Српски народ

Страна 12

СРПСКИ НАРОД

25 децембра }943

1 Ових дана навршило се триста годнна од смрти првог, а можда до сада и највећег, талијанског оперског комиозитора Клаудија Монтевердида. (Јн |е у сао.|е време заблистао као прави музички геније, нарочито у области оперског стварања и поставио најсо,лидније темеље за ова.ј у то доба новопронађени музички род и облик. Али он ни.!е имао достојне наследнике и следбенике да његове генпјадне музичке замигли и оствареша продуже и усаврше у оним смеровима и у оном кЈуаичком надахнућу и снази како је он то замишљао и ноставио. Оперска уметност у на.јранијим своји.м почетцима била је постављена на најприродни.је и најбитније основе, ко.је су јој за будућносг омогућивале силан и велики успон. Појава Клаудија Монтевердија на томе музичком пољу, као изразитог музичког генија, који .је прихватио ту нову врсту - уметности, само је допринела и омо.гућила да се та уметност потпуно оствари и учврстиј, за своје време и за будућа поколења. Што је она после Монтеверди.ја узела један сасвим погрешан и неприродан ток и развој и зааршила у шупљој и надменој француској великој опери, то се има пригшсати само ситним душаиа и врло малим музичким талентима, који су нагрнули на оперско музччко поље, стварајући стогине дела нуна шарене л.а:-ки и 'пунећи до тада своје празне и продрте џепове новцем наивне и заведене публике. Та борба, истине и лажи, доброг и лошег у оперском стварању, зћпочета још у првим почетцима ове нове уметности ни до данас иије завршена и п<родужиће се све дотле, док посетиоцм и љубитељи оперског позоришта сами не увмде где је и^тина и лепота, а где превара и ругло. Права и велика музи«гка уметност тражи чисте по.јмове и велике идеале, она тежи највећем духовном савршенству, а такву уметност могу остваривати само велики и прави уметници, какав ј-е био и Клаудио М онтеверди. Ј На жалост ба-ш »а овом музичком пољу оваквих стваралана било ,је тако мало, да се на дрсте могу пребро.јати. Клаудио Монтеверди је роћен у Кремони 1567 год. а \*мро је 1643 год. у Венецији. Отац му је би-о лекар у Кремони. Музику је учио код Марка Антонија Ингењерија,, поред композиције учио је још и свирање на вноЈгшга, виоли * певање. После својих музичких студи.ја ступио је 1590 у службу код војводе од Мантове, где је остао око двадесет годииа. Монтеверди,, као прави музичкИ стваралац ни.је могао бити задозољан овом службом, јер је био примораван да своме господару служи и за оне сврхе ко.је његовом позиву не одговарају, као напр. дуга путова!ћа, затим искоришћивање његовог музичког талента, а све то за малу новчану награду. После ове службе Монтеверди је поствљен за капелника цркве Св. Марка у Венецији, и на том положају је остао све до своје смрти. Оснивач и праи геније оперске уметности, Клаудио Монтеверди, живео је 76 година. До сво.је двадесегшесте године учио је музику. Затим деадесет и више година служи код војводе од Мантове, да на.јзад тридесет година делује као капелник цркке св. Марка у Венецији. Може ли бити скромни.јег и једноставнијег живота за једног музичког ствараоца. Па »пак је Монтеверди на двору во.јводе од Мантове и на заједничким путован>има доста ствари видео и научио, нарочито у погледу расчишћавања појмова о оперском стварашу а рад V цркви св. Марка омогућио му је да развије велику делатност на усавршаваи >у и прочишћавању црквеног п.евања. Тада улу је било омогућено да компонује важна опер-

ЗОО-ГОДИШЊИЦА СМРТИ КЛАУДИЈА МОНТЕВЕРДИЈА

ска дела, затим мадригале и црквена дела, као мисе, мотете, нсалме и томе слнчно. Монгеверди ,је под.једнако. неговао и црквену и световну музику. И у дед-нод и у другод врло дасио се испољава његова велика субдективност и за оио време нарочита осећајност и нарочита изражајнбст, пуна иекреност'и и драматичности. Затим је он имао смелости да унесе доста нсвина у хармониду и да многе и мнсге прегрпаности у полифонији сведе на потребну меру и тиме да зпше маха чистој и искренод мелодији. У овом погледу нарочито се истичу његови мадригали, који су тако иренороћепи и ослобоћени многих заблуда сувих крнтрапунктичара имали снажно дејство и као музика и као н«-, ви стнл. За кр'ај 16 и почетак 17 века овакве елободе у музичком стварању могао де да Оствар\,;е и спрозоди само нарочито обдарен музичар, ко,;и се и сводим бићем и својим уметничким ставом у сваком пОгледу издвајао од осталих (:војих еавременика композитор.а. Поред црквеие музике и мадригала Монтеверди де компоновао и већи број опера, од којих је на жалоег сачувано свега три: „Орфеј", „Крунисање Попеде" и „Повратак Улиса", док је седам других његових опера сасвим изгубљено. На овом подруч.ју музике Монтеверди је дао своја најбоља и најзначаднија дела, пуна оживотворене драматике и снажне изражадности, тако да се она и данас сматрају као жива и активна уметничка дела. Његов рад на опери де везан за друштво • пријатеља музике названо „Камерата", коде су основали крајем 16 века уметници. научници и њихови пријатеЈћи у , Фиренци, и гтод окриљем грофа Ђовани ден Барди студирали старе грчке списе и стару грчку музику, како би музику упутили новим правцем, да би могли да обнове и прикажу старе грчке трагедије, онако како су их Грци приказивали. То што су желели, чланови „Камерате" нису могли успети из простог разлога што нису имали довољно пода: така о старој грчко.ј музици, о начину њеног компоновања и о њеној употреби у извођењу тра

гедија. Они су били више одушСвљени а мање при.нремљени за та.ј посао. Чак би и данас један такав подухват • био. врло ризичан и проблематичан. Чланови „Камерате" тражили су једно, а пронашли друго, место обнављања старе грчке трагедиде створили су оперу. Ком: позитори .Јакопо Пери (1551 163.3) и Ђулио Качини (15501618) написали су прве покушаде

Качини, имали.су потпуно исправан сгав и гледиште кад еу хте: ли да , драмски текст исп.\не и проткају музиком тако да она потпуно служп драмској радњи и тексту. Тако де Периева „Еуридика" да,/}а форму нове певане драме или опере, али де то све, јер су, и Пери и Качини више радили мозгом, а мање српем, пз пу њихова дела остала бледа и неизразита. Нису дала

Клаудмв Мвнтаве -рдн (Цртеж: Н. Бешевић)

музичких драма у томе емислу, са : пасторалном садржииом из грчке митологије, .у ко.јима ииде било ни много драматике ни много драмских сукоба, са музиком која је у ствари била суво и развучено рецитован 3 е текста уз пратњу врло сиромашног оркестра састављеног од неколико инструмената са жицама за ударање или кидање. Такве су биле Периеве опере „Дафне" (прва компонована опепа, и то 1594 год.) и „Еуридика" као и Качиниева „Еуридика". Ова два ко<мпозитора, Пери и

онај евежи и пуни израз, коди би им осигурао опстанак и за даљу будућност. Монтеверди де уепео да овој ново.ј музичкој форми, коду су у главном пронашли и остварили л )убител,и уметности и дилетанти, да пун и значајан израз, најнише могућ Га оно време, дер је музика пре 250 година имала сасвим друге форме, технику и изражајне могућности, него што је то данас случај. Он де као и сваки други велики таленат,' силом своде унутрашње снаге проналазио иове могућности музичког

изражавања, а све је то само елужило да се што боље и верниде прикажу људска осећања; радости, болови, очадања, хра* брост и многе друге душевие и духовне особине људског бића. Опо што .је недостадало Пери: ју и Качинију: Срдачност, ду^ шевност и духовност. то де код , Монтеверди.ја била главна и нај-' већа особина. Зато његове опере и даиас л<иве сводим специфичним животом. Оне би добро простудиране и мало прилагоћене данашњем оперском пОзоришту могле у миогоме да заинтересуду савремене слушаоце, дер ,је њихов речитатив живљи, природнији и упечатљивији, а мелодије јасније, одређеније и исто као и речитатнви пуве драматичности и психолошких прелива, него што је то био случад у операма Перида и Качинија. Мон: теверди је са даким инстинктом умео помоћу музике да истакне текст. Затим, Монтеверди је у многоме оботатио хармониду и ИнсТрументацију, уносећи нова и врло слободна хармонска сазвучја, а у оркестар убацујући нове инструмеите у повећаиом бро.ју, тако да његов оркестар у ствари преставља завршну фазу средњевековних оркестра и по: четну фазу оркестра новог века. Виолша и свс њене тсхничке могућности, обогатила је Монтевердијев оркестар, а у вези са чембалом стварала основ за развијаље новог оркестра. У прво време свога рада Монтеверди је писао опере са митолошком и пасторалном садржином, касније .је због природе свога талента пришао и историскод опери, где је могао дати истинскија и реалнија музичка решења. Таква је његова историдска опера „Крунисање Попеје" кода је врло богата сценском и драмском радњом и разноликим личностима из реалног света. Јасно је, да де Монтеверди због оваквог свога става и одаквог свога рада имао и доста огорчених непридатеља, као што су их доцније због истих ствари имали и Глук и Вагнер. Истори1а се понавља, а ситних људских душа увек има у изобиљу Али, да је у истор.ији оперске музике било јоид неколико оваквих л>уди као што су били Монтеверди, Глук и Вагнер, данас би оебиљна огтерска музика много боље стајала, била би богатига, више тражена и више извоћена.

ЉУДСКИ ЕУШЗАИ ПРОИЗВОДИ ЕЛЕКТРМЦИТЕТ

Није б«*о тако дав>»о кгада су фнјзиолозм 'морали признати да им је немогуће да код делатности нерава и мозга констатују ма какву потроптњу енергиде као наирнмер код мишића. Дан-4С, међутим, не може више постодати никаква сумња да н духовна делатност подлеже чувеном физикалном закону Роберт-а Мајера о одржању енерги.је. Схватањч свестн, узбуђења, расположења и пронеси мишљења дешавају се V мозгу еамо V облику промена еиергиде које се споља примећују као електрични таласи. Слика мислиоца кода се често црта у шаљивим листовима, а са чи.је се главе у тешким мислима у нанору концентрацнје диже дим, ни.је уопштс тгко бесмислена ако се место дима ставе електрични таласи. Електричне стр.у.је нису додуше јако велике, оне не би биле доволЈне да изазову сидање сијалице и да осветле дедну мрачну просториду, али оне су допркнеле томе да свакако унесу светлост у таму разних физиолошких и лекарских спорних питања. Оие се крећу у величинн милионитог дела волта. Јенском физиологу X. Бергеру де првоме успело да.ове струје помоћу нс-

јачања са електронским цевима ухвати са коже на глави и дг нх тачно измери. прмменА у медицини Тако ее показала ичтересантна чињеница да људски мозж непрекидно производи електриц.итет као дедан мали динамо: у будном стању више, прилико.м спавања мање, у узбуђењу А при духовним напорима високо фреквентне, л при дремоћном стању и код глупака стр.ује мале фреквенциде. Постоди дедан основни ритам електричних таласања са фреквенцијом од 8 до 10 таласања (*=' Херц) у секунди за здравог одраслог човека. Међутим, нервозна узбуђења и духовна активност производе струје фреквенциде до 100 па чак и до 1000 Херца. „Интерееантно", рећи ће читалац, „али каквог смисла има слу шање „радио човека". Да ли се тиме пружаду ма какве практичне могућности?" Овде се ж ради само о дедној играчки. Ово слушање делатности мозга има велики значај за лекарску науку. Мада де ова грана истраживања тако млада, ипак оиа се развила у једну-ва-

жну методу испитив^ња. Берлински испитивач мозга Корнмилер учинио де веома важне констатације код епилептичара. У грчевитом нрладу настаду тачаси веома мале фреквенциде од 3 Херца са изванредно повећаним напоном. С)вад може да буде 10 пута већи од напона здпавог човека. Грчевити таласи струје постоје и ван напада епилепсиде. а то је практично надважниде. јер омогућуде констатовање епилептичке склоности. Г!»АФИЧ«0 ПРИКАЗИВАЊЕ СНА Сем тога прафичко приказивање можданих таласа омогућило де важне закључке о сну и дубнни сна. Оно де омогућило да се упозна., да сан до кога је дошло помоћу лекар.ских лретстава никада'није раван здравом природном сн.у по дубини и одмору. У природном сну/ електрични таласи су дуги И равни и са повећањем дубине сна они постаду све реЈји и мањи. Овад биоелектрнчни мнр омогућује ново пуњење можданих ћелида са чидом ветичнном вероватно паралелно иде и одмор. Код вештачки изазваног сна мирноћа таласа, а тимс н одмора, је знатно мања.

Међутим, ова метода истраживања је од нарочитог значада за испитивање спо^обности лета авијатичара на великим висинзма. Ако дедан човек.дише у смеши вгвдуха ко.ја де оскудна у кисеонику, а која, например, одговара- висини од 7.500 метара, он реагира са помућењима свести и почињс да фантазира, постаде нетачан у сводим опажањима и поступцима и, например неспособан да дсдн.у одређену реченицу исправно препише. Ове сметње наступаду код некога раније и .јаче, а код некога доцниде и слабије. Професор Корнмилер је сада са сводим сарадницима утврдио да се ове сметње раније и нарочито тачно могу упознати. на променама електричних таласа Могуће де, дакле, у једнод комори под притиском код свежог човека устаЉвити да ли ће бити у стању да на висини од 7.500 метара дош увек са јаеном свешћу угшавља авиоиом, или ће већ на знатно нижој висини почети да бива» несигуран и немиран н да потпада под кобне пометње коде могу довести до погрешних иотеза, у послуживању мотора И унрављаш#.