Српски народ

Ктрана 4

српекм народ

29 Јапуар

БЛАТЊАВА ЗИМОНА ОФАНЗИВА

Прогале и претпрошле зиме Совјети су вршили своје офаизивие операције, рачунајући да ће моћи искористити смрзнути терен за већа прегруписаваша војске. Нису се преварили у томе. Преварили су се само у очекивању резултата тих прегруписања: операциона победа је изостала. Али ипак, они су били задовољни зимом као својим савезником, јер им је зима олакшавала сгобраћај и довоз у зони позадине фронта. Ово је било нарочито важио V овој години, јер су Немци приликом, отступања десетоструко применили Стаљинов изум „тактику спаљене земље". Нестанак друмова и железничких пруга у области између Дњепра и Доњеца имао је као последицу да су Совјети тако олабо напредовали у јесењој офанзиви, када су нападали немачке положаје западно од Дњепра. Мрсква се надала да ће зима поправити ситуацију. Али зима није дошла. На целом јужном сектору Источног фронта већ сада, у јануару влада чувенз руска „распухица" и зато Је совјетска офанзива заглибила у блапчз. Нешто боље сто.ји ствао на средњем отсеку, али и овде-бољшевици се боре са блатом и зато имају великих тешкоћа у извођењу борбених опергција. Једино на северу има зиме, и взто је .совјетска врховна команда концентрисал.а многобројке дивизије на отсеку од Лењи1(града до Новгорода, нада.јући се да ће .моћи да шврши продор кроз немачке положг.је код Волхова к Неве. Упорећујући садашњу зимску офанзиву са оним претходним, треба признати да је развој садашњег совјетског подухвата знатно елабији од оних од прошле н претпрошле године. -И^п«?ред. т.ога,. што је количвна .техничких средстгва бачених у борбу на совјетско.ј страни веома велика, ипак продорна снага совјетских трупа је много маи.а него што је била рапије. То се мора на првом месту објаснити опадањем квалите'Та нижег и средњег . официрског кадра, а осим тога (можда је то баш и најглавнији разлог) см-ањењем борбеног морала црвене војске. Чак' нн енглеска штампа, којз је раниј.е са толикр радости рекламисала совјетске успехе, овога пута је веома уздржљива. Не само између редова, већ и потпуно отворено долази до изража.ја брига Енглеза због тога што совјетска снага: јако попушта. Брига је потпуно разумљива, јер се Енглезима, а још ман>е Американцима, не свића мисао да ће морати једног дана сами да се боре против немачке моћи, изгубивши совјетску војску као ударну снагу овог јеврејског рата: Ова перспектива борбе против Немаца нимало не одушевљава Британоамериканце. Зато они опбт пишу о великом ризику искрцавања у Западној Европи, измишљајући начин како би се та.ј ризик смањио (мисле на повреду неутралности Шиавдје и Португала) и покушавају да нађу аргументе који би Образложили непотребност инвазије. Или бар образложили потребу одлагања инвазије. 'Британоамерички листови пишу да би инвазија имала смисла тек онда, када би совјетска војскапродрла дубокр V Балтичке земље и у Пољску. Бероватно да у Москви нцсу истога мишљења и СЈиатрају да даље напредовање совјетске во.јске може да се изврши' само уз реалну помоћ Британоамерикана.ца на другом фронту. Међутим, Британоамериканци опет само бдефирају. Поцрто је осма британска армија у Италији стала на реци Сангро, заморивши се после тешких борби, морала је пета америчка армија да предузме веће операције код Монте Касш^а. Она је напредовала свега неколико километара.

борећи се неколико недеља и доживела је да буде одбачеца преко реке Рапидо, т.ј. да буде враћена на полазне положа.је. Немци су извршили овај ^онтра-ударац не обазирући се на то што је иза њихових леђа ис> крцан један амерички одред код меета Нетуно. Ово искрцавање је било проглашено за огооман успех, али се затим десило нешто неочекивано. Већ приликом самог искрцавања Американци су били изненађени тиме што на обали нема Немаца. Изненађење се повећало када су без икаквОг отпора могли да напредују неколико километара. Изненађење је достигло врхунац када нк после три дана боравка код Пе-тунз нису били нападнути од стране Немаца. То је једно непријатно изненађење. Непријатно за пропаганду, која не може дз реклами-

ра победу у отсуству непријатеља. Непријатно по генерала Александера, који и у тој немачкој отсутиости треба да види неки план, који може да дог веде до незгодних прилика одред који се искрцао. Американци су мислили да ће генерал-фелдмаршал Кеселринг одмах појурити .са својом армијом према Нетуну, чим буде сазнао о искрцавању. Међутим, Кеселринг хладнокрвно спроводи неки свој план. То де та истз хлад нокрвчост, која даје могућност Немцима да потпуно мирно ишчеку.ју док буде коначно искрвзвила црвеиа војска и да мир 1 но очекују док се накупи тгкв.а снага немачке главне резерве и немачке авијације, да ће моћи извршити одлучан стратегиски ударац. Ударац, који ће доиети победу Тројном Пакту. М. Војновић

ПОД ВОКТВОИ СВ. ОШЕ

Две године је прошло. Немир је био у нашим срцима, а туга у души нлшој, Страховали смо за будућност и опстанак народа нашег српског. Изгледа4о је да смо проклети, да нам ј.е суђено да српско.г имена нестане, а речи нашег језика више. да се ие чују. И могло је тако да буде, али је Провиђење и људска воља друкчије хтело, .јер се. Србинова наша аемља звала, Србинова се зове и тако ће ее, Божјом и народном помоћу, увек и звати. Народ је сам муком и жртеама за себе и децу своју* спасао и сачуваО, њу, земљу своју, Србију. У последњем тренутку, када је црвени пламен, подметнут за увек проклетом руком народних одрода лизао већ зидове наших домова, палио наша добра и пустошио земљом, било је све спасено. Две године су од тада прошле и већ су почели да се назиру плодови двогодишњег мукотрпног рада, да се јављају обриси обновљене и смирене земље наше. I Још је Свети Сааа од народа српског јединствену начију створио и научио га значају самопостојања, учинио га свесним шта значи Србином се звзти. Само се зато народ наш није кроз векове расплинуо, утопио и нестао у моћној азијатској бујици. Само је зато вековима стајао као станац камен и разбијго све налете са истока. Само де зато сачувао име своје и крст свој и голорук скоро, али јакога, несаломљивог духа и иеисцрпне народне снаге, столећима био на мртво.ј стрзжи и спречавао турским четама прилаз срцу Европе. Само захваљујући њему, Растку Немањићу и својод сировод, али дубокој мудрости кодом га је схватио и прихватио. Очврснуо и очеличен тако вековним отпором дочекао де и пребродио нове бУре и прошао кроз прошли светски рат. Опет је сам крвљу и многим жртвама стекао

своду земљу и дош де проширио. — кроз векове.

добијено у. духовном, Данашње генерације су . имгле срећу да живе у времену р .ђања дедног новог света, а тиме задобиле и велику одговорност пред будућношћу. Од наших данашњих поступака и правилно^ ■ схватања догађаја завиеи будућност читавих поколења српског народа. Сваки историски. препород садржи у себи мање или више бо-. ла. Српски народ .је то осетио и разумео. Хиљаде и хиљаде. недужнкх живота, принееених на олтар српској отаџбини за ових. неколико година!, нас опомишу. Они су обележили наш пут, и други за нас не постоји. У своме безумљу и заслепљености хоће они коди себе називају. „правим" народним сивовима и „ослободиоцима", да угасе и последњи пламен који још тиН>а на српскоме огњишту. И ветар би разнео већ охлађени пепео, из ' порушеног и спаљеног дома српског изникао би коров и травуљина, а кости би се беиасале у тмурнод ноћи у земљи кода се некад Србинова звала. Тамо где су се до дуче пружале плодне оранице, питоми брежуљ ци, мала планинска. села и велики градови, ззвладала би пустош и дивљина и свега би у неповрат неетало. И никада се више за Србина и српство чуло неби. То би хтели они, који се са црвеном петокраком звездом на кагш, боре за „слободу" Србије и српства. Јака де снага народа српског, а дош дача његова жеља за животом, која прелази преко свих препрека. С муком де подигао своје, тешким сном притисле кап ке народ српски али је прогледао, и још једном, као ондз пое трлико векова, научио да гледа и да види. Данас су у Србији све националне снаге уједињене и постоје само два фронта. Они, окупљени око црвене крпе своје, несрби — и народ најзад сав удедињен под тробојком нгшом српском, жељан да живи,, жељан да траде и данас и сутра и увек

И тада се изгубио и заборавиО. Двадесет година де дремао полуззтворецих очију. тапкао у месту или лутар, куцкадући леводесно штапом,, тражећи прави пут. Јер је у здравоме инстинкту своме осетио да де погрешио. И десило се оно најгоре, отцшао де у страну, заведен злочиначком туђинском руком' и нашао се пред провалијом. Али је жеља за животом и самоодржањем надјачала. Свом иеисцрпноМ животном снагом својом цочео де српски народ, ослобођен дугогодишњих заблуда, да ствара. Тежак задатак је стајао ггоед наррдом нашим, али се он посла прихватио, и био де спрем^н да гз успешно заврши. У болу и несрећи српски народ де могао само чвршћи да постане. Оно што де у материдалном изгубљено, десетосгруко је

ПОЗДРАВ БРАЋЕ ИЗ ЗАРОБЉЕНИШТВА

Чудте вапаје многобројних хиљада наше браће из заробљеништва .Умирите се. прићите евоме .аароду и помозите му. Преаише де страдања српеком иароду. Ми смо захвални Господу. Богу : ко.ш је подарио нашем народу у овбм смутном времену заштитнкка Недића. Ми му телом срцем и душом припадамо. Ми ћемо га помоћи. јер знамо. да се само на тад начин кроз његрв српски програм може повратити српскм народ у живот, изаћи из понора на висину. Он је V своме програму обележио сво.ј пут и кашег. иарода, То де пут отаиа и дедова наших. То је пут Светога Саве, Милоша Обилића, Краља Александра, Патридврха Варнаве, Мајке .Југовића и Косовке Девојке. Та1 де пут вечито нов и сигуран и дедини коди води спасењу и сређи. То де пут Христов. Приђите сводо.ј Светод Српској. Православнод Светосавекој Цркви. Она ће вас утешити и ојачати. Оца ће Нам дати полета и снаге да тешко бреме издржимо. Освестите се, браћо. ми веРУдемо. да ' ви волите Србиду Кааи ми, Верудемо да и кроз ваше жилб с'труди српска крв. Ви. сте погрешили и згр.ешилк у своме малоумЉу и очадањУ. ОсвестИТе се. и сталожите. р^змислите и видећете прави-'пут. Креиите њим. без устезања. , Обратите нарочито -пажњУ на васпитањ.е омдадине, узданИце наше,. уливадте им веРУ. адбав ч наду према Богу и народу своМе. Одсните их V одећу ниших славнах предака. спремите их добро; јер их велике дужности чекају. ; ■ :ТЦ народна омладиио. уздани- ;: а|тШ4Г О.нл шт. о те,уч е ; надбсгљи и надчеститиди:■'•''■ПСгат»V срца' сво-да њихов сг®т„ Спре-

,Прва моја мисар десте мисар захвалности Богу. тто је сачувзо темеље моде Отаџбине дра>ге. захвалан ■ сам Му ; што још живи. мод добри народ, Друга моја.мисао. десте и^раз моје љубави према свима мо.[им и драгим СрбИма и Српкињама о кодима непрестано мислим и принсељкудем их. Српски свештени.к осећа радост кад де његовом народу добро,. плаче кад његов народ страдз. Српски свештеник носи неирестано свод народ у срцу своме. , Ми смо свесни несреће кода је за време рата задесила наш напаћени народ, свесни смо јер смодеднак. ако не већи терет. понели на сводим тедима и V својим душамз, кЈо'и ви. Било је неопискво- Тешко .док нисмо са вама сТупили у нреЈгаску. Када ,је то било, почелк, смо се смИривати и носити свој бол са надом, да ће се деднОГ дана оздравити. Но то смирење.-ако се тако може назвати. не траде дуго. Допиру д'о наших ушију сТрашне вести. Србн.ја оцет гоги.. Усгао брат на брата. Гин .у надбољи људи. домаћкни чссти ги. гину жене и, деца. умире' све што д.е д«) срцско. Наш бол превазилази меру прелазИ у очадање. Питамо се з'а што сад то. Зар ниде доста било>кртава, зар, ниде доста проливено крви и суза. Зар Србида мадка мора извршити сам.оубиство и 33 свагда умрети. О како де страшно овако осећати! О Кзко де страшно гледзти, своду дсцу, своде надмилиде разапете на крсту, а дуде и џелатн-трљаду РУке и смешкаду се! Шта ти : де српски роде? Зар си ти баш овако морао доживети? Зар синови •■■ дунака и Мученика нису слични оцевима, да се боре за паст и понос сво'га народа „за крст чзснјј и елободу златну". за вечне симболе српског нарбда; зар су српски синови постали разбодници. Ср-1 ми се да чаеио послужиш. своме

бин де научио да гине. али да гкне славно. Научио де да се бори и боани свод народ, а не да га убида. Има ли шта жалосниде, да се Србида брани од • Срба-.О Срби, заблудела и одррђева, браћо ћаша, ако вас дош т&вих има, освестите се. Зар вам не пара уши лелек и плач српске сиротиње. српских мадки и невине деце. Зар ви морате бити пелати. коди копљем пробалате ребЦа разапетог Српства. Освестите се, покадте се. приђите својод браћч као браћа, а не као џелати. Збаците са себе туђе одело од лажне вуне и свиле, свуиите нелатске рукавице, ниде то за вас. Угледајте се на нашег надбољег оца брата и сина генерала Милана Недића. Приђите к њему сви Срби. јер га сви одавно познадете по његовим светлим делима и са н.им за.једно чувадте, храните. браните и тешите, сиротињу нашу заштитите све шт° 'е наше српско. Лечите му ране његове, помозите му. Приђите и спремите се да нас као браћу дочекате, нас коди смо толико бола поднели. ПослурЈајте вапидућИ глас родољуба Недића. Он: жели спасење васколиког Српства и Мадке Срби.је, он жели, да наш народ живи вечно, Не слушадте оне коди вас наговараду да гинете и убидате своду браћу, То је безумље! С тим не чините услугу никоме, а свод народ уништавате. То вам неће пико одобрити и признати. . ■

„Бољшевизам нема ничег заједничког ни са српеким духом ни са српском културом", рекао је претседник српске Владе, генерал Недић, а речи су му из срца потекле, из његовог народног српског срца и нашле одјека у свакоме срцу коде српски куца. Тешка ће можда бити ова последња борба, претешка и мучна чак, али ће народ нзаћи из ње уједињениди него икада ра-^ 1 ниде. Борба ће одлучити коме. ..;, . ■, припада живот, а. коме смрт. С РодНма Европе Урадиће тако вером у Господа, Спаситеља све народ орпски,: јер то му љегова та одлука ће бити у руци оно- велика прошлост и његова сига, који њега призивз када у бо| гурна будућност налажу. Удариполази. ће опет -јединим могу.ћим путем, У мнру н срећи довршиће се путем свога Великог Учитеља, оно што је раније започето. Срп Растка Немањића. ски народ ће још једвом наћи Сложно. браћо, путем корачајсамога себе н сложно ће поћи, Те, предводи нас СВетитељу Са» крепким кораком, у сусрет бу- во! дућности заједно са осталим на- ЉУБОМИР МАЛЕШ

народу. Сети .се десме о мадци. Југовића у ко.јрд се говрри. о пог! гибкди шених синОва': „*Та ја их ни родила'нИ'Сам, да Ми Деже на меку душеку. ,већ да бране земљу од некрста..... Хранићемо птиће ждраловиће наше племе ни> кад пропаст неће". -•:■•■ ; Наш је народ здрав. Здрава је подлога његова. Она де сељачка, зли де зато баш и здрава. Наши интелектуалци већином су сељачки синови. Нека завире у домове отаца сводих, нека завире у њкхове душе тамо ће наћи неизвештаченУ и уррђену љубав према Богу и народу своме.-тамо ће наћи мудрост већу Него- штр се у школи може научити. Наћк ће љубав. Знање се може научити. али љубав дс од . Детињства. мадка у срце утиснула. Српски интелектуалци сподте знање са љубабљу, љубзв нека: буде ррвз, а знање нека буде само-сретство љубави. Још дедном. браћо. . приђите Спасиоцу Српског народа генералу Милану Недићу. сарађујте са њим свако. .на своме послу . 8? свом сводом сНагом. То је жеља мода. то де жеља хиљада и хиљада ваших отаца, браће и синова. коди смо далеко од Отаибине. Олакшаћете нам .бол. Покажите да нас волите и да нам чувате сиротињску кућицу. Малу али чисту и светлу. Учинићете да и ми након дугог бола осетимо зрачак -наде и да се радудемо по. вратку.. И 'повратак ће брже уследити, вратићемо се вама у *зз» грљад. постаће много боља СрЛија.' Биће наша и само наша. За* ориће се опет песма .нашим рбљима.. ■. .' То је наш поздрав. то су наше жеље и наде. Кренимо уз помоћ Божи.ју на посао све за добро нашег васколиког ерпског народа и Отаибине дрзге. ■ ■ ; ', ■.. Свешт.еаик СцшнтВраиф заробљеник 31964 .ОФлага. У1-В.