Српски народ

'%!>,зсиембра 1943

СРПСШ ИАРОД

Страв9 9

Велика Коларчев Народни универзитет, наша значајна просаетиа у-станова, ове зиме показује нарочиту активност. Читав низ предавања из свих области наука, а подешена за најшире слојеве, одржаће се ових зимских месеци на овој нашој. просветној установи. Поводом отварања те велике гросветне акиије, тог значајног зимског семестра, током којег ће се Јштврдити да полет српске науке није малаксао, одржана је свечана приредба у великој дворани Коларчеве задужбине. / Овој свечаности присуствовали су: Претседник српске владе армијски генерал Милан Ђ. Недић, министри: Ђура Докић, министар саобраћаја, др. Милорад Недељковић, министар народне привреде, Богољуб Кујунџић, министар правде, Велибор Јонић, министар просвете као и помоћници министара Владимир Велмар Ланковић и др. Србислав Ђонић. Свечаности су такоће присуствовали шеф Државне пропаганде Ђорће Перић, генерал Јонић, претставник Св. Синода епископ др. Нектарије КруЛ>, затим претставници Универз«тета, Српске академије наука, виши чиновнини министарстава и велики број позваних гостију. Г. Бошко Богдановић, комесар Коларчеве задужбине, одржао је предавање о Илији Коларцу, који се с правом сматра за највећег српског задужбинара. У овом предавању Богдановић је поред осталог рекао: ИЛИЈА КОЛАРАЦ — СВЕТАО ПРИМЕР ,',Ових дана навршиле су се "две године како је после рата обновљеп рад иа Коларчевом пародиом универзитету. Данашња скромна свечаност треба да обележи двогодишњицу тога рада. Истовремепо она нам пружа прилнку да се сетимо оснивача ове високе културне установе и да укажено на значај његова Дела за целокупан српски народ. ДАРЕЖЉИВОСТ — СРПСКА ВРЛИНА Од времена Немањића задужбинарство је постало традиција српскога ■ народа. Такмичили су се и владари и племићи ко ће велелепније задужбине створити. Задужбине беху не само стубови вере и расадници просвете, већ џ б^дни чувари српскога имена и српске народности. Кроз векове ропства оне беху последња уточишта српске културе, кулесветиље српског национализма. У вас.крслој Србији XIX века задужбинарство је опет једна од главних црта српског родољубља, основна врлина српских родољуба. Измењене прилике дају и задужбинарству друкчији карактер. Уместо раскошних и велелепних манастирских граћевина, задужбинари XIX века, ства• рају задужбнне поглавито просветног и социјално-привредног карак.тера. КОЛАРЧЕВ САН ОСТВАРЕН Највећи наш задужбинар XIX века Илија Милосављевић-Коларац родио се и живео је у добег васкрса и стварања Кара•

активност Коларчевог универзитета

тиоии приредаба, предавања $ течајева Коларчевог иародиог универзитета. Програм Коларчевог нарожтг универзитета изводи се по пла• ну у тесној сарадњи са МиниСтар ством просвете. ПРАВИ И ЈЕДИНИ СРПСКИ ПУТ Пут нове Србије под воћствош Владе народног с.паса обележио је јасно и правац Народног универзитета. То је пут којии су ишли и који су нам оставили у аманет наши великани из прошлости. На иама је данас да иаставимо традиције Илије Колар• ца. Данас је то пут националне обнове. Само на националним основима, кроз народне традиције, фолклорним богатством шашега народа, његовом сјајном прошлошћу и кроз блистави сјај његових народних умотворица може се васкрснутц и осиажити национализам српскога човека, нарочито српске омладине, и она оспособити за нова прегнућа без којих се обнова и препород српске земље не могу замислити. Зато је рад Народног универзитета у првом реду намењен омладини. Данашња омладина мора бити свесна да будућност Србије и српског народа само оџ ње зависи. То и јесте управо главни задатак Народиог уни• верзитета да иајвећу пажњу обрати одтоју и наиионал.ном васпитању наше омладиие. Тим путем упућен је сав рад Коларчевог Народног универзитета са његовим подружницама у већим местима Србије. А то је јасно одрећеии пут Нове Србије, Србнје Владе Народцог спаса генерала Милаиа Недића". Топлим аплаузом присутни су лоздравили здрава запажања министра Богдановића, па је онда фолклорна група Коларчевог Народног универзитета извела сцену „Јелисавка — Обилића Мај ка". Овај приказ, који је у дуним фолклориим преливима, нмпресивно и са пуним успехом изведен, на све присутне оставио је сиажан утисак, онакав какав и мора да буде када је у питању уметничка интерпретапија биране српске прошлости-

ђорђеве и Милошеве Србије. Поникао из народа, из маленог села Колара у Округу београдском, по коме"је име добио и тиме своје село прославио, Коларац је још од детињства схватио

СРЕДИШТЕ КУЛТУРИОГ ЖИВОТА — Прошло је данас шесдесетпет година од смрти Илије Коларца, — наставио је министар

У даиашње доба будућност једнога народа не може се замислити без велике духовне к материјалне културе. Али, ако та култура нема темеље у народном животу и народ.иој души,

Свадбени обачаји у нвроди^ игри »Јелисгвка — Обилића мајка« изводм фолкжЈрна гругаз Коларчевог иарвдког уинверзмтета иод улравом Маге Магазиковић (Фото:. ^Срп.ски иарод")

Генерал Иедић на нзвођ®№у »Јелмсапке — Обипмћа мајке« на Коларчевом универзмтету

да за наш народ нема будућности без јаке народне културе. Зато је целога живота радио и стварао и текао, да ш.то више остави своме народу за његово просвећивање. „Сан његова дугог и напорног живота био је да створи српски универзитет, ' на народним, српским основама. Народии универзитет у духу његове замисли и носећи његбао име, суделује даиас активно у оквиру националне обнове културе."

диција мора данас бити главни задатак свију иас. Поставши постепено средиште целокупног културног живота, Коларчев иародии универзитет је сада привукао све друштвеие слојеве, цео народ, док је раиијих година публика била углавном ограиичена иа узан круг ччтелектуалаца. Први пут од свог оснивања Коларчев универзитет постао је општа народна кућа. Сви друштвени редови, од радника до сеЉака до заиатлија, привредника, ђака и интелектуалаца, постали су редовни посе-

Богдановић, — а његово дело још живи и трајаће, како је он сам завештао, док је српства и Србије. Шта више, данас његова задужбина има још пунији и виши смисао у оквиру националне обнове и препорода.

ако не почива на народним традицијама, битиост и опстанак народа као народа може доћи у питање. Зато обнова и изграђивање народне културе на темељима његових здравих и снаж.иих тра-

Британија на последњем месту

(Наставак са 2-ге стране) Дакле, Москва је обећала Естонцима, Литванцима и Летонцима оно исто што обећава сдда Чесима, али затим је упала са војском у Балтијке државе, одузела им суверецитет, преуредила државе на совјетски начин и увела комунистички привредни систем. Онај, који слагао у три истоветна случаја, слагаће и у четвртом (у чешкој ствари), и у петом (у пољском, ако би дошло до споразума), и у шестом, и т. д. Слагаће зато што је лаж основ комунистичке спољне политике која сада мора да се прилагођава квакер.ским укусима Рузвелта, па зато игра улогу нормалне политичке чињенице, док је у ствари абиормална, одвратна и зверска.

Док Идн маскира Миколајчика, шефа емигрантског одбора Пољака, претставник Форењ Офиса у Алжиру протежира совјетске тежње према француској дисидентској влади. Откад је Вишински дошао у Алжир, комунисти су почели да нападају свог при.јатеља де Гола, оптужују га због ауторитативности и захтевају да он подели гружје народу. Чине се припреме за збацивање де Гола. Његов заменик требз да буде п чнати комуниста Марти. „...И Бриг;?-шја ' врши и друге послове са емигрзнтским влздама. Опа је сада уценила белгиску „владу" Делфоса и из^ејствовала једно сензационалн'' признзње претставника те „владе". Наиме, реч је о томе 1* је један од тих нретставника, Пјог .'

ло, лао изјаву у којој к*же да Белпцч мора да жртвуј? јелан део свч" суверенитет^ и ла се прикључи Британском царству. Зашто Енглезима треба овај трговачки посао? Они одлично знају да Делфос, Спак, Пјерло и други не р?>сполажу робом ко ју продају. Том робом располаже Великбнемачки Рајх и сам белгиски народ. Али, Енглезима је потребно да откупе белгиски еувеченитет бар од хохштаплера. Потребно је зато, ла би могли по завршетку рата да полажу право на мастан залогај, Белгиски Конго, који би донекле надокнадио губитак колони.ја у Индонезији. Потребан је такође тај „купљени" суверенитет и ради тога, да би ге пг завршетку рата остварио век^зни сан Енглеза да имају с дру-

ге страие Канала једаи обз бран који би штитио њихаво острво од непосредиог додирј сг великим силама Евроде и Бриганија" је навикла за купује и продаје сувергиитете малих држава, да стварз м угушује иреденте, да подиже и уништава политичке амбиииј« И наиионалне осећаје иаролз » пдемена, који улазе у сферу ње не политике. Чули смо пре кратког времена пролог комедије са Сицилијом. У њему се каже сииилијански народ, свестан свог арабљанског порекла. же> ли да буде самостзлан, т. ј. одвојен од италијанског. Ову комедију пишу .у Лондону у намери да приграбе за себе Сниилију. Ади, Енглези морају ла доживљују понекад и горка разочарења, баш зато што пуштају у светски оптииај иациовалне тежше, које су им потребн«. МЕС.