. увсћаном произвбдњом уљарииа' неће се само пс крити "потреба. у масноћама, већ се истрвремеио уљзни.м погачама омогући;г,и интеизивниде сточарство, ко1е ће онда опет са своде стр.ане цроизводити вишс животињских масноћа. И меса.

Подзенна разорна комуниаичка акција

У тешким и мутним ратним приликама, док је српски народ уложио све своје силе и напоре ла се о ; ј ; ржи у заједници европских народа, бивша комунистмчка партија Југослави.је уложила е с друге страие све своје' р4зорне подземне силе да српски народ доведе до потпуног Уииштења, да га збрише једном за ; \век са лица земље. Открића поЛиције која се нротежу од пре рзта ца до иоследн>их дана л ко^а. су недавно објављена у. лнев^ ким листовима најбоље показују че само методе и циљ тог руцЈилачког рада. веН фткрива.гу и љу-' де који су тим радом оуковотили и обављали га. Довољна.су и мена тих л>уди и њихово иореџдО па д.а нам очигледио покужу и докажу колико малб везе они има.ју са Србијом и са српским народом ,па према томе и коликс им је мало стало до судбиие српског народа. Ко су и одакле суI Али, у колико би 7 могло бити извесие недоумипе да су можда њихови сараднипи чистокрвни Срби» којима је заиста стало До свога народ.а, довољно је да иогледамо списак имеиа и порекла оиих многобројних терориста на гертггорији Србије, који с.у пали полицији у руке, или је полиција успела да утврди њихов илегалан рад. Ту се налазе .јеврејин Дврам Хајдушки, брганиазтор ко

Једио значајно предаван»е Омисао радке службе

У утррак,. 7 о. м., у всликод сали Коларчевог 'пародиог уииверзитета одржао де предашјње епши радии вођа Сеп Нрагер о смислу и џиљу радне службе Рајха, 1!ред'авању вишег р-аднсг ; во'ое [Трагера : 'приеустбовали су: в.ојни заповСДник за југоисток генерм Фелдбер, генерал ваздухопловства Вабер, шесј) одељења код генералног онуномоћеиика за привреду Бетпер и претстЈ.вник немачког посланнка др, Рингелман. Нретседник српске владе армиски генерал Милан Ђ. Недић дошао је на ово предавање у пратњи управника града и претседника Београдске општине Драг Љ. Јовановића, државиог секретара- при претседништву владе г. Цветана Ђорђсвића и шефа кабипета пуковника Масаловића. Нредавању су такође I•,рисуствовали миниотри Велибор Јонић, Таса Дипић и др Милорзд Недељковић, бивши министри др Јоваи Ј^иЈушковић, Мом чило Јанковић, Даиило Вуловнћ и инж.' Стојимнр Добросављевић, помоћник мипистра гтросвете Владимир-Велмар Јанковић, помоћник мииистра соцнјалне полшике и пародног здравља Србољуб Ђонић, руковалвц На: ционалне службе др Ђура Котур са [10моћииком Милорадом Мгрчетићем и шсфом организационог одељен.а Алексијем Недел .ковићсм, Командапт добровољачког корпуса пуковиик Мушицки, управник Државне архиве Милан Стојимиров,ић : Јов|1новић, директор установе „Земља и рад" Стево Клуић, као и врло велнки број претставника свих друштвепих редова и једна група обвезника нациопалпе слу жбе рада. У своме предавању виши радни вођа Сеп Прагер је између осталога рекао:

„Ја лично ћу се необично радоватц ако бих могао вама госнодо из српске владе и нацио: иалне службе озим предавањем да укажем на правац и пут да из нациоиалне хлужбе створите српску националну службу попржшипима и узору радне службе Рајха. Увођењем националне службе, које нотиче огприлике од пре две године, ви сте пре свега показали да сте чврсто ре» шени да вашу омладину баш у овом времепу највећих заоштрености држите далеко од свих разориих утииаја. Затим, да је васпитате кроз живогну школу радне службе за ред, дисциплину и за једно иово, истинско схватање рада и да у свеоиштој борби против бољшевизма на тај иачин допринесете свој део, који ће вам доцније у европској заједницн осигурати прннадајуће место и припадајући глас. Зато ,ја желим да ви и дал>е идете овим путем, који сте изабрали као једини прави пут за срећу вашег народа и отаџбине," Внши радни вођа Ссп Нрагер је даље у своме предавању ре: као да су повод за увођење радне службе бнле Социјалпе и привредпс певоље, које су све пароде нашег коптинента бациле у немире. Једиим делом биле су то и последице духовног слома идеја. Излажући организовање радне службе у Немачкој, он је-подвукао да обвезпик мора да схвати да сем рада за своју личпу корист посто.ји и рад у служби целокупном народу коме обвезник припада Такво васнитање ка етипи рада у духу радне заједнице нарочито је дра гоцено за •сеоску омладину «ао противгежа егоизму и материјализму. Радиа служба је'иајбоље средство да се у потиуности оствари жељена народаа заједница, да се преброди социЈалнз разривеност, класна мржња и класни понос.

мунистичке групе графичких радника у Београду, Виктор Банек, један од главних комунис ;а из ковнице Народне банке, Сабо 1 сза, Ђери Фрања, Антала Фрања, Пћаднфелд Александар, Фадил М< глајлић, Впктор Жилнил, Ан дрија Нолгар, Вебер Золтс.н, Шкрибар Јосип, Крш и Петар. Се•Vеши Михбљ, Кпзур Иш.-зан. Хеггднш Јосип. Њитрај К.-ломан. ."рос Золтан, Готееман Тибор. Ку чс-.ра Фрања, Стеван Хладиа, и бсзброј других. Јсдан иак од главних тер„ри: с.а у бившој Југославп.ји кмЈн :е после рата покушао дч пренеге своду активност у Беогр п бир је онанчар.ски ра.дник Мато РиЛаковић, родом из Црковаца, по народности Хрват. Фабрикација ексллозива Та.ј Видаковнћ играо је у оедевнма комуниета једну знавдјИу улогу. Ма да оианчарскћ радник но нрофесији, он је имао и универзитетску диплому стечену у СовјетСкој Унији. Могао би неко помислити да је та-мо, услет слободоумља у • настави. д. <вољено и радницима да се непосредно упишу на универзитет и да заврше овај или онај факултет Међутим, оно што заиста има да нас згране, то је врста факултега на кој.ој је Видаковнћ динломирао. То је у сгвари терс ристички факултет, т. зв.- терористички курс, који се одржпва на иначе познатом Свердлрвском универзитету, у Москвн. Иошто, је издржао трогодишњу робију на- ко .ју. је- био ос .уђен у бившој Југоелавији као опасан комуниста, Видзковић Је успео да се пребаци у Совјетску Уни.1У, где је ступио иа тај курс. По стеченој дипломи, добивши потребна унутства Коминтерие, Видаковић се враћа у Југославвју и присту.па стварању јаких комунистичких организација у Суботици и Београду.' То му не полази за руком, јер 'му властП улазе у. траг и хапсе. чланове оруанизадије, све нозиате ко.муписге; осуђиване у више махова. Успевши да се овога пута измакне пОлицији, Видаковић се пребацио у Фраицуску и допније, за време шпанског грађанског рага, постао је командир познатог хрватског црвеаог одреда „Магија Губец".

Експлозија у упици

Дрг

ској

После пропасти црвених у Шна нији Видаковић се. враћа уЈугославију и ради на стварању револуционарних терористичких ор ганизација" у Славонији н Црној Гори. После рата долази у Београд, где се крије под лажним имеиом Митра Дабаиовнћа. Настанио се код Данице Цветковнћ, секретара Управцог суда. супруге познатог комунисте муслиманина Фадила Маглајлића. У њеиом луксузном стаиу, у Драгачевско.ј улици бр. 17 А, на II спрату, Видаковић- уз помоћ Ма-' глајлићеве, почео је да фабрик.ује иаклене машине. Да није ночетком .јула пре две године дошло'до тајаиствсне експлозије у Драгачевској ул. бр. 17, којом су приликом готово два спрата - куће оштећепа.' а више лЛца рањено и повређено, врло би тенже биде жртве ко.је би (;еограђани, и срнскн народ мррали да плате захвал.ујући пакленим плановима Комингерне и подземном раду Хрвата Маге Вчдаковића. Уз помоћ др. Станојке Ђурић,_ лекарке из Београда и нозпате комуиисткиње, ко.ја му је пабављала потребан матери.јал по апотекама. а на осиову стеченог „знања" на моековском универзитету, Видаковић је почео да ирави .експлозив. Успео је да се лажно претстави као избеглица и да добиде залослење као Железничар, Добио је чак дозволу за ноћно кретање иругом. Његова намера била де да експлозив израђен v свом стану спакуде у кутиде „Ибар" цигарета и да их размешта дуж пруге на линиди Београд—Дунав — Београд Сава — Ресник.

На нашу срећу његово „универзитетско" знање показало се недовољним и експлозив, уместо да разнесе пругу и возове, разнео је његов сопствени стан. * Још један паклени план Операцида , са експлозивом н'ије успела. Међутим. комунисти су подземио спремали још дедцу иесрећу београђанима и српском иароду, .У овом случају главну- улогу имао де да одигра столарски радник Золтаи Вебер. Он де дош нре рата био познат ка'о комунистички организатор. У Скопл^у био је осуђен иа 5 гОдина роби|е ради стваран,а комунистичке организаиије у во.јсци, а доции|е, ,је од ст.ране Државног суда зачзаштиту дрлове осуђен оПет на 3 године робије због учешћа у комунисгичком раду. Кад је изашао са робије отпочео је за(едничку акциду са познатим комунистом и члапом Централног комитета Комунистичке партиде Ј\гославије столаром Андрејом Полгаром. , После рата обрео се у Београду. Окупио ,је око себе групу столарских радника и припремио паклени план. Радило се о томе са сводим сарадницимк преузима столарСке послове на грађевинама које су се преуређивале Зсј Иемачку војску. Требало је утврдити које ће важииде личности становатч У дотичним згра дама, па према томе, приликом изврђења столарских радова, посг вити експлозив. Срсћом. илан 'је V последњем треиутку откривен и Вебер де ухваћен од стране органа Управе града Београда чадедно са извесним бродем сво,|Их сарадника. Срби нису важни! Ови случајеви падбоље нам откривају ко су главни организатори ко.мунистичких дела сабод , тјјжс у Србиди и колико де шима сгало до Срба и до Србиде. Заисга ,|е жалоспо 1ито се ипак поред ових вођа и организатора комунизма убачеиих са стране иа ће и .по који заведени Србин, који де из личних или коцистољу-. бивих разлога забор.авио славне традиције и славну прошлост српског народа, који пс види да целокупна ком,унистичкЛ акција иде искључиво на- то да се нацинално Српство исгреби и да на плодној и крвљу натопљеној српској земљи завлада анархиЈа и међународни светски олош. Домаћинства би имала да буду уништена, породица распршена, државе да нестапе као да никад ниде ии постојала. Зар је могуће претпоставити да ће ма који прави и честити Србин, коме де увек његово домаћииство било пајвећи понос, његова иородица иа.јвећа светиња, н,егова Домовина највеће благо, икада то дозволити! Уостало.м, досадашње држање српског народа даде пуио оправдање веровању. ,да међуиародпи олош ннкада неће успети да завлада српском земљом. Очадии поку.шаји комуниста да у иајтежи.ч приликама преузму власт у по.јединим крадевима и местима Србиде пропали су не сзмо нод дејством оружане силе, већ и нод притиском нзрода коди их је примио са крајњим неповерењем. Услед тога њиховим бандама није преостало ништа друго него да се разбегиу и прикуие у другим крајевима бивше ЛугославиЈе, тде су, услед разних лколиости, иаишли на повољнији терен. ПокушаЈи коЈе сада опет чине да би с^ иребацили на српску тернториду осуђени су већ у самом почетку иа пропаст. Српски народ, коЈи Још добро памти њихова крвава недела и терористичку владавину. супротставља се свима сво.јим силама. Те силе, здраве нациоиалне и родољубиве силе ,биће несумљиво у ' стању да одбране свој дом и своју Д омовпијг-