Српски народ

'Ш децембра /943

СРПСКИ НАРОД

Страна 5

ЗЕДАН ЗНАЧАЈАН ГЕСТ

Кад се српски нврод послв ратв нвшао у јвдном од нвјтежих транутака својв историјв, н>егови си«ови били су на једној опасној прекретници, Постављало са питање: бити или не бити. Они који су одувек били истински родољуби застали су пред провалијом која је претила уништењем. Нажвлост, у првом тренутку није било оријентације. А злокобни талвси лондонског радија, који су довели земљу у такав страховит положај, сејали су и даље свој отров, позивајући родољубе на нелромишље«а и свмоубилачка дела саботажв (И бесциљног отпора према окупационим властимв. У последњем, вли још увек среКном тренутку, појавио св генерал Милан НедиН, који је указао народу једини прави пут за његово самоодржање и обнову. Руковођена здравмм инстинктом и вољом за постојањвм, ве*1ина српског народа послушала га је. Добре последице двнвс сваки несумњиво види и осе^а: српски народ још постоји, нико није умро од глади, сви су прилегли нв посао зв стварвње своје нове и боље будућности, Остао је свмо мали број оиих који су и даље улорно хтели д-з верују лондонском радиу. Очи им се нису благовремено отвориле. Ма да су волели своју земљу, они су је слепо гурвли у пропаст. Скупо је то плвтио нвш народ. Падапе су жртве људске и материјвлне. Апели генерала Неди+»в на њихово родољубље, нв здрав рвзум, «» будуКност земље и народв, често су оствјали узалуД»и, Нвјзад еу дожи-вели то, дв им Је исти Лондон отворио очи једним грубим удврцем у лицв, који им је скинуо завесу са очхју. Док су се ти заведени родољуби националисти до сада борили искључиво за рачун Енглеске, жртеујуки бесмислено и узалудно животе својих сунвродника, у варљивој нади да Ће им Енглези обезбедити буду^у слободу и независност, сад је Лондон једнилл потезом скинуо маску и показао евоје право лице. Жртве наших заведених националиств дате су зато, да би чес двнас Лондон могао бацити у чељусти незаситог Совјетског Савћза. У циљу својих саможцвих интереса Енглеска је бацилв у тв чељусти и Србију и целокупну бившу Југославију, са свима заведе«им Србима у шуми, који су замишљали да се боре за буду■ћи опстанак Србије. Та Србија је просто збрисана са будуће географскв карте, онакве каквом су јв Стаљин, Рузвелт и Черчил сачинили, збрисана је као да никад није постојала, са целокупчом својом великом и славном нсторијом, са свима својим вековним борцима за слободу, са свима својим традицијама прожетим родољубљем, православљем, љубављу за породичним огњиштем, са свима својим вековним светин»ама, А да би цинизам ишао до крајв на чело те самозване »впаде«, која би ималв зв глввни и једини задатак да уништи опстанак и слободу Србије припајањем Совјетском Савезу, налазе се два стрвнцв који никвкве везе немају ни са Србијом ни св њеном исконском борбом зв опствкак: тв су Јосип Броз и Иввн Рибвр.

У овом тешком тренутку нскушења зв српски народ, неопходно је да се све националне снаге удруже, да сва своја стремљења, сав свој напор уложе за спас Србије. У питању је опстанак народа, опстанак Србије, наша нвзависност, нашв будућност, које угрожавају комунистички бандити. Схвативши својом далековидош-Цу и својим посведоченим родољубљем тежину тренутка и опасност у којој се Отаџбина налази, Претседник Владе генерал НедмК заложио је сав свој зуторитет да би сви заблудели српски синови могли данас да се нађу на заједничком послу и фронту спаса зв борбу противу црвене опасности. Захваљују^и разумевању на које је нажиао код немачких власти, он је у томв постигао велики успех. Једна већа група политичких притвореника који су, заведени страном перфидном пропагандом, били умешани у радње које долазе у сукоб са ратним законима окупације, пуштена је већ на слободу и они моћи да проведу претстоје^е празнике на својим огњиштима, у кругу својих породица, На овом путу прикупљоња свих родољубивих снага Претседник генерал Недић и даље *>е истрајати предузимајући нове кораке, у убеђењу да садашњи тренута« опасности који још једном прети уништењвм Србије и Српства мора пробудити целокуп«у националну свест нашег народа, отворити свима очи и указати да је само његов пут прави пут опстанка и епаса.

СУШТИНА САНЏАЧКОГ ПРОБЛЕМА

Санџак, староставно тле српско, мост је између Србије и Црне горс. Питома је то земља, а још питоми.ји људи. Због свога географског положаја Санцак је много страдао ових последњих година. Све одметничке групе које су надирале из Боснс и Црне горе, или оие које су се повлачиле са територије Србије, остављале су у Санџаку крваве трагове, тако да је ова старостав■ на постојби.на наша много страдала. Политика савојске куће је највсћи крџвац и за овако тешку судбину Санџака. Она се, за цело време окупације Санџака, као и Црне горе, држала своје подмукле политичке тезе: „Завади па владај" — која је у овој покрајини, због извесних заоштрености кзмеђу муслиманског и православног живља, могла да добије пуну примену. Дословно спроводећи политику у.ништења санџачког становништва, она је оружала час једне, час друге, да се међусобно сатиру, док су се посаде утврдиле у градовима, одакле се нису помаљали. Свака санџачка касаба ]е постала утврђење. Сваки град је био опасан бодљикавом жицом у широком појасу, а даље су подигнути бункери. Тако је осигуран прилаз у варош. Бадољеви војници су се старали само за ред и мир до те бодљикаве жиие око града, зване „блокада". Иза „блокаде" су паљена села, у.ништавана имовина, убнјани људи, а они нису никад интервенисали Овако пакленој политичкој и

гри савојске куће, нису се могли одупрети поједини политички преставници чаршије, иначе неодраслих и уских погледа, а који су уз то више бринули за своје личне интересе него за опште. Скоро увек б еспослени, Бадољевци су завели лак живот, комодитет, уживање и оргије. Све је то негативно утицало и на питом и моралан санџачки свет. Међу претставницима чаршије овладала је жеља за богаћењем и трговином, пошто се новац у изобнљу претакао. Систематски се стварао бес из кога се породио хаос, у коме је највише страдало село, ни криво ни дужно. Под оваквим приликама су се развиле извесне несугласице измећу муслимана и православних, које су конзервативни кругови старије генерације потпиривали, а Италијани јавно кумовали. Иначе, не постоје логични и оправдани разлози за ове размирице, нити их је било међу правим санџаклијама. По језичким и етичким особинама, ни по чему се не разликују муслимани и православни у Санџаку. У обичајима такође. Чак и у оним гле је у питању верски моменат. Тако и муслиманп па свој начин не са верског гледишта — прослављају велике православне празнике, као Видов-дан, Петровдан, Ђурђевдан, Илиндан \ и друге. Илиндан зову АЛИЂУН (Алиндан) и веле: „До подне Алија, од подне Илија". 0 Видовдану и Петровдану пале се

„СПАСТИ СРПСКОЈ НАЦИЈИ ЦРНУ ГОРУ"

Док је један део Српства у Србији понео после рата свој крст кроз тешка страдања и искушења, други део Српства у осталим српским крајевима, у Црној Гори, Боки и Санџаку, био је жргва. можда још горих и црњих патњи и страдања која су му претила истребл>ењем. Под италнјанском окупацијом, која је готво благонаклоно толерисала страховито безвлашће, народ Црне Горе био је препуштен зверствима и крвопролићима комунистичких банди, које су у црногорским гудурама нашле најбоље скломиште, а под италијанском окупацијом готово несметано поље за своју рушилачку и убилачку акцију. Десило се тако да је комунизам царевао у најпатријархалнијем делу српског народа, да је породично огњиште окаљано тамо где се оно највише цени, да је интернационализам проповедап тамО где је нациоиална свест чврс т а као црногорске клисуре. А невини животи падали су у злочиначким крвавим погромима. У тренутку кад је пајзад дошло до капитулације Италије, национална српска свест Црне Горе одмах је проговорила. У нанастиру Острогу састали су ср прваци националистичког покрета под вођством генерала Блаже Ђукановића и пуковника Баје Станишиђа. Нажалост, тај се састанак трагично завршио. Комунисти су успели да се пробију до манастира, да похватају и пострељају око 25 националистичких вођа и првака.

Велики број Бадољових војника пришао је комунистима, с т авивши им на расположење оружје и муницију. Нова страдања и погроми снашли су тада опет црногорско Српство, али родољубље није угушено. Оно је најзад, кад је немачка војска очистила црногорске планине, опет дошло до изражаја. Фелдкомандант Црне Горе генералмајор Кајтер издао је 1 новембра проглас народу Црне Горе у коме је подвукао, да немачке оружане снаге у Црној Гори немају никакве територијалне или политичке зах т еве. Њихово присуство једино је условљено војничким потребема Европе. То је био потстрек да Српство у Црној Гори птврди сво.је постојање и испољи свој став, те је 11 новембра проглашена на Цетињу Црногорска народна уг/рава, под претседништвом Љубе Вуксановиђа. Нова управа одмах је упутила апел народу Црне Горе и Боке, у коме ,/е поставила као своје главно начело и главни цијџ: СПАСТИ СРПС.КОЈ НАЦИЈИ ЦРНУ ГОРУ. Потпуно ,/е разумљив одјек који ,/е овакав апел изазвао у целом Српству, а нарочито код народа Србије, који је одувек и мислима и стремљењима био везан за своју истокрвну браћу у Црној Гори, Боки и Санџаку. Свако српско срце било је дубоко потресено. Прострујао је нови дух уједињеног Српства и

оцртале су се перспективе његове боље будућности. Али, док је с једне стране та чињеница толико обрадовала срп ска срца, с друге стране појавила сс и стрепња и брига због тешке данашњице коју Црна Гора преживљава. Српству Црне Горе још претстоји страховита и тешка борба са несрпским злочиначким бандама које предводе странци на тим крвљу натопљепим српским гудурама. У тој борби на живот и смрт мора.ју да се нађу раме уз раме сви синови Српства ма из ког српског краја ани били, јер ђе једино тако удружени моћи и успети да савладају страховиту инострану неман која је загрозила њихов опстанак. Српски народ из Србије поз-

„Лиле" (бакље) — зване „Видов• њаче" и „Петровњаче". То раде и муслимани и православни. Народно предање зна и за св. Саву, као „чудотворца Саву". К ако год извршимо анализу санџачког човека, нећемо наћи оправдане разлоге за несугласице. Верске разлике, упоредо са решењем просветног проблема, као и проблема еманиипације, неће, у том погледу, моћи да буду камен спотицања.

Суштина санџачког проблема се, због свега горњега, и налази у сарадњи између муслимана и православних. Заједнички интереси, истов^гне животне. невоље, траже и заједничко решење. Ту чињеницу би морали да знају сви конструктивни појединци у Санџаку, јер будуђност Санџаклија много зависи од ударања темеља за такву сарадњу. Пред оваквим општим циљем, много што шта мора да се прежали и огласи за грех прошлости. Ста• рија генераиија би требала да му• дрије порад" за наступ младе генераџије. У погледу сарадње између муслимана и православиих има добрих знакова, који доказују њену могућност и У данашњим, тешким данима за Санџак. Санџачки проблем ниЈе само проблем суспендовања страс т и чаршије, него је то првенствено проблем младе генерације. Ако санџачка млада генерација буде заузела правилан став у погледу с арадње, онда јој је и будућност осигурана. Другог излаза. ми не видимо, ни за данас, ни за сут ра. Погрешно мпсли, ко друкче мисли. У овом погледу, старија генерација треба својски да помогне младу генерацију. Наступају нови и бољи дани и за Санџак. То треба да зна сваки Санџаклија, и да суштину санџачког проблема сагледа у светлости какву објаснисмо. Млада санџачка генерација треба да буде спремна да дочека нове и боље дане и решена да се жртвује за њих.

Н. ГАЧОВИЋ

дравља своју брађу из Црне Го- ' ре, Боке и Санцака на заједничком фронту спасавања Српства у заједничким напорима и заједничкој борби за спас, за свој опстанак и за достојно место у новој Европи.

Чишћење Тнтсвих бандм код Подгормце