Српски народ
г .трана 6
СРПСКИ ИАРОД
25 децембра 1943
Бољшевички сатански план противу српског народа
Интврнвционални комунизам Њ ма нв Балкану једну од највећих и непрелазних тешкоћа у држању српског народа, Српски народ јв огорчени непријатељ комунизму и за то бољшевичка пропаганда и борба нису могли ништа трајно и сигурно да по стигну на Балкану, Али баш због тог свог бескомпромисног енергичног држан>а српског народа, МосковСки план обратио је нарочиту пажњу на српски народ. Да би уништили српски отпор, бољшевици нису одмах прокламовали .Савез совјетских републи. ка Србије, Хрватске и Словеначке, него су претходно створили шест нацноналних група, које сачињавају федеративну Југославију. Тако су они у једну групу стрпали Хрватску и Словеначку са најужим делом Србије, док Босна, Херцеговина, Црна Гора, Сан џак и Македонија свака за себе претстављају специјалну националну групу које улазв самостално у Савез совјетских република, Бољшевици из црвене Москве хтели су овим, да расцепкају српски народ на ситне јединице, како би му на тај начин уништили заједнички отпор у борби противу бољшевизма. Ми често, у обичном говору, називамо -овај ужи део Србије, то. јест праву Шумадију, — мајком Србијом. Зашто то ми чинимо? Да би издвојили центар Српства, да би указали на ту жижу српског народа, око које се окупља цео народ, као такав, Сви остали српски крајеви су деца мајке Србије, о којима она брине заједничку бригу. То добро знају и непријатељи српског народа, нарочито бољшевици из Москве и да би је физички онеспособили за сваки отпор, они покушавају овим својим ђаволским планом, да је разуде, да је раскомадају и да је део по део униште у корену. Ето за то се деле српски крајеви у засебно националне групе, које треба да сачињавају Савез совјетских република у овом делу Европе. Тито и његови комунистички сарадници врло често називају нас Србе у ужој Србији, реакционарним делом српског народа а генерала Милана Недића претседника Владе народног спаса, — највећим реакционаром. Бољшввици желе да праве Србе, који дају тако одлучан отпор у борби противу бољшевизма, дискредитују у очима својих приеталица и на тај начин покажу им разлог, због чега се боре и зашто треба уништити српску интелигенцију и трезвен српски живаљ на селу. Наравно, да ова про паганда успева само код друштвених отпадника и српских изро"да, док на народ нема никаквог утицаја, јер је народ сав сврстан око генервла Недика, баш у борби противу комунизма. Овакав развој догађај« у Србији, највише су омогућили они, који су, заљубљени у енглеску помок, својом пасивном резистенцијом припомогли организовању бољшевичких руља у борби противу српског народа, Може бити још више од њих учинили су за бољшевичку ствар они, који у дут ши као и сви ми оствли мрзимо комунизам, али који, пилвтски пв- (
руки рукв, остају ван свих ових потреса и догађаја и права се неутралним или неопредељенИм иако осећају да и њима кров над главом гори. Али Србин остаје и даље конструктиван, потпуно свестан свог геополитичког положаја који му императивно налаже бор бу на живот и смрт противу бољшевичке куга, која жели да га рвзори и уништи. Објављивање сатанског плана кога је Москва спремила српском народу, уз пристанак и подршку плутократа из Лондона, Србија је данас поново прибијена на бољшезичком распећу срла и чекића. Али не треба нико да се заваравв, била је она и раније у
сличном положају, па је својом исполинском животном снагом раскинула тешке оковв и ослободила се нежељеног загрљаја својих дин-душмана, Српски народ неКе никад бити- бољшевизиран, пре ћв се уздуж и попреко његових њива, лугова и шума нанизати гробови тих белосветских напасника и нагнојити његову прадедовску земљу, него што ће се на једној јединој српској домаћинској кући залепршати сатанска застава са чекићем и српом. Српски народ не да сво"ју крваво етечену дедовину да по н>ој вршљају комунистичке банде уништавају&и му име, веру и слободу док буде било једне једине
споеобне мушке мишице да пушку држи. Света српска земља не>.е никад бити опогањена ђаволским синовима бољшевичког пакла, нити ћ« српска мајка подлећи пожудама црвених насилника, јер из њене утробе рађали су се само Обилићи и соколи, никад кукавице и полтрони. Спбија ће живети и надживети пролазни бес бољшевичке најезде, јвр Бог чува Србију и побожни српски народ. На бољшевички сатански план српски народ одговориће слогом и мишицама својих јуначких . синова и презиром енглеског издајства, Н.
ЗКДПЦИ ФИНАНСИСКЕ ПОЛИТИКЕ У НАРОДНОЈ ПРИВРЕДИ
Под овим насловом мииистар финанеија Рајха објављује у новембарском броју часописа „Дојче Штиме" чланак. у коме констатује ла је XX век наследио ол свог претходчика много нерешених проблема на свима пољима културног, а нарочито социјалног живота. Први светски рат је узлрмао основе посто^ећег поретка и довео до револуције политичке и економске мисли, која није мимоишла ни јелан народ. Ову револуцију идеја прежибслз је и финансијска политика, којој ,је светски рат наметнуо гтотпуно нов облик. Генералштаби свих земаља сматрали су рзније,'да ратови неће моћи дуго трајати због несташице новца. Заборавило се на то. да је XIX век створио у папирном новцу један нови инструменат, који је пред кованим новием прошлости имао ту предност, што се могао по вољи умножавати и ако се показало, да се у тој околности крију нове опасности за цео склоп народне привреде, које се могу сузбити само мерама јаке финансиске политике. Несразмера измећу добара и новца може настати на два начина: било да с обзиром на расположиву робу постоји сувишак куповне снаге, бујица новца обара цеце и наднице, наста.је инфлаиија у којој се губи свако мерило разумног газдовања, било да понуда робе надмашује могућности тржишта, настају ограничења производње, беспослииа радника, настаје дефлациј-а. Борба против ова лва зла инфлације и дефлације -- је нов задатак финансиске политике, важан у истој мери као што је раније било набављање средстава за задатке јавне службе. У том ииљу држава треба ла има у рукама потребиа помоћна срелства. Када настаје опасност инфлације, потреб^о је сувишну куповну снагу одвести у канале у којима она не може да буде штетна. То се постиже опорезивањем и закључењем зајмова. Напротив, у случају кзда прети лефлаиија, треба путем краткорочних кредита народној при-
- Од Л. грофа Шверин фон Крозига —
вреди —■ кар- што ј,е то урадила наиионалсоцијалистичка фннансиска политика у 1933 г. — ,појачати куповну снагу. И у једном и у другом правцу треба избегавати крајности и пазити на то, да се народна Привреда сачува од структурних потреса. У борби сз инфлацијом не сМе се помоћу- ттореза ограничити : куповна^сЈкзга у толикбј мери, да б« ее-привредн окемогућило вршење њеннх функција. Исто тако и у борби са дефлацнјом, стварање кредита не сме да пређе разумне граиице. Као гато је у извршењу државног буџета задатак финацсиске политике да пази на равнотежу између, потреба и њи-хбвог покпнћа. тако исто задатак је њој да одржава равнотежу и у народној привреди. За извршење овог задатка, финансијска политика располаже са два средства: са опорезивањем, које је главно средство за* сузбијање инфлационе опасности и са кредитном политиком, којз води прву реч кала се појављује застој у народној привреди. Значај пореске политике, нарочито У рату, потпуно је јасан:
понуда потрошних добара неминовно се смањује, па се стога појављује неискоришћена куповна снага у цивилном сектору и стога је умесно да се искористи дефлапиона тендениа сваке порезе. Уз то корисно је да се што већи део ратних трошкова покрива пррезима. Али узалудна је нада, да се цео ратни трошак може покрити порезима. То би билаједна утопија. Стога су и ратни зајмови,потпуно умесни у толико ви1Ие ».;шт,о;,ти_државни кредит ути,ч,е на смањење куповне снаге. Ои је у том погледу чак и еластичнији од порезе. Али то не значи да би финансиска политика могла да се заснива на импровизирањима. Наиротив, она треба да прелвиди све. „Народи Европе, ако желе да преброде све тешкоће и да стгасе терете овога рата, треба да ре презају ни од каквих напора И да свима средствима кредитне и пореске политике, као и цолитике цена, одрже функције своје привреде, они треба да одрже праведне и сразмерне односе цена у промету са другим земљама и да на тај начин допринесу свој удео зз одржавање јединства и поретка у Старом Свету "и ла та спасу од разарања од стране сила туђих европскоме простору".
ПРИЈ10Г БЕОГРАЂАНА ЗИМСКОЈ ПОМОЋИ
На дан Зимске помоћи. који ,1е одржан 16 о. м., београћ-ани су се одазвали сво.јо.ј родољубивој и хуманој обавези према невољнима. Миоге екипе београћана и београћанки прикупљале су тог дана прилоге по целом граду. Граћани су се одазивали према својим могућностима. Али, може се рећи да нико није пропустио да изврши сво.ту обзвезу. Тако је 16 о. м. прикупљена у Боградусума од 1,141.170 дин. Од тога прикупиО је највише пододбор IV Кварта, у износу од .224.830 дин. Затим долази подолбор 1 кварта од 164.325 дин. Све те прилоге које београћани могу дош да одво1е треба предавати или упућивзти за Месни одбор преко блзгз.ше V Узун Миркорој улнци бр. 1-А. а за Централии одбор преко Општин-
ске штедионице. Београћани, оног тренутка кад седнете зз трпезу помислиге да има много ваших суграћана ко.ш данима не окусе топло јело, кад се одмарате у загре.јано.ј соби псмислите да има много ваших суграћана који немају ни парчета дрвета, кад се забављате V позоришТимз и биоскопима помислите да има миого ваших суграћана који се злопаге без онога што им је з.а живот најдсновније и најпотребније. Пека та помисао још једиом дирне ваша осећања човечности и родољубивости, одвојите још једном све оно што сте у могућиосги да одво.ште. да би приредили овим својим невољним суграћанимз и сунаролницимз мале радости на велики хритрћански ггразник и да би сачували њихове животе у току претстојеће зиме.
ПРИЗНДЊЕ ПРЕТСЕДНИКА ВЛАДЕ држзвн слрбеницша Ратне прилике, погађајући иео народ, погађају све друштвеис редђве, Међутим, има релова који су погођени више или мане. Међу опе који су код Нас пајвпше погоћени спадају без сваке сумње државни службениии. Тре ба имати у виду да су њихоке принадлежности према предрат-• ним повећане у најбољеН случају свега са око' 50"/». Поред то-. га многима су укинута извесна ванредна примања, и хонорари Иаравно да је овжво Финансиско стање нмало својих немилнх госледипа, тако да је стандаид живота државних слуџбеника не само сведсн на., несразмерио нижи ниво од прелратног, већ чије у стању да поднесе ма какве вчч редне цздагке, дзнас чесго везане са питањем снабдевања жиротним намирницама, огревом и о дећом. Па ипак, поред таквог тешког м&теријалног стања, државни сл} жбениии су редовно и предано обављали своју дужнрст. У Н1-нцеларијама и на тсрсну они с у показали пуну приљежност м пожргвованост, несебичност и ви соку свест да ,/е .њихово тешно материјално стањг. неминовна го слецииа ратних припика и да спа савање државних фичпнси;з не цо.рољава тренутнб побрљшање њи\овог личног стања. Велико признање одао је аепокупном државлом чиноцкиштву за т.акав рад и таквс су.ватање претседник владе -ешрал Мпдан Неди,ћ, истакавшц у својој Наредби бр, 53 личнч дуб^шу џхвалнр^т .и ,похвалу : за ДвИ.-,, дашњи рад свих државних слудабеника и чиновника. Њиховб држање нћјбоље је изражет у речима Наредбе, крја вели: „Висока националиа евест свих државних чиновника и службеника, који.су беспримерним пожргвовањем и иеизмерном љубављу према своме народу и родној груди у најтежим временима наше Отаџбине и још под тежим сопственим околностима вршили своју дужност храбро, стојички и српски, одазивајући се мојим апелима и наред • бама, задивљује и окрепљује наду сваког доброг Србина за сиас и будућност Мајке Србије и српског иарода." Ненећи овај и овакав рад, српска влада одлучила је да, у границама тренутних могућчости, приреди задовољније празничне дане свом чиновништву, те је свима државним платежницима, у виду зимске помоћи, издата још једна, тзв. тринаеста плата, у висинн месечних бруто принад лежности, без икаквих одбитака. Истовремено је у својој Наредби претседник владе 4 нагласио, да ће тешко стање државних чиновника и службеника; и мимо свнх тешкоћа, бити реше• но и побољшано.
ИЗ АДМИНИСТРАЦИЈЕ Услед поскупљења штампе, хартије и клишеа брзју се повеђава цена иа 4 ДИНАРА
/