Српски народ

Страна 4

СРПСКИ НАРОД

22 јапуар 19*4

ПРИБРЕДНИ ПРОБЛЕМИ ЦРНЕ ГОРЕ И САНЏАКА Постоји укорењено уверење да Црна гора са Санџаком претставља пасиван крај. који би неминовно, у саставу једне државне целине, значио привредни терет за остале плодније крајеве, као и за привредну целииу. Ако се осврнемр коју деценију уназад, такво уверен.е вагало би своје оправдање, јер Је Црна гора спадала у т зв. пасивне крајеве. Међутим, да јој је поклоњена већа пажња и да су рационалцо искоришћене в>ене привредне могућнссти, не само што Црна гора, односно ранија Зетска бановина, не би била цасивна, већ би од ње целсекупна државна привреда могла да има великих користи.

НЕОСПОРНЕ ЧИЊЕНИЦЕ

Од свих разголићених америчких блефова најскандалозније је разголићеи случај италијанске инвазије. Са свега пола туцета дивизнта генерал-фелдмаршал Ке селоинг задржава две британоамеричке. армше поЈачане још и контингентима европских днсидената издајника.

општења о тобожњим гУбитцима немзчке авијације. Ако прост свет верује у те лажи, меродавни чиниоци у америчкој, као и у енглеској, авијацији су начисто с тиме да располажу еа још мало времена за настављање ваздушне офанзиве. Да ће ускоро техничка цг .дмоћ-

ЗЕТА У ПРОШЛОСТИ Ако погледамо на нашу даљу прошдост, видећемр да је»независна српска држава Зета. ко.ја је обухватала данашњу трриторију Црне горе, била чувена -са. својих природних богатстава. Још - пре нас Римљани су веома ценили Зету, па је чак цар Диоклецијан подигао себи лованки дворац нз сливу Зете и Мораче, са тврћавом око које је изграђена напредна .варош Диоклеја, наша познија ДукЈва. У том крају образовало се прво средиште нашег националног прибирања и организовања у српску. државу Зету. Већ сама та чињеница доказује да су ови крајеви морали бити некад богати и да имаду огромне .привредне потенцијале. Кривица је до познијих туђинских режима. који су владали 500 година, да су ови крајеви привредно осиромашили. Што се пзк тиче иарода. мора се. истаћи да је он вредан и познат као раДан чак далеко ван граница сво.је замље. У Америци и Африци — на Суецком каналу -—г Црногорци еу познати и це* њени као неуморни радници у фабрикама. у рудницима и на иовршинским радовима. Висока националца свест сачу( вала се код Црногораца, кроз векове, њихово чојство и јунаштво '=су- леГен&арни^ > ПОЉОПРИВРЕДА И ШУМЕ Данашња'Црна гора са Санџахом обухвата приближно. бившу облзст Зетске бановине, која • је имала укупну површину од хектара 3,099.7'22» док. данашња Србија без Баната има 4,938.700 хектара..а Бана.т 770,000 хектаса. Међутим, ра овој.доста великој по/врцЈини Црне горе са Санџаком живи ,,врло мали, број становнидатва, Док данашња Србија бро. јл 1,200.000 душа. а Банат 600.000, : Црна. гора. са Санџаком има от. придике свега 1 милион стш!овиика. : Пол^опривредде површине има«а је .бивша Зе.т.ска бановина. око ■ 1,л.пр милцон .хектара, а толико је отприлике и пол^рпривредна повр1Лша данашње Србије. Међутим,,,.у . шум.ама је Црна гора са Санцаком сразмерно далеко' богатија, тако да се под шумом налази 34,5?/о укуггае. површине, док је у СрбиЈи данас под шумом. свега око 19,5°/®. Ма 'да, извикана као нољопривреднр пасивна, Црна гора пре рата није никако долазила на џоиедње место међу осталим баНоринским рбластима. чак ни што се тиче производње житаријЦ.а, маХунастог биља, вођа и грож'оа. Са маслинама, кестеном, емокв.ама, лимуном, иоморанџама, ДУ^аџом и стокрм Зетска бановина заузимдда је.чак ' истакнуто место. Ње^зАачад био би далеко већи да ни.је била потпуно запостављена у. привреДном погледу. БИТНИ ПРИВРЕДНИ ПРОБЛЕМИ Да би се привредни потешлшал Црне. горе могао у потпуности искористити, било би потдебно да се одмах приступи решењу њених битних привредних проблема, а то су: 1) Везивање Зетско-морачке до*ине (Белопавлићске равнице) и околних шума железницом са Примврјем на једној и Херцеговином — Босном на другој страни. 2) Регулисање Скадарског је»ера. Железннчка веаа омогућила би нзвоз стоке и стрчних производа, а затим дрвета. на.приморека и дал,а копнена тржицјта. омогућу.јући при том јевтинији довоз житарица у пасивне кра.јеве. Регулисањем реке Бојане. ако би се епустила површина Скадарског језера само за два и по метра добило би се на црногорској страни преко 40.000 хектара на.ј плодниде земље, кода два пута годишње да.је жетву и рађа гро жђем, смоквама и поморанцама Један хектар тамошње земље о могућује добар живот читаво .једној породици. Значи да се мо глр са мало трошка (око 300 ми лиона дин. по предрачунима на шег Министарства грађевина) до бити толико земље, да, се сав на род из околних кршевитих ви сина врати натраг у долину, ода кле је узмакао пред Дизањем по вршине језера, да живи угодно без очекивања милостиње, У колико' би било међународ них тешкоћа за регулисање Боја не, ма да се оне нису поставља' ле, може се врло лако одвратити вода Мораче и њених пситока Зете, Рибнице, Ситнице и Цијевне да се не сливаду само у Скадарско језеро, него да се раније разведу по Доњој Зети (Ћемовеком пољу), која би се од суве неплодне степе претворила у богате пашњаке"и родне њиве. Регулисад>ем Скадарског ,}езера престала би Црна тора да буде ггољоПривредно пасивна и постала би самој себи довол.на у исхрани. Уз то треба водити рачуна о огррмном ббгатству ових крајева у шумамз и још нетакнутим рудним налазиштима.

Искористивши долазак Ајзен-Л хауера у Енглеску, новинари су га бомбардовали пцтањима: запгто је та офанзива коалиције толико епора. Главнокомандујући пужевљеве офанзиве је вабројио хиљаду узрока те спорости. У ту хиљаду узрок « спада и терен и вреЛе и тешке еаџбраћате прилике, н делатнсхт непридатељске авшаци.Је и активност непријатељске иешадије. Једном речи све, од чега се састо.т рат. Ншедаи од так разлога не може да оправда во.!сковођу. Ако се водсковођа правда тим узроцима. онда де незиалац, ко.т не зна да се рат еастоди од уклањања неизбежних тешкоћа. Америчка војска, а такође и енглеска, не умеју да ратују ш зато им сметају „хиљаду препрека", коде успоравају н.ихову офанзиву. То су предвиђали коментатори европске штампе, поливајући ксао хладним гушем усијане главе које су веровале Рузвелту да |е започео „највећу офанзиву еве+ске историје"'. Сада су неоопорне чињенице показале да војска Британаца и Американаца не може да ратује У савременом темпу. . I Британоамериканд* СУ згтели да створе супермодеран рат. Они су наговештавали такву ваздушну офанзиву према Цемачкој, која ће уништити немачки борбени дух. Међутим, они су наишли на такав отпор да је њихова давноет сада могла да буде умирена еамо помоћу лажних са-

-88

II 9

Н81ГОР© Је прошло... Геверал Неднћ српским сељзциа Примајући претставнике српског села претседник Влзде генерал Милан Недић, рекао им је између оеталога: — Најгоре је прошлр и сада се већ налазимо на сигурним путевима нашег спаса. Више вам не могу рећи, али и сами видите да уколико се прилике крд нас сређуЈу утолико расте и наша снага, а тиме се и наш положај побољшава, Претеедник Недић је даље истакао дз се за постизање досадавдњих резултата има на првом месту захвалити сељацима, који су највише допринели на сузбијању и онемогућавању разорних елемената. — Будућа Србија. рекао ]е геуерад Недић, биће јака само ако буде истинскм сељачка задружиа држава. Зато ја ж влада Народпог спаса зећ сада м лод овим тешкмм рагним прилиџама хоћемс> да тај темељ обезбедимо срвском иароду, припремајући стварање будуће сељачко -кадружне државе. Одговорајући У име сељака, бадругар Живојин Филиповић је истакао да српски сељак и народ знају шта је све генерад Недић учинио за народ.

ност немачке в^здушее одбране бити таква, да ће настављање терористичке акције дичити на самоубиство. Расправљајући питање техничког рата^ војни стручњацн су говорили да се не,трева заваравати акеричким фантазијама о могућностима терористичке ави« јације. Сада чињенице доказују даје била потпуцо исправна та уздржљивост стручк.ака. Неумориим радом немачких конструктора постизава се већ равнотежа у војно-техничкој утзкмици у ваздуху, а ускорб ће се испољнти и немачка вадмоЈшрст, * Светска внтампа, која не жааија лудо за Рузвелтов рзт,' нидае већ у току године дака о томе да је совјетски начин о<фанз«ве исувише скуп по нападача и може да проузрскује ограничв" ну штету браниоцу, стварајући истовремено огромну и ■ ненатдадиву штету за самог водиоца фзнзиве. ј Мноти читзоци тех члжпга нису се дали убедити догшсои стручних већ су вадали под утицај отољниж ефеката те совјетасе офанзиве. У ?е спољке ефекте спада ж аадобијање риторије. Међутим, *ш»ениие тшешет доказују да су били у. праву ога који су тврдили да еу тољт ефекти совјетоких офаизрад е»мо гтк« завоји на веома дуб^оким ранама бољгоевичког ратпог организма. Сада већ видимо Д8 црвет војска не може да всстигне никакав операцискн увиеж јер иаилааи свуда иа убета®д« отпор надмоћиог немачкоЈ 1 жја ш иадмоћног немачког дут Сада се већ у свадхкој Ј^вввети више.не дискутује питаље,- када ће Совјетска Унија победати, већ се поставља питање, холико дуго још може да издржи Совјетска Унија? I М. ВоЈновић

Ћ^тмџншс ВлоџсГењерал н.ацтшмшма прер&џл&шк Шмашџ.

Генерал Неднк поздравља омладинц«

Ове недеље отпутовалз је за Немачку једна група кандидата за старешински кадар Националне службе. Породом њиховог од.шска ови вредни и родољубиви омладинци били СУ примљени. од претседника Владе Ј-.енерала Недића. Поздрављадући претседника Владе руковалац Национадне службе др Ђуро Котур рекао је у свом говору између осталог следеће: •— Ја верујем да ће ови млади људи који су од првог дана ступали у Националну службу, тачно и савесно испунити свој аада• так онако како доликује најбољим синовима иа шет народа ш ј Д з ће нас достојно претстављеетш вред вемиким аемачкиш иародош

ш да ће шрм повратку у Огаџбину ведра чела стати иред Вж ш пред џео српски варод." Одговарајући на поздраве омладинац-а, претеедник Владе гс. церал.Недић одржао им' је топао говор у, ком је најпре истакао сав значај вдаовог пута у Немачку, у др.жаву која је. истакла груди својих иадбољих . синова да би заштитила Европу н људску аивилизациду. У наставку свог говора претседник Владе је рекао: — Кога шаљемо ми тамо, кога шаљвм ја "одавдв у Нвмачку? Вае национадцв, вас Нову Србију, најбољв сиховв иашег иарода, најбољу м мвј■редниЈу ошиу децу„

сгечени. Нег® ее ијввитпи всолико тај иарод вроди, ка« јв радни народ и шта же од еебв да да. Рад мм« да донесе највећу ереку једном н -ароду, То ,&в те »и да »идите и да донесете у иашу средину, у српеки народ, који је честит ш радан и тоји има једну енажну животну енагу, јаку конструктивноет, јер као штр сге »идели ми смо опет за кратка времв створили нашу депу отаџбииу. Тв имате да видите, да нвучите, да пресадите и да будете ирвоборци, -апостоди рада и то да пренесете У најшира слојеве нашег народа. То ја наша света дужност, свети задатак, то је Нова Србија, нов живот, то је обновв мајкв отаџбине, На завршетку свог говора прет еедник. Владе пожелео је омладиниима срећан иут уз надсрдачаије поздраве. Захваљујући ее претседнику Владв, омладинци, будуће старешине Националне службе, поздравили су га са спои таним и сложним „Живео,"

сав вредше руке које еу ирве скочиле м прихватиле умируотвџбину СрбиЈу. Шаљем ону децу која еу прва залечила ране отаџбине, који су бдигш дању и ноћу да се успостави данашн»и поредак, м да се ударе нов.и темељи Нове Србије, новог живота и нове среће ерпског народа .ш Истичући шта ће све имати прилике да виде и науче у Немачкој, претседник Владе је ааетавио: — Драга децо, ие&е е« убудуће ценитм једам народ колико им» еребра, злата или диЈаманат«, » тго злато, еребро или дијаманти ИЛИ »фвдвш млм р%авШ1 мутвм

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за еадржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Ми*. Станкови& иа Београда. РЕДАКЦИЈА И ■ АДМИНИСТРАЦИЈА: ТеразЦје 5 мецанин, I степениште (Палата Извозке банке). Тел. 2^-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772.' Тромесечна претплата 48 динара шаље е© лреко &Прас*«, а. д. ВЈпајковићев« &