Српски народ

џ Јхгуар

СРПСКИ ИАРОД

Страпа 3

СРПСКИ ПУТ Обнављајући данас евоју Наравно да Је у овоме срп-

државу под најтежим околностима српеки народ дао је доказа своје несумњиве државотворности. То му данас сви објективни посматрачи признају. Отуда су све клевете против српског народа унапред осуђене на пеуспех, Њих оповргавају чињенице, које јасније и убедљивије говоре неголи речи иза цојих ништа не стоји. . Државотворност српског на рода није случајна, У току прошлих сто четрдесет година српски народ је кроз борбу, самопрегор и жртву изграђивао своју државу камен по камен. Тако зидана зграда не да се преконоћ срушити. И што је још важније, код н»ених неимара развила се љубав за ту муком саздану творевину. Томе баш што Је своју државу изграђивао властитиМ напорима српски народ има да захвали за свој осећај државотворности и свој напионализам. Можда тога код њега не бг било, да су њему слобода и независност споља даровани. Јер таква Је приоода човекова, да он само оно цени и воли за шта је жртве подиосио.

ском државотворству и сећање на прошлост имало свога удела. Никада српски народ није заборављао да је он у средњем веку имао државу, коЈа по своме сјају и моћи, по својоЈ културности, није изостајала ни за Једном другом државом онога доба. О томе најбоље сведоче преостали културни споменици, којима су се највећи духови света одувек дивили. И је ли чудо онда зашто данас српски човек, ма где он био, устаје одлучно против рушилачког комунизма као и против анархије сваке врсте! Домаћински осећај који се у њему у доба независности и слободе развио и учврстио, не да му да пође другим путем. Само пут реда, градилаштва и славе Јесте српсжи пут, по коме српски народ може са чашћу корачати. Нека он само оде тим путем, па се неће покајати. Вечни Божји закони стараће се о томе да он не остане без награде и призпања. Јер је писано: тр"жите Царство не#еско, а остало ће вам се све додати. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ

ПОСЛАНИЦА НИКОГОВИЋИМА

Има самозваних „доктора", као што шма и самозваних „маршала". 0,ни се крију под разним лажним именима, или понајчешће остају безимени. Зато их и иазивам НИКОГОВИЋИМА. Не да их вређам — јер намерну увреду могу осетити само они које познајемо — него једино из , потребе да их крстим неким именом. Не могу их, из простог принципа противречности, иазва. ти КОЈ1ЕНОВИЋИМА. јер појам о „коленбвићу" искључује и псевдониме и анониме; он не о• значава моралну лешину, без људског поноса и осећања части. Кбленовић викад ие говори са намером да ма кога вређа; никоговић увек говори само са жељом да неког увреди. Поводом мог чланка у божићном броју „Српског народа". неки самозвани „доктор Босанац" пише ми и даје савет да припазим на своје „психичко здравље". Он је присвојио титулу доктора и име Босанца, онако исто као што је и његов госа прогласио себе за маршала и дао себи надимак Тита. Мој чланак послужио му је само као повод, а стварни разлог био му је. очевидно, јетка мржња на моје раније чланке у којима браним срп ско име и српску светосавску веру. Каква је филозофска тема мога божићњега чланка? Какав је прави смисао мога животног назирања: да је слобода дужност а не право, да је култура духа циљ живота а не средство. Само човек. ко.ји је потпуно и увек свестан своје дужности. у-

ЈЕДНА ЦРКВА, ЈЕДНА ДРЖАВА, ЈЕДНА НАЦИЈА

Ве^ више од једног столе^а целокупно Српство слави на данашн»и дан успомену на Светога Саву, творца српске нације и српске културе. Далеко изнад претходника, савременика и оних који су живели после њега издиже се џиновски лик тога највећег Србина. Седам векова и четврт, 725 година, протекло је од доба у које је живео и радио Свети Сава м кроз цело то многовековно време он је, видљиво и невидљиво, својим делом био душа Српства и српске културе, управл»ао духовном судбином свога народа и био центар и мерило свих позитивних динамичких снага ко;е су нас Србе одржгле у тешкој и променљивој историској судбини на опасном животном простору које нам је Прови-ђење доделило. Најмлађи син великог жупана ерпског, Немзње, оснивача јединствене српске државе у центру балканског простора, од својих младих дана мислена и религиозна природа, по сопственом импулсу отишао је у Свету Гору и замонашио се. Основавши у тој монашкој републици српски манастир Хилендар, који ће вековима служити као висока школа српске духовне културе, Сава је прошао строгу аскетску дисциплину под којом је остао целог свог живота. И«на њему се показала истина да вођи народа, они који формирају судбину своје отамбине, морају бити лично прекаљени у чистом и дисциплинованом личном животу, себе прегорети да би своме народу служили, Такав, Сава је могао поставити начело: »Чините онако како видите да ја радим«, једино исправно начело одговорности за оне који су Провиђењем одређени да воде. Неуморан и пожртвова« дух који проницљиво сагледа и одмерава садашњост и генијално предвиђа будућност, овај човек правог европског великог формата био ]е одређем да стзори

и формира српску нацију и ње«у културу на темељима који су толико чврсти да и данас стоје у пуном складу са правим национализмом и правим социјализмом. Положај у комв се налазио српски народ почетком XIII века карактерисам је следећим чињеницама. Са Запада је надирала велика католичка офанзива. Моћни талас политичког католицизма запљускивао је балкански простор, нарочито западни литорал. На Истоку је била разбијена Византија, Цариград у рукама западних освајача и пљачкаша, источна патријаршија без мо&и, духовништво и монаштво дегенерисано, деморалисано и разбијено, у опадању духовном. Изме^у таквог Запада и таквог Истока, млада српска држава, тек у формирању, у духовно црквеном погледу под грч ком архиепископијом из Охрида, са јаком струјом антисоцијалга и антикултурне манихејске јереси, тзв. богумила, нехристијанизирана још у пуном опсегу налазила се у тешком духовном положају. Да би народна заједница добила облик, да би се кристализовала у државу, да би добмла чврст лик националне и социјалне заједиице, да би, једном речи, изишла на историску сце«у као чврста формација културна — ваљало је да је духовно определи и поведе, да јој постави солидне темеље једна јака, видовита, генијална личност. Сава је добио и створио самосталну националну српску цркву, духовну творевину нити католичку нити византиску. Он је створио кадар епископа, свештеника и монаха — Срба. Он је хришпанску културу саздао у својој земљи, учврстио и раширио и тиме свршио велики цивилизаторски посао. Неумољиво је уништ^о противнике државе и нације, форме и културе, поретка и реда, претставнике хаоса и антикултуре, богумилске јеретике, комумисте тога временл.

Тиме је српека народна заједница учвршћена и уобличена, постала је нација која ^е под династијом његова оца, Немањићема, формирати државу и та ^е држава живети блиставим културним животом чија нам сведочанства у архитектури, фрееки, књижевности речито говоре о европском духу и формату српском Однос цркве, државе и нације био је јасан и прост: једна цоква, једна држава, једна нација без супротности, без примата и борби око њега: једна чврста духовна творевина српска. Али генијално схватање Савино испољава се у том националистичком оквиру још и у основним начелима унутарњег живота нације, која је он поставио и у наследство оставио Србима. На темељима хриш&анских начела, унутарњи живот нације има да се руководи начелом социјалне правде које захтева хармоничну сарадњу свих сталежа, узајамну помоћ и љубав, рад свакога на своме месту, чврст хијерархијеки поредак по начелу одговорности за народну заједницу. Оваква социјална садржина национализма, основана на начелу првде, искључује империјализам. Сава је неуморно проповедао да се никада не ратује »без правде«, никада у циљу насиља. Тај и такав социјализам, прави и племенити, спојен је код Светога Саве са национализмом. Он је још тада, пре више од 700 година, видовито поставио праве социјалне водиље свом српском народу. Нема безгрешног народа у историји; српски народ је грешио и против ових социјалних темеља које му је Сава поставио. Данас, на своме животном простору, срлскм карод

Нааисао

др. М. СПАЛАЈНОВИЋ министар у пензији

век је потпуно слободан, јер његов разум није оптерећен изборним проблемом његове воље. За њега је тај проблем већ одавно решен. Ако се човек у својој сло боди не одрећује дужношћу. онда је фатално изложен утицајима нагона и страсти. И у тој борби материјалних елемената он губи своју слободу — и своје време — и опредељује се према најјачем .нагону, према најјачој Страсти. дакле према једном нимало духовном мерилу. Култура духа је циљ и даје смисао животу. Сав технички напредак, сва материјална цивилизација, само је једно средство, и ништа више. Оно треба да служи — као кра.јњој сврси — уса• вршавању душе, моралном напретку духа, развитку људске културе. Мећу ЉУДИМА ДОБРЕ ВОЉЕ, који желе мир на земљи. моја размишљања о цивилизацији примљена су са одобравањем. Један пријатељ, честит Србин и добар хришћанин, захвалио ми је на божићној причици о Троти из Салерна — која. у осталом. није измишљена — као на некој „божићној посластици". У те свечане дане, кад је душа обасјана успоменама на Христово роћење, људи осећају јаче него обично значај искрених речи. Са културом се разви.ја и ДОБРА ВОЉА код људи. Кад она буде потпуно људима овладала, онда ће и мир завладати мећу њима. Сузбијати злу вољу код људи значи лечити њихову душу. То је целог свог живота радила Трота из -Салерна; V томе је и била њена највећа лекарска тајна. И најмодернија наука је доказала од коликог је спасоносног утицаја здрава душа на болесно тело. Зла воља је не само мржња и јарост. него такоће завист и подлост. пакост и подмуклост. Догод оне буду владале душом код већине људи. дотле не може бити мира мећу њима. Срби су се тој мудрости још од Све^ог Саве почели учити. У томе је значај светосавског пратгославља. Ол тога времена. бити добар Србин значи прво бити добар хришћанин. и то не само на језику него и на делу. Ту своју веру српски наррд је током целе своје прошлости не само речима нрто и лелима доказивао. Само БЕЗБОЖНЕ комунисте Србин че може никад сматрати за браћу. !ер гле нема вере V Бога ту не може бити ни браТСтва мећУ људима. • .Југословенски" матери Њлизам одувек /е био испуњен мржњом према српском идеализму. Он је ту своју мржњV доказао и речима и делима. Није потребно наводити те доказе Они су и сувише познати свпком Србину. Занимаће ипак читаоце ..Сппгког нарола" овај. и ако срсвим безнача)ан И потпуно не\'рачунљив. излив зле воље ^е^но^а ол тих пгословенских никоговића Он ми је пре неки дан послао дописну карту са потпис^м ..Дп Босанап гџ&хи.јатар" (Алекс^нпрова 315). Рво. од речи до речи пт^а ми пише:

има чврсту вољу да поново следује свом европском позиву и да свој нози живот у европској судбинској за;едници врати на славне социјалне традиционалне темеље Светога Саве — под вођством генерала Недића чији се труд и напори уередеређују на обнављаљу правог Светосавља националног и социјалног. ВЛАД. ВУЈИЋ (Предавање одржано на београдском Радиу).

„Екселенцијо, допаде м« гекер данаске „Српски Народ" за Божић те задовољно прочитах Ваш чланак о Троти из Салерна. Радује ме и весели што је сирота Трота. и ако је џаба чекала хиљаду љета, најзад V вама нашла тако савршеног Тротла. Обратите пажњу на ваше психичко здравље. Потребни сте и нама ш целом људском роду. Живели и на многаја, многаја." Аферим — .,докторе"!... Тице се по пср.ју познају. Вас ми није било тешко распознати. Ви сте једна ординарна, веома ординарна тичурина. и њено перје се још из даљине распозиаје. не толико по својој прљавој боји колико по свом атужном задаху. Ви сте тичурина из Титовог јата. Србин нисте. Ма да се и мећТ Србима нађе понека тица ваше боје. Србин није кукавица. Ои не подмеће своје јаје у туђе гнездо; док ви сте под туђим рукописом и лажним имеиом протурали свој „оштроумни" мућак. Србин нисте. Једно ваше перо вас је издало. Није вам се оно измакло са репа, него са јсзика, То ћете „ТЕКЕР" сад приметити, али доцкан. Мора да сте и ви из Клањца или северно од Клањца, где се тај адверб у том облику чује, па било да говори Хрват Јосип Броз било Словенап Јосип Раух. Тек ви нисте Босанац. ТЕКЕР и ја сад разумем што ми нисте одмах после Божића упутили своју дописницу. Даљине су велике, а ви сте Јосипова тица усред Београда. Има. на жалост. таквих тица — као што сте ви. још доста у Београду. Такви „психијатри" као ви тсу потребни национално здравим Србима. Задовољите Се пацијентима као што је распоп Зечевић, или дегенерик Владислав Рибникар, или ренегат Арса Јовановић. који су већ у вашем табору. Вч, „доктори и психијатри" са Ста• љиновог универзитета, хтели бисте да несметано помућујете и даље памет српском народу. Не мрзите ви мене зато. што сам похвалио Троту ш њену до бру душу, ни зато што нисам атеист, па чак ни зато што сам антикомуниот. Све бисте ви то мени опростили. Али оно што ми не можете опростити. оно због чега ме фанатичком мржњом мрзите, то ,/е што сам Србин — Србин православац, Србин светоса• вац. Ви сте узнемирени, јер сваки дан међу вашим пацијентима има све мање Срба. Многи су своју тешку болест преболели, а многе сте ви сами побили. Црвена губа све више опада. Заго ви сад прибегавате сваки дан новим кри латицама да бисте у српском народу одржали оно за вас толи• ко потребно психопатолошко стање. Сељацима стално пуните главу да Немци неће отићи из Србије док их Титова „ослободилачка војска" не отера; ви кољете оне који неће да се одмећу у партизапе него хоће да се сврставаЈУ под заставу генерала Недића; ви исмевате по чаршији храбре српске добровољце, иако стално кукавички бежите пред њима; ви клеветате најорди.нарнијим памфлетима српске официре и подофицире, да бисте код сељачких и радничких маса изазвали неповерење према српским оружаним одредима који се ствара.ју; ви убацујете и ширите по варошима и селима бесмислену распру о будућем облику владавине, с лукавим планом да поделите српски народ на два противничка логора. монархисте и републиканце. Вама ,/е г лавно, кад на терену губите. да уносите увек нову пометњу и одржавате с алну забуну код српског народа. Упућујућп ову посланицу иикоговићима /а се надам да ће им. после мога чланка о Божићу, ТЕКЕР она направити право задовољство. /Л