Српски народ

V

V

СРПСНИ ДОБРОВОЉАЦ

Веџнбш, се&и

Непоколебива верност себи прва је особина нас добровољаца. Она означава веру у нашу чдеју, у нашу миси.ју и у сопствену снагу која је несаломљива. Верност себи, у овим данима љуте,. и надземне и подземне, борбе, означава једину залогу си турног спасења српског наро»а над којим још увек кобе љуте и крваве опасности., Ми их видимо, осећамо, оне се све јасниј^ оцртавају 'пред нама. А има их много, врло много. Верност себи, верност је српској земљи, духу и светињама отаца и завет палим друговима да ћемо ' у постојаности и борби истрајати све док отаџбини не повратимо сјај старе славе и в еличине. Љута и прискорбна времена наилазе. Оштрицу опасности коју она доноси ми глед&мо у срж. И ништа цас не плаши и не онеспо којава. У овој величанственој бор би ми немамо личних интереса, пи комбинација, нн б и>о каквих порочних оптерећења. Ми свесно урастамо у темеље будуће Србије, која се већ оцртава. На нама се остварује тајна еванђелског зрна за које је речено да ће бачено у земљу остати само ако ие умре, а ако умре, да ће роДити стоструки род. И ми умиремо и гинемо у борби за Србију ве по коби, него по вишем призиву, који могу осетити и појмити сџмо они који у овој величанствено] борби не мисле н а себе и о себи. Наше се снаге употпуњују, паша полетност расте, наша воља постаје све гранитнија. Наши замаси ће се, ако Бог да, у скорој будућности још јаче осетити. Јер ми смо на правом, исконском, народиом путу. Ми смо добровољие слуге народа. Боримо се за његово боље и радосније сутра. Ми смо темељи народног опстанка, његова једина нада на боље ^ане и лакшу судбину. Ми про' дубљујемо херојски дух предака, употпуњујемо свој лик према иајсветлијим ликовима наше прошлости. Трудимо се да у своје личне животе уткамо што више од неукротиве народне стихије, која није никада усахњивала. Чинимо напоре да не грешимо ни према себи, ни према другима. Трудимо се да донесемо умудрење, правду, самилост и обнављање посрнулих и заблуделих. Ми се супротстављамо свим пороцима; слабостима и недовршеностима појединаца. Ми саблажњиву стихију зла тучемо по глави. Зато је наш добровољачки пут трновит и тежак. Али је зато и величанствен. Херојство није само у физичкој борби, него и у борби духовној, у непоколебљивом супротставЉању злу у свим његовим омамљивим облицима. Ми смо постигли много. Али је још увек много више задатог и непостигнутог пред пама. А и то морамо постићи. Све наде које се у нас полажу морамо остварити. Ниједну не смемо изневерити. Ако останемо верни себи, своме духу и својим идеалима постићићемо све. Аверностсе-

би то је удубљивање у подвиге, трудни и напорни пут самообузцавања; и неослабљена готовост на саможртву и служењу заједници. То је наша суштина. Њоме се разликујемо од других.

ПУГ СРПСКИХ ДОБРОВОЉАЦА СПАСОНОСАН ПУТ СРПСКОГ НАРОДА

Пуне две године добровољачке борбе посведочиЛо је безбројним доказима и најживљим примерима колико је бИо правилан и зд Србију и цео српски народ спасоносан пут којим су

СКИДАЈТЕ ИМ МАСКЕ!

Комунисти-партизани свесни су да их народ у Србији Неће, да их мрзи и презире и да бежи од ших као од куге. Огроман део српског народа, нарочито сељачки део његов, одувек је био непомирљив противник комунизма и његовог црвеног, крвавог, безбожног „раја". Само пропалице, олош, нерадници, ладолежи и један део заблуделе, заведене и покварене салонске и господске омладине заносили су се комунистичким лажима и проповедали су у јавности комунистичјсу неминовност и црвено „благостаље". После партизанских разбојништава и атака из године 1941, кад је српски народ стекао прилику да из непосредне близине и у пракси види совјетско-комунистички „рај", постао је још огорченији и одлучнији противник јеврејско-бољвиевичких доктрина и црвених „благодети". Тито и његови доглавници на нашем простору свесни су дубоко ових чињеница, па сад свугде где се појављују у српскОм народу, у српским селШиа и другим насељима, носе на себи разне маске у циљу да би се н»како допали, народу,. да би га, уствари, преварили. Тако, на пример, познато је да партизански „лидери" у задње време иду и у цркве, да се пред народом крсте и моле Богу, да пале свеће и да жеде да врше друге црквене обреде. Или, ако упаДну у

чију кућу, ма да знају да код домаћина има разне хране, мрса и слично, они намерно траже комад хлеба и главицу лука и „мало соли" само да би се стекао утисак како су они скромни, како су обазриви према народу, како су далеко и од сваке помисли да би пљачкали и харали што им је иначе, по њиховом програму, не само допуштено него чак и изричним одредбама наређено. Претварајући се да верују у Бога и свету православну цркву, рни кажу сељаци^ма како је сад у Совјетској Русији дошао њихов патријарх и даИм је наредио да свугде посећују и поштују српске православне цркве, да се моле Богу, да се причешћују, итд. итд. А кад траже кору хлеба и главицу лука, они настоје да домаћину скрену пажњу на своју скрбмност и „аскетствО" с једне, а на отимачине и прождрљивост других који залазе по селима и сеоским домовима с друге стране... За овакве и сличне трикове, блефове и хохштаплераје партизанских бандита по српском народу чује се све више у последње време. На ову врсту проете, али често и опасне демагогије скреће се особита пажња свима добровољцима, да би на од|-оварајући начин парирали ту врсту најновије партизанске пропаганде и указали пажњу народу на ту најновију бољшевичко јеврејску лаж ц маску. Партизански

српски добровољци од септембра 1941 до данашњег дана неустрашиво и пожртвовано корачали. Са најмеродавнијих места више пута, »арочито у задње време, речено је да ее за опстанак данашње Србије има у главно захвалити непоколебиво.ј и јуначко.ј акцији добровољачких јединица. И шири слојеви српскога народа, иако још увек у забуни и под утицајем разноврсне пропаганде која о свему више води рачуна но о српскоме народу, постепено увиђају значај добровољачке борбе и није далеко дан кад ће цео свесни национални српски народ одати пуно признање српским добровољцима и њиховој историској мисији. Међутим, добровољачка борба још није окончана. Много је што спасено и сачувано, многа .је рана зацељена, много заблуделих и заведенИх је на прави пут изведено, али се јОш не сме поверовати да је Србија потпуно сигурна и да је српски народ изишао из свих

бандити слремни су да се и подуже моле пб црквама^па да их доцније мирне душе, исто као и у Совјетији, сравне са земЈђом или их претворе у коњушнице и слично, а да српске свештенике повешају на олтарима само ако би се дочепали макар и најкраће власти. А што сб тиче сељачке и Домаћинске имовине уопште, од ње ни трага остало не би само кад би црвендаћи постали ГоСподари нарбдног живота. Све исто као и у Совјетији. Стога скидајте маске свугде и на сраком кораку са лИца комунистичко-партизанског Олоша! М. П.

Добровољци су заузеди погодан попожај, којн им омогућава да постигну прве поготке... Ј (Фото: Арх. В, от. С.Д.К.)

опасности које су му страховито претиле и које му још увек прете у овом великом светском обрачуну. А све док то не буде, све док српски народ не буде обезбеђен од нових потреса и катастрофа, српски добровољци морају бити вајбуднији чувари и заштитници његови; српски добровољци морају непоколебиво остати на мртво.ј стражи чувања српске отаџбине и васцелог српскога народа. Овај велики светски рат, као што је добровољцима од почетка њихове борбе јгасно, води се мимо нас и без икаквог утицаја, с наше стране. Српски народ ни за длаку не може допринети ни оваквом ни онаквом исходу овог џиновског хрвања. Ни док је била цела и слободна држава Југославија од »ас нису зависиле веће акције овог рата, а после пропасти Југо^лавије, још мање. Иза свега тога истинско српско родољубљ.е састо.јало се и мог^о се састојати само у томе да се спасе што више српских глава, да се учине сви напори како би преостали српски нарОд са што мање нових несрећа и невоља могао да Издржи и преживи овај рцт. То је био пут, то је била она српска политика коју је под јесен 1941 повео генерал Недић са владом Народног спаса. То је био овај пут којим су најхрабрије и најнепоколебивије пошли српски добровоЉци, не жалећи сбе муке и патње, го?ови на све жртве. Л. В.

МИ СМО СРПСКИ ДОБРОВОЉЦИ Ми смо српски добровољци, На шајкачи српски грб, На срцу нам Српство лежи, Сваки од нас дични Срб. Српску земљу, родну груду, Ми љубимо изнад свег, рд несрба. издајника Ми бранимо сваки брег1 Ми смо српски добровољци,' Не жалимо живот свој, Да Србију сачувамо, Прихватисмо љути бој. Наше руке, наше дело Бпагосиља и сам Бог, Ми смо српски добровољци, Браниоци рода свог! Не тражимо туђе ништа, Подижемо ми свој дом, Ми смо српски добровољин, ч Живот дајмо роду свом! М. Живановнћ